М аъ л у м отн о м а саттарова Мухаббат Мухторовна


Download 406.16 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/5
Sana15.11.2017
Hajmi406.16 Kb.
#20199
  1   2   3   4   5

                                                                                              

 

                          М АЪ Л У М ОТН О М А 

                        Саттарова  Мухаббат   Мухторовна 

У  2004 йилдан  

Балиқчи

  туман  6-сон  Давлат  ихтисослаштирилган  мактаб-интернати 

биология

 фани ўқитувчиси  

 

Туғилган



 йили   

 

 



 

         Туғилган жойи: 

15.02.1966  

 

                                          Андижон вилояти Балиқчи 



тумани 

  

Миллати

               

 

 



       Партиявийлиги  

 Ўзбек  


 

 

 



 

 

    йўқ 



 

Маълумоти

  

 

 



 

 

    Тамомлаган 



Олий                                                        Гулистон Давлат  Унверситети 

                                                                          

 

 

 



 

 

 



Маълумоти

 бўйича мутахасислиги:                 биология 

 

Илмий



 даражаси           

 

     Илмий унвони  



йўқ   

 

 



 

 

     йўқ 



 

Қайси

 чет тилларини билади: 

рус тили 

 

Давлат

 мукофотлари билан тақдирланганми (қанақа):  

мукофотланмаган 



 

 

Халқ



 депутатлари, республика, вилоят, шахар ва туман Кенгаши депутатими ёки 

бошқа

 

сайланадиган



 органларнинг аъзосими (тўлиқ кўрсатилиши лозим): йўқ 

 

 



М

 Е Ҳ Н А Т    Ф А О Л И Я Т И : 

1993-1995       Балиқчи туманидаги 40-умумий  ўрта  таълим мактабида  биология 

                         уқитувчиси 

1997-2004       Балиқчи туманидаги 36-умумий  ўрта  таълим мактабида  биология 

                         уқитувчиси 

2004               йилдан   буён 6-ИДУМИ да  биология  фани   ўқитувчиси  вазифасида 

                       ишлаб келмоқда 

      

 

 

 

 

 


F I K R N O M A 

               Sattarova    Muhabbat    Muhtorovna  1966  yil  15  fevralda  Baliqchi  tumanida 

tug’ilgan.  U  2003  yildan    buyon    Baliqchi  tumanidagi    6-IDUMI  da  biologiya  fani 

o’qituvchisi vazifasida  ishlab   kelmoqda.  U   ish  davomida biologiya  fanidan  sifatli  

ta’lim  berib mamlatimiz rivojiga hissa qo’sa oladigan yosh avlodni kamol topishiga o’z 

hissasini qo’shib kelmoqda . Sattarova  Muhabbat  2014 yilda   ” Yilnining  eng  yaxshi  



fan  oqituvchisi”  ko’rik  tanlovida Baliqchi tumanida  faxrli  II-  o’rinini  egallagan.  

      2015  yilda  esa  Bilimlar  bellashuvida  6-sinf  o’quvchisi  Qosimjonov  Muslimbek  

faxrli II- o’rinni,  7- sinf  o’quvchisi  Shodmonaliyeva   Muhlisaxon  faxrli  III-  o’rinni , 

8-sinf    o’quvchisi      Sirojiddinova    Durdona    esa    faxrli    IV  –o’rinni  egallab  maktab-

internatimiz rivojiga o’z hissalarini qo’shishgan.   

   Sattarova    Muhabbat    bir  necha  yillardan  buyon    “    Dars    muqaddas”,    “  O’rgan  



o’rgat  ”,  “  Yaxshi    muallim  –  sifatli    ta’lim  “  tadbirlarida    faol    ishtirok    etib  

kelmoqda.      U      “  Hamkorlikda      o’qitish    texnoloigiyasi  ”,  “  Muammoli    o’qitish  

texnoloigiyasi”,    “    Didaktik    o’qitish    texnologiyasi  ”    kabi    metodlardan    unumli 

foydalanib    darslarni    tashkillashtirmoqda.    U  Baliqchi        tumanidagi    “Mahorat  

maktabining  o’qituvchisi ”, maktabdagi  “Orasta  qizlar “  klubida    maktabdagi  yosh    

ayollarga      va    yosh    o’quvchui    qizlarga    o’zining      tarbiyaviy    maslahatlarini    berib  

kelmoqda.   

    U har bir  darsni  “Dars  muqaddas”  tadbiri  asosida  o’tishga  hatakat  qiladi   va  

har  bir  darsga      ishlanmalar      tayyorlab    dars  sifatini  oshirishga  harakat  qiladi.     

Sattarova    Muhabbat    darslarini      zamonaviy    texnologiyalar,  audio,    multimediyalar  ,  

o’quv    filmlar  ,    televizorlar      va    proyektorlardan    foydalangan    holda    tashkil    etadi.  

Laboratoriya  mashg’ulotlarini  esa  “ Virtual  laboratoriyalar”  asosida  olib boradi.  

U  darslarni    to’g’ri    tashkil    qilishga    ,  ko’rgazmali    vositalardan        va    didaktik  

materiallardan    foydalanishga    etibor    beradi.  Turli    variantlarda      test    banklarini  

yaratadi . 


 U “ O’rgan - orgat”  tadbirlarida  ham  faol  ishtirok  etib  kelmoqda  u  maktabdagi  

pedogogik    ishlarini    o’rganishida        yosh  o’qituvchilar  Umirzoqova    Gulhayo,  

Izbosarova Nodiralarga  o’z  yordamni  berib    bo’radi. 

  Sattarova    Muhabbat      2015    yil    aprel    oyida    o’tkazilgan    “Eng  yaxshi  elektron 



axborot –ta’lim resursilar-2015 ”  ko’rik  tanlovida   Baliqchi  tumanda   fahrli   

I-  o’rini    egalladi    va    viloyat    bosqichiga    yo’llanmani    qo’lga    kiritdi.        9-    sinfda  

Genetika    fanidan    mustaqil    masalalar      yechish    “    bo’yisha    video      darslarini   

namoyish  etdi   va  viloyat  bosqichida   faxrli  II-  o’rinni  egalladi.      

 Sattarova    Muhabbat    kelajagi  porloq  yosh  avlodni  kamol  toptirishiga  o’z  hissasini   

qo’sha oladigan  malakali  yetuk  kadrdir. 

6-  IDUMI  direktori:                                          D.Alimova 

   


 

 

  



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 


  

 


 

Биологияни   ўқитишда замонавий таълим технологиясидан   

фойдаланиш    усуллари. 

 “ Ўртача ўқитувчи баён қилади. Яхши ўқитувчи тушунтиради. Машҳур 

ўқитувчи кўрсатиб беради. Буюк ўқитувчи илҳомлантиради”  

                                                                                              Уильам Уорд 

          -Маколада  эмбрионал ривожланиш даври боскичлари яъни онтогенез 

хакида сўз юритилади.Мавзуни ўқувчиларга ёритиб беришда  комьютердан, аудио 

, видиопроектор технологиялардан  ва “ Билимлар боғи  бўстони, бўлгин унинг  

боғбони” деб номланган магнитли ҳаракатдаги кўргазмали  воситадан 

фойдаланилади. 



Калит сўзлар: бластула, блостасел, гаструла, гаструляция, эктодерма, эндодерма, 

мезодерма, ўзак   орган. 



Синф:   9-А                                                                             ўқувчилар сони: 25 та    

Мавзу:    Организмларнинг  индивидуал  ривожаниши- онтогонез. 

                                  Эмбрионал  ривожланиш даври.  

Мақсадлар: таълимий: Ўқувчиларга  эмбрионал  ривожланиш даври мавзуси  

бўйича   тушинтириш  ва  билимларини ошириб  бориш. 



тарбиявий: Ўқувчиларни  бир- бирига  ўзаро  ҳурмат, жамоа бўлиб  ишлаш, 

ўзаро  баҳо  бериш ва  масъулиятни  сезиш  кўникмаларини  таркиб  топтириш, 

аҳлоқий, экологик,  эстетик  тарбия  бериш. 

ривожлантирувчи: Ўқувчиларнинг китоб билан ишлашларини  

ривожлантириш,фикрини  аниқ  ифодалашга  ўргатиш, касб танлашга 

йўналтириш 

Дарс  типи:   Ҳамкорликда  ўқитиш технологияси. 

Дарс  тури:   Ноанъанавий,  конференция,экспидитция, суҳбат, ҳикоя,  савол-  

жавоб, 



Дарс ўтиш  услублари:        “Савол  беринг – жавоб берамиз”,     “.”Ақлий  

ҳужум”  тезкор  саволлар  , “Ўйла,изла, топ” кичик  диктант  , “Ким  кўп  капалак  

тутади ”,кластер усули. 


 Дарс  жиҳозлари:Компютер, тарқатма  материаллар, слайдлар,  “ Билимлар боғи  

бўстони, бўлгин унинг  боғбони” деб номланган магнитли ҳаракатдаги кўргазмали  

воситадан фойдаланилади. 

Дарсни  ташкил  қилиш: 

Синф уқувчилари 3 та гуруҳга бўлинади. Топшириқлар  ёзма,   оғзаки, дидактик 

материаллар орқали  берилади. Ҳар бир жавоб учун  балл  бериб   борилади,   

олинган  баллар ўкувчиларнинг ўзлари томонидан   ёзиб борилади. Ўз-ўзини 

баҳолаш,виждон эркинлигига амал қилиш,  

  ИШ    РЕЖА va ( dars bosqichlar) 

  1.”Савол  беринг – жавоб  берамиз”.  ( 2-daqiqa) 

  2.”Ақлий  ҳужум”  tezkor  саволлари. (3-daqiqa) 

  3. “Илмий конфренция”олимлар ва журналистлар учрашуви .(15-daqiqa) 

  4.”Экспидиция”   илм изловчилар гуруҳи.(10-daqiqa) 

  5. “Ким  кўп  капалак  тутади ” энтомологлар гуруҳи (5-daqiqa) 

  6. “Ўйла, изла,  топ”  кичик  диктант. (5-daqiqa) 

  7.  Rag’batlantirish. (3-daqiqa) 

  8.  Uyga vazifa berish.(2-daqiqa) 

 Дарсда амал қилиниши лозим бўлган қоидалар: 

1.Интизом; 2.Фаоллик; 3.Вақтга риоя қилиш; 4.Асосли ва мантиқли 

фикр билдириш; 5.Фикрни такрорламаслик ;6.Ўзаро ҳурмат 7. Ўнг қўл 

қоидаси; 



 Дарснинг шиори:            Илмдан  яхшироқ  хазина  бўлмас,  

                                            қўлингдан  келганча  тера  олсанг  бас. 

I- топшириқ; “Савол  беринг –жавоб берамиз” гуруҳларга  қуйидаги  

саволлар   берилади: 

  I-гуруҳ   учун  саволлар;1. Уруғланган тухум ҳужайра нима деб аталади?  

(Зигота  деб  аталади.  Зиготада хромосомалар тўплами диплоид бўлади, чунки у 

иккита гаплоид гаметанинг қўшилиши натижасида юзага келади. Хар бир жуфт 

гомологик хромосоманинг биттаси ота, иккинчиси она хромосома бўлади.) 



II-гуруҳ  учун  саволлар;  1.Уруғланиш  жараёни  қандай  содир  бўлади? 

(Уруғланиш  жараёнида аввал сперматозоид тухум ҳужайрага яқинлашади, унинг 



бош қисмидаги ферментлар таъсирида тухум ҳужайра қобиғи эриб, кичик 

тешикча пайдо бўлади. Бу тешикча орқали сперматозоид ядроси тухум ичига 

киради.) 

  III- гуруҳ   учун саволлар;  

1.Ўсимликларда эркак гаметалари қаерда етилади? ( Чанг доначаси иккита 

ҳужайрадан тузилган. Ана шу ҳужайраларнинг йириги вегетатив ҳужайра, 

майдаси эса генератив ҳужайра дейилади



II-топшириқ:  “Ақлий  ҳужум”  ҳамма  гуруҳга  ақлий  ҳужум  қилинади.  

Бунинг учун  5 тадан  тезкор саволлар ўқилади,  гуруҳ иштирокчилари  балл 

тўплайдилар. 

I-гуруҳга  тест  саволлар; 

1.Қайси  ҳайвонларда  уруғланиш  ташқи  бўлади?(Балиқлар  ва  амфибияларда )    

2. Кроссинговер жараёни мейознинг қайси фазасида амалга ошади ?( профаза )       

3.Эндоспермнинг триплоид табиатли эканлиги қачон,  ким томонидан 

аниқланган?(1915-йил, М.С. Навашин ) 

4.Митоз қанча вақт давом этади?(30 дақиқа-3соат )          

5.Бутун ҳаёти давомида ўсадиган чувалчангни топинг.(қорамол солитёри)          

II- гуруҳга   саволлар; 

1.Ҳайвонларда мейоз қаерда содир бўлади?( жинсий безларда ) 

2. Гаметагенезнинг қайси даврида ҳужайралар гаплоид тўпламга эга ?(етилиш) 

3.Қайси ҳайвонларда партеногенез учрайди?( дафния, асалари ) 

4.Одамда жинсий хромасома қанча бўлишини белгиланг?( 2 та )          

5.Ўсимликларда мейоз бўлиниши натижасида нечта спермий ҳосил бўлади?(2 та )           



III- гуруҳга саволлар; 

1.Қайси  ҳайвонларда  уруғланиш  ташқи  бўлади?(Балиқлар  ва  амфибияларда )    

2.Бўлинишининг қайси босқичида ДНК синтези амалга ошади ?( интерфаза )           

3.Гулли усимликларда эркак гаметалар қаерда етилади ?( чангчи чангдонида) 

4.Зиготанинг ядроси қандай усул билан бўлина бошлайди ?(митоз)          

5.Энг содда тузилган ҳайвонларнинг кўпайиш усулини белгиланг?(тенг иккига 

булиниш) 

Янги  мавзу  режаси: 


1. Онтогенез –организимларни  индивидуал  ривожланиши. 

2.Эмбрионал  даврнинг  босқичллари. 

3.Майдаланиш- бластула.       4.Гаструляция.      5.Ихтисослашиш. 

Янги  дарсни  баёни:  

III-топшириқ: 

Биринчи олимнинг сўзлари экранда слайд асосида тушунтирилади.   

Майдаланиш: Ҳамма  тирик  организмларнинг  ривожланиши  битта  тухум   

ҳужайранинг  ривожланишидан  бошланади.Тухум  ҳужайра  уруғлангач  бир  

неча  дақиқадан  сўнг   ядро  ва  ситоплазма  бўлина  бошлайди.  Тухум  ҳужайра  

бир-  бирига  тенг  иккта  ҳужайрага,  яъни  иккта  бластомерга  айланади.  Тухум  

ҳужайра  дастлаб  меридиан  текислиги  бўйлаб   бўлинади. 

 

Иккинчи –“олимнинг” сўзлари экранда слайд асосида тушунтирилади



Гаструляция:  Бу  босқичда   муртак  иккта  қаватга  ажралади . Муртакнинг  

ташқи  қавати  эктодарма  ,  ички  қавати  эндодерма  дейилади. Гаструла  ҳосил  

бўлишига  олиб  келадиган  жараёнлар  гаструляция   деб  номланади.   


 

Учунчи-олимнинг сўзлари экранда слайд асосида тушинтирилади. 

Ихтисослашиш:  Марфологик  нуқтаи  назаридан  ихтисослашмаган  

ҳужайралардан  тери  эпителийси,  ичак  эпителийси, ўпка  ,  нерв,  мускул  ва   

бошқа  ҳужайралар   ҳосил  бўлади.   Биокимёвий   нуқтаи  назаридан  мана  шу  

ҳужайра  учун  хос  бўлган   оқсиллар  хосил  бўлади.   



 

Тўртинчи-олимнинг сўзлари экранда слайд асосида тушунтирилади

Ўзак  органлари  мажмуи:  нерв  найи,  хорда,  ичак  найчаси  ҳосил  бўлади.    

ектодармадан  нерв  системаси ,  сезги  органлари,  тери  эпителлияси  ,  тишнинг   

эмал  қавати;  ендодермадан  ичак  эпителияси,  овқат  ҳазм  қилиш  безлари,-  

жигар  ошқазон  ости  безлари,  ўпка  ва   жабра;   мезодермадан-  мускул  

тўқимаси,  бириктирувчи  тўқима ( тоғай,  суяк,  қон  ва  лимфа ),  қон  айланиш ва  

айриш системаси  ҳамда   жинсий органлар   ҳосил  бўлади. 

Ўқитувчи  янги  мавзуни  компютер орқали  экранда  эмбрионал  ривожланиш 

бўйича  фильм  намойиш  қилинади.  


Янги мавзу  “Матбуот коференцияси” тарзда ёритиб берилади.

 

Ўқувчилардан 

4таси олимлар ролини ижро қилишади. Уларга мавзу блокларга бўлиб берилади 

,ҳар бир ўқувчи  бўлиб берилган қисмларни синф ўқувчиларга сўзлаб беришади. 



Мустаҳкамлаш: 

 IV-топшириқ:Ўқувчилар мавзуни сўзлаб бўлишгандан сўнг дунёнинг нуфузли 

газета, журналининг мухбирлари  қуйдаги саволлар билан олимларга мурожат 

қилишади. Саволлар инглиз ва ўзбек тилларида бўлиши мумкин. 

1.Тухум ҳужайра биринчи марта қандай  текисликда  бўлинади?(меридиан) 

2.Онтогенез неча типга  бўлинади?(3та) 

3.Эмбрионал даврнинг  асосий босқичларини айтинг?( майдаланиш,  гаструлация  

ва  ихтисослашиш  ) 

4.Қайси босқичда муртак икки қават бўлиб қолади?( гастулятция) 

V-топшириқ: 

“Экспидиция” деб номланган ўйин машқида ўқувчилар  полеантолог олимлар 

ролини ижро этадилар, ўқитувчи  уларга калит сўзлар ёзилган қоғозларни 

топширади. Полеантологлар олимлар синфнинг тури бурчакларига ёпиштирилган 

мавзуга оид сўзларни қидириб топадилар, гуруҳлар улар олиб келган жавоблар 

асосида биргаликда ишлайдилар  эълон қиладилар.  

Калит сўзлар; эндодерма,ўзак орган, онтогенез,ҳужайралар, кат-кат, 1та 

ҳужайра 

Деворларга ёпиширилган саволлар қуйидагича бўлиши мумкин. 

1.Ичак  эпителияси,  овқат  ҳазм  қилиш безлари,-  жигар  ошқазон  ости  безлари,  

ўпка  ва   жабра қайси қаватдан  хосил бўлади?   

2.Нерв  найи,  хорда,  ичак  найчаси  қандай орган ҳисобланади?   

3 Судралиб  юрувчилар  ва  қушларда гастуляция босқичи қандай кечади? 

 

4. Ҳамма  тирик организмларнинг ривожланиши нечта тухум ҳужайранинг 



ривожланишидан  бошланади? 

VI-топшириқ:  “Энтомолг олимлар “ролини ижро этаётган ўқувчилар доскага 

таклиф қилинади.  “ Билимлар боғи  бўстони, бўлгин унинг  боғбони” деб 

номланган ҳаракатдаги магнитли доскадан фойдаланилади. Доска замон 


талабларига мос равишда  юксак дид билан тайёрланган, боғдаги  дарахтлар  ранг-

баран гуллар ҳар қандай ўқувчиларни ўзига жалб қилади уларни эстетик, 

экологик тарбиясини оширишда муҳим рол ўйнайди, ўқитувчиларга дарсларни 

сифатли ўтишига ёрдам беради  бу ҳаракатдаги кўргазмадан  барча фанларни 

ўқитишда ҳам фойдаланса бўлади.  “Ауксион” ўйинида 6-синфда ўсимлик 

оилаларини умумлаштириш дарсида,  “Балиқ овида”  7- синфларда балиқлар 

мавзусини умумлаштириш  дарсида  ,”Кластер”усулида ҳам ушбу кўгазмадан  

унумли фойдаланиш мумкин  “ Имкон шоу ” ўйинида  р мавзуга оид қуйидаги 



гаструлятция, Ф.Мюллер ва Э. Геккелктодерма, мезодерма, ўзак орган 

сўзлари ёзиб қўяди. энтомологларга ўқитувчи томонидан тезлик билан саволлар 

ўқиб берилади доскада турган 2та ўқувчи  тўр ёрдамида тўғри жавоблар ёзилган 

капалакларни тутиб олади. 

1.Гаструла ҳосил бўлишига олиб  келадиган  жараён нима аталади? гаструлятция 

2.Қайси олимлар биогенетик  қонунни   кашф  этди? Ф.Мюллер ва Э. Геккел 

3.Нерв системаси, сезги  органлари қайси қаватдан  хосил бўлади?эктодерма 

4.Мускул тўқимаси,айриш  системаси қайси қаватдан  хосил бўлади ?мезодерма  

5.Ичак  эпителияси,овқат ҳазм  қилиш қайси қаватдан  хосил бўлади?эндодерма 

6.Нерв  найи,  хорда,  ичак  найчаси  қандай орган ҳисобланади?ўзак орган 



ВИИ.- топшириқ:  “Ўйла,  изла,  топ!”    кичик  диктант 

1.Тухум  ҳужайра  уруғлангач, организмнинг  индивидуал  

ривожланиши_______бошланади.  2.  Онтогенез  ____та типга  бўлинади. 

3. Эмбрионал  давр  3-та  асосий  босқичга  бўлинади:  ________,  ________   ва 

____________ ,  яни  бирламчи  органогенез. 4.  Майдаланиш___________  ҳосил  

бўлиши  билан  тугайди.  5. Бластуланинг  ичи  суюқлик  билан  тўлган  бўлади ,   

бу  бўшлиқ  бирламчи  тана  бўшлиғи ______________деб  аталади.  

ИХ.РАҒБАТЛАНТРИШ; ўқувчлар  тўплаган  баллари орқали  баҳоланади. 

Х.УЙГА  ВАЗИФА:  мавзу  такрорлаш, “Постембрионал ривожланиш ” 

мавзусини ўқиб  келиш, 5-та тест тузиш, расмларни чизиб ўрганиш. 

Фойдаланган адабиётлар руйхати:  

1.А.Зикиряев,А. Тухтаев, И.Азимов, Н.Сонин   9-синф дарслик   Биология  

ситология ва генетика асослари.Ўзбекистон Республикаси Халқ таълими 


вазирлиги умумий ўрта таълим мактабларининг учун дарслик сифатида тавсия 

этилган. Қайта ишланган 5-нашри.Тошкент “Янгийўл полиграф сервис” 2014йил 

2.Ж.Толипова, М. Умаралиева   Ботаника ўқитувчилар учун ўқув қўлланма  

“Таффакур” наширёти Тошкент -2011. 

             SANA:                             SINF:                                                      BOTANIKA 

                               

MOG’AR   ZAMBURUG'I 

TEXNOLOGIK XARITA 

Mavzu 

MOG'OR ZAMBURUG'I 

 

Maqsad, vazifalar 

Mаqsаd:  Ta’limiy;  O‘quvchilarga  dars  jarayonida  mavzu 

yuzasidan  ko’rgazmalar  misolida    bilim  va  malaka  berish, 

o‘rgatish.Tarbiyaviy  maqsad:  mavzu  axamiyatini  o’rganish 

.Rivojlantiruvchi Shaxsiy gigena tamoillariga 

 amal qilish va ko’nikma malakalarni xosil qilish 

Vazifalar:  O‘quvchilarda  mavzuga  nisbatan  qiziqish 

uyg‘otiladi,  ular  mavzu  asosida  kerakli  bilim  va 

ko‘nikmalarga  ega  bo‘ladilar.  Mavzuga  oid  tarqatilgan 

topshiriqlarni 

yakka 

va 


guruh 

holatida 

o‘rganib, 

o‘zlashtirishga 

erishadilar. 

Suhbat-muhokama 

orqali 

o‘quvchilarning 



angiq 

mavzuni 


qay 

darajada 

o‘zlashtirganligi 

nazorat 


qilinadi, 

ularning 

bilimi 

baholanadi.   



O‘quv 

jarayonining 

mazmuni 

Ma'lumki, non yoki kesilgan ho'l meva issiq va nam joyda 

qoldirilsa, 2—3 kundan keyin ulami po'panak bosadi. Buni 

xalq  orasida  «mog'or  bosdi»  ham  deyishadi.  Ana  shu 

po'panak  mog'or  zamburug'ining  vegetativ  tanasidir.  Agar 

buyum  oynasidagi  suv  tomchisiga  nina  bilan  ana  shu 

po'panakdan  kichik  bir  bo'lakcha  qo'yib  mikroskop  ostida 

ko'rilsa,  uning  iplardan  tashkil  topganligi  aniq  ko'rinadi. 

Zamburug'ning  vegetativ  tanasi  bitta  katta  hujayradan 

iborat.


    

O‘quv  jarayonini 

amalga 

oshirish 

texnologiyasi 

Uslub:  Og‘zaki  bayon  qilish,  “Hamkorlikda  kichik 

guruhlarda ishlash”. 

Shakl:  Suhbat-muhokama,  jamoa  va  kichik  guruhlarda 

ishlash.  



Vosita: jarayonida mavzu yuzasidan tasvirlangan slayd va 

plakatlar, mikropreparatlar,”Botanika” o’quv filmi. 



Usul: Tayyor slayd, plakatlar va mikropreparatlar asosida. 

Nazorat:  Og‘zaki  nazorat,  savol-javoblar,  muhokama, 

kuzatish, o‘z-o‘zini nazorat qilish. 



Download 406.16 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling