M. N. Musayev sanoat chiqindilarini tozalash texnologiyasi


2.  m   ni aniqlash  uchun  f


Download 3.87 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/46
Sana12.02.2017
Hajmi3.87 Mb.
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   46

4

2.  m   ni aniqlash  uchun 



f

 

ni topamiz:

/ - >

Н --Л Т

3. m ni topamiz:

0,67 + 0 ,1-^/7 + 0 ,3 4 -^ //

4.  Koeffitsient n  ni V  dan foydalanib topamiz:



agarV m  <   0,3 

n = 3

AT

agar  0,3

n

 = 3 - ^ ( F w - 0 , 3 ) - ( 4 , 3 6  — 

Vm) 

agar Vm  >  2 

n = l

1

-masala  variantlari

ChiqiiwtiLir nrfqdori, M,,  g«fc



N

H,

M



D,

Ш

w .


m&

T*

°c



Tv.

° c


A

Mco


Ч ю

^  duaq


1

13,0


0,85

6,0


13,3

1

30



1,1

13,0


195

23,4


200

2

170,0



3,7

32,6


20,8

1

33



1,3

1Z6


182

20,4


200

3

217,0



6,3

57,4


28,2

1

40



1,4

13,2


173

15,4


240

4

325,0



8,2

67,6


38,2

1

45



1,5

1Z2


167

24,6


240

5

189,3



8,8

62,4


20,6

2

50



1,6

13,5


154

18,6


200

6

206,5



9,8

68,2


27,8

2

55



1,6

14,2


146

24.5


200

7

220,0



10,6

79,4


35,3

2

60



1,6

14,4


142

26,4


240

8

848,6



56

368


168

2

100



2,5

18,8


135

30,0


200

9

1200



84

478


206

2

110



2,8

20,6


130

28,5


240

10

1296



92

502


220

3

120



Z8

22,0


120

20,0


240

11

2380



106

684


265

3

125



3,0

20,8


118

22,5


200

12

3050



127

805


297

3

130



3,0

21,4


115

24,8


200

13

4150



157

950


325

3

145



3,0

220


114

25,6


200

M*  -  bitta  m anbadan chiqayotgan chiqindi  miqdori.

365

www.ziyouz.com kutubxonasi



5.  (1) formula yordamida har bir chiqindi gaz uchun C mco, C mN° 2, 

Cms02,  Smchai,g miqdori  hisoblab  topiladi.

6.  Sm= S f yig'indisi  REK bilan solishtiriladi.

7.  Havoga  tashianadigan  h ar  bir  m odda  uchun  (2)  form ula 

yordamida RET  hisoblanadi.

8.  Agar  havoga  tashianadigan  zararli  m oddaning  M  miqdori 

hisoblab  chiqarilgan  R ET  dan  ko'proq  bo'lsa,  ushbu  m oddani 

zararsizlantirish  uchun  qanday  tozalash  uskunasini  o 'rn a tish  

lozimligi  ko'rsatiladi.

2-M AS ALA

K o r x o n a d a   x o m a s h y o n i  ta y y o r l a s h d a   is h la b   t u r g a n  

u skunalardan  chang  chiqadi,  bu  chang  v e n tila to r  yordam ida 

so ‘rilib  atm osferaga chiqarib  tashlanadi.  T ashlanm a W ,,  m /sek  

tezlikda  balandligi  H  m,  diam etri  D  b o 'lg an   m o 'rid a n   havoga 

tashlanadi.

1.  Changning kutilgan eng katta konsentratsiyasi  C m ni  hisoblab 

toping va uni REK-0,5 m g /m 3 qiymati bilan solishtirib к o'ring.

2.  Chang uchun R ET g/sek ning qiymatini toping va uni haqiqiy 

tashlanayotgan  M -m iqdori bilan  solishtirib  ко‘ring.

3.  Ventilator  yordamida  chiqarib  tashlanayotgan  chiqindi  Havo 

yo‘liga  chang  tutib  qoluvchi  uskuna  qurish  zarurhgini  asoslab 

ko‘rsating.

Yechish:

Sovuq  tash lan m alar  u c h u n   C mi  R E T   quyidagi  fo rm u lalar 

yordamida  hisoblab chiqariladi:

c  

A M - F - n - Д

 

( j )



h



  'J

h

-8  i ;


( R E K - С Г) - Н . Ц Н - Ъ Л \

 

( 2 )

A - F - n - Д

bunda:  A — ob-havo, iqlim hamda zararli moddalarni havoda vertikal, gorizontal 

yo'nalishda tarqalish shart-sharoitiga bog‘liq bo‘lgan koeffitsient;

F  —  moddalarning  o'tirib  qolish  tezligini  e ’tiborga  oluvchi  koeffitsient,  F =3

n  —  m oddalarni  m a ’lum   manbadan  qanday  shart-sharoitlarda  chiqarib 

'chlanayotganini e ’tiborga oluvchi koeffitsient.

366


www.ziyouz.com kutubxonasi

1. Changli havoning hajmi 

V,  = n  D  ■

 w

' 

4

2.  n-n i  aniqlash  uchun  Vm ni  hisoblab chiqaram iz



Agar  Vm= 0,3 

n=3


agar 0,3  <  Va  <  2 

и = 3 - ^ - 0 , 3)(4,36-Г .) 

(4)

agar  Vm  >  2 



n = l

3.  Aniqlangan kattaliklar (1) formulaga qo'yflib changni Cm chang 

konsentratsiyasi  hisoblab topiladi.

4.  Changni  Sra  konsentratsiyasi  R EK  bilan taqqoslanadi.

5.  Changli  chiqindi  gaz  uchun  (2)  form ula  yordam ida  RET 

hisoblanadi.

6.  R ET  natijasi  changli  chiqindi  gazning  haqiqiy  M   miqdori 

bilan solishtiriladi.

7.  Adabiyotlardan foydanallb changli gaz chiqish yo'liga qanday 

chang tutuvchi uskuna qurish zarurligi asoslab beriladi.

2

-masala variantlari

Mchang



g/s

s,

m g/m3


H

m

D



m

W

m /s



A

1

4



0

18

1,0



8,2

200


2

6

0,1



25

2,0


10,0

200


3

5

0,2



20

1,2


8,6

210


4

3

0,15



20

1,1


7,8

210


5

7

0,3



19

1.3


8,1

220


6

3

0,3



20

1,5


8,2

200


7

4

0,2



23

2,0


8,0

230


8

5

0,15



25

1,2


7,8

240


9

6

0,25



18

1,5


10

220


10

7

0,4



24

2,1


8,4

200


11

2

0,3



20

1,2


7,6

210


12

9

0,35



17

1,0


9,1

230


3-M AS ALA

K orx o nan in g   T  °C  h a ro ra tli  ch iq in d i  gazlari  atm osferaga 

balandligi  —  H  m   keladigan tu tu n  chiquvchi m o ‘ri orqali  havoga

367


www.ziyouz.com kutubxonasi

tashlanadi, bunda m o‘lining ustki qirrasi bo‘yi —  L m va kengligi —

V m  keladigan to‘rtburchak shaklida. Chiqarib tashlanayotgan gazning 

harorati  —  T°C,  tashlanmaning  o'rtacha tezligi W m/sek.

REK™

  = 5 

Mg

 / 

м



REKW>-  =

 0 ,0 8 5 .« g  / m

'

REKso'-

  = 0 ,

5Mg

 / m



REKNH'  =

 0 ,

2Mg

 /  m

1

1.  Zararli  moddalar  ko‘plab  tashlanish  M -m iqdorini  (g/sek) 

ularning C m— konsentratsiyasiga qarab toping.

2.  Zararli  moddalam ing  ham m a  kom ponentlarining  RET  ini 

hisoblab chiqaring va ularni  haqiqatdan tashlanayotgan  M miqdori 

bilan solishtirib ko‘ring.

3.  M o‘ri  orqali  tashlanayotgan  gazni  tozalash  uchun  qanday 

qurilmani  o‘rnatish  zarurligini asoslab  ko'rsating.

Havoga tashlanayotgan issiq gazlar uchun RET va M ni quyidagi 

formulalar yordamida  hisoblab topiladi:



Bunda: A — ob-havo, iqlim  hamda zararli moddalami havoda veitikal va gorizontal 

yo ‘nalishda tarqalish  shait-sharoitiga  bog'liq bo‘lgan  koeffitsient;  0 ‘rta  Osiyo  va 

Q ozog‘iston  uchun  —  340,  Volga  bo‘yi  Osiyo,  Ural,  Ukraina  uchun  —  160, 

Markaziy Yevropa  uchun  —  120  va hokazo.

F — zararli moddalaming pastga o'tirib qolish tezligini e ’tilxMga oluvchi o ‘lchovsiz 

koeffitsient.

m,  n  —  chiqindilar qanday  shart-sharoitda tashlanayotganini  e ’tiborga oluvchi 

koeffitsient.

1.  M o‘rining samarali diametri:

2.  Chiqayotgan gazlaming hajmi:

Yechish:


(

1

)



A -F  -m-n 

M  = C-V,

(

2

)

368

www.ziyouz.com kutubxonasi



3.  m   ni  aniqlash  uchun  aw al  koeffitsient  f  ni  topamiz:

/  = .


H ' - A T

4.

  Koeffitsient m ni aniqlaymiz:

1

m =

 -

0,67+0,1-77 + 0,34-^7

5.  Koeffitsient n ni V  qiymatiga qarab topam iz:

agar V  

<   0,3 

n  =   3

agar 0,3  <  V ,   <  2 



= 3 - J ( V m

 - 0 , 3 ) ( 4 , 3 6 - Г Я) 

agar Vm  > 2  

n  =1

6.  (2)  form ula yordamida har bir chiqindi gazlar uchun ulaming 

m iqdori  —  M   topiladi.

7.  (1)  form ula  yordam ida  h ar  b ir  chiqindi  gaz  uchun  R ET 

aniqlanadi.

8.  G azlarining  M  miqdori  RET bilan  taqqoslanadi.  Agar biror 

bir chiqindi gazning M  —  miqdori  R E T  natijasidan yuqori bo ‘lsa, 

o ‘sha gazni tozalash yoki zararsizlantirish  uch u n  qanday tozalash 

(zararsizlan tirish )  uskunasini 

o 'rn a tis h   asoslab  k o 'rsatilad i. 

Uskunaninig texnoiogik sxemasi adabiyotdan foydalanib keltiriladi.

3-masala vanantlari

C h iq ^ n d fla id a g i  z a ra rli 



b i r l k m a l a r   k o n s e n tr a ts i y a s i , 

S,  m g /m 3

H .

m

L B ,



m 2

w ,


m / s

Tfl.


° s

T x ,


eS

CO

N O j



s o 2

N H 3


1

3630


85

380


200

7

0 ,5  0,4



14

7 5,0


21,4

2

3630



-

200


7

0 ,6 0 ,5

14

75,0


21,4

3

9500



-

1200


-

10

0,& 0,5



12

7 5,0


30,0

4

5520



-

242


10

0 ,5 0 .5

15

7 0 ,0


15,0

5

6900



124

555


9

0,5-0,5


15

74,0


22,5

6

5580



55

396


325

8

0 ,5 0 ,5



11

8 0,5


20,0

7

9843



126

70G


590

11

0 ,5 0 ,5



13

8 0 ,0


2 1,5

8

2500



30

500


160

8

0 ,5 0 ,4



12

7 8 ,0


22,0

9

2900



110

220


160

9

0 .5 0 ,4



12

7 8 .0


22,0

10

8830



55

270


330

12

0.4-0,4



12

7 8 ,0


22,0

11

5660



50

1160


500

15

0 .S 0 .4



12

7 8 ,0


22,0

12

4380



350

Г  263


175

8

0 ,5 0 ,4



15

7 8 .0


22,0

13

660



66

1300


500

8

0 ,5 0 ,4



20

78.0


22,0

F = l ,   A =200,  C P   CO,  N O ,  S 0 2,  N H ,  =   0,5  REK

369


www.ziyouz.com kutubxonasi

4-MASALA

Yoqilayotgan  yoqilg‘ining  tarkibiga  qarab  tutun  gazlarining 

miqdorini  hisoblash

Tarkibida og‘irlik bo'yicha %  hisobida  С (uglerod), N  (vodorod), 

О  (kislorod),  S  (oltingugurt)  mavjud  bo'lgan  Q  yoqilg‘ini  (kg/ 

soat)  yonishidan  hosil  bo'ladigan  tutun  gazlarini  hajmini  (Vg  m 3/  

soat)  hisoblash  kerak  (agar  xromatografik  analiz  asosida  tu tu n  

gazlarining  %  miqdori  m a’lum bo ‘lsa).

Yoqilg'ining to'liq yonishi uchun m a’lum miqdorda pech zonasiga 

bug‘  qo‘shiladi  (m,  kg yoqilg‘iga kg).



Hisoblash yo‘li:

1. 


1  kg  yoqilg‘mi  yondirish  uchun  kerak  bo'ladigan  havorring 

miqdori  aniqlanadi  (Lx,  kg/kg),



2,67C  + 8H  + S - O

Lx = —

------------------------------- 

( П

0 ,2 3-100 

1  ;

32

bu yerda,  2 ,6 7 = —   (kislorodning  uglerod  atomiga  nisbati)



32  —  kislorodning  molekular  og'irligi;

12  —  uglerodning  atom  og'irligi;

0,23 —  kislorodning havodagi massa ulushi.

2.  1  kg yoqilg‘ini yondirish uchun kerak b o ‘ladigan havoning hajmi 

quyidagi formula bilan aniqlanadi  (Wx,  m 3/kg)

L,

p

 

1 , 2 9 3  





bu yerda, 

p  —

  havoning zichligi  —  1,293  kg/m 3 ga teng.

3.  1  kg yoqilg‘ini  yonishidan  hosil boiad ig an  m ahsulotlam ing mol 

miqdori  quyidagi formula bilan aniqlanadi  (N R02  kg-m ol/kg)

с  

s

N

R()1 

10012  100-32



(12-uglerodning  atom  massasi,  32  -  oltingugurtnmg  atom  massasi).

H ' - °

 

100-2 

18

370


www.ziyouz.com kutubxonasi

bu  yerda,  m  —  1  kg yoqilg'ini  yondirish  uchun  forsunkaga  uzatilayotgan  bug‘ning 

(kg)  miqdori,  2  —  vodorodning  molekular  o g ‘irligi,  18  —  suvning  molekular 

og'irligi.

4.  N 2, 0 2, CO  va boshqa gazlaming (analiz m a’lumotlariga ko‘ra) 

qiymatlariga qarab ortiqcha havoning haqiqiy koeffitsienti belgilanadi:

a = ____________________

“  

iV2  - 3 , 7 6 2 ( 0 , + 0 ,5 C O ) 

bu  yerda,  N 2,  0 2,  CO  —  foizda  (%);

3,762  —  N 2 va 0 2  lam i havodagi  nisbatlarining  qiymati.

(79  %  -  N 2  va  21  %-  0 2)  ^   =   3,762

5.  Ortiqcha havoning aniqlangan koeffitsientiga qarab ikki atomli 

gazning  mol  miqdori  hisoblanadi:

A7 


W x ( a - 0 , 2 l )

n

2+°2

  -  


^

bu  yerda,  0,21-yonishda  ishtirok  etadigan  kislorodning  havodagi  ulushi.  22,4  — 

m ol  gazning  hajmi.

6.  R 0 2,  H 20 ,  N 2  va  0 2 lam ing um umiy yig'indisi topiladi:



^  

N = NK()^

  + 

N

 





n

,+

o

.

4-masala variantlari

JVo


Q

kg

soat

Yoqilg‘i  tarkibi 

%

  og‘irlik bo‘yicba

m ,


IsblatUgan  gazning miqdori 

%

  urn.

С

H

О

S

kg

n2 o2


CO

co2


h

2

o

1

7

86,0

14.0

-

-



-

75

7,0

7,8

7.5

3,0

2

10

86,0

14,0

-

-



-

74

6,0

8.6

6,8

3,4

3

20

85,3

14,6

-

0,10

-

78

10,5

1,8

6,4

2,6

4

25

85,0

14,5

0,3

0,15

-

78



8,2

0,8

8,8

2,3

5

100

85,5

13,6

0,5

0.20

0,2

77

8,8

0,6

9,4

2,8

6

125

85,0

13,2

0,8

0,30

0,2

77

8,4

0.5

8,6

3,0

7

150

85,5

12,5

1.0

0,35

0,3

76

8,8

0,5

9.2

3,2

8

175

85,0

12,5

1,0

0,40

0,3

78

8,6

0.4

8,8

3,7

9

200

84.6

13.0

1,2

0,40

0,4

78

9,0

0,5

9,0

2,8

10

250

85,0

12.5

1,5

0,45

0.5

79

8,2

0,4

8,2

3,2

11

300

85.0

12,5

1.5

0,45

0,5

80

8,6

0,3

6,8

3,5

12

350

85,0

12.5

1,5

0.45

0.5

80

8,0

0,4

7.5

3,0

371

www.ziyouz.com kutubxonasi



7.  Yonish  mahsulotlarining  miqdori  aniqlanadi  (kg/soat):

G = ( a -  

Lx 

+ \ }-Q 

bu  yerda,  Q  —  yoqilayotgan  yoqilg'ining  miqdori  (kg/soat).

8.  N orm al  sharoitdagi  hosil  bo‘layotgan  tutun  gazlaming  hajmi 

aniqlanadi  H • mVch:

G - Y N -

2 2 ,4

Vg=

 

~  



^

a

  • 


Lx

 + 1


Yuqorida ko'rsatilgan gazlardan tashqari chiqayotgan gazlaming 

tarkibida boshqa gazlar: oltingugurt, azot oksidlari, aldegidlar, tutun 

gazlar  mavjud.

5-MASALA

Changli-gaz chiqindilarini tozalash tadbirlarining 

samaradorligini  hisoblash

Ushbu  hisob  sanoat  chiqindilari  —  chang  va  S 0 2  ni  tozalash 

natijasida ular tarifidan yetkazilishi mumkin bo‘lgan ziyonni aniqlash 

orqali  amalga oshiriladi.  Bunda m a’lum bir sanoat hududi va aholi 

punktida yuzaga keladigan  havodagi  m oddalam ing  o ‘rtacha yillik 

konsentratsiyasi asos qilib olinadi. Atrof-muhitga yetkaziladigan ziyon 

quyidagilaming  yig‘indisidan  iborat:

— aholi o‘rtasida kasalliklaming ko‘payishi sababli sog‘liqni saqlash 

tizimi uchun qo'shim cha mablag‘lam ing ajratilishi;

— chorvachilikda mahsuldorlikning pasayishi;

—  qishloq xo'jaligi  ekinlarining  hosildorligining  kamayishi;

—  asosiy  ishlab  chiqarish  fondlarining  yemirilishi.

Bu ziyon yeming ustki qatlamidagi havoning yerdan  l,2-2m  yuqori 

qatlamidagi  ifloslanish  konsentratsiyasiga  bog‘liq  holda,  masalan, 

bir kishi,  1  gektar va h.k.  hisobida ifodalanadi.

Ch aligning 

o‘rtacha  yillik 

kons. 


mg/m3

Zs,  Zj 


so‘m/lkishi 

yiliga


S 0 2  ning 

o‘rtacha yillik 

kons.  mg/m3

Z,,  Zk 


so‘m/lkishi 

yiliga


0.3

350


0,1

250


0.5

700


0,2

570


0,9

1000


0,3

760


1,2

1140


0,4

840


1.5

1210


0.5

220


372

www.ziyouz.com kutubxonasi



Shunday qilib, sog‘liqni saqlash tizimiga yoki kommunal xo‘jaligiga 

keltirilgan solishtirma ziyon,  1  kishi  uchun so'm lar  hisobida yiliga 

quyidagi ko‘rinishda bo‘ladi.

Qishloq xo'jaligiga  3  q va  o ‘rm on xo‘jaligiga  1  ga yer  hisobida, 

shuningdek, sanoatga  1  mln. so‘m  hisobida,  asosiy ishlab chiqarish 

fondlariga so‘m  hisobida  1  yillik keltirilgan solishtirma ziyon quyidagi 

ko‘rinishda bo‘ladi.

U m um iy  iqtisodiy  ziyon  quyidagi  u m um iy  fo rm u la  bilan  

hisoblanadi.

Cbangnlng 

o'rtacha yillik 

kons.  mg/m3

Z4

so in /

yiliga


7

*-san


so'm/

yiliga


S 0 2 ning 

o'rtacha  yillik 

konts.  mg/m3

^4

so'm/



yiliga

7

so'm/



yiliga

0,1


100

-

0,1



250

1,0


0,2

160


-

0,2


500

2,0


0,3

250


-

0,3


900

3,0


0,5

400


4,0

0,5


1050

5,0


1,2

-

16



1,0

1200


6,5

2,1


-

-

-



-

-

Z  = Zc  R + Z k   S + Z s a n   F + Z k  -R



Katalog: books -> kollej va otm darsliklari -> texnika va texnologiya
kollej va otm darsliklari -> R. O. Oripov, n X. Xalilov
kollej va otm darsliklari -> 0 ‘zbekist0n sog‘liqni saqlash vazirligi toshkent tibbiyot akademiyasi m. Kariyev, R. Alimov
kollej va otm darsliklari -> O liy V a 0 ‘rta m a X su s ta’l im va z ir L ig I j  r a y e V Z. M. Zam o nav iy d a V la t is h y u r it is h n a z a r iy a si
kollej va otm darsliklari -> Odam fiziologiyasi
kollej va otm darsliklari -> 0 ‘zbekist0n respublikas1 oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi 0 ‘rta maxsus, kasb-hunar ta’limi markazi
kollej va otm darsliklari -> F. I. Xaydarov, N. I. Xalilova
kollej va otm darsliklari -> N. sh erm u h a m ed o V a falsafa va fan metodologiyasi
texnika va texnologiya -> M. kurganbekov, A. Moydinov

Download 3.87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling