Melioratsiya mashinalarini

bet1/33
Sana05.12.2019
Hajmi
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33
73666

S.Vafoev,  R.Musurmonov
QURILISH VA 
MELIORATSIYA 
MASHINALARINI 
ISHLATISH
I'afakkur  B o ‘sto n r  
T oshk cn l  -   2015

6 U
0 ‘Z B E K I S T 0 N   R E S P U B L I K A S I   OLTY  V A   0 ‘R T A  
M A X S U S   T A ’L IM   V A Z I R L I G I
S.T.  VAFOYEV, 
R.K.  M USURM ANOV
QURILISH VA MELIORATSIYA 
MASHINALARINI ISHLATISH
0  
'zbekiston  Respublikasi Oliy va о 'rta m axsus  ta  lim  vazirligi «Suv 
xo 'ja lig i va m elioratsiya ishlarini m exanizatsiyalash»  ta 'lim y o  ‘nalishidagi 
ialahalari  uchun  «M elioratsiya va qurilish m ashinalaridan fo y dalanish va 
texnik servis»  va «M elioratsiya  va qurilish mashinalai ini ta 'mirlash asoslari» 
Janlaridan  о ‘quv qo  llanm a sifatida tavsiya etgan
Toshkent -  2015

U O 'K   :  626.8(075)
38.778
081
Qurilish  va  m elioratsiya  m ashinalarini  ishlalish  |M a ln |  o 'q u v   qo'llanm a  / 
S.  Vafoev  [va  bosliq.]. — T o s h k e n t:  “ Tafakkur  U o'stoni",  .’(I I 
-  400  6.
Mlh. -  38.778ya7J
Ushbu  «Q urilish 
v a  
m elioratsiya  m ashinalarini  ishlatish»  nomli  o'quv  ada- 
biyoti  «Suv  xo'jaligi  va  m elioratsiya  ishlarini  inexam /asiyalash»  ta  tini  y o'na- 
lishida o'qitiladigan  quyidagi:  «M elioratsiya  va  qurilish  m ashinalaridan  foydala­
nish  va  texnik  servis»  ham da  «M elioratsiya  va  qurilish  mashinalarini  la'm irlash 
asoslari»  fanlaridan  bakalavr  va  m agistrantlar  uchun  o ’quv  qo'llanm a  sifatida 
tavsiya  etiladi.
O 'quv  qo'llanm a  qurilish  va  m elioratsiya  mashinalarini  ishlatish  asoslari 
(m ashinalam i  loyihalash,  yasash,  sinash  va  transport  qilish,  nett  mahsulotlari 
bilan  ta ’m inlash,  ish  jihozini  y ig ‘ish  va  o'rnatish,  samarali  ishlatish  omillari, 
rostlanadigan  m exanizm lari  va  ularni  rostlash  yo'llari,  ishlatishga  tayyorlash  va 
ishlatish,  ishlatishda  sodir  bo'lad ig an   nuqsonlar  va  ularni  bartaraf qilish  y o 'lla ­
ri),  m ashinaarga texnik xizm at ko 'rsatish   (ishga yaroqliligini  ta ’minlash  asoslari, 
texnik  xizm at  k o'rsatish  vositalari  va  texnologiyalari,  texnik  tashxis  qo'yish, 
m ashinalam i  saqlash,  yeyilgan  detallarni  tiklash  va  ta ’mirlash)  asoslari  shuning­
dek,  qurilish  va  m elioratsiya  m ashinalariga  texnik  servis  xizm at  ko'rsatuvchi  va 
m ashina  qism   ham da  detallarini  ta ’m irlovchi  korxonalarni  loyihalash  asoslari, 
ham da  m ashinalarning  ishonchliligi  (puchtaligi)  haqida  to 'liq   m a’lum otlar 
berilgan.
O 'q u v   qo'llanm adan  irrigatsiya  va m elioratsiya tizim idagi  injener-texnik va 
ilmiy  xodim lar,  shuningdek,  suv  xo'jalig i  va  m elioratsiya  sohasidagi  kasb-hunar 
kollej  talabalari ham  foydalanishlari mumkin.
T a q  r i z ch i 1 a  r:
X asanov  I.  S. 
T1MI  Buxoro  filiali  “ Suv  xo'jaligi  m elioratsiya  ishlarini
m exanizatsiyalashrirish”  kafedrasining  mudiri,  t.f.n., 
dotsent;
M urodov Sh.  M. 
Buxoro  m uhandislik  texnologiya  instituti  kafedrasining 
mudiri, t.f.n..  dotsent;
J o ‘rayev  F.  О 1. 
TIM1  Buxoro  filiali  “U m um kasbiy  fanlar”  kafedrasining
m udiri, t.f.n.,  dotsent.
ISBN  -  978-9943-993-13-6
© “Tafakkur B o 'sto n i” , 2015 
©  S. \a fo y e v ,  R.M usurm anov,  2016 
©  "Ilm   Ziyo  nashriyot  uyi” ,  2015
KIRISH
2013-yil  19-apreldagi  Prezidentimizning  PQ-1458-sonli  qarori 
asosida  Vazirlar  M ahkamasining  2014-yil  24-fevraldagi  39-sonli 
■'2013-2017-yillar 
davrida 
sug‘oriladigan 
yerlam ing 
meliorativ 
holatini  yaxshilash  va  suv  resurslaridan  oqilona  foydalanish  bo‘yicha 
Davlat  dasturining  so‘zsiz  bajarilishini  ta ’minlashga  doir  qo‘shimcha 
ihora-tadbirlar to ‘grisida” gi qarori qabul qilindi.  Ushbu qarorning  15- 
hnndi  asosida  Davlat  dasturi  amalga  oshirilishini  maqsadli  o ‘rganish 
h»imla  irrigatsiya-melioratsiya  tadbirlari  samaradorligini  oshirishda 
suv  resurslari  va  suv  x o ‘jaligi  obyektlari  bo'ylab  joylashgan  yer 
iieliastkalaridan  oqilona  foydalanishda  metodik  yordam  ko'rsatish 
bo'yicha  har bir viloyatda  ilmiy-amaliy kengashlar tashkil qilindi.
1997-yil  29-avgustda  qabul  qilingan  “T a’lim  to ‘g ‘risida”gi  qonun 
va  «Kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturi»  ga  asosan  oliy  ta ’limda  ikki 
bosqichli  bakalavriat  va  magistrlik  ta ’lim  y o ‘nalishlariga  o ‘tildi.  Te- 
ji.shli  ta'lim   y o ‘nalishlari  bo'yicha  Davlat  ta’lim  standartlari yaratilib, 
nlar  asosida  fan  dasturlari  ishlab  chiqildi.  Fan  dasturlari  asosida  dars- 
liklar  yaratilmoqda.  Shuningdek,  uzluksiz  ta ’lim  tizimi  uchun  o ‘quv 
iidabiyollarining  yangi  avlodini  yaratish  bo‘yicha  konsepsiya  ishlab 
chiqilgan.
Yuqoridagiiarga  asoslanib,  mualliflar  shu  sohada  bir  necha  yillar 
davomida  olib  borgan  ilmiy  tadqiqot  ishlari  va  tajribalari  asosida 
«(Qurilish  va  melioratsiya mashinalarini  ishiatish»  fani  bo‘yicha  o ‘quv 
qo'llanm a yozishni  lozim  deb topdi.
0
;quv  qo‘llanmada  mualliflarning  ishtirokida  bir  necha  yillar 
davomida  olib  borgan  ilmiy  tadqiqot  ishlari, jumladan:  ГТ-19.68,  ФА­
Л-15-T053,  ИДВ-2-6-бопЬ  Davlat  grantlarining  natijalari  ham 
berilgan.
Tizimlashtirilgan  zamonaviy  qurilish  va  melioratsiya  mashinala- 
l ini  ishlatish  (jumladan,  ish jihozini  y ig‘ish  va  baza  mashinasiga  o ‘r- 
nalish,  mashinadan  samarali  foydalanish  omillari,  mashinaning  rostla­
nadigan  mexanizmlari  va  ularni  rostlash  y o ‘ I lari,  mashinani  ishlatish­
ga  tayyorlash  va  ishlatish,  mashinani  ishlatishda  sodir  bo'ladigan  nuq- 
sonlar  va  ularni  bartaraf qilish  y o ‘llari),  ularga  texnik  xizmat  ko‘rsa- 
I inli  v'a  ta ’mirlash  hamda  texnik  servis  xizmat  ko‘rsatuvchi  va  ta’mir- 
lovclii  korxonalarni  loyihalash  asoslari  bo‘yicha  m a’lumotlar  berishni

mualliflar  o ‘z  oldiga  maqsad  qilib  q o ‘yganlar.  Bundan  tashqari 
talabalar  bu  fanni  o ig an ish i  davrida.  ular  mashina  va  ularning  ish 
jihozlarining  konstruksiyalari  va  ularni  loyihalash  asoslari  haqida 
to ‘liq  m a’lumotga  ega  boMganliklarini  hisobga  olib,  mashinalarni 
loyihalash  va  sinashning  ilmiy  asoslari  haqida  ham  m a’lumotlar 
berishni  lozim  deb topildi.
M ashinalarning  ishonchli  va  uzoq muddatga  ishlashini kafolatlash 
uchun,  ularni  ilmiy  tadqiqot  ishlari  asosida  loyihalab  yasash  va 
tegishli  sinovlardan o ‘tkazib,  o ‘z  vaqtida  ularga texnik qarov  va  servis 
xizmat ko‘rsatilishi  lozim.
0
‘quv  qo‘llanma  uch  boMimdan  iborat  bo‘lib,  birinchi  b o‘limida 
qurilish  va  melioratsiya  mashinalarini  loyihalash  va  sinashning  asosiy 
qoidalari,  ikkinchi  bo‘limda  qurilish  va  melioratsiya  mashinalarini 
ishlatish  asoslari,  uchinchi  bo‘limda  esa  qurilish  va  meliorsiya 
mashinalariga  texnik  servis  xizmat  ko'rsatish.  ularning  detallarini 
tiklash  va  ta ’mirlash.  texnik  xizmat  ko ‘rsatuvchi  va  ta’mirlovchi 
korxonalami  loyihalash  asoslari  berilgan.
Ushbu  fanni  o ‘rganuvchilar  olgan  bilimlarini  sinab  ko'rishlari 
uchun  har bir bob oxirida nazorat  savollari berilgan.
O 'quv  qo ‘llanmada  bildirilgan  fikr va mulohazalarni mamnuniyat 
bilan qabul qiladilar va oldindan o ‘z minnatdorchiligini bildiradilar.
M ualliflar
4
f
I  BO'LIM .  QURILISH V \   MELIORATSIYA 
M ASHINALARINI LOYIHALASH VA  SINASH
Mashina  va  uning  ish jihozlarini  loyihalash  ilmiy  tadqiqot  ishlari 
asosida  laboratoriya  sharoitida  sinash  orqali  olib  borilib,  bunda  quyi- 
dagilar;  bajaraladigan  ishning (quriladigan  gidrotexnik  inshootlarning) 
lun  holati,  o'lcham lari,  material  (grunt)  ning  fizik va  mexanik  xossa- 
lari,  ularga  ta’sir  etuvchi  barcha  kuchlar,  mashinaning  o ‘tuvchanligi 
va  turg‘unligi,  detallarning mustahkamligi,  detal va mexanizmlarni  al­
mashtirish hamda moylashning qulayligini  hisobga olish zarur.
Ilmiy  tadqiqotlar  asosida  ish jih o zi  yoki  mashinani  yasash  uchun 
ishchi  chizmasi  tayyorlanadi.  Loyiha  asosida  mashina  zavod  sharoiti­
da  yasalib,  sinovdan  o ‘tkaziladi.  Zavod  sharoitida  o ‘tkazilgan  sinov 
natijalari  asosida  loyihaga  o ‘zgartirishlar  kiritilishi  mumkin.  Zavod 
sharoitidagi  sinovdan  muvaffaqiyatli  o ‘tgan  mashina  ishlab  chiqarish 
sharoitida  ham  sinaladi.  Ishlab  chiqarish  sharoitidagi  sinov  natijalari 
asosida  loyihaga o ‘zgartirishlar kiritilishi  mumkin
Davlat  miqyosida  ishlab  chiqarish  sharoitida  sinovdan  muvaffa­
qiyatli  o'tgan  mashinaga,  uni  zarur  boMgan  miqdorda  zavodda  ishlab 
cliiqarishga ruxsat beriladi.
1-bob. TADQIQOT V 
A  
LOYIHALASH  ASOSLARI
1.1. Iimiy-tadqiqot  ishlari va  ularga qo‘yiiadigan  talablar
llmiy-tadqiqot  ishlari  (ITT)  mahsulotini  (mashinalar,  texnologik 
uskunalar,  asboblar  va  boshqalar)  yaratish  o ‘zlashtirish  va  tadbiq 
qilish  bo‘yicha kompleks  ishlarning boshlanishi hisoblanadi.
Texnika  va  texnologiya  sohasi  bo‘yicha  ITI  bilan  shug‘ullanuv- 
l
hilar,  shu  soha  bo‘yicha  yetarli  bilim  va  malakaga  ega  bo‘lish  bilan 
birga,  matematika,  fizika,  informatika,  nazariy  va  amaliy  mexanika. 
materiallar  qarshiligi,  modellashtirish  va  standartlashtirish,  mashina 
detallari,  mashina  va  mexanizmlar  nazariyasi  va  sohaga  oid  mashina 
va  gidrotexnik  inshootlarning  konstruksiyalarini  chuqur  bilishlari 
lozim.
5

ГП  quyidagi  maqsadlar uchun  o btkaziladi:
-buyurtm aga  binoan  mahsulotni  o ‘zlashtirish  va  yaratish  uchun 
kerakli,  asoslangan  m a’lumotlarni olish  uchun;
-yangi  va  takomillashgan mahsulotlar yaratish maqsadida  kerakli, 
asoslangan  m a’lumotlar olish uchun;
-tajriba-konstruktorlik  ishlari  (TK.I),  tajriba-texnologik  ishiar 
(TT1),  loyiha-texnologik  ishiar  (LT1)  va  boshqalarni  o'tkazish  jara­
yonida  foydalanish uchun.
ITIIarga  asosan  quyidagi talablar qo‘yiladi:
-nomenklaturali  parametrlarga  qo‘yiladigan  talablar  va  ularning 
sonli qiymatlarini olish;
- param etrlam i aniqlashning to ‘g'riligi;
-tashqi  sharoitning takrorlash aniqligi;
-tadqiqot obyektlarini modellash usullari;
-tajriba  nusxalariga,  ularning  soniga  va  tayyorlash  uchun 
yaratiladigan hujjatlar tarkibiga qo'yiladigan  talablar;
- texnika xavsizligi b o ‘yicha alohida talablar;
-ishlarni  bajarish  va  boshqa  tadbirlarni  o ‘tkazish  vaqtida  tabiiy 
muhitni muhofaza qilish bo‘yicha talablar.
llmiy-tadqiqot  ishlari  aniq  bir  maqsad,  vazifa,  obyekt  tanlash  va 
tajribalar  dasturini  yaratish  bilan  boshlanadi.  Buning  uchun  shu  soha 
bo‘yicha  oldin o ‘zlashtirilgan  bilimlarni o ‘rganish,  ularni  tanqidiy tah- 
lil  qilish  hamda  ishchi  gipotezasini  belgilash  va  ularni  bajarishda  qan­
day  ilmiy  tak lif  va  ehtimollar  borligini  aniqlash  zarur.  Tadqiqot 
obyektlari  uchun alohida talab qo‘yiladi.
1.2. Tajribalarni va  tadqiqotlarni o ‘tkazish  uslubiyoti
Tajriba tadqiqotlar  uslubiyatining  asosiy  mazmuni  bu tadqiqotlar- 
ning  vazifasi  va  maqsadi,  obyektlar  soni,  ularning  dastlabki  va  oxirgi 
xarakteristikasini  ifodalashdan  iborat.  Bu  yerda  tajribaal  tadqiqotlarni 
o ‘tkazish jarayonida  bajarilishi  lozim  boMgan  texnika  xavfsizligiga  ri- 
ova  qilish  talablari  ham  keltiriladi. 
0
‘rganiladigan  param etrlar  faoli- 
yati  hisobga  olinadi,  materiallar,  asboblar, kerakli uskunalarning nom- 
lari  ko ‘rsatiladi. 
'
6
Tajribalarni  rejalashtirish.  Tajribalar  qisqa  muddatda  o'tkazili- 
shi  lozim.  Bu  oMchanadigan  param etrlam ing  o'zgaruvchanligi  va  no- 
tekisligi  bilan  belgilanadi.  Bundan  tashqari  tajriba  o ‘tkazish  uchun 
ko‘p  vaqt,  mehnat  va  vositalar  talab  qilinadi.  Shuning  uchun  tajriba­
larni rejalashtirishga alohida e ’tibor beriladi.
K o‘zda  tutilgan  natijalarni  yaxsh:  aniqlash  imkoniga  ega  bo‘lish 
uchun tajribalar sonini to ‘g ‘ri aniqla>  bilish  kerak.
OMchashlar  soni  tajribalam ing  ishonchliligiga  va  nisbiy  xatoning 
kattaligiga  b og ‘liq.  Ishonchlilik  qancha  yuqori  va  nisbiy  xato  kichik 
boMsa, tajribalarni  takrorlash  soni  shunchalik kam  bo’ladi.
Elektron  hisoblash  mashinalari  yordam ida  tajribalar  sonini  mate- 
matik y o ‘l  bilan  rejalashtirish mumkin.  Bu  usul tajriba natijalari  asosi­
da  model  yaratish  yoMlari  bilan  teksniriladigan  tizimnng  parametrla- 
rini  aniqlash  uchun  tajribalar  sonini  belgilashga  va  natijalarni  kerakli 
aniqlikda aniqlashga  imkon  beradi.
Tuziladigan  metodikada  asboblar va  oMchash  vositalarini tanlash- 
ga  alohida  e ’tibor  berish  kerak.  Tadqiqot  qanchalik  toMiq  bo‘lsa,  top- 
shiriq  shunchalik to 'g ‘ri  hal  boMadi.  bunda foydalaniladigan  uskunalar 
va  oMchash usullari  aniq va zamonaviy boMishi  kerak.
Sanoatda  ishlab  chiqarilayotgan zamonaviy oMchash  asboblaridan 
foydalanish  ilmiy  izlanishlarni yuqori  aniqlikda  oMkazishni  ta ’minlay- 
di.  Lekin eng  aniq asboblar  ham  haqiqiy  qiymat kattaiigini  aniqlay  ol- 
maj di.  Ulami  aniqlashda  m a'lum   xatolikka yoM  qo'yiladi.  Bu xatolik- 
larni  baholash  uchun  ularni  haqiqiy  va  nisbiy  xatolar  deb  ikkiga  ajra- 
1
 ish  mumkin.
Haqiqiy  (Xh)  qiyinatidan  uning  kuzatiladigan  (Хк)  qiymatini  ay- 
rish,  oMchash  farqini  bildiradi yoki  Aa = Xh-Xk .
Ikkinchi  usul  (nisbatan)  foiz  bilan  belgilash,  y a’ni  xatoning  (nis­
biy  kattalik)  haqiqiy qiymatiga nisbati:

100
%
x —
 
( U )
Л 11
Xatolar  oMchov  asboblarining  takomillashganligiga,  tajriba 
o'tkazi-ladigan  sharoitning  ta’siriga,  mutaxassisning  malakasiga, 
oMchashdagi  noamqlikka bogMiq  boMishi  ham  mumkin.
Ular  muntazam  va  tasodifiy  boMishi  mumkin.  Muntazam  xatolar 
aniq  qonunlar bo ‘yicha  harakat qiluvchi  m a'lum   sabablar ta’sirida yuz
Л>'=*±
4
7

beradi.  Ular  o ‘rganish  va  tajriba  o ‘tkazish  vaqtida  hisobga  olinishi 
kerak.
Tasodifiy  xatolar har  xil  kutilmagan  sabablar ta ’sirida yuz  berishi 
mumkin.  Shuning  uchun  bu  xatolaming  oldini  olish  maqsadida  o ‘l- 
chash  asboblari  doimo tekshiriladi  va nazorat qilinadi.
1.3. Regressiya tenglamasini chiqarish
Regressiya  tenglamasini  chiqarish  uchun  tekshirilayotgan  sonlar 
orasidagi  tajribaal  bog‘lanishlarga  ega  bo ’lishi  kerak.  Shuningdek,  av- 
val  formula  namunasini  tanlab  olish  va  unga  kiradigan  doimiy  koef- 
fitsientlarni  aniqlash  zarur.  Buning  uchun  koordinata  setkasiga  taj- 
ribadan  olingan  o ‘lchov  miqdorlarning  nuqtaviy  koordinatalari  joy- 
lashtiriladi.
Aniqlanishi  kerak  bo'lgan  ifodaning maqbul k o ‘rsatkichi  va uning 
o ‘zgaruvchi  omillari  aniqlanadi.  Tajribani  rejalashtirishni  tadbiq etish- 
dan  oldin,  tajribani  amalga  oshirisn  mumkinligini  tekshirish  maqsadi­
da bir nechta  sinovlar o'tkaziladi.
O 'tkazilgan  sinovlami  amalga  oshirishni  statik  gipotezasi  m a’lum 
uslubiyatlar bo'yicha (masalan,  B.A.Dospexov) tekshiriladi.
Funksiya  qiymatining  o'rtacha  o'zgarishini  quyidagi  formula
-* 
|  "
bilan aniqlash mumkin: 
^   ~ 
^  ■
 
(
1
-
2
)
O 'zgaruvchi om illam ing turlari (kvadratlari yig'indisi)
Umumiysi 
Co = ] [ f y , - y „]
(1.3)
Takroriy 
CT = X ( y’T- y
e )2
(1.4)
O 'zgaruvchi omillar 
Су = ^ ( У - У 0)"
(1.5)
Qoldiq xatolar 
C z  = C
0
- ( C T -  C y)
(
1
.
6
)
Kuzatishlarning  umumiy soni 
N =  L  n
(1.7)
bu  yerda 
L  -  variantlar  soni;  n  -  takroriy  o'tkazilgan tajribalar

c %
Variantning dispersiyasi 
Sy  -  
^
(1
 
1
)
Xatolik dispersiyasi 
^ * ~ ( l  
l ) - ( n - l )
Fisher mezonining hisob qiymati  aniqlanadi
S
2
Fx = ^ T  
(
1
.
1 0
)
va  u  iadval qiymati  bilan solishtirilib ko'riladi, y a ’ni
Fx.<  Fj 
(1.11)
shart  bajarilsa,  sinovlami  amalga  oshirish  gipotezasi  qabul  qilish 
mumkinligini  bildiadi.
Unda tajriba-statik  yondashuvga  asosan  uning  matematik  ifodasi- 
ni yozish mumkin:
Y = b
0
 + b,Xj  + ...+  b nx n  + b
12
x ,x
2
  + ...+  Ь(п_Ппх п_,хп 
(1.12)
Olingan  natijalar  orasidagi  bog'lanish  birinchi  tartibli  tenglama 
shakliga  kelmasa,  o'zgaruvchi  omillar  bilan  olib  borilgan  tajribalar- 
ning natijasi  sezilarli  darajada  egri chiziqli ko'rinishga ega  bo'ladi.  Bu 
jarayonning  matematik  ifodasini  moslashtirish  uchun  yuqori  darajali 
ko'p  qiymatli,  qiymati  o'zgaruvchan  sonlarning  kvadratini  tashkil 
qiluvchi, masalan, Teylor qatorlari qismidan foydalanish mumkin.
Y =  b
0
+ X bi  x i 
X bux i  x j + Z bi. 
x 2
 
(1.13)

Ij 
t
Bunday tenglamalarni  olish  uchun  ikkinchi tartibli  rejadan  foyda­
laniladi.
Bular  ichida  keng  tarqalganlaridan  biri  MOKR  (Markaziy  Orto- 
gonal  Kompozitsion Reja ) hisoblanadi.
Kompozitsion  rejalashtirishning  afzalligi  shundaki,  TOT  (to’liq 
omilli  tajriba)  asosida  olingan  natijalar  o 'z   qiymatlarini  yo'qotm aydi, 
aksincha keyingi tadqiqot  ishlarida undan foydalaniladi.
Shunday  qilib,  ikkinchi  tartibli  reja  -  MOKR  m a’lumot uchun  qa­
bul qilingan.
Bunday  hollarda  sinovlarning  umumiy  soni,  quyidagi  formula 
bilan aniqlanadi.
N = 2k  + 2k + 1 
(1.14)
bu yerda  К - o'zgaruvchi  omillar soni.
Tajriba asosida  olingan m ateriallami M OKR metodi  bo'yicha  ish­
lab  chiqib,  uning  umumiy  hamda  o'lchainli  ko'rinishdagi  regression 
tenglamasi hosil  qilinadi.
9

1.4. 
Ixtiro  (patent) olish  tartibi va  unga qo‘yiladigan  talablar
Ixtro  (patent)  qurilma  yoki  usulga  beriladi.  Tadqiqot qilinayotgan 
ishning  yangiligi  bor  deb  taxmin  qilinayotgan  b o isa .  uni  Inktelektual 
mulk agentligiga yozma ravishda quyidagi  tartibda taqdim  etiladi:
1.  Ixtiroga  taalluqli  boMgan  texnika  sohasi  va  uning  qo ‘llanilish 
y o ‘nalishlari.
2

0
‘xshash  (analog)  ixtirolar tavsifi.
4.  Namunaning tanqidi.
5.  Ixtiro  maqsadi  (odatda namuna tanqididan  kelib chiqadi).
6
.  Ixtiro  mohiyati  (maqsadga  qanday  erishiladi)  va  uning  farqli 
(namunaga  nisbatan)  belgilari.  Bu  bo‘lim  o ‘zining  shakli  bo ‘yicha  ix­
tiro  formulasi  yoki  uning  birinchi  qismi  bilan  (agar  formula  ko'p  bo‘- 
g ‘inli  bo‘lsa)  bog‘langandir.  B o‘Iimlar  bayonini  umumiy  na’munaviy 
belgilardan  boshlash  kerak.  Masalan,  ko‘ziangan  maqsadga  erishish 
uchun,  m a’lum  qurulmada  (usulda),  o ‘ziga  biriktiruvchi  (um um ta’lim 
belgilar),  keyin  farqli joylanishlar  ko ‘rsatiladi  (bajarilishi yoki  ketma- 
ketligi).
7.  Muhim  farqlarning  asoslanishi.  Bu  bo‘limda  belgilarni  joyla- 
nish  tartibi  yoki  bajarilish  usuli  o ‘zgartilganligi  tufayli,  taklif etilayot- 
gan  texnik  yechim  boshqa  o ‘xshashi  yoki  namunalardan  jiddiy  farq 
qilishini 
ko ‘rsatish 
zarur. 
Bu 
ixtiro 
maqsadga 
yetishishni 
osonlashtiradi.
8
.  Shakl,  grafik va tasvirlarining  ro‘yxati  (agar talabnoma qurilma 
uchun berilayotgan bo‘lsa).
9.  Aniq bajarilish uchun  misol:
a)  qurilma  uchun  bu  misol  ikkita  qismdan  iborat.  Birinchi  qismda 
qurilmaning  statistik holatda va  elementlar  bilan  o ‘zaro  bogMiqlikdagi 
(belgilari) bayoni  beriladi.
b)  usul  uchun,  shu  usulning  bajarilish  (olinishi)  namunasi  (namu­
nali)  ko'rsatiladi.  Bunda  qanday  predmet  va  asboblar  yordamida  shu 
usul  bajarilganligini  bayon  qilib  o ‘tish  zarur.  Usul  uchun  ko‘p  holda 
tajribalar  o4kazilishi  muhim  bo‘lganligi  uchun,  tajribalam ing  qisqa- 
cha  ta’rifi  beriladi,  ko'rilayotgan  parametrlar  chegarasi  va  operatsiya,
t
10
lartib  va boshqalarning  ketma-ket  bajarilishi  haqida tajribalardan m a’­
lum (ko‘pincha jadvallar bilan tasdiqlanadigan) xulosalar chiqariladi.
10.  Texnik-iqtisodiy  yoki  boshqa samaradorlik.
11.  Ixtiro formulasi.
Ixtiro formulasi  ikki asosiy qismdan  iborat:
a) namuna bilan belgilar umumiy;
b)  m uallif (mualliflar)  tomonidan  kiritilayotgan,  uning  da’vosini 
tashkil  qiladigan  farqli  belgilar.  Ixtironing  bayon  qismida  yozilmagan 
narsa  formulada  vozilishi  mumkin  emasligini  esdan  chiqarmaslik  za­
rur.  Formula  va  to ‘liq  bayon  matnini  patent  bo‘limi  bilan  kelishib 
olish kerak.
Tajriba  sinovlaridan  o'tgan  ish  jihozi  yoki  mashinaning  ishchi 
chizmalari  va  barcha  kerakli  texnik  hujjatlar  tayyorlanib,  uni  yasash 
uchun  zavodga taqdim etiladi.
1.5.  Loyihalash  asoslari
Loyihalashda,  mashina  bazasi  ish  jihoziga  sarflanadigan  quvvat 
muvozanatiga  asoslanib  tanlanadi.  Ish  jihozini  loyihalab,  mashinaga 
ulashda  uning  yordamida  bajarishi  lozim  bo‘ladigan  inshootning  oT- 
chamlari  (masalan,  transheyaning  eni  va  chuqurligi)  masshtabda 
chizilib,  shu  asosda  ish  jihozining  asosiy  ko'rsatkich  va  o ‘lchamlari 
aniqlanadi.  Shuningdek.  ish jihoziga  ta ’sir  etuvchi  barcha  kuchlar  o ‘z 
yelkalari  bilan  ko isatilad i.  Hisoblash  ishlari  bajarilib,  mashinaning 
ish 
jarayonidagi 
muvozanati 
aniqlanadi. 
Agar 
muvozanat 
ta’minlanmasa  uni  ta ’minlash  uchun  tegishli  yelkalar  o ‘zgartirilib, 
hisoblash  qayta  olib  boriladi.  Ayrim  hollarda  muvozanatni  ta’minlash 
maqsadida  posangilar  ham  qo‘yilishi  mumkin  (bunday  hisoblashlar 
«Qurilish  mashinalari»  va  «M elioratsiya  mashinalari»  fanlarida  to ‘liq 
o ‘rganilgan).  Hisoblash  ishlari  yakuniga  yetganda  ish  jihozining 
xomaki chizmasi chiziladi.
Yangi  mashinani  yaratish  yoki  eskisini  takomillashtirish  uchun 
unga quyidagi talablar qo‘yiladi:  konstruktiv, texnologik,  ishlab  chiqa- 
rishda  ishlatish.  iqtisodiy  va  ijtimoiy.
Mashina  va  ish  jihozlarini  yaratishda 
konstruktorlik  hujjat- 
larining yagona  sistemasi  (KHYS,  ruscha ECKD) ishlab chiqilgan,  un­
ga asosan  lovihalashning quyidagi tarkibiy  qismi  o ‘matilgan:
11

1. 
Texnik  topshiriq.  2.  Texnik  taklif.  3.  Xomaki  loyiha.  4.  Texnik 
loyiha.  5.  Ishchi  konstruktiv  hujjatlar  (tajriba  hamda  ko’plab  ishlab 
chiqarish 
nusxalari 
uchun). 
Bundan 
tashqari 
standartlash 
va 
unifikasiyalash  talablari ham qo'yiladi.
Texnik  topshiriqda  loyihalashning  asosiy  maqsadini  ko‘rsatib 
beradigan, texnik  iqtisodiy talablar va  sifat darajasi aniqlanadi.  M ashi­
na va uning  ish jihozlarini tipi,  bazasi,  asoslash va texnik darajasi xari 
tasi  tahlillar asosida  keltiriladi.
Texnik  taklifda  sohaga  tegishli,  loyihalanishi  kerak  bo‘lgan  tex- 
nikaga  oid  ilmiy  tadqiqot  ishlari  natijalari,  ishlanmalar  va  konstruk­
siyalari  o ‘rganilib,  tahlil  qilinadi.  Tahlillar  natijasi  asosida  loyihalana- 
digan  texnikaning patent tozaligi,  sanitariya va texnik xa\ fsizigi talab- 
lariga  javob  bera  olishi  tekshiriladi.  Shularga  asoslanib,  texnikaning 
mustahkamlik,  tejamkorlik,  texnologik,  agrotexnik,  estetik va  standart 
talablarga javob  bera  oladigan  optimal  varianti  tanlanib,  tavsiya  etila­
di.  Bu  tavsiya  k o‘rib  chiqilib,  tasdiqlangandan  so‘ng,  uning  ijrosiga 
kirishiladi.
Xomaki  loyihada  texnikani  ishlab  chiqishda  prinsipial  texnik 
yechimlari  (xomaki  konstruktiv,  kinematik  yoki  gidravlik  chizmasi, 
barcha  hisoblash  ishlari,  yasash  va  sinash,  transport  qilish,  butlovchi 
detal  va  qismlari,  materiallar  talabi  va  texnik-iqtisodiy  ko‘rsatkichla- 
rini  solishtirish) aniqlanadi.
Texnik  loyihada  ishlanmaning  konstruksiyasi  haqida  to‘ iq  m a’- 
lumot  berilib,  uning  yakuniy  texnik  yechimlari  k o‘rsatiladi.  Unda  ke­
rakli  hisoblash  ishlari,  texnik va  ishlatish ko‘rsatkichlari,  yasash va  si- 
nashga  qo‘yiladigan  barcha  talablar,  standartlash,  butlovchi  detal  va 
qismlar ro ‘yxati va barcha texnik hujjatlar tayyorlanadi.
Ishchi  konstruktiv  hujjatlarga  ishlanmani  yasash  va  ishlatish 
uchun  barcha  hujjatlar  (ishchi  chizma,  butlovchi  qismlar,  yasashning 
texnik  sharti,  ishlanmaning  pasporti,  ishlanma  detal  va  qismlarni  yi- 
g*ish  sxemasi,  sinash va  ishlatish bo‘yicha qo'llanm a) tayyorlanadi.
Standartlash  -  mashinani  tajriba-konstruktorlik  ishlarni  bajarish­
ga tayyorlash va ishlatishga qo‘yiladigan m e’yor va talablardir.
Standart-nusxa,  etalon,  model  bo‘lib,  asos  uchun  qabul  qilinadi va 
u  o ‘ziga o ‘xshash obyektlarni  solishtirish uchun xizm at qiladi.
Mashina  va  uning  qismlarini  loyihalashda,  yeyiladigan va tez jgh- 
dan chiqadigan detallarini  (almashtirish  va ta’mirlash  maqsadida)jbjra- 
ladigan  qilib  yaratish  maqsadga  muvofiqdir.  Chunki,  ayrim  ishdan
12
chiqqan  detalni  almashtirish  uchun  butun  bir  qism  mashinadan yechib 
olinib,  bo ‘laklarga  ajratiladi  va  nosoz  detal  olinib,  almashtirilgandan 
so‘ng qayta yig'ilib, joyiga o'm atiladi.
SINOV  (NAZORAT)  SAVOLLARI VA TOPSHIRIQLAR
1. Ilmiy-tadqiqot  ishlari  (LTI)  bilan  sh vg  ‘ullanuvchilarga  qanday 
mas ’uliyat yuklatiladi?
2 ./77 nima maqsadda olib  boriladi  va unga qanday talablar qo ‘yi- 
ladi?
3. 
Tajribaal tadqiqotlar nima maqsadda о ‘tkaziladi?
4. Tajribalarni rejalashtirishda nimalarga e ’tibor berish lozim?
5.Em pirik  va  kanonik  (tenglama)  formulalar  nimaga  asoslanib 
chiqariladi?
b.Ixtiro  (patent)  olish tartibi va unga qo'yiladigan  talablarni aytib 
bering.
7. Loyihalashning tarkibiy qismini aytib bering.
13

2-bob.  QURILISH VA MELIORATSIYA MASHINALARINI 
YASASH VA  SINASH
Ishlanmani  (buyurtmani)  qabul  qilgan  korxona  yoki  zavod  uni 
ishlab  chiqarishga  (yasashga)  kirishadi.  M a'lum ki,  zavod  bir  nechta 
sexlardan  tashkil  topgan  boMadi.  Jumladan:  mexanik  sexi  (bu  sexda 
asosan  turli  stanoklar joylashgan  boMib,  metallni  qirqish.  arralash,  te- 
shish,  tish  chiqarish,  randalash,  silliqlash  va  boshqa  metallga  ishlov 
berish  ishlari  bajariladi);  metallni  eritib,  quyish va  uni  isitib  ishlov  be­
ruvchi  sex;  payvandlash  sexi;  tashxislash  sexi,  yigMsh  sexi  va  bo‘- 
yash  sexi.
Barcha yasalgan  detaliar yig‘uv  sexiga  olib  keltirilib,  mashina yi- 
gMladi  va  maxsus  sinov  maydonchasida  sinaladi.  Sinov  natijasida 
aniqlangan  nuqsonlar  bartaraf qilinadi.  Ayrim  hollarda  detaliar  (loyi- 
hachi  bilan  kelishilgan  holda),  tegishli  hisoblash  ishlaridan  so‘ng  qay­
ta yasalishi  ham  mumkin.
2.1.  Sinashning  maqsad va vazifalari
Mashina  va  ish  jihozlarining  texnik  va  ishlatish  ko‘rsatkichlarini 
nazariy  tomondan  olingan  qi^m atlar  aniq  deb  hisoblansada,  kuchlar- 
ning taqsimlanishi va zo‘riqishi  (kuchlanishi) oddiy holat uchun  k o‘rib 
chiqiladi.  Bu  esa  ularning  mustahkamligiga  toMiq  kafolat  bermaydi. 
M ustahkamlikka  toMiq  kafolat  beruvchi  aniq  qiymatlami  olish  uchun 
ularni tekshiruvdan o ‘tkazish talab qilinadi.
Mashinani  loyihalovchi  konstruktorlar  va  uni  ishlatuvchilarning 
asosiy  vazifasi,  m etall  va  energiya  sigMmi  kam  boMgan,  yuqori  ish 
unumdorli mashinalarni yaratishdir.
Yangi  yaratilgan  qurilish  va  melioratsiya  mashinalarining  mu- 
kammal  konstruksiyasini,  ishlash  sharoiti  va  uning  turli  holatlarida 
unga ta’sir qiluvchi yuklamalarning  aniq  qiymatlarini  aniqlash,  mashi­
nani  ishlab  chiqarish  sharoitida  ishlatib  sinash  orqali  amalga  oshiri­
ladi.  Mashinani  ishlab  chiqarish  sharoitida  sinash  orqali  mashinaning 
ish jarayonidagi  haqiqiy  oMchamlari,  shuningdek,  ishjihozi  va  ayrim 
detal va qismlarning qiymatlari aniqlanadi. 
f
14
Natijada.  konstruktiv  va  ishlatish  k o ‘rsatkichlari  (ish  unumdorligi. 
energiya.  metall  va  material  sarf miqdori.  mustahkamligi,  boshqarish- 
ning qulayligi va  boshqalar) orasida bogManish o ‘rnatiladi.
Bu  bogManishning  toMiq  ochilishi  qurilish  va  melioratsiya 
mashina-lari  ish jaryoni  nazariyasini yaratishga  ishonchli  baza  boMishi 
mumkin.
Bundan  tashqari,  oxirgi  paytlarda  mashina  va  ish  jihozlarini  si­
nash,  laboratoriya  va  dala  sharoitidagi  mexanik  va  matematik  model- 
lashtirish  usullaridan keng foydalanilmoqda.
Misol  tariqasida  gruntni  qazishda  ishjihozi  bilan  b o ‘ladigan  o ‘za- 
ro  bogManishdagi  holatlami  aniqlash  uchun,  maxsus  jihozlangan  la­
boratoriya  qurilmalaridan  foydalanilmoqda.  Bunda  qurilmaga  turli 
oMchov  asboblari  (taxometr,  manometr.  dinomometr.  turli  datchiklar) 
oMnatilib,  ularning ko‘rsatkichlari ossillograf orqali  aniqlanadi.
Bunday  laboratoriya  qurilmasi,  gruntli  kanal  yoki  tenzoarava  deb 
yuritiladi.  Uning  umumiy  ko‘rinishi  va  kinematik  chizmasi  2.1- 
rasmda ko ‘rsatilgan.
2 .1-rasm.  Laboratoriya  qurilm asi:  o-um um iy  k o ‘rinishi;  i-kinem atik  chiz- 
inasi;  1-to‘siq;  2-po‘lat  arqon;  3,8-tirkagichlar;  4,6,7-gidrosilindrlar;  5-arava;  9- 
chig‘ir;  10-harakat  m anbasining  asosi;  1 1-temir y o ‘l;  12-aravaning  g ‘ildiraklari; 
1 i-arqon  bo g ‘lagich;  14-arqon  bloklari;  15-prujina:  16-elektr  dvigateli;  17,19- 
mufta;  18-uzatmalar qutisi;  20-tishli  uzatma;  2 1 -q o 'z g ‘almas  blok.
Gruntdan  o ‘yilib,  tubi  (m a’lum  nishablikda)  va  devorlari  beton 
qilinib  qoplangan  transheya  (odatda  uning  oMchamlari  turlicha  boMa-
15

di,  masalan,  u/.unligi  30,  chuqurligi 
2
 va eni 
2
  m  bo'lganlari  ham mav­
jud),  tubiga  qalinligi 
0 , 5
  m  shag‘al  solinib,  uning  ustiga  m a’lum  ora­
liq larda 
( 8
  m)  turli  gruntlar  solinib,  to‘ldirilgan  qurilrnaga  gruntli  ka- 
nal  deb ataladi.
Kanalning  nishablik  oxiriga  uning  tubidagi  shag‘al  ustiga  quvur 
vertikal  qilib  o'rnatilgan  bo'ladi.  Bu  quvurdan  kanaldagi  gruntni  suv­
ga bo'ktirib va sug'orishdagi  suvning sathini oMchashda foydalaniladi.
Gruntli  kanal  qirg'oqlariga  maxsus  tem ir  y o 'l  o'rnatilgan  bo‘lib. 
unda  arava  o 'z   g'ildiraklari  bilan  harakatlana  oladi.  Aravaga  harakat 
po‘lat  arqon  orqali  chig'irdan  beriladi.  C hig'ir  harakatni  elektr 
dvigatelidan uzatmalar qutisi  orqali  oladi  (
2
.
1
-rasm).
Aravaning  ramasi  shunday  yasalganki,  uning  o'rtasi  va  ikkala 
chetiga  turli  ish jihozlarini  o ‘rnatish  mumkin.  M asalan,  aravaning  old 
qismiga  gruntni  zichlovchi  g'altak,  o ‘rta  qismiga  gruntni  yum shatuv­
chi  tish va  orqa  qismiga  gruntni  qirqib  suruvchi  ag  dargich  (otval)  ish 
jihozlarini  o ‘matish  mumkin.  Har bir  ish jihozi  o ‘ziga  о  rnatilgan  gid- 
rosilindrlari yordamida ko'tarilib tushiriladi.
O'rnatilgan  ish  jihozlarini  grunt  bilan  bo'ladigan  o'zaro  ta  sirini 
(gruntning  grunt  va  gruntning  metall  bilan  ishqalanish  darajasi, 
gruntni qirqish va  surishga ta’sir qiluvchi  kuchlari) aniqlanadi.
Ish  jihozining  kichik  deformatsiyasini  aniqlash  uchun  uning 
kerakli  nuqtalariga  tegishli  tenzodatchiklar  о  rnatilib,  ossillografga
ulanadi. 
.
Ish  jihozining  gruntni  qirqish  jarayonida,  unga  ta  sir  qiluvchi 
kuchlarning  qiymatini,  uni  tortuvchi  arqonga  o'rnatilgan  dinamometr
orqali aniqlanadi.
Turli  konstruksiyali  ish jihozlarini  ushbu  qurilmada  sinash  orqali 
ularning  har  xil  namlikdagi  turli  gruntlar  bilan  bo  ladigan  ta  sinning 
maqbul  (optimal)  qiymatlari  (gruntni  qirqish  va  qamrash  burchagi 
hamda  qirqish  qalinligi,  metall  bilan  metall  va  metall  bilan  gruntning 
ishqalanish va tortish  kuchlari) aniqlanadi.
2.2.  Sinash  asboblari va usullari.
M ashina  Va  mexanizmlarning  kuch  ta’sirida  zo‘riqishi  (kuch- 
lanishini)  Guk  qonuniga  asosan  ularda  hosil  bo‘lgan  deformatsiyam
o'lchash orqali  aniqlanadi.
Deformasiyada  bo'lgan  detaining  normal  zo'riqishi  о  Gukfqonu-
niga asosan  quy idagi formula bilan  aniqlanadi.
16
 
F
ff 

(.  ~  S ’  kPa 
(7  1)

ii
  yerda  E  -  Yung  moduli  (elastiklik  moduli),  kPa;  с  -  nisbiy 
■I'  loriiiiisiva;  Af  -  absolyut deformasiya,  m;  С  -  materialning  dastlabki 
ii/imlijji.  m;  F  - jism ga  qo'yilgan  kuch.  kN;  S  -  deformatsiyalanuvchi 
M
 .inniiig  ko’ndalang  kesim yuzasi,  n r .
I>elormatsiyalangan  jism ning  zo'riqishini  aniqlaydigan  asbobga 
!■ n/um etr  deb  ataladi.  Ularning  o'lchash  usuli  bo‘yicha  mexanik,  op- 
" k  ' ;|  flektrik  turlari  mavjud.  Ular  ichida  o ‘zining  bir  qancha  yutuq- 
I
mii
  bilan  keng  tarqalgani  elektrik  asboblisidir.  Elektrik  bo'lmagan. 
4 1' mylm  elektrik  qiymatga  aylantiruvchi  elementga datchik  deb  atala­
di 
D nkhiklar  kuchaytirgichga  va  undan  ossillografga  ulanadi, 
km.hnytirgich  va  ossillograf  elektr  energiyasi  bilan  ta’rninlam>an
...In  y.irur.  Datchiklarning  energetik  va  ko'rsatkichli  (parametrik) 
imlan  mavjud.  Energetik  turi  o 'z   vaqtida  generatorli,  magnitelektrik 
vii  pe/.o-elektrik  sinflarga  ajraladi.  Parametrik  turi  induktivli  sig'im li 
\ .i  qaishilikli  sinflarga ajraladi.
Induktivli  datchik lar  asosan  dinamik  yuklamalarni,  bosim  va  bu-
• iivclii  momentlarni  o'lchashda qo'llaniladi.
Sig'imli  datchiklar kichik va  sekin  ko'chuvchi  kuchlarni va  IYOD 
ning  bosimini  o'lchashda  ishlatiladi.
Oarshihkli  datchiklar  keng  tarqalgan  datchiklar  sinfi  bo'lib,  aso- 
III  ular  yordamida  mashina  va  mexanizmlarning  deformatsiyasi  o ‘l- 
I'linnadi.
I enzodatchikning  asosiy  ko'rsatkichi  uning  tenzosezgirlik  koef- 
lilsienli  hisoblanadi.
O 'tkazgichning qarshiligi  quyidagi  formula orqali  aniqlanadi:
i
^  
P S ’  Om 
(2.2)
bu  yerda  p  -  solishtirma  qarshilik,  Om  m; 

-  o'tkazgichning 
n/unligi,  m;  S - o ‘tkazgichning ko'ndalang  kesim  yuzasi, m“.
Detaining  o'q i  bo'ylab  kuchlanishi  natijasida  tenzodatchik  simi- 
nmg  uzunligi  Af  o ‘zgaradi  va  uning  nisbiy  deformasiyasi  e  =  ЛС/С  ga 
leng  bo‘ladi.  Bunda  uning  nisbiy  solishtirma  qarshiligi  Ap/p  va  nisbiy
ku  ndalang  kesim  yuzasi 
= ~ 2 ц - ^ аа  ten g,bo‘,ladi.  Bu  yerda  ц 
I’uasson  koeffitsienti.
N a m .  I # , !  
a r m
r / l o

Yuqoridagilami  hisobga  olib,  datchikning  sezgirlik  koeffitsientini 
quyidagi  formula orqali aniqlash mumkin:
A R
 
A p
R
A £
— 
1
 + 
2
ц 

P
A t
(2.3)
Hozirda  datchiklarning  panjarasimon  simli  turlari  keng  tarqalgan 
bo ‘lib,  ular konstantali  (60%  Cu;  40% Ni)  yoki  manganinli  (84...85% 
Su;  11...13%  Mn;  2...4%  Ni)  simlardan  yasalmoqda.  Ularning  sezgir­
lik koeffitsienti  1,9...
2 , 1
  oraliqda bo‘ladi.
Qurilish va  melioratsiya  mashinalarini tadqiqot qilish  va  sinashda 
elektrik  tenzom etrlardan  keng  foydalaniladi.  Ular  ichida  simli  qarshi- 
likka  ega  boMgan  tenzodatchiklar  keng  tarqalgan.  Uiaming  simli,  fol- 
gali va yarim o‘tkazgichli turlari  mavjud.
Sim  panjarali  qarshilikka  ega  boMgan  tenzodatchikning  umumiy 
ko ‘rinishi  2.2-rasmda k o ‘rsatilgan.  K o ‘ndalang kesimi  doira  shakldagi 
(diametri  0,  012...  0,05  mm)  sezgir sim  2  zigzag  shaklda taglik  qog‘oz 
3  ga  joylashtirilib,  har  bir  qator  maxsus  yelim  qoplami  4  bilan  qop­
lanadi.
2.2-rasm .  Sim li  tenzodat-chik:  1-
ulanish joyi;  2-sezgir  sim;  3-qog‘oz 
taglik;  4-yelim  qoplami.
Tenzodatchikni  oMchov  asboblari  bilan  qulay  ulanishini  ta ’min­
lash  maqsadida,  sim  oxirlarini  mustahkam  misli  o ‘tkazgich  bilan  pay­
vandlash  zarur.  Z o ‘riqish  oMchanadigan  joy  yaxshilab  tozalanadi  va 
shu joyga tenzodatchikning taglik qog‘ozi yelimlab o ‘matiladi.  t
Texnikada  keng  tarqalgan  datchiklardan  biri  bu  folgali  datchik- 
lardir.  Uning umumiy k o ‘rinishi  2.3-rasmda ko ‘rsatilgan.
18
l
  I  nism .  Folgali  tenzodatchik:  a-chiziqli  deform asiyani  o ‘lchash  uchun;  6-bo-
...... ii  o'lchash  uchun;  J-valdagi  m om entni  oMchash  uchun;  1 -to 'g ‘irlagich;  2-
i  Im '/ilishni  aniqiovchi  sezgir qatlam lar;  3-siqilishni aniqiovchi  sezgir qatlam lar.
Hu  datchiklar  qalinligi  4 ... 12  mk  boMgan  tasmali  folgalardan 
uis.ilgan  boMadi.  Ularni  yuklamaning  turiga  qarab  o ‘zgartirish  mum- 
I  in  Hu  datchiklarning asosiy yutugM yuqori tok kuchini  qabul  qilishi- 
■ 

ii
 
( 0
 
5
  Л  gacha).
kcyingi  vaqtlarda  sanoatda  yarimoMgazgichli  tenzodatchiklar 
ki ii
)1
  qoMlanila  boshlandi.  Ularning  konstruksiyasi  oddiy  boMib,  sez- 
1
1
vii  ancha  yuqoridir.  Ular  asosan  kremniy  va  kam  holatlarda  ger- 
in.i.i i  kristallaridan yasaladi.
2.3.  Sinashning turlari
I  jboratoriya  va  dala  sharoitida  sinovdan  o ‘tgan  mashina  va 
|iliu/nibg  ishchi  chizmasi  va  texnik  hujjatlari  tayyorlanib,  uni  yasash 
in Inin  /.avodga  taqdim  etiladi.  Sinashning  quyidagi  turlari  mavjud: 
iwulda,  ishlab  chiqarishga qabul  qilishda,  energiya  sinovi, voM  hara- 
I  .ill  sinovi va davlat sinovi.
Znvod  sharoitida  sinash.  Bunda  yangi  yoki  takomillashtirilgan 
m.islimalar yasalib,  sinaladi.
I ayyorlangan  bir  yoki  bir  nechta  mashinaning  tajriba  nusxalarini 
/iivnd  sharoitida  sinash  uchun  maxsus  bir  nechta  turli  mutaxassislar- 
.l.iii  lash к i I  topgan  hay’at  a ’zolari  (komissiya)  tuziladi  va  bu  komis- 
.i\n  a'zolari  mashinaning  texnik  hujjatlarini  k o‘rib  chiqib,  mashina- 
nmц  pasport  ko‘rsatkichlari  bilan  solishtirib  chiqadi.  Shundan  so‘ng
19

Yuqoridagilami  hisobga olib,  datchikning  sezgirlik  koeffitsientini 
quyidagi  formula  orqali  aniqlash mumkin:
AR 
Ap
A t 
A t
(2.3)
Hozirda  datchiklarning  panjarasimon  simli  turlari  keng  tarqalgan 
bo‘lib,  ular konstantali  (60%  Cu;  40% N i) yoki  manganinli  (84...85% 
Su;  11...13%  Mn;  2...4%  N i)  simlardan  yasalmoqda.  Ularning  sezgir­
lik koeffitsienti  1,9...
2 , 1
  oraliqda bo‘ladi.
Qurilish  va  melioratsiya  m ashinalarini  tadqiqot  qilish  va  sinashda 
elektrik  tenzom etrlardan  keng  foydalaniladi.  Ular  ichida  simli  qarshi- 
likka  ega  b o ‘lgan  tenzodatchiklar  keng  tarqalgan.  Ularning  simli,  fol- 
gali va yarim o‘tkazgichli turlari mavjud.
Sim  panjarali  qarshilikka  ega  bo ‘lgan  tenzodatchikning  umumiy 
ko'rinishi  2.2-rasmda k o ‘rsatilgan.  K o ‘ndalang kesimi  doira  shakldagi 
(diametri  0,  012...  0,05  mm)  sezgir sim 2  zigzag  shaklda taglik qog‘oz 
3  ga  joylashtirilib,  har  bir  qator  maxsus  yelim  qoplami  4  bilan  qop­
lanadi.
2.2-rasm. 
Sim li  tenzodat-chik:  1-
u la n ish jo y i;  2-sezgir sim;  3-qog‘oz 
taglik;  4-yelim  qoplami.
Tenzodatchikni  o ‘lchov  asboblari  bilan  qulay  ulanishini  ta ’min­
lash  maqsadida,  sim  oxirlarini  mustahkam  misli  o ‘tkazgich  bilan  pay­
vandlash  zarur.  Z o ‘riqish  o ‘lchanadigan  joy   yaxshilab  tozalanadi  va 
shu joyga tenzodatchikning taglik qog‘ozi yelimlab o ‘matiladi.  £
Texnikada  keng  tarqalgan  datchiklardan  biri  bu  folgali  datchik- 
lardir.  Uning umumiy ko ‘rinishi 2.3-rasmda ko ‘rsatilgan.
18
Р Р И Н Н
l i i i i n
I   4
1  \
  rnsm.  Folgali  tenzodatchik:  a-chiziqli  deform asiyani  o ‘lchash  uchun;  6-bo- 
*i
111
iii  o'lchash  uchun;  d-valdagi  m om entni  o ‘lchash  uchun;  l-to'gM rlagich;  2- 
i  liu'/ilishni  aniqiovchi  sezgir qatlam lar;  3-siqilishni aniqiovchi  sezgir  qatiamlar.
Hu  datchiklar  qalinligi  4 ... 12  mk  bo'lgan  tasmali  folgalardan 
\ .isal^aii  bo‘ladi.  Ularni  yuklamaning  turiga  qarab  o ‘zgartirish  mum- 
I  in  Hu  dalchiklarning  asosiy yutug'i  yuqori tok kuchini  qabul  qilishi- 
ilti  (0,5  Л  gacha).
kcyingi  vaqtlarda  sanoatda  yarim o‘tgazgichli  tenzodatchiklar 
к  rtf  qn'llanila  boshlandi.  Ularning  konstruksiyasi  oddiy  bo‘lib,  sez- 
ynliyi  ancha  yuqoridir.  Ular  asosan  kremniy  va  kam  holatlarda  ger- 
.......   kristallaridan yasaladi.
2.3.  Sinashning  turlari
I  aboratoriya  va  dala  sharoitida  sinovdan  o'tgan  mashina  va 
111
iu/iiing  ishchi  chizmasi  va  texnik  hujjatlari  tayyorlanib,  uni  yasash 
n>  I it i ii  /avodga  taqdim  etiladi.  Sinashning  quyidagi  turlari  mavjud: 
/inudda,  ishlab  chiqarishga qabul  qilishda,  energiya  sinovi,  yo 'l  hara- 
I  .Hi  ^novi  va davlat sinovi.
Zavod  sharoitida  sinash.  Bunda  yangi  yoki  takomillashtirilgan 
m.ishinalar yasalib,  sinaladi.
I ayyorlangan  bir  yoki  bir  nechta  mashinaning  tajriba  nusxaiarini 
/m od  sharoitida  sinash  uchun  maxsus  bir  nechta  turli  mutaxassislar- 
.l.ni  lashkil  topgan  hay’at  a ’zolari  (komissiya)  tuziladi  va  bu  komis- 
.i\ и  a’zolari  mashinaning  texnik  hujjatlarini  ko'rib  chiqib,  mashina- 
nmg  pasport  ko‘rsatkichlari  bilan  solishtirib  chiqadi.  Shundan  so‘ng
19

mashina  hamda  uning  mexanizmlari  salt  va  ishchi  holatda  sinaladi. 
Bunda  mashinaning  yurish  uskunasi,  harakatlanuvchi  mexanizmlari. 
ish  unumdorligi,  turg‘unligi, yurish tezligi,  tortish kuchi, yoqilg‘i  sarfi 
va  boshqa  ko ‘rsatkichlari  sinovdan  o ‘tkaziladi.  Barcha  e ’tiroz  va  no­
sozliklar  tuzatilgandan  so‘ng,  mashinaning  barcha  texnik  hujjatlariga 
tegishli  o'zgartirishlar kiritiladi va lozim  bo ‘lsa  uning ishlatuvchi  qo‘l- 
lanma  va  pasportiga  o ‘zgartirishlar  kiritilib,  qaytadan  tayyorlanadi. 
Shundan  so ‘ng  mashina  ishlab  chiqarishga  qabul  qilish  uchun  qabul 
sinovidan o ‘tkazishga tayyorlanadi.
M ashinani  qabul  sinovidan  o ‘tkazish  -  uni  ishlab  chiqarishga 
qabul  qilishdir.  Mashinani  ishlab  chiqarishga  qabul  qilish  sinovidan 
o ‘tkazish  uchun tegishli vazirlikning  buyrug‘i  bilan maxsus komissiya 
tuziladi.  Komissiya  a ’zolari  mashinaning  barcha  texnik  hujjatlarini 
(mashinaning  pasporti,  texnik  darajasi  kartasi,  texnik  sharti,  ishlatish 
qo‘llanmasi,  zavod  sharoitidagi  sinov  qaydnomasi  va h.k.)  ko‘rib  chi­
qib,  mashinaning pasport  ko‘rsatkichlari  bilan  solishtirib  chiqadi.  Ma­
shina  dala  sharoitida  bir necha  soat  ishlatib  sinaladi.  Sinash  natijasida 
aniqlangan  nosozliklami  tuzatish  sharti  bilan  kom issiya  a ’zolari  ma­
shinani  ko‘p  nusxada  ishlab  chiqarishga  tavsiya  beruvchi  mashinani 
qabul qilish  sinov qaydnomasini imzolaydi.
Mashinani  davlat  sinovidan  o ‘tkazish  tayyorlangan  mashina­
ning  ishlab chiqarishda ko‘p nusxada talab  qilinishi  aniqlanganda yoki 
o ‘ta  murakkab  va  salmoqli  maxsus  mashinalar  hukumat  buyurtmasi 
asosida yasalgan hollarda olib boriladi.
2.4.  Suv  nasoslarini stendlarda sinash
M a'lum ki,  suvni  k o ‘tarishda  suv  nasoslaridan  foydalaniladi.  Suv 
nasoslari  suvdan tashqarida  va  suv  ichida joylashtiriladi. Nasoslarning 
ish  jihozi  parrakli  (kurakli)  bo‘lib,  ular  valga  qo‘zg ‘almas  va  qo‘z- 
g ‘aluvchan  qilib  o ‘matiladi.  Ish  jihozi  aylananda  kuraklar  suvni  ko‘- 
tarib beradi.
Suv  nasoslarining  markazdan  qochma.  o ‘qli  va  tasmali  turlari 
mavjud.
Loyihalanib,  zavod  sharoitida  ishlab  chiqarilgan  nasoslar  maxsus 
yopiq  va ochiq  stendlarda sinaladi. 
$
20
Sinashda asosan quyidagi  k o;rsatkichlar aniqlanadi:  nasosning  ish 
imumdorligi,  suv  ustunining  bosimi  (suvning  napori),  quvvati,  foydali 
14
I
1
  kocflltsienti  (F.I.K).
Nasosning  ish  unumdorligi  (suv  miqlori  Q)  deganda  vaqt  birligi 
к  liida  nasosdan  o ‘tgan  suvning  miqdori  tushiniladi.  Uni  suvning  haj- 
■IIi  0 ,   (m
3
/s),  massasi  Q m  (kg/s)  va  og‘irligi  Qg  (N/s)  orqali  aniqlash 
mumkin:


I,
.
.
.
.
 
(2 A )
bu  yerda  V,  m,  Fg-  tegishli  ravishda  suvning  hajmi  (m  ),  massasi 
(kg) va og‘irligi (N);  t - vaqt,  s.
N a/ariy jihatdan  nasosdan  o ’tayotgan  suvning  miqdori  Q  ni  quyi- 
d;iui  formula orqali  aniqlash  mymkin:
V  - V u
*60 
" ’ m /s  
(2 -5)
by  yerda Vs -nasos  ichidagi  suvning hajmi, m ;  V k —nasosdagi  bir
dona kurakning  hajmi,  m3;  n -n aso s  valining  aylanishlar  chastotasi,
uyl/min;
o - , n b ‘
60
?(t>g 
m3/S
]
-   - »  “ t;|j
5
rn7s 
(
2
.
6
)
by  yerda 
bk  -  nasos  kuragining  eni,  m;  DB  -  nasos  kuragining 
i  In.к  diametri,  m;  D ga - g'ildirak gardishining diametri,  m;  z -  kuraklar 
pnl1,  [k - kurakning uzunligi,  m; 5k - kurakning qalinligi,  m
Suvning nasosga kirish  Qk va chiqish 
Q ch 
dagi  miqdorlari  orasida- 
in  munosabat quyidagicha aniqlanadi:
Q k  
P k  
P c h ( Q c h   “I"  4 h \  
( 2 . 7 )
bu  yerda 
pk va pch  -  tegishli  ravishda  suvning  nasosga  kirish  va 
( Inqishdagi  zichligi,  kg/m3;  qhy -  suvning nasosdan  chiqishdagi  hajmiy 
yo’qotishi, mJ/s.
Agar  suvning  nasosga  kirish  va  chiqishdagi  zichligi  teng  bo‘lsa, 
inula 
( 2 . 4 )  
formula quyidagi  ko‘rinishga ega bo‘ladi:
Q k   =   Q c h   +   Qhy 
( 2 . 8 )
Markazdan  qochma  nasoslarda  nasos  korpusi  va  ish jihozi  orasi­
dagi  tirqishlardagi  suv  miqdorining  qtr  y o ‘qolishini  hisobga  olganda 
inulan  o'tgan  suvning miqdori Q mq quyidagicha aniqlanadi:
Q m q   =   Q c h   +   q h y   +   q t r  
( 2 . 9 )

Shunday  qilib  nasosdan  o ‘tadigan  suvning  miqdori  aniqlanadi  va 
taxom etr  yordamida  nasos  valining  aylanishlar  soni  n  (ayl/min)  oM­
chanadi.
Suv  ustuning  bosimi  (nasosning  napori)  -  suvning  nasosga  kirish 
va  chiqishdagi  solishtirma  mexanik  energiyalarining  farqidir,  uni 
quyidagi  formula yordamida  aniqlash mumkin:
markazdan  qochma nasoslar uchun (2.4,cr-chizma)
2.4-rasm .  N asosning  turlari:  a-m arkazdan  qochma; 
b-
suv  ichida;  c -o ‘qli;  1-dvigatel;  2,6-bosim  quvuri; 
3-m anom etrlar;  4 -so‘ruvchi  quvur;  5-nasos;  7-o‘q 
nasosining  ish jihozi.
Pm
2
 + P> 
P
+ 0.8 IQ"
^4
 
^4
  h  


Download

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling