O`rta ta`lim vazirligi buxoro oziq-ovqat va yengil sanoat texnologiyasi instituti

M I L L A T L A R A R O   M O J A R O  
Kelib chiqish 
omillari 
Qarama-qarshi tomon-
larning maqsadlari 
Ehtimoliy 
natijalar 
Siyosiy 
Iqtisodiy 
Ijtimoiy 
Hududiy 
Milliy-madaniy 
Tarixiy 
Harbiy  
Diniy 
Ekologik 
Xalq o`z axvolining nor-
mal emasligini his etishi 
uchun zaruriy bo`lgan 
muayyan daraja-dagi 
milliy o`zlikni anglashning 
mavjudligi 
Jamiyatda milliy tur-
mushning barcha 
tomonla¬riga ta`sir 
etuvchi real muammo va 
buzilishlar-ning o`ta 
xavfli tarzda to`planishi 
Hokimiyat uchun kurash-
da yuqoridagi ikki 
omildan foydalana 
oladigan aniq siyosiy 
kuchlarning mavjudligi 
Ijtimoiy-iqtisodiy 
madaniy – til, hududiy, 
huquqiy, mafkuraviy, 
ijtimoiy-psixologik 
muammolarni hal etish 
O`z taqdirini o`zi bel-
gilashni amalga oshi-
rish, davlatchilikka, 
siyosiy hokimiyatga ega 
bo`lish 
Asosiy 
Qo`shimcha 
Bir tomonning ikkinchi 
tomon ustidan g`alaba 
qozonishi (kuch ishla-tish 
bilan hal etish) 
Ikki tomonning 
mag`lubiyati (murosa) 
O`zaro manfaatli bitishuv 
(konsensus) 

 
204 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
M I L L A T L A R A R O   M O J A R O L A R N I N G  
T I P O L O G I Y a S I  
S i n f l a s h t i r i s h   u c h u n   a s o s l a r  
Namoyon bo`lish 
sohalari 
Maqsadlar 
bo`yicha 
Harbiy kuchlardan 
foydalanish hajmi 
bo`yicha 
Vertikal  
bo`yicha 
Gorizontal 
bo`yicha 
Siyosiy- 
huquqiy 
 
Real 
 
Tinch 
 
Markaz va 
sub`ektlar 
o`rtasida 
Ijtimoiy- 
iqtisodiy 
Madaniy 
tip 
Hududiy-  
maqomli 
 
Ayrilmachilik 
 
Noreal 
 
Harbiy  
kuchlardan 
minimal 
foydalanish 
 
Hokimiyatning 
mintaqaviy va 
maxalliy 
organlari 
o`rtasida 
 
Tub joylik va 
millati  
tub joylik 
bo`lmagan 
guruhlar 
o`rtasida 
 
Shaxslar 
darajasi¬dagi 
kichik 
ziddiyatlar 

 
205 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
M I L L A T L A R A R O   M U N O S A B A T L A R N I N G   S I Y O S I Y    
A S P E K T L A R I   ( K O ` R I N I S H L A R I )  
Milliy o`z taqdirini o`zi 
belgilashning, 
xalqlarning optimal 
milliy davlat tuzilishini 
topish 
Milliy va 
baynalminal 
manfaatlarni 
qo`shib borish 
 
Millatlarning  
tengligi 
Hokimiyat tuzilishida 
milliy kadrlarni 
tayyorlash va 
vakilligini joriy etish 
Milliy harakatlar, 
partiyalar va ijtimoiy-
siyosiy 
tashkilotlarning 
faoliyati 
 
Milliy elitalar 
o`rtasidagi o`zaro 
aloqadorlik 
Millatlararo muloqot 
siyosiy madaniyatning 
xalqlarning siyosiy 
an`analarining 
shakllanishi 
Millatlararo mojaro-
larni tartibga solish 
bo`yicha xalqaro 
tashkilotlarning 
faoliyati 
Milliy 
madaniyat va 
tillarning erkin 
rivojlanishi 

 
206 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Bu davlatning huquqiy aktlarida va tegishli siyosiy hujjatlarda mustahkamlangan,  
siyosat sub`ektlarining millatlar va xalqlar o`rtasidagi o`zaro munosabatlarni tartibga solishga 
qaratilgan maqsadli faoliyatdir 
M I L L I Y   S I Y O S A T  
 
Milliy 
siyosatning 
yadrosi 
Har bir xalqning o`z taqdirini o`zi belgilashini tabiiy amalga oshirishni ta`minlay olishi,  
erkin, munosib ravishda yashashi, uning o`ziga xosligini, tilini, madaniyatini,  
an`analarini, jahon tsivilizatsiyasiga qo`shilgan jihatlarni saqlab qolish, milliy manfaatlarni 
kelishtirish san`ati 
Federativ davlat tarkibiga kiruvchi millat va elatlarning milliy davlat tuzilishini 
takomillashtirish 
Federativ davlat sub`ektlari o`rtasidagi xo`jalik aloqalarini kengaytirish va 
chuqurlashtirish 
Millatidan qatiy nazar fuqarolarning huquq va erkinliklarini tengligini ta`minlash 
Milliy madaniyatlarni, tillarni va an`analarni erkin rivojlantirish uchun sharoitlar 
yaratish 
Mojaroli vaziyatlarni tinch usullar bilan hal etish va millatlararo muloqotning 
tsivilizatsiyali shakllarini shakllantirish 
Mamlakatdagi milliy jarayonlarni boshqarish va ilmiy rahbarlik qilish  mexanizmini 
takomillashtirish 
Federativ  
davlat milliy 
siyosatining asosiy 
yo`nalishlari 

 
207 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
M I L L A T L A R A R O   Z I D D I Y A T L A R N I N G   O L D I N I   O L I S H  
V A   H A L   E T I S H N I N G   U S U L L A R I  
Kelishuv, 
murosa 
“Qochish” 
“Keyinga qoldirish” 
Muzokaralar 
Uchinchi tomon 
ara¬lashuvi 
(hakamlik) 
Qarshi tomonni tan 
olmaslik, qarama-
qarshi tomon 
harakatiga javob 
bermaslik 
U yoki bu milliy 
yetakchining 
siyosiy sahnadan 
ketishi(xohishiy 
yoki vaziyatning 
ta`siri bilan) 
Ayrim etnik 
guruhlar 
vakillarining davlat 
(respublika)dan 
chiqarib 
yuborilishi 
Mojarolarni hal etish 
uchun qulay sharoitlar 
yaratiladi va vaziyat 
o`zgaradi deb 
ishonish, umid qilish, 
qarama-qarshilikdan 
voz kechish 
Tomonlarning o`zlari 
maqbul holatlarni 
tanlaydilar; 
Tortishuvga sababchi 
vaziyatni ixtiyoriy 
ravishda uchinchi 
tomonga topshirish, u 
tomonnig qarori 
ziddiyatlashuvchi 
tomonlar uchun 
majburiydir 
Vakil (murosachi 
komissiya) orqali 
qarama-qarshi 
turuvchi tomonlar 
pozitsiyasi va 
manfaatlarining 
yaqinlashuvi 
Tergov komissiyasi 
Mojaroni keltirib 
chiqargan 
faktorlarni 
tekshiradi. 
Kelishtiruvchi 
komissiya 
Kelib chiqadigan qarama-qarshiliklarni hal etish 
bo`yicha tomonlarga aniq tavsiyalar ishlab chiqadi 

 
208 
SIYOSIY KONFLIKT (MOJARO) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Muayyan bir-birini istisno etuvchi siyosiy manfaatlar va maqsadlar negizidagi qarama-qarshi 
ijtimoiy kuchlarning to`qnashuvi 
S I Y O S I Y   K O N F L I K T  
( M O J A R O )  
 
Shakllanish darajalari 
Shaxslararo darajadagi 
konfliktlar 
Guruhlar darajasidagi 
konfliktlar 
Jamiyat tizimidagi  
tizimlar darajasidagi  
konfliktlar 
Mintaqaviy va umumbashariy 
darajadagi konfliktlar 
Asosiy funksiyalar 
Barqarorlashtiruvchi rolni 
bajaradi 
Qarama- qarshiliqlarni xal 
etishga va jamiyatni 
yangilashga ko`maklashadi 
Qadriyatlarni oshirib 
baholashni rag`batlantiradi 
Yangi tuzilmalarni  
qaror topish momentini 
tezlashtiradi 
Uning ishtirokchilarining 
yaxshiroq bilishini  
ta`minlaydi
 
Jamiyatni  
beqarorlashishiga va 
uzoqlashishiga 
(dizintegratsiya) olib kelishi 
mumkin 
Moddiy qadriyatlarning 
tugatishga va  
kishilarning halok bo`lishiga 
olib keladi 
Jamoatchilik 
munosabatlarida nomaqbul 
o`zgarishlarga olib kelishi 
mumkin. 

 
209 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
S I Y O S I Y   K O N F L I K T   ( M O J A R O )  
Taraqqiyotning asosiy belgilari 
Shakllanish 
mexanizmlari 
 
Iqtisodiy, siyosiy, ijtimoiy va boshqa 
ziddiyatlar 
 
M
U  
N 
O 
S 
A 
B 
A 
T 
L 
A 
R 
 
 
 
Siyosiy 
manfaatlar 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Siyosiy 
maqsadlar 
 
 
Siyosiy 
manfaatlar 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Siyosiy 
maqsadlar
 
 
Sub`ekt 
«A» 
 
Sub`ekt 
«B» 
I.Tug`ilishi (qarama-qarshi 
kurashuvchi tomonlarning 
shakllanishi) 
Siyosiy manfaatlarning  
faollashuvi
 
Ustivor maqsadlarning 
 ajralishi. 
Kurash usul va  
vositalarining aniqlanishi, 
strategiya va taktikaning ishlab 
chiqilishi. 
Ittifoqchilarni izlash 
 
II. Rivojlanishi 
(amaliy harakati) 
 
III. Hal   
etilishi 
 
Kuchlarni  
namoyish etish, 
undan  
foydalanish  
tahdidi 
Vaqtinchalik hal 
etish 
(kompromiss) 
Kuch   
ishlatish 
Qurolli zo`rlik 
Uzil-kesil hal 
etish. 

 
210 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Konflikt (mojaro) ni ochish 
Konflikt (mojaro) ni tahlil etish 
Hal  etish usullari va yo`llarini izlash 
Konflikt (mojaro) ning manbasini neytrallashtirish (tugatish) bo`yicha 
faol, izchil, maqsadga yo`naltirilgan harakatlar 
Asosiy sabab bartaraf etildi - ya`ni konfliktga olib keladigan 
ijtimoiy qarama-qarshiliklar bartaraf etiladi 
Ilgari dushmanlik qiluvchi tomonlar o`zaro ishonch asosida 
hamkorlik qilish yo`lini tutadilar 
O`zaro munosabatlarda tomonlar barqarorlik bilan erishilgan 
kelishuv me`yorlarini bajaradilar 
 
 
Konfliktni to`la 
bartaraf etilgan, hal 
bo`lgan deyish 
mumkin, agar: 
 
S I Y O S I Y   K O N F L I K T   ( M O J A R O )   N I   H A L   E T I S H  
S H A R T L A R I  
 

 
211