O„zbekiston respublikasi oliy va o„rta maxsus ta‟lim vazirligi toshkent moliya instituti


Download 4.73 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/34
Sana20.12.2019
Hajmi4.73 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   34

Marksizm  jamiyat  taraqqiyotiga  tabiiy  tarixiy  jarayon,  deb  qarab, 
ijtimoiy-iqtisodiy formatsiyalar, ularning vujudga kelishi, rivojlanishi va 
boshqasi  bilan  almashinishi  sabablari  to‗g‗risidagi  ta‘limotni  hamda 
qo‗shimcha qiymat nazariyasini yaratadi. 
Marjinalizm  vakillari  (marjinal-me‘yoriy,  qo‗shilgan)  —  tovar 
nafliligi, qo‗shilgan mehnat yoki resurs unumdorligining pasayib borishi 
nazariyalarini ishlab chiqqan. Keyingi tovar nafliligining kamayib borish 
qonuni  bu  oqimning  asosiy  prinsipi  hisoblanadi.  Shunga  ko‗ra  narx 
xarajatga bog‗liq bo‗lmay, keyingi naflilik asosida belgilanadi.  
Karl  Menger,  Fridrix  fon  Vizer,  Eigen  fon  Bem-Baverk,  Uilyam 
Stenli Jevons marjinalizm asoschilari hisoblanadi. 
Neoklassik  maktab  (asoschisi Alfred Marshall)- bozor iqtisodiyoti 
sharoitida  davlatning  aralashuvini  cheklash  g‗oyasini  ilgari  suradi. 
Bozor  mexanizmining  buzilishi  monopoliyalar  vujudga  kelganda  ham 
yuz  berishini  ko‗rsatadi.  Funksional  bog‗lanish  g‗oyasini  asoslaydi, 
bozor  bahosini  belgilovchi  omillar  talab  va  taklifdan  iborat,  deb 
hisoblaydi.  Bu  maktab  vakillaridan  L.Valras  umumiy  iqtisodiy 
muvozanatlik  modelini  ishlab  chiqishga,  I.Shumpeter  esa  iqtisodiy 
tizimlar o‗zgarishining ichki kuchlarini ko‗rsatib berishga harakat qilgan 
hamda  iqtisodiyotni  harakatga  keltiruvchi  asosiy  kuch  tadbirkorlik, 
degan xulosaga kelgan.  
Keynschilik  –  rivojlangan  bozor  iqtisodiyotini  davlat  tomonidan 
tartibga  solib  turish  zarurligini  asoslashga  qaratiladi.  Jon  Meynard 
Keyns  «Bandlik,  foiz  va  pulning  umumiy  nazariyasi»  (1936)  nomli 
kitobida  bunday  tartibga  solish  yalpi  talabga  hamda  shu  orqali 
inflyatsiya va bandlikka ta‘sir ko‗rsatishini asoslaydi. 
Neoliberalizm  (F.Xayek,  L.Erkard)  –  davlatning  iqtisodiyotga 
aralashuvini  eng  kam  darajaga  keltirishga,  e‘tiborni  xususiy 
tadbirkorlikni rivojlantirishga qaratish lozimligini uqtiradi. 
Monetarizm  –  (M.  Fridman)  iqtisodiyotni  boshqarishni  pul 
muomalasini tartibga solish orqali amalga oshirish mumkinligini asoslab 
beradi. 

12 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1.1-rasm. Iqtisodiyoning turli yo„nalishlari va maktablari 
 
Institutsionalizm-  tarafdorlari  (T.Veblen,  J.Gelbreyt)  fikriga  ko‗ra 
xo‗jalik  yurituvchilar  o‗rtasidagi  munosabatlar  nafaqat  iqtisodiy,  balki 
noiqtisodiy  omillar  ta‘sirida  vujudga  keladi.  Shu  sababli  iqtisodiyotga 
muassasaviy o‗zgarishlar orqali ham ta‘sir ko‗rsatish mumkin.  
Taniqli  davlat  arbobi  Uingston  Cherchill(1874-1965)  «Qayerga 
borishimizni  bilish  uchun  qayerdan  chiqqan  ekanligimizni  bilishimiz 
kerak»,  deb  aytgan  edi.  Bu  g‗oya  nihoyatda  ahamiyatli  bo‗lib,  bosib 
o‗tilgan  yo‗lni  to‗g‗ri  baholash  va  kelajak  istiqbolini  ko‗zlash  haqida 
fikr yuritishga undaydi. 
Iqtisodchilarning  tadqiqotlaridagi  asosiy  bosh  g‗oya  jamiyat, 
insoniyat,  ayrim  shaxslarning  boyligi  masalasidir.  Maqsad  bir,  lekin 
unga  eltadigan  yo‗llar  nihoyatda  xilma-xil  ekanligini  ko‗ramiz.  Ilk 
kapitalistik  munosabatlar  vujudga  kelgan  davrgacha  (XV  asr)  bo‗lgan 
iqtisodiy 
g‗oyalardagi 
umumiylik 
shundan 
iboratki, 
barcha 
donishmandlar  va ularning  yozgan  asarlarida  mehnat  va  yer  boylikning 
Antik olimlarning 
iqtisodiy qarashlari 
O‘rta asrlardagi 
iqtisodiy qarashlar 
Fiziokratlar  
Merkantilizm 
Ilk klassik maktab 
Liberal 
maktab 
Angliya 
klassik 
maktab 
Marjinalizm 
Neoklassik 
yo‘nalish 
20-30-yy. 
neoklassik 
nazariyalar  
Neoklassikaning 
tanqidi 
Utopik – sotsalistik 
nazariyalar 
Markscha iqtisodiy 
talimot 
Tarixiy maktab 
Yangi tarixiy 
maktab 
Insitutsionalizm 
Marksizmning 
sotsalistik 
demokratik 
yo‘nalishi 
Marksizmning 
bolshevik 
yo‘nalishi 
Keynschilik 
Sovet davridagi iqtisodiy 
g‘oyalar 
Hozirgi davr 
institutsionalizmi 
Hozirgi davr keynschiligi 
Hozirgi davr neoklassik 
maktabi 

13 
 
asosiy  manbayi  ekanligi  turli  yo‗llar  bilan  talqin  etiladi,  ularda  ishlab 
chiqarish sohasi asosiy, deb hisoblangan. 
XVII  asr  oxirida  (qisman  XVIII  asr  boshlarida)  yangi  iqtisodiy 
ta‘limot  –  merkantilizm  vujudga  keldi.  Merkantilizm  to‗g‗risida  qisqa 
ma‘lumot  beradigan  bo‗lsak,  uning  mohiyati  iqtisodiy  siyosatda 
mamlakatda  va  davlat  xazinasida  nodir  metallarni  ko‗proq  to‗plash, 
nazariyada  esa  sohadagi  (savdo,  pul  oboroti)  iqtisodiy  qonuniyatlarni 
tadqiq qilishdir (bu avvalgi davrdagi g‗oyalardan keskin farq qiladi). 
Keyingi  muhim  o‗zgarish,  bu  klassik  iqtisodiy  maktabning  yuzaga 
kelishidir  (XVIII  asr).  Bu  iqtisodiy  ta‘limot  ichida  fiziokratizm  ham 
vujudga  keldiki,  uning  umri  uncha  uzoq  bo‗lmadi.  Klassik  maktab 
g‗oyalari hozirgi davrda ham turli shakllarda qayta namoyon bo‗lmoqda 
(neoklassik,  liberal,  neoliberal,  …).  Marks  nomi  bilan  bog‗liq  bo‗lgan 
marksizm  ta‘limoti  (nobozor  iqtisodiyot)  ham  tarixda  muhim  o‗rinni 
egallaydi.  Hozirgi  davrda  bu  ta‘limot  to‗g‗risida  imkoni  boricha 
gapirmaslikka  va  ayniqsa,  yozmaslikka  harakat  kuchayib  bormoqda, 
ko‗proq  uning  salbiy  tomonlarini  tilga  olish  «moda»  ga  kirgan.  Bunda 
«jon» bor albatta.  
1917-yili  Rossiyada  boshlangan  marksizmni    hayotga  tatbiq  etish 
jarayoni  samarasiz  tugadi.  Keyinchalik  shu  yo‗lga  o‗tgan    bir  necha 
mamlakatlarda  ham  eksperiment  samarasiz  yakunlandi.  Lekin  tarix 
uchun  insoniyatga  bu  saboq  juda muhim,  shu  sababli  uni chetlab  o‗tish 
adolatdan  emas,  deb  hisoblaymiz.  Utopik  sotsialistlar  va  markschilar-
ning iqtisodiy g‗oyalari ham o‗rganilishi zarur. 
Ko‗pgina  iqtisodiy  g‗oyalar  obyektiv  xo‗jalik  amaliyoti  bilan 
chambarchas  bog‗liq.  Ko‗pgina  olimlar  avvallari  (hozir  ham  uchrab 
turadi) o‗z qarashlarini mutlaq bekami-ko‗st deb ko‗rsatishga uringanlar. 
Albatta,  «abadiy»  qonuniyatlar  ham  mavjud  bo‗lib,  ularni  istalgan 
tizimda  kuzatish  mumkin,  ammo  ko‗p  hollarda  olimlar  bugungi 
haqiqatning tarixiyligini ilg‗ab olishga har doim ham qodir emas. 
Ijtimoiy  yo‗nalish  tarafdorlari  ham  o‗z  metodologiyalariga  ehtiyot-
lik  bilan  yondashishlari  zarur.  Bunday  ehtiyotkorlik  uchun  diduktiv  va 
induktiv  yo‗nalishlar  o‗rtasidagi  yoki  abstrakt  nazariy  modelni  qo‗llab-
quvvatlovchilar  va  ko‗proq  tarixiy  tasvirlash  yo‗nalishiga  xayrixohlik 
bildiruvchilar  o‗rtasidagi  qarama-qarshiliklarn  o‗rganish  va  har  bir 
metodologiyadan foydalanishning yaxshi va yomon taraflarini tushunish 
maqsadga muvofiqdir
4
.  
                                                             
4
 History of economic thought. Harry Landreth, David C. Colander-28 b. 
 

14 
 
Yana  bir  muhim  masala  ustida  to‗xtalib  o‗tishni  lozim,  deb 
o‗ylaymiz, ya‘ni  avval yuzaga kelgan iqtisodiy g‗oyalarga shu kun bilan 
baho  beriladi  va  odatda  ilgarigi  g‗oyadagi  «xato»  va  «kamchiliklar» 
aniqlanib, yangi g‗oyaning undan afzalligi «isbotlanadi». 
 Bunda dialektik mantiq bor albatta, lekin yuqorida ta‘kidlanganidek 
avvalgi  g‗oyalar  tufayli  odatda  yangi  g‗oyalar  yuzaga  keladi,  shuning 
uchun  bu  g‗oya  «yaxshi»,  unisi  «yomon»  kabi  baholash  adolatdan 
bo‗lmaydi.  A.Smitning  mashhur  asarida  o‗zidan  avvalgi  davrda  yuzaga 
kelgan antik dunyo, merkantilizm, fiziokratizm ta‘limotlari tahlil etilgan, 
Yevropaning  iqtisodiy  tarixi  sinchiklab  o‗rganilgan  va  yangi  g‗oya 
vujudga kelgan. 
Yana  bir  qiziqarli  holat  shuki,  biz  uchun  iqtisodchi  bo‗lgan 
shaxslarning ko‗pchiligi kasb-kori, mutaxassisligi bo‗yicha boshqa soha 
sohiblari yoki davlat arboblari bo‗lganlar.  
Masalan,  klassik  maktab  asoschisi  V.Petti  terapevt-shifokor, 
P.Buagilber huquqshunos-sudya, fiziokrat F.Kene jarroh, B.Mandevil va 
A.Smitlar  faylasuf  bo‗lishgan.  Bunday  misollarni  ko‗plab  keltirish 
mumkin, ammo biz ularni asosan iqtisodchilar, deb bilamiz.  
 
1.3. Iqtisodiy ta‟limotlar tarixi fanining predmeti va  
o„rganish uslublari 
 
―Iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixi‖  fani  iqtisodiy  fanlar  tizimida  alohida 
o‗rin  tutadi.  U  mustaqil  fan  sifatida  iqtisodchi  mutaxassislarni 
tayyorlashda,  ularning  iqtisodiy  bilim,  malakasini  oshirishda  katta  rol 
o‗ynaydi. 
―Iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixi‖  fani  barcha  ijtimoiy  fanlar,  ayniqsa, 
―Iqtisodiyot  nazariyasi‖,  ―Mikroiqtisodiyot‖,  ―Makroiqtisodiyot‖, 
―Siyosatshunoslik‖ fanlari bilan bevosita uzviylikda o‗rganiladi.  
―Iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixi‖  fani  ayniqsa,  ―Iqtisodiyot  nazariyasi‖ 
fani bilan bevosita bog‗liq.  
―Iqtisodiyot  nazariyasi‖da  asosan,  eng  muhim  iqtisodiy 
kategoriyalarning  so‗nggi  davr  uchun  tahlili  beriladi.  ―Iqtisodiy 
ta‘limotlar  tarixi‖  fani  kishilik  jamiyati  taraqqiyotining  turli 
bosqichlarida  ilgari  surilgan  iqtisodiy  qarash,  g‗oya,  nazariya  va 
ta‘limotlarni,  ularning  o‗ziga  xos  xususiyatlarini  hamda  umumiy 
tomonlarini tarixiy nuqtayi nazardan tadqiq etadi. 
 

15 
 
Iqtisodiy  ta‘limotlar tarixi  fanini  o‗rganish  orqali insonning ilmiy 
dunyoqarashi  o‗zgaradi,  uning  intellektual  rivojlanishini  rag‗batlan-
tiradi  va  ularning  eng  qiziqarli  mashg‗ulotiga  aylanadi.  Iqtisodiy 
ta‘limotlar tarixi asrlardan beri har bir davlatning iqtisodiy siyosatini 
asoslab kelgan, uning muvaffaqiyatli rivojlanishiga sabab bo‗lgan. 
“Iqtisodiy  ta‟limotlar  tarixi”  fanining  o„rganish  predmeti  – 
iqtisodiy  jarayonlarga  bo‗lgan  iqtisodiy  qarashlar  evolyutsiyasi, 
iqtisodiy g‗oya va nazariyalarning shakllanish, rivojlanish qonuniyatlari 
va ularning almashinuvining tarixiy jarayoni hisoblanadi.  
Iqtisodiy  ta‘limotlarning  vujudga  kelishi  va  rivojlanishi  tahlili 
yozuv  ixtiro qilingan quldorlik davrdan  boshlab ijtimoiy  taraqqiyotning 
barcha  tarixiy  jarayonlarini  hamda  barcha  tarixiy  davrlarni  o‗z  ichiga 
oladi. 
  Iqtisodiy  ta‘limotlar  bilan  jamiyat  iqtisodiyoti  bevosita  bog‗liq. 
Jamiyatning  rivojlanishida  uning  ahamiyati  beqiyosdir.  Iqtisodiy 
ta‘limotlar  iqtisodiy  jarayonlarni  to‗g‗ri  aks  ettirish,  ularga  faol  ta‘sir 
ko‗rsatish  orqali  ijtimoiy  taraqqiyotning  tezlashishiga  ta‘sir  ko‗rsatadi. 
Hammaga  ma‘lumki,  ko‗pchilik  konsepsiyalar  (masalan,  yangi  klassik 
yoki  keynschilik)  davlatlarning  iqtisodiy  dasturlari  asosi  hisoblanib 
kelindi. 
Iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixiy  rivojlanish  jarayoniga  muvofiq  tarzda 
o‗rganiladi.  Shu  bilan  birga  bir  narsani  qayd  qilib  o‗tish  kerakki, 
iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixi  zamonaviylikka  yo‗naltirilgan.  Bu  ko‗rib 
chiqilayotgan  muammolarning  hozirgi  kundagi  dolzarbligi  bilan 
ifodalanadi.  O‗tgan  davr  iqtisodiy  ta‘limotlari  tahlili  ehtiyojlarni  to‗la 
qondira  olmaydi,  qolaversa,  bunday  tahlillar  faqat  tarixiy  jarayonlarni 
o‗rganish uchun amalga oshirilmaydi.  Albatta, bugungi kunning dolzarb 
muammolarini  to‗la  hal  etishda  o‗tgan  davr  iqtisodchilaridan  tayyor 
javob  topish  qiyin,  ammo  o‗tgan  donishmandlarning  fikr-mulohazalari 
hozirda  va  kelajak  to‗g‗risida  to‗g‗ri  xulosa  chiqarish  va  yangi 
g‗oyalarni  yaratish  uchun  imkon  beradi.  Zero,  tarixiy  tajriba  shunisi 
bilan  ham  qimmatlidir.  Tarixiy  o‗tmishni  bilish  hozirgi  davr  ibtidosini 
yaxshiroq tushunishga yordam beradi. 
  ―Iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixi‖  fanini  o‗rgangach,  iqtisodchi 
mutaxassislar,  eng  avvalo,  jahon  iqtisodiyoti  va  milliy  iqtisodiyot 
rivojlanishining  obyektiv  qonuniyatlari  mohiyatini  ochib  berish, 
muqobil xo‗jalik qarorlarini asoslab berish va keyinchalik ularni amalga 
oshirishda  ijobiy  yondashish  uchun  zarur  bo‗lgan  o‗zlarining  tadqiqot 
mahoratlarini oshiradilar. 

16 
 
Demak,  iqtisodchi  mutaxassislarni  tayyorlashda  zarur  bo‗lgan 
fanlarning  biri  sifatida  iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixini  o‗rganish  bir 
tomondan,  ularda  umuminsoniy  va  kasb  madaniyatini  shakllantirish 
maqsadida  zarur  bo‗lsa,  ikkinchi  tomondan,  turli  davrlardagi  nazariy 
maktab,  oqim  va  iqtisodiy  yo‗nalish  vakillarining  nazariy  meroslarini 
yaqin  zamondagi  tariximizga  xos  bo‗lgan  noto‗g‗ri  talqin  qilishdan 
ehtiyot bo‗lishda ijtimoiy va siyosiy bilimlar bilan birga tarixiy iqtisodiy 
bilimlarni egallash uchun ham zarurdir. 
Iqtisodiy  ta‟limotlar  tarixi  quyidagi  bir  qator  progressiv 
uslublarga asoslanadi: 
  har  qanday  tadqiqotning  asosi  uslubi  sifatidagi  dialektika, 
induksiya va deduksiya, analiz va sintez; 
  o„tmishdagi  iqtisodiy  qarashlarni  o„rganishda  abstrakt  va 
konkretlikni ajratish; 
   nazariya va amaliyot o„rtasidagi o„zaro bog„liqlikning tahlili, 
iqtisodiy ta‟limotlardagi umumiylik, yagona va alohidalikni aniqlash. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1.2-rasm. Iqtisodiy ta‟limotlar tarixining bir qator progressiv 
iqtisodiy tahlil uslublari  
 
Absolyut va nisbiy yondashuvlar 
Absolyut  yondashuvchilar  iqtisodiyot  nazariyasining  rivojlanishida 
iqtisodchilar  kasbiy  mahoratining  o‗sishi  kabi  ichki  omillarning 
ahamiyatiga urg‗u berishgan.  
1950-yillardan  oldin  iqtisodiyot  nazariyasining  ko‗plab  nufuzli 
tarixchilari nisbiy yondashuvni yoqlab chiqishdi.  
Bizning fikrimizcha, na absolyut yondashuv na nisbiy yondashuvga 
to‗liq  ishonish  qiyin.  Iqtisodiy  ta‘limotlar  tarixi  faniga  yangi  iqtisodiy 
nazariyalar  olib  keluvchi  tashqi  va  ichki  omillarning  bir-biriga  o‗zaro 
Induksiya 
Tarixiy 
Sistemali 
Mantiqiy abstraksiya 
Funksional 
Kazual (tasodifiy) 
Matematik 
modellashtirish 
Ular: 

17 
 
ta‘sirining dinamik (doimiy o‗zgaruvchi) jarayoni sifatida qarash zarur. 
Ayrim hollarda bu rivojlanishlar fan ichidagi qarama-qarshiliklar natijasi 
sifatida  tushuntirilishi  mumkin,  boshqa  joylarda  esa  o‗sha  davrning 
iqtisodiy  va  siyosiy  muammolarini  yaxshilab  o‗rganib  chiqish 
muhimroq, deb ta‘kidlanadi. Ayrim hollarda yangi nazariyalarni keltirib 
chiqaruvchi omillar shu qadar chalkashib ketadiki, nazariyaning yuzaga 
kelishida  qaysi  nazariya  (nisbiymi  yoki  absolyutmi)  muhimroq 
ekanligini aytish qiyin.  
Iqtisodchilar  har  xilligini  tushunishning  bir  yo‗li  iqtisodiy 
ta‘limotlar  tarixining  bir  segmentini  ko‗rib  chiqishdir.  Iqtisodiy 
ta‘limotlar  tarixi  bu  o‗zgarishlar  tarixiydir  va  bir  vaqtlar  noortodoksal 
bo‗lgan fikrlar boshqa bir davrga kelib asosiy ortodoksal fikrga aylanadi. 
Misol  uchun,  noortodoksal  bo‗lgan  Maltus,  Tugan-Baranovski  va 
Marksning  fikrlari  Keyns  nazariyasida  qisman  aks  ettirilgan.  Bu 
o‗zgarishlar  sodir bo‗lishiga  sabab ba‘zi  iqtisodchilarning noortodoksal 
fikrlarni  qabul  qilishni  xohlashlari,  keyin  esa  uni  to‗g‗riligiga 
boshqalarni ham  ishontirishlari  sabab  bo‗lgan.  Shunday  tarzda ularning 
fikrlari asosiy ortodoksal yo‗nalishga qo‗shilib ketadi. 
Noortodoksal  maktablar  fanning  evolutsiyasi  tarixida  muhim  rol 
o‗ynaydi. Ular asosiy oqimni tanqid qilishda nuqson, nomuvofiqliklarni 
ko‗rsatib,  ularning  sof  va  benuqson  bo‗lishiga  yordam  beradi. 
Noortodoksal  tushuncha  va  asosiy  ortodoksal  maktab  rivojining  o‗zaro 
ta‘sirini  Alfred  Marshallning  iqtisodiy  rivojlanishi  misolida  ko‗rish 
mumkin.  U  tarixiy  maktab  iqtisodchilari  va  abstrakt  nazariyachilar 
qarashlariga  qarshi  chiqib  neoklassik  iqtisodiy  yo‗nalishga  asos  soldi. 
Lekin  Marshall  nazariyasi  XIX  asr  oxirida  yashagan  Amerika 
iqtisodchilari  uchun  o‗ta  rasmiy  va  abstrakt  nazariya  edi.  1885-yilda 
tashkil  topgan  Amerika  Iqtisodiyot  Asotsiatsiyasi  asosan  nemis  tarixiy 
maktabi tarafdorlari tomonidan nazorat qilinar edi. Tarixiy-institutsional 
metodologik  yo‗nalish  tarafdorlari  va  iqtisodiyotning  kelajagi  abstrakt 
matematik  tahlil  modellarida,  deb  ta‘kidlovchilar  o‗rtasida  ochiqcha 
qarama-qarshilik  mavjud  edi.  Ularning  qarama-qarshiligi  hozirgi  kun 
iqtisodiyotining  shakllanishida 
muhim 
rol  o‗ynagan. 
Amerika 
universitetlarida  tarixiy-institutsional  yo‗nalishning  ahamiyati  yigir-
manchi  asrning  birinchi  yarmi  davomida  pasayib  bordi,  neoklassik 
iqtisod  esa  (avval  Marshall  nazariyasi,  keyinchalik  Valras  nazariyasi) 
aksincha, Amerikada asosiy oqimga aylandi.
5
 
                                                             
5
 History of economic thought. Harry Landreth, David C. Colander-19 b. 
 

18 
 
Muhokama uchun savollar 
1. Nisbiy va absolyut yondashuvlar iqtisodiy ta‘limotlar tarixi fani-
ga qanday ta‘sir ko‗rsatgan?  
2.  Noortodoksal  va  ortodoksal  iqtisodchilarning  g‗oyalarini  o‗rga-
nish nima sababdan muhim hisoblanadi?  
3.  Pozitiv,  normativ  va  iqtisod  san‘ati  orasidagi  farqni  muhokama 
qiling. 
4. Iqtisodiy ta‘limotlar tarixini o‗rganishning qanday yaxshi taraflari 
mavjud? 
 
 

19 
 
 
 
II BOB. KLASSIK DAVRGACHA BO„LGAN QADIMGI 
IQTISODIY TA‟LIMOTLAR 
 
2.1. Qadimgi Sharqdagi iqtisodiy qarashlar 
 
Kishilik jamiyatining dastlabki davrlaridan boshlab xo‗jalik yuritish 
to‗g‗risida  u  yoki  bu  ko‗rinishdagi  iqtisodiy  fikrlar  amal  qilib  kelgan. 
Lekin  o‗sha paytdagi  iqtisodiy  fikrlar  to‗g‗risidagi  ma‘lumotlar  bizning 
davrimizga  yetib  kelmagan.  Chunki  ularni  avlodlardan  avlodlarga, 
asrlardan  asrlarga  olib  o‗tuvchi  vosita  –  yozuv  bo‗lmagan.  Yozuv 
qachon  paydo  bo‗lgan?  Yozuv  bundan  olti  ming  yil  avval,  miloddan 
to‗rt  ming  yil  oldin,  o‗sha  davrning  madaniyat  o‗chog‗i  hisoblangan 
Mesopotamiyada  ijod  qilindi.  Qadimgi  yunon  tarixchilari  hozirgi 
Iroqdagi  Dajla  va  Frot  daryolari  oralig‗idagi joylarni  «Mesopotamiya» 
deb atashgan. 
Bu  yunoncha  so‗z bo‗lib,  «ikki daryo  oralig‗i»  ma‘nosini bildiradi. 
Dajla  va  Furot  daryolari  hozirgi  Turkiya  chegarasidan  boshlanib,  sharq 
tomon oqib Fors ko‗rfaziga quyiladi. Bu ikki daryo atrofidagi joylarning 
tuprog‗i unumdor, suvi ko‗p bo‗lib, qishloq xo‗jaligi ishlab chiqarishiga 
juda qo‗l kelar edi. 
Ko„hna  Bobil  iqtisodiy  qarashlari.  Qadimgi  Sharqda  ancha 
rivojlangan  davlatlardan  biri  Bobil  bo‗lgan.  Unda 
xususiy  mulkchilik  va  tovar-pul  munosabatlari 
nisbatan tez rivojlana boshladi. Jamiyatdagi kishilar 
borgan  sari  ko‗proq  tovar  ayirboshlashga  jalb 
qilingan. Ularning ba‘zilari sudxo‗rlar to‗riga ilinib, 
xonavayron  bo‗ldi  va  qullarga  aylandi.  To‗la 
huquqli  bo‗lmagan  (qaram)  kishilar  qatlami  ancha 
ko‗payib  bordi.  Harbiylar  va  soliq  to‗lovchilardan 
ajralib  qolishga  olib  keluvchi  bunday  jarayon  davlatni  zaiflashtirgan. 
Jamiyatdagi  erkin  kishilarni  sudxo‗rlardan  himoya  qilish  maqsadida 
(ularning  mulkini  himoya  qilish,  savdo,  ijara  va  boshqa  shartlarini 
qonuniy  ravishda  rasmiylashtirish)  xususiy,  huquqiy  munosabatlarning 
davlat  tomonidan  tartibga  solinishi  zaruriyati  kuchaydi.  Davlat  bu 
vazifalarni  qonunchilik  yo‗li  bilan  hal  qilishga  uringan.  Bu  borada 
iqtisodiy fikrlar nuqtayi nazaridan Eshnun  Podshohi  qonunlari  (m.av. 
 

20 
 
XX asr.) va Xammurapi qonunlari (m.av. XVIII asr.) ancha diqqatga 
sazovor. 
Eshnun  qonunlari  matni  asosiy  mahsulotlarga  qat‘iy  baho 
o‗rnatishdan  boshlanadi:  ―1  gur  (o‗lchov  birligi,  ba‘zi  ma‘lumotlarda 
300, ba‘zilarda esa – 252,6 l. ga teng) arpa (sotilishi kerak) 1 sikl (8,4g) 
kumushga  …,  3  ka  (1  ka  0,84  l.  ga  teng)  birinchi  sortli  yog‗  (sotilishi 
kerak) 1 sikl kumushga, 1 sut (5 l., ba‘zi ma‘lumotlarda – 8,4 l.) va 2 ka 
kunjut  yog‗i  (sotilishi  kerak)  1  sikl  kumushga  …‖  va  boshqalar 
ko‗rsatilgan.  Birinchi  paragrafda  arpa,  yog‗,  teri,  tuz,  mis  va 
boshqalarning  kumushdagi  o‗rnatilgan  narxi  (mahsulotlar  shunday 
miqdorda  olinishi  kerakki,  ularning  qiymati  1  siklga  teng  bo‗lsin); 
ikkinchi paragrafda har xil turdagi yog‗ning arpadagi narxi ko‗rsatilgan. 
Demak,  asosiy  umumekvivalent  sifatida  arpa  bo‗lgan.  Buning  ustiga 
ushbu  ekvivalentlar  o‗rtasida  qat‘iy  muvofiqlik  o‗rnatilgan.  Birinchi 
navbatda,  arpaning  kumushda  ifodalangan  narxining  ko‗rsatilishi 
tasodifiy  emas.  Qat‘iy  narxning  o‗rnatilishi  qonun  tuzuvchilarga 
yollanma va ijara haqi darajasini, jarima miqdori, foiz me‘yorini, tarbiya 
uchun  to‗lov  va  boshqalarni  aniqlash  imkonini  beradi.  Yillik  foiz 
Me‘yori  kumushda  20 %  va donda 33  % ni  tashkil  etgan.  Shu narsani 
qayd  qilib  o‗tish  kerakki,  Qadimgi  Misrda  hatto  keyingi  davrlarda  (X–
VIII  asr  m.av.)  sudxo‗rlik  foiz  me‘yori  tez-tez  100  %  gacha  ko‗tarilib 
turgan.  Eski  Bobildagi  uncha  ko‗p  bo‗lmagan  foiz  me‘yori  davlatning 
nafaqat  mamlakat  xo‗jaligi  hayotiga  aralashuvidan  dalolat  beradi,  balki 
tovar-pul  munosabatlarining  ancha  rivojlanganligini  ham  aks  ettiradi. 
Qadimgi  Misr  iqtisodiyoti  Yaqin  Sharqdagiga  nisbatan  ancha  natural 
bo‗lgan.  Demak,  podsho  qonunlari  tovar-pul  munosabatlarining 
rivojlanishida ijobiy rol o‗ynagan.  
Qonun  matni  kirish  qismdan,  hozirgi  tasniflash  bo‗yicha  282 
moddani  o‗z  ichiga  olgan  asosiy  qismdan  va  xulosadan  iborat.  Unda 
xo‗jalik  hayotiga  oid  iqtisodiy  fikrlar  ham  aks  ettirilgan.  Shu  narsa 
diqqatga  sazovorki,  bir  guruh  moddalarda  Bobil  fuqarolarining  mulkini 
himoya  qilish,  ijara,  sudxo‗rlik  va  ishga  yollash  masalalari  ko‗rib 
chiqilgan. 
Qonundagi asosiy narsa Bobil fuqarolarining mulkini himoya qilish 
yoki  shunday  sharoit  yaratishdan iboratki, unda  “kuchlilar  kuchsizlarni 
surib  chiqarmasinlar”.  Bunda  asosiy  e‘tibor  saroy,  ibodatxona  mulkini 
hamda bobillik fuqarolar va davlat xizmatchilarining, birinchi navbatda, 
harbiylarning  mulkini  himoya  qilishga  qaratilgan.  Xammurapi 
qonunlarida  ularning  ulushi  (yerlari)  sotilishi  man  etiladi.  “Sipoh  yoki 

21 
 
soliq to„lovchiga  tegishli bo„lgan dala, uy, bog„, – deyiladi  qonunda, – 
kumushga  sotilishi  mumkin  emas”.  Bundan  tashqari  qonunda  o‗z 
mamlakati  tashqarisida  qul  sifatida  sotib  olingan  bobillik  fuqarolar  o‗z 
vataniga qaytgach, erkinlikka erishishi zikr etilgan.  
Qonunda sudxo‗rlar zo‗ravonligiga qarshi qaratilgan moddalar ham 
mavjud.  Hosil  kam  bo‗lgan  paytlarda  qarzlarni  to‗lash  muddatini  bir 
yilga  cho‗zishga  ruxsat  berilgan  (qo‗shimcha  foiz  to‗lovisiz). 
Xammurapi  qonunlarida  sudxo‗rlar  o‗z  holicha,  qarzdorlarning 
ruxsatisiz  qarz  evaziga  ularning  hosilini  tortib  olishi  man  etilgan.  Ular 
qat‘iy  ravishda  puldagi  (20%)  va  natural  shakldagi  (33%  )  foiz 
Me‘yorini aniq belgilab bergan. 
Xammurapi  kodeksida  tutqunlarga  nisbatan  yomon  munosabatda 
bo‗lgani uchun  sudxo‗rlarni hatto  jazolash  (shu jumladan, qonuniy  yo‗l 
bilan ham) ko‗zda tutilgan. Sudxo‗rlikning keng rivojlanishiga to‗sqinlik 
qiluvchi asosiy omillardan biri qarzdorlik uchun qullik muhlatining uch 
yil  bilan  cheklanishidir  (to‗rtinchi  yili  unga  erkinlik  berilishi  lozim 
bo‗lgan).  Biroq  sudxo‗rlikka  qarshi  qonunchilikda  izchillik  bo‗lmagan. 
Xususan,  qarzdorni  ozod  etishda  uni  ishlab  chiqarish  yoki  yashash 
vositalari  bilan  ta‘minlash  nazarda  tutilmagan.  Hech  qanday  vositasi 
bo‗lmagach,  ozod  etilgan  qarzdor  yana  qaytib  sudxo‗rga  murojaat 
qilishga majbur bo‗lgan. 
Xammurapi qonunlarida  yollanma  munosabatlarni tartibga  solishga 
katta e‘tibor berilgan. Uning juda ko‗p turdagi shakllari ko‗rib chiqilgan 
bo‗lib,  hatto  yollanma  mehnat  uchun  to‗lov  miqdori  ham  aniq  qilib 
ko‗rsatib berilgan.  
Asosiy  maqsad  ishlab  chiqarishni,  birinchi  navbatda,  qishloq 
xo‗jaligini  rivojlantirishni  qo‗llab-quvvatlash,  mehnatsiz  daromad 
topishga  qarshi  kurashish  bo‗lgan.  Umuman,  xususiy  mulkchilik,  shu 
jumladan,  yerga  bo‗lgan  xususiy  mulkchilik  tan  olingan.  Birovning 
xususiy  mulkiga  ko‗z  olaytirgan,  unga  zarar  yetkazganlar  iqtisodiy 
jihatdan jazolangan.  
Shunday  qilib,  eski  Bobil  podsholigi  qonunlarida  davlat 
tartiblashining  va  aholi  iqtisodiy  faoliyatini  nazorat  qilishning  turli 
shakllari  ko‗zda  tutilgan.  Ular  real  iqtisodiy  jarayonlarga,  tovar-pul 
munosabatlarining  rivojlanishiga,  fuqarolar  mulkini  himoya  qilishga 
o‗zining ijobiy ta‘sirini ko‗rsatdi. Shu bilan birga bu qonunlar Osiyodagi 
boshqa  mamlakatlarda  iqtisodiy  fikrlarning  rivojlanishida  katta  rol 
o‗ynadi. 
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling