Milliy ideologiya pa`nine kirisiw


 Turan za`minindegi   tariyxiy ideyalar ha`m  olardin`  o`zbek, qaraqalpaq xalqinin`  mentelitetine


Download 0.96 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/11
Sana17.03.2017
Hajmi0.96 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11

5. Turan za`minindegi   tariyxiy ideyalar ha`m  olardin`  o`zbek, qaraqalpaq xalqinin`  mentelitetine 

ta`siri 

 

Reje: 

1. Eski tu`rkler kimler, tariyxi ha`m ondag`i   orni 

2. Arablardin`  Turan  za`minine keliwi ha`m tu`rklerge  aralasiwi  

3. Tu`rklerdin` dini ha`m manauiyati  

 

 

Tariyx    millettin`    keleshegin    jaratiwda    u`lken    ko`mekshi.    Sebebi  tariyx    ma`seleleri    ha`m 



tu`sinikleri  ja`miyetke,  oni  basqariwshilarg`a  ha`m  ruhiy  kamilikke  basshiliq    xizmetin  atqaradi.  

Xaliqlardin`  ma`deniyatinin`  da`rejesin ha`m  sapasin  tariyxti  qansha   biliwi  ha`m  bilmeuine  qaray  

bahalawg`a    boladi.    A`sirler  dawaminda    payda  bolip    man`layin`a  jazilg`an  tariyx,  milletlerdin`  

uakillerinin`  jetilisiuine  ma`deniyattin` ha`m  ideologiyanin` quwatlaniwina  xizmet qiladi.  O`z xalqinin` 

tariyxin  bilmegen  milletler  esleuin ha`m erkin jog`altip qoyg`an  da`lbirlerge  uqsaydi.  Onday jag`dayda  

jasap  atirg`an  milletlerdin`  jaqsilaniwina yaki  o`zligin  qorg`awina,  ha`tteki  tarqasip ketpewine  hesh 

qanday  garantiya bolmaydi.   

Demek  bolsa  bizin`    tegimiz  bolg`an    eski  tu`rkler    tuwrali  biliwimiz    ha`m  bizler    olardin`      hasil  

na`silinen    ekenligimizdi    an`lawimiz    ha`m  onnan    qanaatlanip    bizin`    babalarimizdin`    tariyxta  

heshkimnen  kem  bolmag`anlig`ina  maqtanip   jasaw,  elimizdegi  milliy ideyani    massa sanasina  en 

jaydiriwdin`  a`hmiyetli  faktorlarinin`  biri  bolip esaplanadi. 

Tu`rklerdin`    arg`i  atasi    xunlar    bolip,  ol    Mug`ulstanda    jasag`an.  Olay    deuimizdin`    sebebi  

a`yyemgi  xunlar,  ko`k - tu`rkler ha`m basqa  ma`mleketler  Orxan (Urxun)  shekarasinda  jaylasqan edi.  

Lekin    tariyxiy    leksikografikaliq    ha`m  da`stanliq    da`lillerge    tiykarlang`an    izertleuler    tu`rktin`    ana  

jurti    Altay  -  Ural    tawlarinin`    arasinda    ekenligin    ko`rsetedi.    Qitay    da`reklerine    qarag`anda    xunlar  

na`silinen  kelgen  ko`k- tu`rkler  Altaydin`  qublasinda  jasag`an  ha`m  bul jer Tan`irge  maqul  bolg`an   

da`stu`rler  orayi atanip ha`r jildin`  besinshi ayinin`  segizinshi   ku`ni Tan`rinin`  ha`m ulli  adamlardin`  

ruxlarina    qurbanliq    shalip,  diniy    bayramlar    qilg`an.    Buni  maqullag`an    Mirza  Ulig`bek    Altay 

tawlarinin`      belgili  bir  Argunaxan    dep  atalatug`in    orninda    qiyatlar  ha`r  jili  kelip    bayramlar  

sho`lkemlestiretug`in      bolg`anlig`in  ko`rsetedi

1

.  Uliwma  Altay    a`sirler    dawaminda    ku`n,  ko`k  -  tu`rk, 



uyg`ir, keynirek mug`illar  ha`kimiyatinda  imperatorg`a  juda qolayli a`hmiyetli orin dep esaplang`an. 

Tariyxtin`  ko`rsetiwinshe Tu`rkistan  o`z  tariyxinda  du`n`yanin`  to`rtten bir bo`legine   hu`kimranliq 

etken. Olar  Qitay,  Hindistan,  Afganistan, Xorasan, Iran, Azerbayjan, Kavkaz,  Onaduli (Gretsiya)  Rim,  

Irak,    Siriya,    Misir,    Arqa  Afrika,    Shig`is  ha`m    Orta  Evropa.    Balqan    elleri    bastan  ayaq    tu`rklerge  

bag`indirilg`an    ha`m    ha`kimlik    maydanina    aylandirg`an.  Tu`rkler    ol  u`lkelerde  bir  qansha  

ma`mleketler  du`zgen.  

Islam   ha`m  xristian dinlerinde: «Tu`rkler Allanin`  a`skeri»  delingen.  Imam Ag`zam  Abu Xanifa  

ha`zireti    haj    waqtinda    «A`y  Alla    Men  senin`  ushin  Muhammed    shariatina  boysindim.    Eger    tutqan  

jolim tuwri  bolsa,  xizmetim haq bolsa,  mag`an  ja`rdem  qil» dep  tabinipti.  Sonda  g`aybanadan  kelgen 

dawis  og`an:  «Sen  tuwri    so`yledin`.    A`lbette    qilish  ha`mme    waqit  tu`rklerdin`    qolinda    eken  

mazhabin`a  zawal  joq» dep  juwap bergen. 

                                                 

1

 Ж.Базарбаев  Руухыятымыз маржанлары Н., Билим  2008ж 77-78б 



 

78 


Ha`zireti    Muhammed    payg`ambarimiz    tu`rkler    haqqinda    bilay    degen:  «Tu`rkler    Sizge 

tiymegenshe  siz  ha`m  olarg`a    tiymen`»    Bul  ha`dis  Abu    Daud  Sujistoniydin`  «Suxon»    ha`dislerinde  

qollanip ha`m  ko`plep  tariyxiy  shig`armalarda ko`rsetilgen

1

». 



Arablar  Maverennahrg`a  kelgende  ko`k-turik  ma`mleketi uliwma ko`p sanli  qa`wimlerge bo`linip  

ketken  edi.  Tek    Tu`rkistan  ha`m    Afg`anistandag`i    ko`k-tu`rklerdin`    bekleri  ha`m    hu`kimdarlari  

Watanin    qorg`awg`a      umtilg`an.    Biraq  olar  birige  almag`an.  Qutayba          Buxarani  ha`m    Samarqantdi  

jawlap alg`an.  705-725 jillari  Shashti  (Tashkent)  o`zinin`  jamaalarin  payda etken.  

Bunnan    keyin  Orta  Aziya  ushin    751  jili    iyul`  ayinda    Talas    maydaninda  arablar    menen    kitaylar  

ortasinda urista  islamshilar ha`m tu`rkler  jen`iske  eristi.  Bunin` sebebi  tu`rklerdin`  islamiyat ta`repinen 

aliwi, tu`rk   a`skerlerinin`  xalifaliqlar  arasinda  ko`beyiui edi.  

Uliwma tu`rklerdin`  islamg`a  jamaa bolip  kiriui,  birden bolmay,  X  a`sirge deyin soziladi. Og`izlar  

ha`m  karluklar,    ko`k  -  tu`rklerden  keyin  eki  a`sir    dawaminda    arablarg`a    qarsi    gu`resip    o`zinin`  

azatlig`in    qorg`ag`an.  Lekin    arablardin`    olar  menen  kelisim    jasawi  menen  960    jili    eki  juzmin`  

shatirdan ibarat   ko`shpenliler jalpilama  islamdi  qabil etken. 

Onnan keyin musilman  tu`rkleri  kafir  bolg`an  tu`rklerge  qarsi  gu`resken. Bul haqqinda Maxmud  

Qashqariy    zamaninan  qalg`an    minanday  gapler  bar:  «Rasulullax    Mirajg`a  shiqqanda    payg`ambarlar  

arasinda  bir kisini tanimapti.  Jabrailden  onin`  kimligin sorapti. Ol onin`  payg`ambar  bolg`aninan keyin 

333    jildan    son`    Tu`rkistandi    dinimizge  baslawshi    Sobun  Bograxannin`    ruwxi    ekenligin  bildiredi. 

Payg`ambar  jerge  kelip og`an  duwa  qiladi». Haqiyqatinda  tariyxta  Bogra  xan  hu`kimdar  bolg`anda  

islam  dini    Tu`rkistanda    ken`nen    en    jayg`an.  Ol  toqsan  alti    jasina    shekem  yag`niy    o`lgenshe  qilish 

penen  Amudar`ya    boylarina    deyin,    Qubladan    Hindistang`a    sheyin,    arqadan  Qara    qurumg`asha  

bolg`an   territoriyalardag`i   kafirlerdi islam dinine kirgizgen. 

Maxmud  Qashg`ariy    tu`rklerdin`    islamiyatqa    qatti  baylang`anlig`ina  juda    isengen  islamiyat 

da`reklerinde    «Menin`  tu`rk  isimli    Shig`ista  jaylasqan  bir  a`skerim  bar.  Eger  bir    qa`wimge  

g`a`zeblensem olardi solardin`  u`stine  jiberemen»  degenin keltiredi. 

Tu`rkistan    u`lkesi    haqqinda    Faxratdin  Mubarak    Shax  (XII  a`sir)  Chinnan    (Kitaydan)  Rum  

u`lkesine  deyin Arqanin`  muzli  jag`alarina deyin  sozilg`an  barliq  u`lkeler  Tu`rkistandur.  Jer ju`zinde  

Tu`rkistannan biyik   ma`mleket  joq» dep  keltirse  XIII a`sirdegi belgili  geograf  Yaqut «Jer  ju`zinin`  

to`rtten  bir  bo`legi    bul  Tu`rkistan  u`lkesi»  .  Sol  Mu`ba`rek    shax    arabshadan    keyin    tu`rksheden 

go`zzaliraq  ha`m    saldamliraq    til  joq.  Qa`dim  zamanlardan  beri    a`mir    ha`m    komandanlardin`  

ko`pshiligi    tu`rkdur.    Da`wlet,  hamal,  altin  ha`m  kumis    ha`m  pu`tkil    xaliq  olardin`  xizmetindedur.  

Xaliqlar  tu`rklerdin`    dawleti    sayasinda    izzet-ikram    qiling`ani  ushin    bu`gin    buring`idanda    ko`birek  

tu`rkshege  qiziqsinbaqtadur». 

Tu`rkler    o`zinin`    shart-sharayatina  baylanisli    hindistanliqlarg`a  qarsi    rawishte  uristi  guna    emes 

ba`lki    a`det    ha`tteki    sauap  dep  esaplag`an.    Dastanlarda    ko`rsetkendey    Og`iz  xan    ma`mleketti  

balalarina tapsirg`anda  «A`y ullarim!  Men qartayip qaldim. Ko`p uris  qildim. Ko`k 

 Tan`irge bolg`an  



burshimdi  atqardim» degen eken. 

 Tu`rklerdin` bunday  qu`diretliligine  tiykar bolg`an  sebep  onin`  dini ha`m  manauiyati edi. 

Tu`rkistan X  a`sirde   toliq  islamiyatqa  kirdi.    Soni  aytiw kerek Tu`rkler islamg`a basqa  milletler 

siyaqli    zorliq  penen  emes  tiykarinan  o`zlerinin`    qa`lewi  menen  o`tti.    Bunin`  sebebi    eski  tu`rk    dini  

tan`irshiliktin`    tiykarg`i    aqidalari    islamg`a    juda    jaqin  ekenligi.  Siriyali  Mixayldin`    pikiri  boyinsha 

«Tu`rk  milletinin`  a`zelden bir Tan`irge  isengenligi islamdi  qabil etiwge  sebep boldi»  dep ko`rsetedi. 

                                                 

1

 Усмон Туране Туркия  халыклары мафкураси  Чулпон  нашриети  1995 жыл 102 бет  



 

79 


Gerodottin`  aytiwinsha  tan`irshilik  tarixi  bizin`  eramizdan burin XI a`sirge barip taqaladi.  Xunlar  

da`wirinde  «Tan`ri»    tu`sinigi    aspandi  ulig`laudi    bildirgen.  X  a`sirdin`  birinshi  yariminda    og`uzlarg`a  

ziyaratqa  kelgen  xalifaliq  elshi  Ibn  Fadlen: «Tu`rklerdin`  birinin` basina bir mashqala  tu`sse ol basin  

joqari ko`terip «Tan`ir bir»  dep  dawa etedi» deydi. Belgili Mongu xan  o`zinin`  ken`esinde «Biz  tek  bir 

g`ana    Tan`rinin`    barlig`ina,    onin`  sayasinda  jasap  atirg`anlig`imizg`a    ha`m  onin`    ha`miri  menen  

o`letug`inlig`imizg`a  isenemiz» degen.  

Orxan jaziwlarina qarag`anda  haqan  ha`m  bekler o`liwi menen  olardin` ruxlari qusqa qusap  ko`kke  

Tan`rinin`  janina  ushadi dep  qabil etilgen.   Bizde Sulayman Baqirg`aniydin`  kishi balasi  Sultan Ubbi  

a`kesine  o`kpelep  kepterge aylanip ketti degen  a`psanalarg`a bul tu`siniklerdin`  ta`siri  tiygen boliwi da 

itimal. 


Tan`irshilikte  payg`ambarlar,  muhaddes  kitaplar,perishte  kibi    tu`sinikler    bolmag`an.  Tek    Orxan  

jaziwlarindag`i    Umay  ta`ripi  o`zine  itibardi  tartadi.    Onda    qaqanlardin`    analari  Umayg`a    uqsatiladi.  

Maxmud    Qashg`ariy  Umaydi    ana    qarnindag`i    balalardlin`    qorg`awshisi    retinde      su`wretleydi.    Al 

bizin`  fol`klorimizda  Umay ana  analardin`  piri retinde keltiriledi. 

Tan`ri  dininde    belgili  bir  ibadatxanalar  bolmag`an.    Biraq  adamlar    bayram,  ma`resimlerde  ha`m 

basqa  paytlardi shin ju`rekten ko`kke  qarap  duwa  qilg`an. Misali  Chingisxan  Xorezm  imperatorina 

qarsi  urisqa    kirer    aldinda  bir  to`be  u`stine    shig`ip,    basin    aship      qamarin  moynina  baylag`an    halda  

betin topiraqqa  basip  u`sh  keshe,  u`sh  ku`ndiz  jen`isti beriwin sorap   Tan`irge  duwa   qilg`an.  

Xalqimizdin`    o`tkenlerine    qarasaq    bizin`  ata-babalarimizdi    moynina      ala  jip  salip    qudayg`a  

tabiniw  ku`ni  keshege  deyin  a`sirese Uatandarliq  uris da`wirinde  ko`birek  ko`ringeni belgili. Sonday-

aq bizin`  belgili shayirimiz  Berdaqta: 

«Ala jip salip moynina, 

Ko`z jasi tolip qoynina, 

Tu`sip  sayilliq  jolina, 

Bir neshsheler o`tken  eken»  dep  bildiredi. 

Ol dinde  shamanlardin` («porxanlardin`») roli  ku`shli bolg`an 

Iran    tariyxshisi  Juvayniy  «Shamanlardin`    so`zi  ha`m    duwasi  menen  shaxzadalar    qatti  esaplasadi, 

olardin`    pikirlerin    esitpesten  bir  iske    kirispeydi.  Shamanlar  kesellerdide    daualaydi»  dep    ko`rsetedi. 

Tu`rkler shamanlardin`  Tan`iri menen  mu`na`sibetke  bolatug`inlig`ina  isengen.  Ol haqqinda Rashiddin 

Shing`is    qasindag`i    Tab    Tan`ri  laqabindag`i    ko`kshenin`  -        tauda    jalan`ayaq,  jalan`bas,  ha`tte      tir 

jalan`ash  ju`retug`in shamannin` ko`kke  shiqqanlig`in  ha`r  sapar  Shingisxan  qasina  kelip  Tan`rinin`  

ku`shliligin ha`m onin`  du`n`ya  hu`kimdari  bolatug`inlig`in ko`rsetip turg`an dep bayanlaydi. 

Sol    Juvaniy      komlardin`  («shamanlardin`»)  keleshekten  xabar    beretug`inlig`in    ku`shin  ayta  kele  

olar ay ha`m  quyashlardin`  tutiliwin  aldin ala  xabarlaydi dep  bildiredi.    

Ko`k  -  tu`rklerde    otqa  tabiniw  juda  a`hmiyetli  orindi    iyelegen.    Olar  shet  ellikler  aymaqqa  kelse  

xannin`  aldina   kirip atirg`anda  shamanlar ta`repinen eki ottin`  arasinan  tazalanip o`tetug`in bolg`an. XI 

a`sird grek  elshisi Zemarkos  ko`k tu`rkler  shegarasina solay  etip  kirip kelgenin ko`rsetedi.  P.Garpini 

Altin  Orda    hu`kimdari    Batiy  xan    aldina  kirip  atirg`anda  eki  otta  arasinan    o`tkizetug`inlig`i    ha`tte  

marhumnin`  zatlarin da`slep  otti tazalaytug`in  onnan son`  qollanilatug`inlig`in  aytadi. 

Demek    bizin`  ku`nlerimizge    deyin  jetip  kelgen    kelinlerdi  ottan    atlatiw,    awiriwlardi    ot  penen  

alaslaw,  sol Tan`irge  isenim  da`wirinen qalg`an  sarqitlar  bolsa kerek. 

Al  shamanlar  bolsa bizin`  elimizde  auiriwlardi  emlewge ha`m  jin-jipirlardan  tazalawg`a xizmet  

etkenligi  ku`ni  keshege    deyin    bolg`anin  bizin`    2005-2006    jillarinda    Qaraqalpaqstannin`    arqa 


 

80 


rayonlarinda  bolg`an    etnografiyaliq  ekspeditsiyalarimizdin`    materiallarinda    ushirasadi.  A`sirese  onda  

Jumaniyaz porxannin`  ha`reketleri  xalqimizdin`  esinde  elege deyin qalg`an. 

Belgil ilimpaz, jaziwshi  Qalli Ayimbetov  o`zinin`   «O`tken ku`nlerden  elesler»   degen  miynetinde 

«Porxan  keldi»  degen    a`n`gimesinde  «Ayag`i  jalan`ayaq  porxan    u`yinde    qa`ste    adami  bar  bir 

shan`araqqa    kelip    awiriwlardi    jiynadi.  Keshke  taman      zikir    saldi.  Porxannin`    jaralang`an  tu`yedey 

baqirg`an  dawisi   ha`mmeni tik ayaqqa turg`izdi.  

Porxan bir  waqitta sekirip u`ydin`  shan`arag`ina asildi.  Auzinan  ko`bigi ag`ip baqirip  ha`r kimge 

bir  da`pinip ju`rdi.  Porxan  qatar  otirg`an  hayal-bala  shag`alardin`  arqasina  shappat penen urip jiberdi. 

Sonda olar esinen auip  talip   qulap qaldi.  Ekinshi ret barip   jaurinlarina  shappat penen  urg`anda  qulap   

jatirg`anlar  esi  enip  orinlarinda    g`azday    qatarlasip  otirdi.  Azanda    qatinlar    na`wbet  penen  kirip 

porxang`a qolinin`  tamirlarin uslatip,  auirg`an  jerin aytip  ko`rgen  tu`slerin jortti. Jiynalg`an  ko`pshilik 

porxandi   maqtap,  o`zlerinin` irza bolg`anin aytip  atag`anlarin berdi.  Porxanda  olarg`a  patiyasin  berip 

tez    jazilatug`inin    aytip    jolg`a  tu`sti.    Auildin`    balalari  porxannin`    izinen    ta`wiraq    jerge  erip      barip  

qaldi


1

».  


Tu`rkler arasinda  jamg`ir ha`m  qar  jawdiriwg`a  baylanisli  isenimler ha`m  iskerlikler ko`p bolg`an.  

Qitay  da`reklerine  qarag`anda  tu`rkler  g`ayri tabiyiy  ku`shlerge  hu`kim etip,  qa`legen  payitta  shamal 

estirtip ha`m  jamg`ir  jawdiratug`inin  xabar beredi.  Xunlar  dushpanlardin`  u`stine  qar, dauil, jamg`ir, 

boran jiberip  onin`  ja`rdeminde jen`iske erisken. Oni   «Yada  tasi» dep  atag`an. 

Bul ha`diselerdi  arab  xalifalari  esitip  hayran qalg`an.  A`sirese  Amir  Ismail Ibn Axmad (892-907)  

tu`rklerge    qarsi  urista  bul    ha`dislerge    kimde  kim  isense  kufr    bolatug`inlig`in    aytip  eskertken.  Lekin 

erten`ine    aytilg`an    waqitta    taw    u`stinen    bir  qara  bulit    ko`terilip,    guldirmama    guldirlep,    qaran`g`i  

tu`sken.  Bul  daxshatli    uaqiyani    ko`rip    Amir  Ismail    attan  sekrep    tu`sip    Allag`a  jalbiring`an.    Biraq  

bultlar bular turg`an  to`be  u`stine kelip  sheleklep  quyg`an   ha`m olar  qashiwg`a  majbur bolg`an

1

» 



Maxmut  Qashg`ariy    Tu`rkler  «Bir    tas  penen    (Yay-Yada)    menen    qaramat  qiladi.  Shamal    ha`m  

jamg`ir  shaqiradi. bul ken`  taralg`an  bolip mende  onin`  guwasi boldim» deydi. 

Arab Muhammed  ibn Xusayin at Tu`siy: «Tu`rklerde  tu`rli ren`de Yay (jay J.B.)  tasi  bolip ol arqali  

jamg`ir,    dauil  ha`m    qar    jawdiradi.  Oni  basqariwshilardi  «Yotshi»  deydi.    Yotshilar  arasinda    sonday 

adamlar  bar  olar    qishlaqtin`  bir  ta`repinde    qar  jawdirsa  ekinshi    tamaninda  quyash    jarqirap  turadi. 

Tu`rkler bunday  taslardi sawashqa ju`riwde  o`zleri menen  alip  ju`redi  ha`m olar ja`rdeminde jen`iske 

erisedi

2

» deydi.  



Xorezmshax    a`skerlerinin`    tiykarg`i    bo`legin    qurag`an    qan`lilar  arasinda    usi    iskusstvonin`    iye  

bolg`anlar  bolg`an.    Oqtay    qoqan  bir  safarda  bir  shamang`a    yay  (Yada)    qiliwdi    buyirg`an.    Jaz  

ortasinda  qar ha`m jamg`irg`a  joliqqan  qitaylar  daxshatqa tu`sken

3

.  



Uliwma  «Jay tas»  haqqinda tu`sinik bizin`  babalarimizda  ushirasqanlig`ina  bizin` dastanlarimizda   

guwaliq beredi.  Misali Qoblan dastaninda 

Aldimda ag`am  joq edi, 

Keynimde inim joq edi, 

Qostar  qilip  o`zime, 

Qulaq  salsan`  so`zime, 

Sorap  keldin`  xan  yem, 

                                                 

1

 К.Айымбетов Откен  кнлерден елеслер Нокис Каракалпакстан 2008 жыл 31-32 бетлер 



1

 Усман Турон Туркий халыклар  мафкураси Т., Чулпон  нашриети  1995  йил 60б  

2

 Булда сол китап 61 бет 



3

  Булда сол китап 62 бет  



 

81 


Jay tas  degen  tasin`di» degen  qatarlardan  ko`rinedi. Al samaldi shaqiriw, jawindi  toqtatiw  tuwrali 

ha`r tu`rli   ko`rinisler,  soraniwlar  qaraqalpaqlar arasinda  «Qamis basi qaltirawiq, Jeken basi  jaltirawiq, 

Aydar,  Aydar  kishit  dep    shaqiriwlar,    «Jauma    ku`nim  jauma»,    Men  atamnin`  tung`ishiman,  Qazan 

qirg`an  qirg`ishiman»  degen    ha`m    tag`i  basqa    ko`rinisler  sol  tu`riklerdin`    «Jay  tas»  tu`siniginin`  

qaldiqlari  boliwida itimal. 

Tu`rklerde  o`z jurtina   sadiq boliw,  uatan  tag`diri ha`m  og`an  muhabbat juda  joqari ha`m  basqa 

xaliqlarg`a u`lgi bolg`an Eski  tu`rk  dinine baylanisli   «Tu`rk  tan`risi»   tu`rk  milletinin`  qorg`awshisi  

boliwi  menen  birge  tu`rk      jurtlari,  a`sirese  tawlari    bulaqlari    suwlari,    ata-babalardin`    mazarlari  ha`m  

xatiralari    muhaddes    bolip,    ruxlaniwdin`    xizmetin  atqarg`an.  Olardi    ku`n    hu`kimetinin`    hu`kimdari 

Metenin`  «Topiraq  millettin`  ildizidur  oni  qalay  bersin»    degen    so`zi    watan  ta`g`dirin    tu`rklerdin` 

erteden-aq  ardaqlag`anlig`in ko`rsetedi.  

Tu`rklerdin`    qitayg`a  bag`ing`an  da`wirinde  qitay    da`reklerinen  tabilg`an    Ishpara    xannin`  

to`mendegi    so`zleri    ibratqa  ilayiq  «Ulimdi    sarayin`izg`a    jiberip    atirman.  Ol  Sizge    ha`r  jili    shig`isi  

hasil    atlardi    aparajaq.  Men  erte  kesh    ha`mirin`izge  tayarman.    Biraq    kiyimlerimizdin`  aldin  ashiwg`a  

buring`i    kiyimlerimizdi  sheshiwge,    tilimizdi  o`zgertiwge    ha`m    sizin`    zan`larin`izdi    qabil  etiwge  

kelsek,  bizin`    urp-a`detimiz    juda    erteden    bolg`ani  sebepli    og`an  jasaratim  jetpeydi.    Bizin`  

milletimizdin`    qa`lbi  birdur»  degen  eken.    Sonday-aq  bizin`    xalqimizdin`    ataqli  da`stani  «Alpamista»  

Baysari  baydin` qalmaqlarg`a  ko`ship kelgennen keyin Tayshaxang`a barip: 

Zakat desen` bereyin, 

Salg`art desen` bereyin, 

Dinimdi buzba  xan ag`a, 

Jurtin`da dauran su`reyin»  degen talabina juda  uqsas. 

Tu`rk xanlari  Qutlug`, onin`   inisi  Qapaxan ha`m balasi  Bilge  qitaylarg`a  qarsi  on eki marte uris  

aship  o`zinin` watanin  o`zligin saqlag`an. Bunin` sebebi tu`rklerdin` joqari  manauiyatlilig`i edi. 

VIII-IX  a`sirlerde  Budda dininin`  ta`siri  ku`sheygen  gezde  Bilge qaqan  (716-734) Urxonda  Budda 

dinine ibadat  quriw  ma`selesinde  o`zinin`   aqilli uaziri ha`m  qayin atasi  Tunyuquh penen  oylasqanda: 

«Ol dinler insanlarg`a  jumsaqliq, kishilik etetug`ini ushin olar  tu`rklerdin`  turmis ta`rizine ha`m jauinger  

ruxina  jat  ekenligin ha`m oni  qabil etiw   natiyjesinde ha`dden ziyat  ko`p sanli  kitaylarg`a  qarsiliqta 

jen`ilip  qaliw  mu`mkinshiligin bildirgen. Xan  bul danishpannin`  maslahatin duris  dep  tapqan. 

Keyin  Bilge    qaqan  bag`inishli  da`wirde    o`tkere  almag`an  kitay  ta`siri  haqqinda    bilay  degen  «Chin  

milleti    shiriyn  so`z  ha`m    jumsaq  mal  (ta`wir)    arqali    uzaqtag`i    qa`wimlerdin`  keuillerin    almaqshi 

boldilar. Lekin aqilli insanlardi ba`ribir alday almadilar» degen. 

Tu`rk    xalqi    milliy  ma`deniyatin,  nizam  ha`m    da`stu`rlerin  muhaddes  bilip  juda    qatan`liq  penen  

qorg`ag`an. 

Tu`rkler  a`skeri bilim, ta`rbiyada  jetiklik usillari  ha`m bekkem ta`rtip  sharapatinda  a`yyemgi Orta 

a`sirlerde  jan`a da`wir baslarinda du`n`yada  u`stemlikti qoldan bermegen. 

Al,  tu`rklerdin`    tariyx    maydaninda  jahan    ha`kimiyati    ideyasi  menen  shig`iwi    da`slep  onin`  tek 

ruwxiy  biyikligi  g`ana emes, al onin`  a`skeriy quwati menen de edi. Onin`  materialliq tarawda  ku`sh 

arttiriwinda ko`zge  tu`sken da`slepki  tiykar  at  eli. 

Xunlar    da`wirinen  baslap  tu`rkler    o`mirlerin  at  u`stinde  o`tkergen.    at  u`stinde    awqatlang`an 

(Bizdegi    at  u`stine  keldim,  tu`speyin»    degen  so`z  balki  sonnan  bolar),  qimiz  ishken,    urisqa  jadil  

qatnasqan.    Shininda  da    attan  birinshi  bolip  uris    qurali    sipatinda    paydalang`an  ha`m  atli    a`skeriy 

ku`shlerdi    iske    asiriw   Orta  Aziyadag`i    tu`rklerdin`  iskerligi  edi.    Tu`rkler-xunlar    du`n`yada    birinshi 

bolip    er-juuen,  zangi-dizgin  siyaqli    anjamlardi    shig`arg`an.    Sonin`  menen  birge  atli  a`sker  ushin 



 

82 


molshellengen  shalbar,  belbeu, ayaq-kiyimnin`  payda boliwi da  tu`rklerge baylanisli.    Sonin` menen 

birge uzin qilish  paydalang`an. At ha`m  qural  tu`rklerdin`  ku`shin,  quwatin arttirip du`n`yani  iyelewge  

tiykar etken. Bul da`wirde  qitaylar atti tek arbag`a g`ana  qosa alar eken. Tu`rklerdin`  atli  a`skerlerinin`   

tezlik  hu`jimge   ko`shkende olardin`  qarsiliqlari sharasiz qalatug`in bolg`an. 

Tu`rklerdin` tosattan qiling`an hu`jimleri ha`m onin`  o`zine   ta`n usillari   arqali  ha`r qanday quwatli  

dushpanlardi  da    kunpayakun  etken.Sonin`    ushinda  orta  a`sirler  dereklerinde  tu`rkler    «Dauilday  birden  

payda bolip  qus siyaqli birden  ko`zden  g`ayip boladi» dep  tu`sindirilgen. 

Na`tiyjede  bul  ta`sirlerden    qitaylar    o`zlerinin`  ken`  kiyimlerinen  ha`m    kelte    qilishlarinan    uaz 

keship,    tu`rklerdin`    atqa    miniwin    u`yrenip,    uzin    qilishlardan  paydalang`an,  er-  turman    ha`m 

jauingerlik  kiyimler  jasawdi  u`yrengen. 

Evropalilar  bolsa  atqa    miniudi    tek  xunlardin`  qol  astinda  jasaw      sharapatinda  u`yrengen.  Uliwma 

xunlardin` batistag`i tiykarg`i sebeplerinin` biri usi atli  a`skerler edi. 

Tu`rkler    basqalarg`a    materialliq    ma`deniyatti  taratip    qoymastan  ruwxiy    ma`deniyattida  en 

jaydirg`an. 

Tu`rkler  urisqaq    millet  bolg`anliqtan    o`zleri  menen  birge    shatir-  hammam    ha`m  tayar  

keselxanalardi  o`zleri menen birge  alip  ju`rgen.  

Rimliler    shatir-hammamdi  tu`rklerden    u`yrengen    ha`m    qon`silarina  taratqan.  Tu`rkler      ko`ylek 

kiygen  waqitta  rimliler ha`tte  ishkiyimlersiz ju`rer eken. Ol da`wirde eski grek ha`m islam  dun`yasinda  

murin  tazalaw  oramali  bolmag`anda  M.Qashqariydin`    aytiwinsha  tu`rkler  «Murin  tazalaw  ushin    kisege 

jipek mata  parshalarin salip ju`rer  edi» dep bildiredi.  

Bular tu`rk  babalarimizdin`  du`n`ya  tariyxinda  iz  qaldirg`an  a`skeri  qu`direti, insaniyliq  kelbeti, 

manauiy  baylig`inin`  joqari bolg`anlig`in  ko`rsetip bizin` milliy  ideyamizg`a  aziq  boladi ha`m  jaslardi  

jauingerlikke,  uatanparuarliqqa  ha`m  kamilikke u`yretiwde  tiykarg`i  dereklerdin` biri bolip esaplanadi. 

A`debiyatlar 

1. I.A.Karimov Joqari  manauiy

jen`ilmes  ku`sh N., Qaraqalpaqstan 2008 



2. Ayimbetov Q. O`tken ku`nlerden elesler N., Qaraqalpaqstan  2008 

3. Mirza Ulig`bek  To`rt ulis  tariyxi T., 1994 

4. Rashid-ad-din  Sbornik  letopistey  M., 1952 

5. Akademik V.V.Bartol`d  Tom  5 M Izd Nauka 198t  

6. Usmon Turon «Tu`rkiy   xaliqlar mafkurasi» T., Chulpon  1995 

7. Bazarbaev J Milliy ideya 

 bizin` ideyamiz  N., Bilim 2003  



8. Bazarbaev J. Ruwhiyatimiz marjanlari N., Bilim 2008 

 

 


1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling