Pedagogika instituti


Download 0.52 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/4
Sana05.12.2020
Hajmi0.52 Mb.
  1   2   3   4

 

O„ZBEKISTON    RESPUBLIKASI   XALQ   TA‟LIMI  

VAZIRLIGI 

MUQIMIY NOMIDAGI QO„QON DAVLAT 

PEDAGOGIKA INSTITUTI 

 

BOSHLANG„ICH  TA‟LIM METODIKASI KAFEDRASI 

 

5141600 – Boshlang„ich ta‟lim va sport tarbiyaviy ish  

ta‟lim yo„nalishi IV“B” kurs talabasi

 

Mahkamova Naimaxonning 



 

 

“1-sinf ona tili darslarida chiroyli yozuv daqiqalarini 

o`tkazish uslubiyoti”  mavzusidagi 

 

 

 

BITIRUV 

MALAKAVIY ISHI 

 

 

 

 

Ilmiy rahbar – f.f.n.  Isaqova Z. 

 

 

 

 

Qo‟qon - 2012 

 

 


 

 



REJA: 

 

KIRISH.  



1.O`zbek orfografiyasi tarixi 

2. Boshlang‗ich sinflarda ona tili ta‘lim sohasining mazmuni va tarkibiy qismlari 

 

I BOB:  


1. Boshlang`ich ta‘lim tizimida orfografiya o`qitishning nazariy asoslari 

2.1-sinf ona tili darslarida chiroyli yozuv daqiqalarini o`tkazishning psixologik va 

metodik asoslari 

 

II BOB.  



1. Orfografik bilimni shakllantirishdagi lingvistik va psixologik  xususiyatlar 

2. 1-sinf ona tili darslarida chiroyli yozuv daqiqalarini o`tkazishdagi uslubiy ishlar 

tizimi 

 

III BOB. 



1.  O‗quvchilarni  yozma  nutqini  va  grammatikaga  oid  bilimlarini  o‗stirishga  oid 

mashqlar 

2.  1-sinf  ona  tili  darslarida  chiroyli  yozuv  daqiqalarini  o`tkazishda  didaktik 

o`yinlar 

 

III. UMUMIY XULOSALAR. 



 

FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO‗YXATI. 

 

 

 



 

 

 



 

M U N D A R I J A 

 

KIRISH.  



1.O`zbek orfografiyasi tarixi....................................................................................... 

2. Boshlang‗ich sinflarda ona tili ta‘lim sohasining mazmuni va tarkibiy qismlari.... 

 

I BOB:  


1. Boshlang`ich ta‘lim tizimida orfografiya o`qitishning nazariy asoslari………….. 

2.1-sinf ona tili darslarida chiroyli yozuv daqiqalarini o`tkazishning psixologik va 

metodik asoslari…. 

 

II BOB.  



1. 

Orfografik 

bilimni 

shakllantirishdagi 

lingvistik 

va 


psixologik 

xususiyatlar………………………………………………………….......................... 

2. 1-sinf ona tili darslarida chiroyli yozuv daqiqalarini o`tkazishdagi uslubiy ishlar 

tizimi……………………. 

 

III BOB. 



1.  O‗quvchilarni  yozma  nutqini  va  grammatikaga  oid  bilimlarini  o‗stirishga  oid 

mashqlar…………………………………………………………………………… 

2.  1-sinf  ona  tili  darslarida  chiroyli  yozuv  daqiqalarini  o`tkazishda  didaktik 

o`yinlar………………………. 

 

III. UMUMIY XULOSALAR....................................................................................................... 



 

FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO‗YXATI.............................................................. 

 

 


 

 



 

TADQIQOTNING UMUMIY TAVSIFI 

 

Mavzuning 

dolzarbligi. 

Prezidentimiz 

I.Karimovning 

O‗zbekiston 

Respublikasi Oliy Majlisi IX sessiyasida so‗zlagan nutqida quyidagi fikrlarni aytib 

o‗tgan edilar: 

«Faqatgina chinakkam ma‘rifatli odam inson qadrini, millat qadriyatlarini, bir 

so‗z  bilan  aytganda, o‗zligini  anglash,  erkin va ozod  jamiyatda  yashash  mustaqil 

davlatimizning jahon hamjamiyatida o‗ziga munosib, obro‗li o‗rin egallashi uchun 

faollik bilan kurashishi mumkin. 

Sir emas, har qaysi davlat, har qaysi millat o‗zining yer osti va yer usti tabiiy 

boyliklari,  harbiy  qudrati  va  ishlab  chiqarish  salohiyati  bilan,  balki  birinchi 

navbatda  o‗zining  yuksak  madaniyati  va  ma‘naviyati  bilan  kuchlidir.  Bunday 

boyliklarni  ahamiyatini  anglash  uchun  Chor  Rossiyasining  Turkiston  o‗lkasidagi 

general  –  gubernatori  M.Skobelov:  «Millatni  yo‗q  qilish  uchun  uni  qirish  shart 

emas,  balki  uning  madaniyatini,  san‘atini,  tilini  yo‗q  qilsang  bas,  tez  orada  o‗zi 

tanazzulga uchraydi», deb aytgan. 

Bunday  yovuz  qarashlarga  qo‗shimcha  izoh  berishga  hojat  yo‗q,  kerakli 

xulosa – saboq chiqarishga bugun ham kech emas. 

Chunki  uzoq  yillar  davomida  biz  maktabda  o‗rganilgan  barcha  fanlar  qatori 

ona  tilidan  ham  mutloq  dastur  va  darsliklarga,  uni  tubdan  yangilash, 

o‗zgartirishlarga qaratilgan fikrlarning qoralab kelinganini yaxshi bilamiz. 

Mustaqillik  sharofati  bilan  mamlakatimzda  amalga  oshirilgan  muhim  ijobiy 

ishlardan  biri  «Ta‘lim  to‗g‗risida»gi  va  «Lotin  yozuviga  asoslangan  o‗zbek 

alifbosini  joriy  etish  to‗g‗risida»gi  Qonunlarning  qabul  qilinishi  hamda 

boshlang‗ich ta‘limning ham shaklan, ham mazmunan o‗zgarishi bo‗ldi. 

Boshlang‗ich ta‘lim 1992–1993 o‗quv yilidan 4 yillik ta‘limga o‗tdi. Barcha 

boshlang‗qich  sinflarining  darsliklari  ishlab  chiqildi.  1994–1995  yili  ishlab 

chiqilgan  dastur,  darslik,  metodik  qo‗llanmalar,  ko‗rgazma  qurollar,  tarqatma 


 

 



materiallar ishlab chiqildi va 1995–1996 yilda «Lotin yozuviga asoslangan o‗zbek 

imlo qoidasi» ishlab chiqilib yangi alifboga o‗girildi. 

Maktablarda  ona  tilining  o‗qitilishini  talab  darajasiga  chiqarish  maqsadiga 

mazkur  fanning  maqsadi  va  vazifalaridan  kelib  chiqqan  holda  uning  mazmuni  va 

tarkibiy  qismlari  ishlab  chiqildi.  O‗zbekiston  Respublikasining  IX  sessiyasida 

hayotimizning  hal  etuvchi  muhim  masalalaridan  ta‘lim–tarbiya  tizimini  tubdan 

o‗zgartirish,  uni  yangi  zamon  talabi  darajasiga  ko‗tarish,  barkamol  avlodimiz 

kelajagiga  daxldor  loyihalar  ishlab  chiqildi.  Mazkur  holatlarning  barchasi 

mavzuning dolzarbligini belgilaydi. 

Mavzuning  o`rganilishi.  Boshlang`ich  sinf  ta'limi  jarayonida  davlat  ta'lim 

standartlarida  bеlgilangan  minimal  majburiy  talablarga  tayanish  lozim.  Davlat 

ta'lim  standartlarida  «Boshlang`ich  sinflarda  o`kuvchilarning  ona  tshsh  va  o`qish 

bo`yicha o`qish hamda yozish malakasi bilan birgalikda matn mazmunini, o`zgalar 

fikrini  anglash,  o`z  fikrini  yozma  va  okzaki  bayon  etish  malakasiga  ham  ega 

bo`lishlari,  nutqi  tushunarli,  ta'sirchan,  ravon,  mantiqiy  jihatdan  bog`liq, 

grammatik  jihatdan  to`g`ri  va  izchillikda  ifodalanishi  muhim»ligi  uqtirilgan. 

Ta'limda 

faqat 

bilimlarni 



tarkib 

toptirishga 

e'tiborni 

qaratish 

ta'lim 

samaradorligining  past  bo`lishiga  olib  kеladi.  Vaholanki,  og`zaki  nutqni 



rivojlantiriydigan o`quvchigipa bilimlarni mustahkam o`zlashtiradi. 

V.Okon va R.Ibragamovlarning ilmiy tadqiqotida ta'lim jarayonida muammoli 

vaziyatlar yaratish va shu asosda o`quvchilar o`quv-biluv faoliyati samaradorligini 

oshirish yo`llari tadqiq qilingan. 

N.Sattorova,  S.Matchonov,  Mirjalolova,  Sh.Yusupovalarning  tadqiqotlarida 

adabiyot va o`qishdarslarida mustaqil ishlardan foydalanish yo`llari o`rganilgan. 

O`quvchilar tafakkurini o`stirish, o`quv-biluv jarayonini ijodiy tashkil etish va 

faollashtirish  muammosi  M.Haqbеrdisv,  S.Yaminova,  M.Saidov,  B.Adizov  va 

Ya.Raxmonovlarning ilmiy ishlarida atroflicha yoritib bеrilgan. 

Ta'lim  jarayonini  o`yinlar  asosida  tashkil  etish  muammosini  F.Qodirova  va 

A.Bobomurodovaning tadqiqotlarida ko`rish mumkin. 


 

 



Tadqiqotning  maqsadi:  O‗zbеk  orfografiyasi  va  uning  boshlang‗ich  ta'lim 

dasturi  hamda  darsliklarda  aks  etishiga  oid  ishlar  tizimini  ochib  berish, 

boshlang‘ich  sinf  o‘qituvchilariga  darslarini  tashkil  etishda      uslubiy  yordam 

berish. 


Tadqiqot vazifalari. Tadqiqot vazifalari quyidagilqrdan iborat: 

  O`qituvchi  imloviy  malakaning  psixologik  tabiatidan  kelib  chiqib,  kichik 



yoshdagi  o`quvchilarda  imloga  oid  malakani  shakllantirish  ustida  ishlash 

metodikasini belgilash; 

  To`g`ri  yozuv  malakasining  shakllanishi  uchun  o`quvchining  fikrlash 



faoliyatini rivojlantiruvchi mashqlar ishlab chiqish; 

  O`quvchilarning  analitik-sintetik  faoliyatini  asta  takomillashtira  borish 



usullarini ko`rsatish. 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

KIRISH 



 

  Yangi  mustaqil  respublikamizning  har  tоmоnlama  kamоl  tоpishi  va  jahоn 

kоmmunikatsiya  tizimiga  kirishini  jadallashtiruvchi  qulay  sharоit  yaratishga 

хizmat  qiladi.  O‗zbekistоn  Respublikasida  lоtin  yozuvi  asоsidagi  yangi  alifbоga 

o‗tish  fikri  1921-  yilda  paydо  bo‗lgan.  Bunda  Mahmud  Hоdiyev  –  Bоtu  kabi 

ziyolilar tashabbuskоr bo‗lganlar, ular lоtin va lоtin-rus yozuvlari asоsidagi o‗zbek 

alifbоsini tuzganlar va ilmiy jamоatchilik muhоkamasiga qo‗yganlar.  

Bizning  hududimizda  arab  alifbоsi  8-  asrning  20-  yillarida,  20-  asrning  30- 

yillarigacha qo‗llangan. Milliy uyg‗оnish davrida arab imlоsi va alifbоsiga ayrim 

islоhlar  kiritish  bоshlangan.  Ammо  bu  masalani  rasmiy  ravishda  hal  qilish  1917- 

yilgi  to‗ntarilishdan  so‗ng  bo‗lgan.  Arab  alifbоsini  islоh  qilish  jarayonida  bu 

alifbоdan vоz kechib, lоtin alifbоsiga o‗tish masalasi ham o‗rtaga qo‗yilgan.  

1917-yil  оktabr  to‗ntarilishidan  so‗ng  mahalliy  tillar,  ularning  alifbоsi  va 

imlоsiga  rasmiy  ravishda  e‘tibоr  berila  bоshlangan.  Ayniqsa,  1919-yil  26- 

dekabrda  Rоssiya  Respublikasida  savоdsizlikni  tugatish  to‗g‗risida  dekret 

chiqqanidan  so‗ng  Qo‗shma  sho‗rоlarining  Turkistоn  Muхtоr  Jumhuriyatida  ham 

alifbо  va  imlо  masalalarini  tezrоq  hal  qilish  o‗rtaga  qo‗yilgan,  chunki  imlо  va 

harflar  shakli  masalalarini  hal  qilmay  turib  ko‗pchilik  хalqni  savоdхоn  qilib 

bo‗lmas edi.  

Turkistоn Jumhuriyati  Хalq  Maоrifi  Kоmmissarligi  o‗zbek  maоrifchilarining 

1918-  yilning  avgustida  bo‗lib  o‗tgan  birinchi  qurultоyida  arabcha  harflarni  islоh 

qilish yuzasidan quyidagi qarоrga kelib, harflarning ikki хil shaklda, ya‘ni, alоhida 

yozish shakli hamda so‗z bоshida yozish shakligina bo‗lishi lоzim.  

1921-  yilgi til  va  imlо  qurultоyi. Turkistоn  Хalq  Maоrifi  Kоmmissarligining 

tashabbusi bilan 1921- yilning yanvar оyi bоshida Tоshkentda o‗zbek tili va imlоsi 

yuzasidan Turkistоn Muхtоr Jumхuriyat qurultоyi o‗tkaziladi. Bu anjumanda harf 

va imlо masalasi yuzasidan ma‘ruza qilingan. Fitrat o‗z so‗zini: «Maоrifimizni eski 


 

 



imlо  va  yozuv  bilan  kengaytmak  va  savоdsizlikni  islоh  etmak  lоzimdir»,  degan 

chaqiriq  bilan  yakunlangan  Turkistоn  maоrifchilarining  yig‗inida  ma‘ruza  ham 

qilgan. Ilmiy jamоatchilik bu urinishga o‗z munоsabatini bildirmagan.  

Shuni  qayd  etish  kerakki,  1921-  yil  yanvargacha  «Yangi  imlоchilar»  bilan 

«Chig‗atоy  gurungi»  qatnashchilari,  «O‗rta  imlоchilar»,  «Eski  imlоchilar» 

o‗rtasida  ilmiy  bahs-kurash  bo‗lgan  edi.  1921-  yilgi  qurultоyidan  so‗ng 

«Lоtinchilar»  ya‘ni  lоtin  yozuvi  asоsidagi  o‗zbek  alifbоsini  yaratuvchilar 

(Mahmud  Hоdiyev  –  Bоtu  rahbarligida)  paydо  bo‗ldilar,  bular  ham  kurashga 

qo‗shildilar.  1923-  yil  3-9-  оktabrda  O‗rta  Оsiyo  o‗zbeklari  yozuvi  va  imlоsini 

islоh qilish yuzasidan Buхоrо shahrida kоnferensiya bo‗lib o‗tdi.  

1924-  yilning  11-  aprelida  Turkistоn  Maоrif  Kоmmissarligida  bo‗lgan 

majlisda  Mоskvadan  Kоmmissarlikka  yubоrilgan  yangi  tuzilgan  lоtin  alifbоsi 

lоyihasi  mutaхassislar  bilan  muhоkama  qilindi.  Demak,  arab  alifbоsidan  lоtin 

alifbоsiga  o‗tishda  O‗zbekistоnda  ham,  markazda  ham  tayyorgarlik  ishlari  оlib 

bоrilgan. 

1926-  yil  19-20-  mayda  o‗zbek  tiliga  birinchi  marta  mоslab  tuzilgan  lоtin 

yozuvi asоsidagi o‗zbek alifbоsida yo‗g‗оnlik va ingichlik hamda uzun va qisqalik 

hisоbga  оlinib,  unli  tоvushlarni  ifоdalash  uchun  12  belgi  (harf)  оlinishi  tavsiya 

qilingan  edi.  1926-  yili  27-29-  avgustda  yangi  o‗zbek  alifbо  qo‗mitasi  Ilmiy 

markaz mutaхassislarining ishtirоkida alifbо kоnferensiyasini chaqiradi.  

 

Boshlang‗ich sinflarda ona tili ta‘lim sohasining mazmuni va tarkibiy qismlari 



 

Ta‘lim  mazmuni  o‗quv  rejalari  dasturi  va  darsliklar  o‗quv–metodik 

qo‗llanmalarda  o‗z  ifodasini  topadi.  Ona  tili  davlat  ta‘lim  standarti,  dasturi  va 

darsliklari  o‗quvchilarning  o‗rganishlari  uchun  tanlangan  va  ularning 

o‗zlashtirishlariga muvofiqlashtirilgan til materiallarini o‗z ichiga oladi. 

Ona  tili  ta‘limi  mazmuni  tilshunoslikning  uch  asosiy  qatlami  –  fonetika, 

leksika,  grammatikaga  (grammatikaning  morfologiya  va  sintaksis  qismlari) 

ajartilib o‗rgatiladi. 



 

 



Boshlang‗ich  ta‘limda  ona  tili  ta‘lim  mazmunining  negizi  quyidagilarni  o‗z 

ichiga oladi: 

–nutq tovushlari (unli va undosh, jarangli va jarangsiz); 

–bo‗g‗in  (urg‗uli  va  urg‗usiz  bo‗g‗inlar,  ochiq  va  yopiq  bo‗g‗inlar,  fonetik 

tahlil); 

–so‗z  (so‗z  ma‘nolari,  bir  va  ko‗p  ma‘noli  so‗zlar,  ma‘nodosh  so‗zlar, 

qarama-qarshi ma‘noli so‗zlar, shevaga xos so‗zlar, uyadosh so‗zlar, kasb-hunarga 

xos so‗zlar, lug‗aviy tahlil); 

–o‗zak,  negiz,  qo‗shimcha,  old  qo‗shimcha,  affiks,  so‗z  tarkibining  tahlili, 

so‗z  yasovchi  qo‗shimcha,  predmet  nomi  qo‗shimchasi,  predmetning  rang-tusini 

bildiruvchi so‗zlar, predmetga, uning  rang-tusi va  miqdoriga ishorani ifodalovchi 

so‗zlar, ish-harakatning nomini, tarzini, maqsad va holatini ifodalovchi so‗zlar; 

–ko‗makchilar va bog‗lovchilar; 

–gap (darak ma‘nosini ifodalovchi so‗zlar, sroq ma‘nosini ifodalovchi gaplar, 

his-hayajonni ifodalovchi gaplar); 

–tinish belgilari (nuqta, so‗roq, undov, vergul); 

–matn  (matnning  tuzilishi,  mavzu,  asosiy  fikr,  sarlavha,  reja,  so‗zboshi, 

taqqoslash, dialog, monolog, bayon, kichik insho, og‗zaki va yozma ijodiyot); 

–xat, xabar, tabriknoma, maqola, taklifnoma. 

 Ona tili o‗qitishning mazmuni va metodlari o‗quvchilarga dastur talab qilgan 

hajmda puxta bilim berish, ko‗nikma va malakalarni hosil qilishga ko‗maklashadi. 

Ona  tili  ta‘lim  mazmuninigg  birinchi  muhim  tarkibiy  qismi  o‗quvchilar 

egallashi zarur bo‗lgan bilimlar tizimidir. Ona tilidan bilimlar tizimi deganda bir–

biriga  uzviy  bog‗liq  bo‗lgan  til  faktlari,  tushunchalar,  qoidalar,  ta‘riflar  tizimi 

tushuniladi. 

Ma‘lumki, asrlar davomida insoniyat tomonidan to‗plangan barcha til ilmini 

maktab  o‗quvchisiga  o‗rgatishni  iloji  va  zaruriyati  yo‗q.  Demak,  ona  tilidan  eng 

zarur bilimlarni tanlash asosiy masalalardan biri sanaladi. 

 

 


10 

 

 



I BOB 

1.1.  BOSHLANG‗ICH TA'LIM TIZIMIDA ORFOGRAFIYA   

O‗QITISHNING  NAZARIY  ASOSLARI 

 

Fanda  orfografik  malakalarni  shakllantirish  masalalarida  psixologiya, 



lingvistik  va  mеtodik  asoslarni  kеng  sharhlash,  ta'lim  jarayonidagi  xilma-xil 

uzgarishlarni  qiyoslash,    sistеmali  utkazilgan  tajribalar  davomida 

o‗quvchilardagi  individual-psixologik  farqlar  hamda  muayyan  ko‗rsatkichlarni 

o‗rganish,    shu  soxadagi  statistik  ma'lumotlarni  tizimga  solish  va,  natijada, 

muqobil  uslubiy  xulosalarni  chiqarish  borasida katta  mundarijadagi  tadkiqotlar 

yaratilgan. Ularning ayrimlarini biz tadqiq ztilayotgan masalalarimizga bog‗liq 

xolda  sharhlashga  harakat  qildik.  Shuningdеk,  mazkur  bobda  uzbеk 

orfografiyasining boshlang‗ich ta'lim ona tili dasturlari va darsliklarida aks etish 

jihatlari ham nazariy tomondan tahlil etildi. 

I SINF 

SAVOD O‘RGATISH VA NUTQ O‘STIRISH 

                                                (128 soat) 

Savod  o‗rgatish  davri  sentabr  oyidan  to  dekabr  oyining  oxirigacha  bo‗lgan 

muddatni,  ya‘ni  2  o‗quv  choragini  qamrab  oladi.  Savodga  o‗rgatish  jarayoni 

tayyorgarlik va alifbe davridan tashkil topadi. Tayyorgarlik va alifbe davrida ta‘lim 

savodga  o‗rgatishning  tahlil-tarkib  (analitik-sintetik)  tovush  usulida  amalga 

oshiriladi. Savodga o‗rgatishning tahlil-tarkib usuliga ko‗ra matndan gap, gapdan 

so‗z, so‗zdan bo‗g‗in va tovush, yoki aksincha, tovush → bo‗g‗in → so‗z → gap 

→ matn uzviy aloqada butundan bo‗lakka, bo‗lakdan butunga qarab tahlil va tarkib 

qilinadi.  Bu  esa,  o‗quvchilar  tafakkur  faoliyatini  onglilik,  tushunarlilik, 

mantiqiylik,  ilmiylik  kabi  didaktik  mezonlar  asosida    rivojlantirish    imkoniyatini 

vujudga keltiradi. 

Boshlang‗ich ta‘limning ilk savodga o‗rgatish davridanoq o‗quvchilar nutqini 

yangi so‗zlar hisobiga boyitishga alohida e‘tibor qaratiladi. 


11 

 

 



―Alifbe‖  darsligida  berilgan  yangi  so‗zlar  matn,  hikoyacha  va  she‘rlardan 

foydalanib,  o‗quvchilarni  so‗z  ma‘nosi  bilan  atroflicha  tanishtirish,  she‘riy  va 

nasriy  matnlarni  yodlatish,  qayta  hikoyalashga  e‘tibor  beriladi.  Shuningdek, 

sinfdan tashqari o‗qish darslarida o‗quvchilarni bolalar adabiyoti namunalari bilan 

tanishtirib borish, ularni mustaqil o‗qishga, ota-onalar va o‗qituvchilar yordamida 

badiiy  o‗qishga  qiziqtirish,  o‗quvchi  nutqini  boyitish  va  rivojlantirishga  yordam 

beradi. 

Tayyorgarlik davri ( 8 soat) 

1. Tayyorgarlik davrida o„qish darslari. 

 O‗quvchilarni  darslik  va  qo‗shimcha  ko‗rgazmali  illyustrativ  materiallar 

(rasmlar,  fil‘moskop,  buyumlarning  asl  nusxasi  va  darslikdagi  rasm-

illustratsiyalar) vositasida maktab ta‘limiga moslashtirishga, o‗quvchilar qo‗lini 

yozuvga tayyorlash, gapdan so‗z, bo‗g‗in va tovushni turli harakatlar (oyoq, qo‗l 

harakati, o‗yin elementlari) asosida o‗rgatishga e‘tibor beriladi. 

Bu davrda o‗quvchilar, asosan, quyidagi tushuncha, malaka va ko‗nikmalarni 

egallaydilar:  

  o‗quv  predmeti  mazmuni  asosida  tashkil  etiladigan  dars 

haqidagi  amaliy  ko‗nikma;  darsning  muayyan  vaqt  oralig‗ida  davom 

etishi;  dars  jarayonida  o‗quvchining  tutgan  pozitsiyasi  haqida 

tushuncha

  rasm  mazmunini  anglash,  rasm  mazmuni  asosida  mantiqiy 

izchillikka ega bo‗lgan matn  tuzish; 

  darslik bilan ishlash, og‗zaki nutq haqida tushuncha; 

  yozma nutq, gap haqida tushuncha; 

  so‗z va bo‗g‗in haqida tushuncha; 

  unli va undosh  tovush haqida tushuncha; 

  maktab partasida  to‗g‗ri  o‗tirish; 

  darslikdan  foydalanishga    oid    ilk    o‗quv  ko‗nikmalarini 

shakllantirish. 


12 

 

 



        2. Tayyorgarlik  davri  yozuv  darslari.  

Yozuv darslari o‗qish darslari bilan uzviy bog‗langan holda, biri ikkinchisiga 

bevosita  aloqadorlikda  olib  boriladi.  Yozuv  darslarining  ilk  bosqichida 

o‗quvchilarda  yozuv  qoidalari  gigiyenasiga  oid  ko‗nikma  va  malakalar 

shakllantiriladi.  O‗quvchilar  ruchkani  to‗g‗ri  ushlash,  yozuv  holatida  bosh  va 

yelkani  mutanosib  tutish,  daftar  qiyaligini  to‗g‗ri  chamalashga  o‗rgatiladi  (daftar 

parta ustiga 65

0

 qiyalikda qo‗yiladi). 



Qo‗lni  yozuvga  tayyorlash,  qo‗l  panjalari  va  mayda  muskullar  harakatini 

rivojlantirishga  oid  boshlang‗ich  yozuv  mashg‗ulotlari  va  jismoniy  qo‗l  harakati 

mashg‗ulotlari  o‗tkaziladi. 

Tayyorgarlik  davri  yozuv  darslarida  o‗quvchilar  yozuv  daftaridan  to‗g‗ri 

foydalanish,  yozuv  mashg‗ulotlari  gigiyenasiga  oid  ilk  ko‗nikma  va  malakalarni 

egallaydilar. 

Bu  davrda  ―Alifbe‖  darsligi  va  yozuv  daftarida  ko‗rsatilgan  yozuv  yo‗li 

bo‗ylab  chamalash  mashqlari  (bir  xil  masofada  nuqtalar  qo‗yish,  ilgakchalar, 

tayoqchalar, bayroqchalar chizish kabilar) asosida  mashg‗ulot o‗tkaziladi. 

Tayyorgarlik  davri  yozuv  darslarida  o‗quvchilar  egallashi  lozim  bo‗lgan 

tushuncha va ko‗nikmalar quyidagilardan iborat: 

  yozuv  daftari  bilan    o`quvchi  oralig‗ida  muayyan  masofani 

saqlash; 

  yozuv qurollaridan to‗g‗ri foydalanish; 

  parta ustiga daftarni to‗g‗ri qo‗yish; 

  yozayotganda gavdani to‗g‗ri tutish va tirsaklarni to‗g‗ri harakat 

qildirish; 

  yozuv  elementlarini  to‗g‗ri  idrok  etish  (qayerdan  boshlash, 

qayerga to‗xtalish, o‗ngga, chapga burilish, yoza boshlash va h.k.) 

   Alifbegacha 

(tayyorgarlik) 

davrida 


yuqoridagi 

tushuncha 

va 

ko‗nikmalarning  shakllantirilishi  alifbe  davrida  darsni  yanada  samarali  olib 



borish uchun imkoniyat yaratadi. 

                                        Alifbe davri (120 soat) 

13 

 

 



O„qishga o„rgatish. 

Unli  va  undosh  tovushlar,  ularning  talaffuziga  xos  farqlanish  haqida 

ma‘lumot berish. 

Harf  va  tovush  munosabatiga  oid  tushunchalar  bilan  o‗quvchilarni 

tanishtirish. 

Kesma harf va bo‗g‗inlar asosida so‗z hosil qilish, tuzilgan so‗zlarni to‗g‗ri 

o‗qish. 

So‗zlarni avval bo‗g‗inlab, so‗ngra bo‗qinlab ravon o‗qishga o‗rgatish. 

Tinish belgilariga rioya qilib, ifodali o‗qishga o‗rgatish. 

O‗qish jarayonida amal qilinishi lozim bo‗lgan gigiyena qoidalariga rioya 

qilishga o‗rgatish. 


Download 0.52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling