Odam fiziologiyasi


Q o ‘z g ‘aluvchanlikni  yuzaga  chiqaradigan  tashqi  ta’sir  omillari  sifatida


Download 5.32 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/70
Sana28.11.2017
Hajmi5.32 Mb.
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   70

Q o ‘z g ‘aluvchanlikni  yuzaga  chiqaradigan  tashqi  ta’sir  omillari  sifatida 

mexanik,  kim yoviy,  tovush,  y o ru g lik   kabilar  xizmat  qilishi  mumkin.

Har  qanday  q o ‘z g ‘alanuvchi  hujayra 

uchun 

ta’sir  etish  omillari 

q o ‘z g ‘atuvchilarning  jamlanmasi  ikki  o ‘zaro  teng  boim agan: 

adekvat 


va 

noadekvat 



q o ‘Zg‘atuvchiIardan  iborat  b o ‘ladi.  Adekvat  q o ‘z g ‘atuvchi 

muayyan  hujayra  turiga  mos  b o iib ,  u  juda  kichik  ta’sir  energiya  (dozasi)  da 

ham  q o ‘z g ‘alishni  yuzaga  chiqara  oladi.  Masalan,  k o ‘z  fotorestorlari  uchun 

y orugiikni 

farqlash, 

eshituv 

retseptorlari 

uchun 

tovush, 

hid 

sezish 

retseptorlari  uchun  hid  chiqaruvchi  moddalami  farqlash  va  hokazolar  shu 

jumlaga  kiruvchi  q o ‘z g ‘atuvchilardir.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Adckval 

b o ‘lmagan 

(noadekvat) 

q o ‘z g ‘atuvchilar 

(masalan, 

fotorctscptorlarga  yoki  asab  tolalariga  mexanik  tar/da  ko  rsatiladigan  ta’sir) 

kuchi  adekvat  q o ‘z g ‘atiivchilarning  b o‘sag‘a  encrgiyasiga  nisbatan  bir  necha 

barobar  yuqori  b o ‘ladi.

Ba'zi  hujayra  va  to‘qim alar  (asab,  mushak  va  bezlar)  adekvat 

ta\sirotiga  tez  reaksiya  ko(rsatishga  maxsus  moslashgan.  Bunday  hujayra 

va  to‘qim alar  yuqorida  aytib  o‘tganimizdek  qokzg‘aluvchan  to‘qim alar 

deb  ataladi,  ularning  ta ’sirotga  qo‘zgkalish  bilan  javob  qaytarish 

qo‘zg‘aluchanlik  deb  yuritiladi.



Ta\sirlovchi 

(q o ‘zg*atuvchi)ning 

qo*zg‘alishga 

sabab 

b o‘ladigan 

minimal 


kuchi 

q o ‘z g ‘aluvchanlik 

o ic h o v i 

b o iib  

xi/m at 

qiladi. 

Q o‘zg‘aluvchining  shu  minimal  kuchi  ta ’sirot  bo‘sag‘asi  deb  ataiadi. 



T a’sirot  b o ‘sag‘asi  qancha  yuqori  b o ‘lsa,  q o ‘z g ‘aluvchanlik  o ‘shancha  past 

b o ia d i  va  aksinsa,  ta’sirot  b o ‘sag‘asi  qancha  past  b o is a ,  q o ‘z g ‘aluvchanlik 

o*shancha  yuqori  b o ia d i.

Q o ‘z g ‘atuvchi 

hujayralar 

uchun 

yetarli 

q o‘z g ‘atuvchilar 

mavjud 

boiin agan   hollarda  esa  ularga  fi/iologik  tinim  holat  xos  b o ia d i,  u  albatta 

tamoman  faoliyatsizlikni  bildirmaydi,  chunki  joriy  metabolizmning  davom 

etishi  bilan  b o g iiq .

Ba’zi 

tashqi 

q o ‘z g ‘atuvchilar 

hujayralarda 

salbiy 

rcaksiyalar: 

metabolizmning  pasayishi,  o ‘sishning  susayishi,  q o ‘z g ‘atuvchiga  nisbatan 

q o ‘/ g ‘alanishning  susayishini  keltirib  chiqarishi  mumkin.  Bunday  rcaksiyalar 

tormozlanish 



deyiladi.  Tormozlanish  tashqi  muhit  ta'siri  orqali  ham, 

organi/m ning  ichki  muhit  ta’sirida  ham  yuzaga  chiqishi  mumkin.

Tormozianish  hodisasi  muhim  biologik  alomat  boiib,  u  ko‘p 

hujayrali  organizmning  hujayraiari  funksiyasini  uyg‘unlashtirishi  va 

boshqarilishi jarayonlarida  keng  uchraydi.

Asab  hujayrasining  umumiy  fiziologiyasi

Odam  va  hayvonlar  organizmida  asab  tizimi  va  mushak  hujayralari 

muhim^  ahamiyatga  ega. 

Asab  hujayralari 

(neyronlar) 

k o ‘p 

hujayrali 

organizmning 

xilma-xil 

qismlarini 

o ‘zaro 

bir-biriga 

b o g ia y d i 

(integrasiyalaydi).  Mushaklar  harakatni  am alga  oshirib,  harakatlantiruvchi 

sifatidagi  vazifani  bajaradi,  boshqacha  qilib  aytganda  organizmni  uni  yashab 

mrgan  muhitidagi  faolligini,  hamda  ichki  a ’/olar  (yurak,  o ‘pka,  ichak  va 

hoka/olar)  ning  mexanik  funksiyalarini  ta’minlaydi.

Asablarning  umumiy  tuzilish  tiplari.



Hayvonot  olamini  asab  tuzilishini  asosiy  tiplari 

diffuzion 



(to ‘rsimon), 

tugunsimon 



(zanjirsimon,  tolasimon  yoki  narvonsimon)  va  naysimon  xillari 

farqlanadi.

Diffuzion  tipdagi  asab  tizimi 



tuban 

k o ‘p 

hujayrali 

(rrtasalan, 

kovakichlilar)ga  xos,  bu  tizim  asab  elcmentlarini  hayvonning  butun  tanasi 

bo‘ylab  deyarli  bir  xil  taqsimlanishi  bilan  tavsillanadi.

www.ziyouz.com kutubxonasi



Tolasimon  (tugunsimon) 

tipdagi  asab  tizimi  yuksak  umurtaqasiz 

hayvonlar  uchun  xos  b o ‘lib,  bunda  asab  elementlari  tolasimon  tarzda 

y ig 4iladi  va  ular  o ‘zaro  b o g ‘lamalar  orqali  birikadi,  hamda  tananing  qolgan 

qismlari  bilan  esa  periferik  asablar  orqali  b o g ‘lanadi.

Naysimon  tipdagi  asab  tizimi 



asab  elementlarining  asab  nayi  (miya) 

da  va  ayniqsa  bu  nayning  oldingi  kengaygan  qismi  (bosh  miya)  da  y ig ‘ilishi 

bilah  tavsiHanadi.  Bu  tip  odam  va  umurtqali  hayvonlarga  xosdir.  Bosh  va 

orqa  miyalar  organizmning  qolgan  qismlari  bilan  k o ‘pdan-ko‘p  asab  tolalari 

yordamida  bogianadi.

л 

в 

v

84-rasm.  Neyronlarrting  asosiy  tuzilish  tiplari.

A -to la sim o n ,  B -p se v d o u n ip o ly a r  (se n so r)  neyro n ,  V -m u ltip o ly a r  n e y r o n



G -n a rvo n sim o n  



n eyro n   (tip ik   n eyro n ),  1-som a,  2 -sin a p s,  3-a kso n ,  4-d en d rit,  5 -m a rka ziy   o ‘siq.

Asab  tizimi  asab  to ‘qimasidan  tashkil  topgan  b o iib ,  asab  to‘qimasi  esa 

asab  hujayralari 



bilan 

neyrogliyadan 



tuzilgan.  Asab  hujayrasi  o ‘siqlari 

bilan  birga 

neyron 


deb  ataladi  (84  va  85-rasmlai).

Neyron  anatomik  va  m orfologik  tuzilishiga  va  fiziologik  xususiyatlariga 

k o ‘ra  asab  tizimining 

tuzilish  birligi 



hisoblanadi.  Neyrogliya  esa  asab 

hujayralarini 

oziqlantirish  (trofik) 



va 

tayanch 


funksiyalarini  bajaradi.

Neyronning  tana  (soma)  si  va  o ‘siqlari  b o iib ,  tanasi  markaziy  asab 

tizimida  to‘plangan  b o ia d i.  Neyronning  bitta  uzun  o ‘s ig ‘i 

akson 


yoki 

neyrit 


va  bir  nechta  kalta  o ‘siqlari  -  

dendritlari 



b o ia d i.

Akson  uzun  o ‘siq  b o iib ,  q o ‘z g ‘alishni  neyronning  somasidan  boshqa 

neyronlarga  yoki  atrofiy  a’zolarga  o ‘tkazadi.  Aksonning  xususiyati  shuki, 

neyron  tanasidan  atigi  bitta  uzun  o ‘siq  chiqadi.  Asab  hujayrasi  (neyron)ning 

tanasidan  akson  chiqqan  joy 

akson  tepachasi 



deb  ataladi.  Aksonning 

dastlabki  50-100  mm  b o ia g i 

miyelin  parda 



bilan  qoplanmagan.  Aksonning 

miyelinsiz  shu  qismi  akson  tepachasi  bilan  birgalikda 

boshlangich  segment 



deb  ataladi.  U  yuksak  darajada  q o ‘z g ‘aluvchanligi  bilan  farq  qiladi.,  bu

www.ziyouz.com kutubxonasi



segmentning  ta’sirlanish  b o ‘sa g ‘asi  neyronning  boshqa  qismlariga  nisbatan 

taxminan  3  baravar  past.

Dendritlar  k o ‘p  tarmoqli  b o ‘lib,  ta’sir  ular  orqali  hujayra  tanasiga  yetib 

boradi.  Bundan  tashqari,  dendritlar  impulslarni  boshqa  neyronlardan  qabul 

qiladi.

Asab  tolalari  Shvann  va  miyelin  pardalar  bilan  o ‘ralgan  b o ‘ladi. 

Miyelin  parda  y o g ‘li  moddadan  tuzilgan,  u  turli  asab  tolalarida  har  xil 

qalinlikda  b o ‘ladi.  Miyelin  parda  asab  tolasining  ba’zi  qismlarida  uzilib 

qoladi,  u 

Ranvye  boylamUri 



deb  ataladi.

Somatik  asab  tolalarining  diametri  12-14  mk,  vegetiv  asab  tolalarining 

diametri  2-7  mk  na  teng  b o ‘ladi.  Y o ‘g ‘on  asab  tolalaridan  ta’sir  tezroq 

o ‘tadi.

Neyronlarning  tuzilmasi  va  andozalari  g ‘oyat  xilm a-xil.  Masalan, 

ba'zilarining  diametri  atigi  4-6  mk,  bosh  miya  katta  yarim  sharlari 

p o ‘stlo g ‘idagi  gigant  piramidal  hujayralarining  diametri  130  mk  ga  boradi. 

Neyronlarning  shakli  ham  g ‘oyat  turli-tuman.

Neyron  tanasidan  ehiqadigan  o ‘siqlar  soniga  qarab  neyronlar 

unipolyar 



(bir  o ‘siqli), 

bipolyar 



(ikki  o ‘siqli)  va 

multipolyar 



(k o‘p  o ‘siqli)  larga 

b o ‘linadi.

85-rasm.  Neyronning  subm ikroskopik  tuzilishi.

1  dendrit,  2-siUiq  endoplazmotik  retikulunu  3-yadro,  4



yadroiha,  5 -dag‘al  endoplaztnatik 



retikulum,  6-neyron  membranasi,  7-akson,  8-m ikronaychalar,  9-mitoxondriya,  10-sinaptik  pufak,

II-q a yta   yutish,  12-sinaps,  13-mediator  uchun  retseptorlar,  14-mediatorning  chiqishi.

Unipolyar  va  bipolyar  neyronlar  har  xil  tipga  mansub  hayvonlarda 

uchraydi. 

Bu  neyronning  tanasidan  bitta  hujayraviy  o ‘siq  chiqadi,  u 

markaziy  o ‘siq  deb  nomlangan  o ‘siqga  aylanadi  va  nihoyat  u  esa  k o ‘p 

miqdorda  dendritlarga  ega  b o‘lgan  aksonni  hosil  qiladi.

5

H



14

13

www.ziyouz.com kutubxonasi



M ultipolyar  hujayralar 

neyronlaming  asosiy  turi  hisoblanadi,  ularda 

tana  (soma)  va  o ‘siqlarga  b o ‘linish  aniq  k o ‘zga  tashlanmaydi.

Shunday  qilib,  asab  tizimi  neyronlardan  tashkil  topgan.  Gollandiyalik 

neyromorfologlarning  (Shade  va  Ford,  1987)  hisob-kitobiga  k o ‘ra  odam 

miyasida  100  mlrd  ga  yaqin  neyronlar  mavjud.

Neyron  nazariyasiga  k o ‘ra,  asab  tizimi  alohida  neyronlardan  tuzilgan 

b o ‘lib, 

ular 

sinapslar 

orqali 

morfo-funksional 

holda 

b o g ‘langan. 

D.Ekkelsning  aytishicha,  q o‘z g ‘alish  impulslari  bir  neyrondan  ikkinchi 

neyronga  sinapslar  orqali  o ‘tadi.

Zamonaviy  g ‘oyalarga  nazar  tashlaydigan  b o ‘lsak,  ba’zi  olimlar  orasida 

neyropil  nazariyasi 



qollanilm oqda.  R.Kaxal  nazariyasmiga  k o ‘ra,  markaziy 

asab  tizimi  neyropil  degan  murakkab  tizilmadan  tashkil  topgan.  Ammo,  bu 

nazariya  maqsadga  muvofiq  emas,  chunki  ilmiy  asoslari  juda  ham  kamdir.

Odamda  asab  tizimi  -   pusht  (embrion)  ning  tashqi  qavati  (varag‘i)  -  

ektodermadan 



paydo 

b o ‘ladi. 

Keyinchalik 

miya 

naychasining 

ustki 

qismidan  3-ta  pufak  hosil  b o ‘ladi,  bu  pufaklar  bosh  miyaning  asosi  b o ‘ladi. 

Miya  naychasining  pastki  (dum  tomonidan)  qismi  esa  bir  tekisda  o ‘sib,  orqa 

miyaga  aylanadi.  Birinchi,  oldingi  pufakdan  keyinchalik  oldingi  miya 

(prosencephalon),  ikkinchi  o ‘rtadagi  pufakdan  o ‘rta  miya  (mesencephalon) 

va  uchinchi  pufakdan  rombsimon  miya  (rhombencephalon)  hosil  b o ‘ladi.

K o‘p  vaqt  o ‘tmay  bu  birlamchi  pufakchalarning  birinchi  va  uchinchisi 

yana  ikkitadan  pufakchalarga  b o ‘linadi.  Prozensefalondan  hosil  bo*lgan 

pufakchalaming  oldingisiga  telencephalon  (keyingi  miya),  ikkinchisi  esa 

diencephalon  (oraliq  miya)  nomi  berilgan.

Rombsimon 

miya 

o ‘z 

navbatida 

ikkiga: 

myelencephalon 

va 

methencephalon  ga  b oiin ad i.  Birinchisi  uzunchoq  miya,  ikkinchisidan  esa 

miyacna  va  Varoliyev  k o ‘prigi  hosil  b o ia d i.  Bularning  b o ‘shlig‘i  IV 

qorinchaga  aylanadi.

Asab  hujayralarining  tanalari  o ‘z  o ‘siqlariga  nisbatan 

troflk  fiinksiyani 



bajaradi, 

ya’ni 

ulaming 

moddalar  almashinuvini 

hamda  oziqlanishini 

(«trofikasini»)  boshqaradi.  Shu  sababli  akson  asab  hujayrasining  tanasidan 

ajralganda  (periferik  asab  qirqib  q o ‘yilganda)  yoki  asab  hujayrasi  nobud 

b oigan d a  o ‘siqlari 

degeneratsiyalanadi,  ya’ni 

neyronning  tuzilishi 

va 

kim yoviy  tarkibi  buziladi.

M aium ki,  asab  tolalari  neyronning  tanasidan  tashqari  yashay  olmaydi. 

Shu  sababli  asab  qirqib  q o ‘yilsa,  asab  hujayralari  tanasidan  ajralib  qolgan 

tolalar  nobud  b o ia d i.  Issiq  qonli  hayvonlar  asabi  qirqib  q o ‘yilganda  2-3 

kun  keyinoq  uning  periferik  o ‘sig ‘i  asab  impulslarini  o ‘tkazish  qobiliyatidan 

mahrum 

b o ia d i. 

Shundan 

keyin 

asab 

tolalarining 

degeneratsiyasi 



boshlanadi.  Bu  o ‘zgarishlarning  hammasini  birinchi  b o iib   nemis  olimi 

A.Valler  bayon  etgan  va  uning  nomi  bilan 

Valler  degeneratsiyasi 



deb 

atalgan.

Neyron  ishlab  turishi  uchun  neyrogliya  (glial  hujayralar)  muhim  rol 

o ‘ynaydi.  N eyrogliya  hujayralari  neyronlami  hamma  tomondan  o ‘rab  turar 

ekan,  birinchi,  mexanik,  ya’ni  tayanch  funksiyasini  bajaradi,  ikkinchidan

www.ziyouz.com kutubxonasi



neyronlaming  bir-biridan  elcktr  izolatsiyasini  ta^minlaydi,  uchinchidan, 

neyrogliya  neyronlaming  moddalar  almashinuvini  ham  boshqaradi.

Glial  hujayralari  jumlasiga 

oligodendrotsitlar 



va 

astrositlar 



kiradi  (86- 

rasm).  Ular  asab  hujayralarini  o ‘rab  oladi  va  ba’zi  joylarda  ular  bilan 

chirmalashib  ketadi.  Glial  hujayralarning  asab  tizimidagi  miqdori  neyronlar 

miqdoriga  nisbatan  bir  tartib  (10  marta)  ga  k o ‘p  miqdomi  tashkil  qiladi.

Glial  hujayralar  aksonlarning  miyelinli  q o b ig ‘ini  shakllanishida  muhim 

ahamiyatga 

ega 

b o ‘ladi. 

M iyelinli 

qobiq 

oligodentrotsitlar 

hisobiga, 

markaziy  asab  tizimining  periferik  qismlarida  esa  Shvann  hujayralari  deb 

nomlangan  o ‘siqlar  hisobiga  shakllanadi.  Bu  hujayralar  aksonlarni  k o ‘p 

qavatli  miyelinli  «muftalar»  bilan  o ‘rab  oladi.

Demak,  aksonning  k o ‘p  qismi  ular  tomonidan  urab  olinadi,  muftalar 

orasidagi  juda  tor  masofalargina  ochiq  qoladi.  Bu  ochiq  qolgan  joyiam i 

«R anvye  choki»  deyiladi  va  u  maxsus  ftmksionai  ahamiyatga  cga  bladi.

Asab  hujayra  (neyron)  larining  funksiyasi  axborot,  buyruq  yoki  taqiqni 

asab  impulslari  vositasi  bilan  uzatishdan  iboratdir. 

Asab  impulslari 

neyronlarning  o ‘siqlari  b o ‘ylab  tarqalib  sinapslar  akson  terminalidan  som a 

yoki  navbatdagi  neyronning  dendritiga  o ‘tkaziladi.  Asab  impulslarining 

yuzaga  chiqishi  va  uzatilishi  hamda  uning  sinaptik  uzatilishi  neyronning 

membranalaridagi  elektr  hodisalari  bilan  b o g iiq .

86-rasm .  N eyronning  tuzilishi  va  uning  a fzolari.

1 -se zu v c h i

  (


s en s o r )  n e yro n ,  2 -a kso n ,  3 -d e n d rit,  4 -sin a p s.  5 -k a p illy a r



6 -a s tr o ts it  (g liy a ), 



7-neyron  t o ‘ri,  H-akson,  9 -o lig o d en d ro tsit,  1 0 -m iy e tin   p a rd a ,  1 1 -sin a p s,

1 2 -h a ra k a tla n tiru v c h i  (m o to r)  n eyro n .

Glial  hujayralar

Asab hujayralarining  funksiyasi

www.ziyouz.com kutubxonasi



Ncyronlarning  perikarionlarini  kattaligi  (diamctri)  5  dan  100  mkm 

gacha  b o‘ladi.  Neyronlar  ham  boshqa  hujayralar  kabi  tashqi  tomondan  yaxlit 

po‘stlog‘-plazmatik  membrana-plazmolemma 



bilan  qoplangan.  U  hujayra 

sitoplazmasini  undagi  k o ‘p  sonli  organioidlar  (yadro,  Goldji  apparati, 

mitoxondriya  va  hokazo)  larni  hujayra  tashqi  suyuqligidan  ajratib  turadi. 

Neyronlar  dendritlar  va  aksonlar  yordamida  o ‘zaro  bir-biri  bilan  va  boshqa 

hujayralar  bilan,  masalan,  mushak  hujayralari  bilan  b o g ‘langan  b o ‘ladi.  Bu 

kontaktlar  maxsus  tuzilishiga  ega  va 

sinapslar 



deyiladi  (87-rasm).

Sinapslarning 

har 

xil 

o ‘zaro 

farqlanuvchi 

tiplari 

(tuzilmaviy, 

funksiyaviy, 

signalni 

uzatish 

b o ‘yicha 

tizimda  joylashuv  joyiga 

va 

hokazolarga  qarab)  uchraydi.

Kimyoviy  sinaps 



deb  nomlangan  tipi  juda  keng  tarqalgan,  bunda 

q o ‘z g ‘alishning  uzatilishi  maxsus  kim yoviy  modda  - 

transm iter-m ediator 



yordamida  amalga  oshadi,  u  q o ‘z g ‘alishni  sinaptik  oldi  asab  uchi  orqali 

o ‘tkazib,  sinaptik  oxiri  hujayrasigacha  yetkazadi.

Odam  asab  tizimi  tarkibida 

neyrosekretor  hujayralar 



mavjud.  Bu 

hujayralar 

oraliq 

miyaning 

gipotalamusida 

ham 

keng 

tarqalgan. 

Neyrosekretor  hujayralar 

neyrogormonlar 



(fiziologik  faol  moddalar)  va 

neyropeptidlar 



ishlab  chiqaradi,  ularni  qon  oqimiga  ajratiladi  hamda  bu 

moddalar  organizmning  hamma  hujayralariga  o ‘z  ta’sirini  k o ‘rsatadi.

Sinapslar fiziologiyasi



Yuqorida 

aytib 

o ‘tganimizdek, 

odam 

markaziy 

asab 

tizimidagi 

neyronlari  bir-biri  bilan  faqat 

sinapslar 



orqali  b o g ‘langan.  Buni 

1922 


yilda 

buyuk  ingliz  olim i  Ch.S.Sherrington  birinchi  b o ‘lib  aniqlagan.  Uning 

fikricha, 

b o g ‘lanuvchi 

tolalarning 

uchlari  bir-biriga  q o ‘shilib  (ulanib) 

ketmay, 

balki 

sinapslar  orqali  b o g ‘lanadi. 

Sinaps 

s o ‘zi 

(synaps) 

 

b o g ‘lanuvchi,  jipslantiruvchi  demakdir.

Sinapslar  ham  q o ‘z g ‘aluvchan  to ‘qimalarga  kiradi.  Sinapslar  deganda 

asab  hujayralari  o ‘rtasida  yoki  asab  va  effektor  hujayralar  o ‘rtasida 

signallarni  (impulslaini)  uzatisli 

uch u n  

fuydalaniladigan  maxsus  kontakt 

tuzilmalar  tushuniladi.

Sinapslarni:  1)  ularning  joylashishi  va  qaysi  hujayralarga  -   asab, 

mushak  yoki  neyro-neyronal  guruhga  mansubligiga  qarab;  2)  ulaming  ta’sir 

etish  ishorasiga  -   q o ‘z g ‘atuvchi  va  torm ozlovchiligiga  qarab;  3)  signallarni 

uzatish  uslubiga  -  

elektrik 



(signallar  elektr  toki  orqali  uzatiladi)  va 

kimyoviy 



(mediatorlar,  gormonlar,  neyropeptidlar)  y o ‘l  bilan  uzatishga 

qarab  tasniflanadi.  Shuningdek 

aralash  elektrokimyoviy 



sinapslar  ham 

mavjud  b o ‘ladi  (87-rasm).

www.ziyouz.com kutubxonasi



х  

Е 

А

87-rasm.  K im yoviy  (X),  elektr  (E)  va  aralash  (A )  sinapsning  tuzilish

sxemasi.

Наг 

bir 

neyronning 

aksoni 

boshqa 

neyronlarga 

yaqinlashib, 


Download 5.32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling