Qaraqalpaq til ha`m a`debiyati fakul`teti Qaraqalpaq til bilimi kafedrasi


Tu`rkiy tillerindegi sozilin`qi dawislilar


Download 0.58 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/8
Sana26.06.2017
Hajmi0.58 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8

      

Tu`rkiy tillerindegi sozilin`qi dawislilar  

 

jobasi 



     1. Diftong ja`ne diftongoid dauistilarg`a sipatlama 

     2. Tu`rki tilderindegi diftong ja`ne diftongoid  dauistilar 

     3. Qoritindi 

 

Dauisti  dibistardi  jikteudin`  jog`arida  atalg`an    printsipteri,  bwdan  bwrin  atalg`anday,  tu`rki 



tilderinin` barlig`ina ta`n qwbilistar. Sondiqtan barliq tilderge ta`n qwbilistardin` jeke tilderdegi auitqulari 

ayriqsha  nazara  audarudi    qajet  etedi.  Jeke  tilderdegi  binarliq  toptar  arasindag`i  sa`ykestiktin`  saqtalui 

birde  ekstralingvistikaliq  sebepterge  baylanisti  jatsa,  birde  substrattiq  ereksheliktermen  nemese  tildin` 

ishki  zan`dilig`imen    wshtasip  jatadi.  Sonimen  birge  ,dauistilardin`  barliq  tu`rki  tilderine  emse,  jeke 

tilderge g`ana ta`n bolip keletin sapaliq toptari bar. Olar negizinen dibistardin` jasalu protsesinde dauistin` 

mo`lsherine negizdelgen. 

Sozilin`qi  dauistilar  nemese  dauisti  dibistardin`  aytilui  barliq  tilderge  emes,  altay,  qirg`iz,  gagauz, 

tu`rkmen,  tuva,  shor,  yakut  tilderinde    g`ana  bar.  Osi  atalg`an  tilderde  dauistilardin`  sozilin`qi  aytilui  

fonemaliq  da`rejege  jetken.  Sondiqtan  ol  tilderdin`  fonetikaliq  ju`yesi  jayli  so`z  bolg`anda,  sozilin`qi 

dauistilarg`a  toqtamay  ketu  mu`mkin  emes.  Tu`rkologiyada  tu`rki  tilderinin`  ko`ne  da`uirlerinde  

sozilin`qi  dibistar  bolg`an  ba  a`lde  bolmag`an  ba  degen  ma`selege  toqtalu  kerek.  Bwg`an  a`rtu`rli 

ko`zqaras  aytiladi.  Zertteushilerdin`  bir  tobi  tu`rki  negiz  tilinde  bar  dep  qarasa,  ekinshileri  sozilin`qi 

dauistilar  jeke  tilderdin`  damu  protsesinde    qaliptasqan  dep  esepteydi.  Alayda,  Orxon-Enisey  

eskertkishterinde,  odan  keyingi    Maxmud  Qashqaridin`  «Diauaninda»    sozilin`qi  dauistilardi  ayriqsha 

belgilermen  belgilenudi,  olardin`  keyin  payda  bolg`anin  da`leldeydi.  Tu`rkologiyada  sozilin`qi 

dauistilardin`  eki  tobi  jiktelip  aytiladi:  alg`ashqi  nemese  tu`rki  negizi  tilinen  kele  jatqan  sozilin`qilar, 

keyin  qaliptasqan  sozilin`qilar.  Alg`ashqi  sozilin`qi  dauistilar  qatarina  yakut,  tu`rkmen  tilderindegi 

sozilin`qilar jatadi da, basqa tilderdegi sozilin`qilar keyin qaliptasqan ekinshi rettegiler dep qaraladi.  

Sonimen  alg`ishqi  sozilin`qilar  tek  yakut,  tu`rkmen  tilderinde    saqtalg`anmen  da,  basqa  tilderde 

dibistardin`  pozitsiyaliq  o`zgeristerinin`  na`tijesinde  payda  bolg`an  ekinshi  rettegi  sozilin`qilar  bar. 

Degenmen,  sozilin`qilardi  alg`ashqi,  ekinshi  rettegiler    dep  bo`lu  tarixi  twrg`idan  g`ana.  Al,  tildin` 

bu`gingi ju`yesi twrg`isinan bilaysha jikteydin` pa`lendey printsiptik ma`ni joq. 

Yakut  tilin  zertteushilerdin`  bayqaui  boyinsha,  yakut  tili  sozilin`qi  dauistilardi  jii  aytu  jag`inan  da, 

san jag`inan da basqa tu`rki tilderinen erekshe. Yakut tilindegi sozilin`qi dauistilardin` tu`rkmen tilindegi  

siyaqti,  shig`ui  men  qaliptasuin  belgili  bir  pozitsiyaliq  o`zgeristermen  tu`sindiru  mu`mkin  emes.  Yakut 

tilindegi  sozilin`qilardin` jeke  tu`rleri  men  qoldanu  orindari        mina  sipatta    bolip    otiradi:  sozilin`qi    a  



saat (tas), zat (at), baar, aas, urru (ru, twqim) : ie u`demeli diftongi : bies  (bes), bier (ber) t.b. Osimen 

baylanisti  yakut  tilinin`  u`demeli  diftongilerinin`  mina  ereksheligin  de  aytip  ketu  kerek.  Yakut  tilindegi 



u`demeli  diftong  basqa  tu`rki  tilderindegi  (tu`rkmen  t.b.  tilderinen  basqa)  dauisti    -g(g`)  nemese  q(x), 

keyde g`(g), nemese   q(k)  dauisti dibis tirkesterine, a`lde u`zilmeli diftongige say qoldaniladi. Qazaqta 



wl,  basqa  tilderde  og`il,  wg`il,  yakut  -  uol  t.  b.  So`ytip  qazaq  tilinde    asa  qisan`  dauistilar  ornina  yakut 

tilinde u`demeli diftongiler aytiladi. Onday diftongilerdin` birinshi buin qwramaytin sin`ari qisan` dauisti, 

ekinshi  buin  qwraytin  sin`ari  ashiq  dauisti  bolip  keledi.:  u-o,  u`-e,  i-a  t.b.  Sonimen,  yakut  tilindegi 

u`demeli  diftongilerdi  g`,  g    dauissizdarinin`  dauistilarmen  tirkesinin`  o`zgeru  ereksheliktermen  

baylanistira qaraug`a mu`mkin ekendigin ko`ruge boladi.  

Yakut  tilindegi  sozilin`qilar  tek  tu`bir  so`zder  qwraminda  g`ana  aytilip  qana    qoymaydi,  jeke  

morfologiyaliq formalar qu`raminda da aytiladi. Mina morfemalar sozilin`qi dauistilarmen dibistaladi: a) 

qimil  esim  qosimshasi  -ii  -  ii,  uu  -  u`u:      ka`l-ka`lii  (kelu),  tur,  turu  (twru)  Bwl  qazaq  tilindegi  -  u 

formasinin`  ma`nin    beredi:  a`)  ka`sip  iesin  bildiretin  qosimsha  -aachchi-eechi,  oochchu-o`o`chchu  : 



suruy  (jaz), suruyaachchi (jazushi) b) chaan-cheen, choon-cheen. Bwl twlg`a qazaq tilindegi kishireyti, 

erkeleti mag`inasin beretin -qan ,-qay   ta`rizdi qosimshalardin` ma`nin beredi. 

Tu`rkmen  tilindegi  sozilin`qi  dauistilar  da  san  jag`inan  da,  sapa  jag`inan  da  yakut  tilindegi 

sozilin`qilarmen oraylasip jatadi. Tu`rkmen tilindegi sozilin`qilar ko`p rette dauissiz dibistar in`g`ayinda 

birdey dibistalatin so`zderdi mag`inaliq jag`inan  jiktep tu`ratin ayirma belgi bolip qoldaniladi. Olar N. K. 

Dmitrievtin` ko`rsetuinshe, mina to`mendegidey retterde so`z mag`inasin ajiratadi: A-a:aq (sin esim), aq 



(etistik),  az  (azu,  azdi,  joldan  azdi),  az  (az  sin  esim).  O-o:  e  (oi)  q  (joq)  eq  (yoq)  (jwg`indi),  toz  (toz, 

etistik) t. b. O`-o`: o`lim (tu`ye su`tinin` qaymag`i), o`lim  (o`lim, zat esim), so`k (wris), so`k (bir na`rseni 

so`k),  o`t  (zat  esim,  maldin`    o`ti),  o`t  (etistik,  sudan    o`t)  t.  b.  Bwl  keltirilgen  so`zderdin`  barlig`inda 

dauissiz  dibistar  birdey  de,  ayirmashiliq  olar  bildiretin  mag`inalari  g`ana.  Al  mag`inaliq    ayirmashiliq 

dauistilardin`  aytilu  mo`lsherinen  g`ana  belgilengen. Bwl  jerde,  sonimen  dauistilardin`  sozilin`qi  aytilui 

fonetikaliq  qizmetke  ie  bolg`an.  Son`g`i  dauisti  dibis  jayli  minani  eskertu  kerek:  tu`rkmen  tilindegi  e 

dauisti  e  dibisinan  dibistau  mo`lsheri  jag`inan  g`ana  emes,  sapasi  men  jasalu  jag`inan  da  o`zgeshe.  A`-

sozilin`qi, til aldi, jin`ishke dauisti dibis. Basqa sozilin`qi dauistilar siyaqti mwnda a`dettegidey  aytilatin 

variant dibis joq. Sondiqtan jog`arida keltirilgen   a`-e  parallel`derin sapasi men  mag`inasi jag`inan a`r 

tu`rli dibis sa`ykestikterine negizdelgen dep qarau kerek. 

Jog`arida  aytilg`anday  ba`ri  tu`rikmen  tilindegi  sozilin`qi  dauistilardin`  so`z  mag`inasin  ayirudin` 

kriterii bolatin orindari. Sonimen birge, tu`rikmen tilindegi  sozilin`qi dauistilar a`dettegidey dibistalatin 

dauistilarmen aytilatin sin`arlari joq tu`birler qwraminda da aytiladi. Mwnday sozilin`qi dauistilar, a`rine, 

so`z mag`inasin ajiratpaydi: dag`, yayg`lag` (jaylau), dayi (nag`ashi), yag` (tay), g`ash (qas), ara (ara, eki 

na`rsenin`  arasi)  t.  b.  Mwnday  sozilin`qilarmen  aytilg`an  so`zderdin`  qa`zirgi  tu`rikmen  tilindegi  qisqa 

dauistimen aytilatini  joq. Sondiqtan   bwl so`zder qwramindag`i sozilin`qi dauistilar mag`inasin ayiradi 

dep  qaraug`a  da`lel  joq.  Tu`rikmen  tilindegi  sozilin`qi  dauistilar  arap,  parsi  tilderinen  engen    so`zder 

qwraminda  aytiladi.  Eger  ol  so`zder  tu`pki  tilde    sozilin`qi  dibistalg`an  bolsa,  tu`rkimen  tilinde  sol 

qalpinda  dibistaladi:  ixlas  xali  (kilem),  ayna,  mive  (miua,  jemister),  xayvan  (jogapker  (jauapker),  azap 

(azap,  arap  so`zi)  Sonimen  qatar,  oris  tilinen  engen  so`zder  qwramindag`i    ekipndi  dauistilar  tu`rikmen 

tilinde  sozilin`qi  aytilatin    bolip  qaliptasqan:  aptamabil,  april,  tilpun,  zavut  t.  b.  Degenmen  qa`zirgi 

tu`rikmen  a`debi  tilinde  bwlaysha  dibistalu  birte-birte  normadan  shig`ip  bara  jatir.  Tu`rikmen  tilinde 

sozilin`qi  dauistilar  birqatar  morfologiyaliq  formalardin`  jasaluina  qatisadi.  Alayda,  bwl  rettegi 

sozilin`qilar  omonimdes  formalardi  bir-birinen  ajiratatin  belgi  retinde  emes,  qosimshalardin`  tu`birge 

jalg`anui  arqili  payda  bolg`an  fonetikaliq  o`zgeristerdin`  qatarina  jatadi.  Sozilin`qi  dauistilar  aytilatin 

formalar  to`mendegiler:  1.  Sin  esim  jasaytin  -qi,  ki  qosimshasi    tu`birge  jalg`ang`anda,  so`z  negizinen 

son`g`i  dauisti  dibisi  sozilin`qilig`a  aynaladi;  mektepda`ki.  Bwl  jerde  sozilin`qig`a  aynalip twrg`an jatis 

jalg`auinin`  qwramindag`i  dauisti  dibis.  2.  O`tken  shaq  ko`semshe  qosimshasi  -y    dauisti  dibisqa 

ayaqtalg`an  tu`birde  jalg`ang`anda:  bashlaiip>bashlap,  ishle>ishlep.  3.  O`tken  shaqti  bildiretin 

ko`semshenin`  qosimsha  so`zge  jalg`ang`anda,  onin`  qwramindag`i  dauisti  sozilin`qig`a  aynaladi.  Mis: 

alman (alma-ip), sermen (berme-ip) t.b. 

Atalg`an tilderdin` ishinde qirg`iz tilindegi sozilin`qi dauistilar o`z erekshelikterimen oqshaulanadi. 

Onin` u`stine qirg`iz tili, eger sozilin`qilardi  esepke almag`anda, qazaq tiline  qwrilimdiq erekshelikteri 

jag`inan asa jaqin tilderdin` biri ekeni belgili. Sondiqtan qirg`iz tilinin` ayriqsha qwbilisin salistiru arqili 

bilu  jen`ilirek.  Qirg`iz  tilindegi  sozilin`qi  dauistilardin`  jasalu  erekshelign  bayqau  u`shin,  sozilin`qi 

dauistilarg`a  jeke-jeke  sipattama  beru  qajet.  A  dibisi  a+  g`  dibis  tirkesinin`  orninda  qaliptasqan:saam 

(sauim,  basqa  tilderde  sag`im),  jaa (jau,  basqa tilderde  jag`)  t.b.  Alayda  qirg`iz  tilinde  erin  u`ndestigin` 

ku`shtiligi sonshaliq, ekinshi buinda aytilug`a tiis sozilin`qi a ko`bine sozilin`qi o-g`a aynalip ketken. 

Sonimen  sozilin`qi  dauistilar  aytilatin  tilder  ja`ne  olardin`  negizgi  sipati,  qisqasha  aytqanda  osi. 

Sozilin`qi  dauistilar  ju`yesin  sipattaudan  minanday  qoritindi  jasaug`a  boladi.  Sozilin`qi  dauistilar 


qoldanilatin  tilder  geografiyaliq  ornalasu  twrg`isinan  irgeles  emes.  Yakuttar  qiir  shig`ista  jatsa, 

tu`rkimender on`tu`stikte, al gagauizdar tu`rki xaliqtarinin` en` batisinda ornalasqan. Alg`ashqi sozilin`qi 

dauistilardin`  bir-birimen  shektespeytin,  tipti  keyingi  zamandarda    bir-birimen  tikeley  qarim-qatinasqa  

tu`spegen  tilder  qwraminda  saqtalui    tu`rki  negiz  tilinin`  qwraminda  a`dettegidey  dibistalatin 

dauistilarmen  qatar    sozilin`qi  dauistilar  ju`yesi  bolg`an  ko`zqarasqa  negiz  bolip  ju`r.  Ka`zirgi 

tu`rkologiyada bu`g`an qarsi aytilatin  basqa da`lel joq. Damu barisinda  tu`rki tilderinin` ko`pshiliginde  

onday ju`yenin` saqtalmauin oqshau qwbilis dep esepteuge bolmaydi. Du`niede  belgili ko`ne tilderdin`  

birazinda  dauistilar a`dettegidey 

ja`ne  sozilin`qi  aytilg`an.  Tarixi  damu  barisinda  sozilin`qi 

aytilg`an  dauistilar    qisqarip,  qisan`danip  ketse,  endi  bir  tilderde    diftongilerdin`  qaliptasuina  negiz 

bolg`an.  Sozilin`qi  dauistilardin`  tarixi  o`zgerisinin`    bu`l    eki  ko`irinisi  qay  tildin`  bolmasin  so`yleu 

protsessin tezdetuge, dibistau mu`shelerinin` qizmetin jen`ildetuge wmtilumen wshtasip jatadi. 

Tu`rki  tilderinin`  damu  tarixinda  alg`ashqi  sozilin`qi  dauistilardin`  ko`p  tilderde  saqtalmaui  tu`rki 

so`zinin` basqi buininin` fonetikaliq o`zgeristerimen sabaqtas. Qatan` dauissiz dibistan bastalg`an birinshi 

buin ekpindi boladi. 

 

A`debietter 



 

1. M. Tomanov «Tu`rki tilderinin` salistirmali  grammatikasi» 

2. A. N. Kononov «Grammatika sovremennogo turetskogo  literaturnogo yazika» M.1956 g 

3. S. Isaev «Qazaq a`debi tilinin` damui» Almati 1973 j 

4. A`. Qwrishjanov, M. Tomanov «Orxon-Enisey eskertkishterinin` zertteu   tarixi men  

    grammatikaliq ocherkter»  Almati 1966 j 

5. ”. Aydarov, A`. Qwrmanjanov «Ko`ne tu`rki jazba eskertkishterinin` tili» Alm. 1961 jil 

 

Tu`rki tilderindegi assimilyatsiya qwbilisi  

                                                                                                                                                                           

       1. Assimilyatsiya ja`ne dissimilyatsiya qwbilisi jayli tu`sinik                                                                                 



       2. Tu`rki tilderindegi assimilyatsiya qwbilisi 

       3. Qoritindi 

 

Dauissiz 



dibistardin` 

assimilyatsiyasi 

men 

dissimilyatsiyasi 



turali  negizgi 

ma`limetter 

dauiscizdardin`  jeke  toptari  men  tu`rleri  jayinda  a`n`gime  bolg`anda  aytiladi.  Bwl  jerde  jeke  tu`rki 

tilderinde kezdesetin keybir erekshe qwbilistar  jo`ninde qisqasha mag`lwmat beru ko`zdeledi. 

Dauissizdardin`  jog`arida  a`n`gime  bolg`an  toptarinin`  ishinde  qatan`  ja`ne  wyan`    bolip  jikteletin 

tu`ri  assimilyatsiya  men  dissimilyatsiya  qwbilistarina  tig`iz  baylanisti.  O`ytkeni,  assimilyatsiya 

dibistardin` belgili bir fonetikaliq zan`diliq boyinsha bir-birimen ne ilgeri qaray, ne keyin qaray u`ylesu 

bolip  tabiladi.  Naq  osinday  u`ylesuge,  u`ndesuge  tu`setinder,  eger  keybir  tilderde  kezdesetini  erindik 

dibistardin`  u`ndesuin  eske  almasaq,  jog`arida  aytilg`an  qatan`  dauissizdar  men    wyan`  dauisizdar.  Bwl 

qwbilistin`  dauistilardin`  u`ndesuinen  basti  ereksheligi-dauissizdardin`  u`ndesui  qatan`  aytilg`an  eki 

dibisqa g`ana jayiladi da,                               so`z qwramindag`i basqa dauissizdarg`a a`ser ete almaydi. 

Dauissizdardin` assimilyatsiyasi tu`rki tilderinin` ko`pshiliginde so`zdin` shiqqan tegine qaramay, qatan` 

saqtalip  otiradi.  Bwl  jerde  osi  zan`diliqtin`  dauistilardin`  u`ndesu  zan`dilig`inan  tag`i  bir  u`lken 

ereksheligi  ko`rinedi.  Sirttan,  basqa  tilderden  engen  so`zder  dauissizdar  assimilyatsiyasina  tu`gel 

in`g`aylasa  otirip,  dauistilar  zan`dilig`ina  bag`ina  bermeydi.  mis:  tu`rik  tilindegi  aspap,  qazaq  tilindegi 

sebep  so`zderin  osi  protsestin`  eki  tu`rli  ko`rinisi  dep  qaraug`a  boladi:  tu`rik  tilindegi  variant  tu`geldey 

assimilyatsiyag`a wshirag`an, biraq dauistilar u`ndesuinin` saqtalg`andig`i bayqalmaydi, al qazaq tilindegi 

variantinda dauistilardin` u`ndesui bar. (O basta isbat), sonimen birge so`zdin` son`i qatan` bolg`andiqtan, 

qosimshalarda qatan`nan bastalatin boladi. 

Dauissizdardin`  ishinde  sonor  dauissizdardi  bo`lip  alip  qarau  qajet.  R,  l,  m,  n,  y  sonor 

dauissizdarinin`  qatan`  aytilatin  (mis:  p,  b,  t,  d)  ta`rizdi  varianttari  joq.  Sondiqtan  bwl  dibistar  qatan` 

dauissizdarmen  u`yan`  dauissizdarmen  de  bir  tirkeste  aytila  beredi.  Bwl  zan`diliq  qa`zirgi  tu`rki  tilinin` 

ko`pshiliginde tu`bir qwraminda qatan` saqtaladi. mis: qazaq - arqa, malta, shayqa, qorg`a: tu`rik - esine, 

tekne(tegene)  kamchi(qamshi),  dombay  (o`gizshe).  Al  tu`birmen  qosimsha  sheginde  sonor  dauissizdar 

in`g`ayinda keybir tilderde biraz erekshelikter wshirasadi. Endi sonday erekshelikter kezdesetin tilderdin` 

basti-bastilarina toqtalayiq. Og`iz tobindag`i azerbayjan, tu`rik, tu`rkimen  tilderinde tu`rki tilderine ta`n 

zan`diliqtin` negizgi belgileri qatan` saqtalip aytiladi. Degenmen, olardi o`zara salistirip qarag`anda bir-

birinen  de,  sonday-aq  basqa  da  (aytaliq  qazaq  tilinen)  erekshelikteri  barlig`i  bayqaladi.  Tu`rik  tilinde 



dauissizdardin`  ne  qatan`,  ne  wyan`  bolip  u`ndesui  so`z  tu`birinde  saqtaladi  ja`ne  ko`bine  so`zdin` 

shiqqan  tegine  qaramaydi.  So`z  tu`rik  so`zi  bolmay  basqa  tilderden  auisqan  bolsa,osi  zan`diliqqa 

in`g`aylasadi.: eksik (kemshilik), iste (tile), o`zge (o`zge)  t.b. Azerbayjan tilinde osi zan`diliq negizinen 

saqtalip otirsa da, bwl ju`yeden biraz auitqular wshiraydi. Azerbayjan tilindegi onday auitqular tek arab, 

parsi tilderinen engen so`zderde g`ana bayqalmaydi, jalpi tu`rkilik, ne azerbayjandiq so`zder qwraminan  

da kezdesedi: arab, parsi so`zderi -ru`tba` (ataq, da`reje), ta`sbit (nig`aytu, jetildiru) t.b. 

Osi  misaldardi  barlar  qarag`anda,  qipshaq  tilindegi  qatan`  dauissiz    q  dibisina  say  qoldanilatin  g` 

dibisi qatan` dauissizdarmen bir tektes aytilg`andig`in ko`ruge boladi. 

Atalg`an tilderde regressivtik assimilyatsiya minaday in`g`aylarda bayqaladi: l dibisi o`zinen bwrin, 

ne 


son` 

aytilg`an 

mwrin 

dibisi 


n-ge 

in`g`aylasadi: 

onnar 

onlar 


(olar), 

gelinner 

ginnilir(kelin`der),dinnemek  dinilimek (qwlaq salu, tin`dau): dibisi n o`zinen son` aytilg`an erindik m, b 

dibistarimen  in`g`aylasadi:  chember,  cha`mber,  chenber,  chenba`r  (shen`ber):  tu`rki  tilinde  r  dibisi 

o`zinen  son`  aytilg`an  l  dibisina  in`g`aylasadi:olullar  olurlar  (olay  bola  beredi),  geliller,  gelirler  (olar 

keldi). Tu`rkologiyada a`dette isildau assimilyatsiyasi dep atalatin qwbilis  buin qwraminda qisan` dauisti 

bolsa, ayqin ko`rinedi de, buin jasaushi ashiq dauisti bolsa, ayqin estile bermeydi. Qazaq tilinde osig`an  

kerisinshe  qwbilistin`    s  dibisinin`  sh-g`a  in`g`aylasui  bar.  as-shi>  ash-shi,  qos-shi>qosh-shi.t.b.  Tu`rik 

tilderindegi  qwbilis  s  dibisinin`  o`zinen bwring`i  dibisqaiqpali  basim  ekendigin  ko`rsetse, qazaq  tilinde, 

kersinshe s dibisinin` izin` sh-g`a iqpali joq, qayta o`zi sonin` a`serinen wshiraytindig`in ko`rsetedi. 

Tu`rik  tilindegi  tag`i  bir  ko`n`il  audararliq  qwbilis  ch,  dj  affrikattarinin`  birsipirasi  dauissizdar 

aldinda jalan` sh, j dauissizdarina aynalip ketui: kechmek >keshmek (keshu), qachti (qashti, qaship ketti) 

t.b.  Bwl  qwbilis  tu`rki  tilderinin`  birazinda,  conin`  biri    qazaq  tilinde,  kezdesetin  variantti  so`zderdin` 

payda bolu jolin tu`sinuge mu`mkindik beredi. Mis: osi qwbilisti eskersek, qazaq tilindegi dalan, jalan`, 

ju`zu, du`zu mag`inalas affrikattarinin` eki tu`rli jaziluinin` na`tijesi ekenin bayqatadi. 

Tu`rki  tilderinin`  batisinda  jatqan,  bwlg`ar  negizdi  chuvash  tilindegi  assimilyatsiyanin`  mina 

to`mendegidey  erekshe  tu`rleri  kezdesedi:  1.  Tu`rki  tilderinin`  birazinda,  solardin`  biri  qazaq  tilinde, 

o`zgerissiz  aytilatin  qatan`,  izin`  dibistardin`  keybiri  mina  jag`dayda    wyan`dap  a`lsizdenedi:  a)  eki 

dauisti  aralig`inda: lasha>laja, upa>uba (ayu), a`)sonor men dauisti aralig`inda: urpa>urba  (arpa). 2. Sh, 

dz  dibistarina ayaqtalg`an zat esimderge  sin esim jasaytin sar, ser qosimshalari jalg`ang`anda jog`arida 

aytilg`an  qwbilis  payda  boldi:  chuvashser>chuvashsher  (chuvashsiz),  peleshser>peleshsher  t.b.  Bwl 

qwbilis  chuvashtin`  jazba  a`debi  tilinde  eskerilmeydi,  o`ytkeni  jazuda  morfologiyaliq  printsiya 

qoldaniladi. 

Chuvash  tilinde  regressivtik  assimilyatsiyanin`  mina  ta`rizdi  tu`rleri  bar:  1.  t  dibisina  yaqtalatin  

etistikter osi shaqtin` ko`pshe birinshi jag`inda  son`g`i t qosimshinin` basqi p dibisinin` iqpalina wshirap, 

eki  p tu`rinde estiledi: vulatpar>vulappar (oqip otirmiz), xag`alatpar>xavalappar (quip bara jatirmizt. b.  

Endi  chuvashtarmen  ko`rshi,  qonistas  ornalasqan  qipshaq  tilderinin`  biri-bashqwrt  tilderindegi  osinday 

qwbilistardin`    negizgi  tu`rlerine  toqtalayiq.  Bashqwrt  tilinin`  basqa  qipshaq  tilderinen  bir  u`lken 

ereksheligi-tu`bir  men  qosimsha  sheginde  basqa  tu`rki  tilderinde  kezdese  qoymaytin  wyan`  dibistardin` 

aytilui.  Bashqwrt  tilinin`  mamandari  mwnday  qwbilisti  eki  dauisti  aralig`inda,dauisti  dibis  a`serinen                                                                                     

bolg`an kombinatorliq o`zgeris dep qaraydi. Degenmen, kombinatorliq o`zgeristin` osinday tu`rin basqa 

qipshaq tilderinen wshirata qoymaymiz. 

Son`g`i dibistin` o`zinen bwring`i dibisqa a`seri, yag`ni regresstik assimilyatsiyanin` to`mendegidey 

ko`rinisterin atau qajet: 1. Affikstin` basqi dibis bolg`an  l so`zdin`  son`g`i dibisi bolg`an n sonor dibisina  

a`ser etip, o`zine wqsatadi: dushman-lar>dushmal-lar, zaman-lar>zamal-lar, qwnan-lar>qwnal-lar t.b. 

Qisqasi, n dibisina ayaqtalg`an so`zderge  iqpal jasaytin l dibisinan bastalatin -lar, -liq, -li  affiksteri 

ekeni jog`arg`i misaldardan bayqalip twr. Ja`ne mwnday iqpal-o`zgeriske wshiraytin  taza qwmiq so`zderi 

g`ana  emes,  basqa  tilderden  auisip  kelgen  so`zder  de  osi  iqpalg`a  tu`sip  aytiladi.  Bwl  qwbilis  qwmiq 

tilinen basqa nog`ay tilinde wshirasadi, al tu`rki tilderinin` basqa toptarinan kezdespeydi. Sondiqtan bwl 

qwbilisti  kavkazdiq  qipshaq  tilderinin`  ereksheligi    dep  qaraug`a  mu`mkindik  bar  ta`rizdi.  2.  Bir 

ekpinmen  aytilg`an  eki  so`zdin`  birinshi  dauisti,  ne  sonor  dibisqa  ayaqtalg`an  bolsa,  ekinshi  so`zdin` 

basqi dibisi bolg`an qatan` q wyan`dap g` tu`rinde estiledi: ati   qayda>atig`ayda, qara qozu >qarag`ozu. 

3.  Ezulik  jin`ishke  dauistilarmen  aytilatin  so`zdin`  basindag`i  g`  dauistig`a  ne  sonorg`a  ayaqtalg`an 

so`zderden  keyin  spirant  y  dibisina  aynalip  ketedi:  eki  geme>eki  yeme,  geche  gelme>gecheyleme. 

Qwmiq tilinde kezdestin, tu`rki tilderinin` basqa toptarinda wshirasa qoymaytin keybir assimilyatsiyaliq 

qwbilistar  osinday. Batis tu`rki tilderindegi assimilyatsiyaliq qwbilistardi sholudan bayqalatin mina jaydi 

eskertu  qajet.  Batis  tu`rki  tilderinin`  a`rqaysisin  basqalardan  ereksheleytin  qwbilistar  bolg`anmen, 

olardin` o`zara baylanisi sol qwbilistar arqili ko`rinedi.       



 

A`debietter 

 

  1. M. Tomanov «Tu`rki tilderinin` salistirmali grammatikasi» 

  2. N. Kononov «Grammatika sovremennogo turetskogo literaturnogo yazika» M.1956 g 

  3. S. Isaev «Qazaq a`debi tilinin` damui» Almati 1973 j. 

  4. A`. Qwrishjanov, M.Tomanov «Orxon-Enisey eskertkish terinin` zertteu tarixi men 

         grammatikaliq ocherkter» Almati 1966  

5. ”. Aydarov, A`. Qwrmanjanov «Ko`ne tu`rki jazba eskertkishterinin` tili» Alm. 1961   

 

Tu`rki tilindegi dauissizdar ju`yesi 

        


j o s p a r i 

 

         1. Dauissiz dibistar jayli tu`sinik 



         2. Tu`rki tilderindegi dauissiz dibistar ju`yesi 

         3. Qoritindi 

     

Qa`zirgi  tu`rki  tilderinde  barliq  tilderge  ortaq  bolip  keletin  23-25  dauissiz  fonema  bar. 

Dauissizdardin`  qa`zirgi    tilderdegi    mwnshaliq  u`lken  top  qu`raui    tilderdin`  wzaq  damu  protsesinin` 

na`tijesi.  Tu`rki  tilderinin`  ko`ne  eskertkishteri    Orxon-Enisey  jazbalarinin`  tilderinde  arnauli  grafikaliq 

tan`bamen    belgilengen  dauissiz  fonemalar  sani  16-17den  aspaydi.  Sonda  shamamen  7-8  dauissiz 

fonemanin` qaliptasui - tilderdin` damu barisinda bolg`an qwbilis. Jan`a fonemanin` payda bolui, a`dette 

ishtey    o`zgeris  damuinin`  nemese  basqa  tildermen  qarim-qatinastin`  na`tijesi  bolui  mu`mkin.  Tildin` 

ishtey o`zgerisinin` na`tijesi degende tildin` dibistiq ju`yesinin`  o`zgeristeri eske alinatini belgili. Tu`rki 

tilderinde jan`a dauissiz fonemanin` payda boluin joqqa shig`arug`a, a`rine, negiz joq. Col siyaqti basqa 

tildermen  qarim-qatinasqa  tu`sudin`  saldarinan  so`z  auisadi.  Jan`a  ataudi,  jan`a  wg`imdi  bildiretin 

so`zdin`  auisuimen  birge  keyde    jan`a  fonema  payda  boladi.  Tildin`  keyingi  damu  barisinda  onday 

fonemalardin`  ko`pshiligi  til  qwraminda  ornig`ip  qoltuma  fonemalarmen  oppozitsiya  qwradi  nemese 

belgili  bir  so`zder  qwraminda  g`ana  ornig`ip  qaladi.  A`ytse  de,  minanday  bir  erekshelikti  aytu  kerek: 

bu`kil  tilderdin`    barlig`ina  ortaq  bolip  zan`diliqtar  bar  da,  jeke  bir  g`ana  tilge  ta`n    zan`diliqtar  men 

belgiler  bar.  Dauissiz  dibistar  ju`yesinin`  damuinda  onday  erekshelikter  bayqaladi.  Eger  bu`kil 

konsonantizm  ju`yesinin`  damui  tu`rki  tilderinde    dauissiz  dibistardin`  ko`p  tu`rligine,  ekinshi  so`zben 

aytqanda, bayuuina alip kelse, bwl protsess jeke tilder tarixinda birin`g`ay, bir tektes bolg`an emes. 

Dauissiz dibistardin` jog`arida keltirilgen sani qa`zirgi tu`rki tilderinin` barlig`inda derlik kezdesedi. 

Eger  jeke  tilder  in`g`ayina  salistiratin  bolsaq,  dauissiz  dibistar  sani  birdey  bolip  keletin  tilderdi  tu`rki 

tilderinin` ishinen wshtastiru qiin. Aytaliq, qazaq tili grammatikasinin` avtorlari 25dauissiz dibisti atasa, 

og`an  en`  jaqin  tildin`  biri-qaraqalpaq  tilinde  26  dauissiz  dibis  bar  deydi.  Qazaqstan  erteden  shektes, 

aralas bolg`an o`zbek tili 28 dauissizdi, wyg`ir tili 24 dauissizdi qoldanadi. Tu`rkimen tilinde 22 dauissiz 

aytiladi. Qazaqstanmen shektes, etnikaliq jag`inan jaqin bolip sanalatin bashqu`rt tilinde 28 dauissiz dibis 

aytilsa,  ko`rshiles  qirg`iz  tilinde  22  dauissiz  dibis  qoldanadi,  al  chuvash  tilinde    24  dauissiz  fonema 

aytiladi.  Tatarlardin`  a`debi  tilinde  24  dauissiz  fonema  qoldaniladi.  Kishi  Aziyadag`i  tu`rkmenderdin` 

tilinde  24  dauissiz  fonema  qoldanilatin  ko`rinedi.  Osi  qisqa  sholudin`  o`zinen-aq  tu`rki  tilderindegi 

dauissiz fonemalar san jag`inan bir tilden ekinshi tilge auisip otiratindig`in   ko`ruge boladi. Alayda bir 

na`rseni  aldin  ala  eskertu  kerek.  Dauissizdardin`  sani  bir  tilde  az,  ekinshi  tilde  ko`p  degende,  jalpi 

tu`rkilik dauissizdardin` keybiri belgili bir tilde saqtalmag`an degen qoritindi shiqpaug`a tiis. 

Dauissizdar  saninin`  in`g`aylas  bolui  tilderdin`  geografiyaliq  ornalasu      jag`inan  ko`rshilestigine 

nemese etnogenezdik  birligine negizdele  bermese kerek. Aytaliq, ol erekshelikterdi eske alsaq, qazaq tili 

men qaraqalpaq tilinde, sol siyaqti tatar tili men bashqwrt tilinde dauissizdardin` sani birdey bolsa kerek 

edi.    Alayda,  qa`zirgi  qazaq  tili  men  qaraqalpaq,  bashqwrt,  tatar  a`debi  tilderi  qwramindag`i  dauissiz 

fonemalardin`  sani  a`r  tu`rli.  Bwl  ayirmashiliqtar,  bir  jag`inan,  a`r  bir  tildin`  o`zindik  damu 

erekshelikterinen tusa, ekinshi jag`inan, a`r tu`rli ekstralingvistikaliq faktorlardin` jemisi. Qazaq tilindegi 

siyaqti,  basqa  tu`rki  tilderindegi  dauissiz  dibistar  dibistau  organdarin  dauistau  protsesine  qatisu 

da`rejesine  qaray,  dibistau  ereksheligine  qaray  jikteledi.  Alayda,  osi  atalg`an  jiktelis  belgileri    tu`rki 

tilinen  kezdesedi  dep  qaraug`a  bolmaydi.  Bwl  jerde  jeke  tildin`  o`zindik  damu  erekshelikterin  eske  alu 

kerek.  Aytaliq,  tu`rki  tilin zertteushiler  ol  tilderdegi  dauissizdardi  mwrin joldi  dep  bo`ludin`  fonetikaliq 

negizi joq  dep esepteydi. O`ytkeni, mwrin joldi dauissizdar, dauissizdardin` basqa toptari siyaqti, jwptap 

keletin  ju`ye  qwray  almaydi.  Qazaq  tilin  de  osinday  topqa  jatqizug`a  bolar  edi.  Sonday-aq  faringal`diq 


dauissiz  dibis(h)  qa`zirgi  tu`rki  tilderinin`  birazinda  qoldanilg`anmen,  ko`mey  arqili  dibistalatin  basqa 

dauissiz  dibisti  tu`rki  tilderinin`  basim  ko`pshiligi  bilmeydi.  Al,  salar    tili  men  sari  wyg`ir  tilinde 

dauissizdar osinday printsip boyinsha jikteledi. 

Jasalu organdarinin` qatisina qaray toptag`anda, tu`rki tilderindegi dauissizdardin` minanday toptarin 

atau kerek: m, b, p dibisi ko`ne, jan`a tu`rki tilderinin` faktilerine qarag`anda, tu`rki negiz tilinde bolg`an 

fonemalardin`  qatarina  jatadi.  Tu`rki  eskertkishteri  tilinde  kezdesetin  mina  faktiler  da`leldeydi:  mwyin, 

ma`n`gi, miyiq, min, men, men` t. b. So`z basinda m ornina  b dibisinin` qoldanila bastaui tilderdin` damu 

barisinda  bolg`an  protsess:  boyin,  poyin,  ba`n`gu`,  pa`n`gu`  t.  b.  Bwl  dauissizdar  tu`rki  tilderinin` 

barlig`ina  ortaq,  barlig`inda  bar  dibistardin`  tobina  jatadi.  Osi  topqa  a`r  tu`rli  qwbilistardin`  na`tijesi 

retinde      qaliptasqan  erindik  arqili  jasalatin  v,  f  dibistarin  da  jatqizu  kerek.  Alg`ashqi  u`sh  dibis  tu`rki 

tilderinin` ejelgi fonologiyaliq jwyesinin` ko`rinisi bolg`andiqtan, bayirg`i tu`rki so`zderi  qwraminda, b 

son`g`ilar ko`bine basqa tilderden auisqan so`zder qwraminda aytiladi: vagon, fabrika t. b. Degenmen kez 

kelgen  so`z qwraminda  aytilg`an v, f dibistarin sirtqi a`serdin` na`tijesinde dep qaraug`a bolmaydi, olar 

keyde til qwraminda bolg`an fonetikaliq  o`zgeristin` na`tijesi bolip otiradi. mis: azerbayjanda -var (bar), 

tu`rik-varliq,  azerbayjanda-varliq  (o`mir  su`ru).  Al  bashqu`rt  pen  tatar  a`debi  tilderinde  v,  f  dibistari, 

qazaq  tilindegi  siyaqti,  tek  sirttan  engen  so`zder  qwraminda  aytiladi.  Bwl-tu`rki  tilderinin`  basim 

ko`pshiligine  ortaq  erekshelik.  Degenmen  taza  tu`rkilik  so`zder  qwraminda  v  dibisinin`  aytilui  bar  fakti 

ekeni  azerbayjan,  tu`rki tilderinin`  materialdarimen  g`ana  emes,  tu`rki  tilderinin`  materialdarimen  g`ana 

emes, tu`rki tilderinin` shig`isina ornalasqan salar, sari,  wyg`ir tilderinen de ko`rinedi. Al, f-dibisi tu`rki  

tilderinde  sirtqi  a`serdin`  na`tijesinde jan`a  da`uirlerde  qaliptasqan    fonema.  Shig`isqa  ornalasqan  tu`rki 

tilderinde  o`ne  da`uirdin`  o`zinde  iran  tilderinin`  a`serimen,  keyingi  zamandarda  batis  tilderinin` 

a`serimen  f  dibisimen  aytilatin  eda`uir  so`zder  tobi  qaliptasti.  Qa`zirgi  tu`rki  tilderinin`  qwraminda 

aytilatin saf (saf altin) so`zinin` qu`ramindag`i  f men fabrika  so`zinin` qwramindag`i f dibistari a`r tu`rli 

etimologiyaliq  negizden  tarag`an.  Jog`aridag`i  gagauiz  tilimen  aytilatin  so`zder  sondpay  qwbilistin` 

na`tijesi.  Ornalasu  territoriyasina,  ma`deni ereksheligine  baylanisti  mina jaydi eskeru  kerek.  Qiir  batista 

ornalasqan tu`rki tilderindegi f fonemasi -tek basit tilderinin` a`seri. Ol tilderden shig`is tilderinde payda 

bolg`an f dibisinin` izin tabu qiin. 

Dibistaluina, tildin` qatisina qaray dauissiz dibistar u`sh tu`rli aytiladi: til aldi, til ortasi ja`ne til arti 

dauissizdari. Tu`rki tilderinin` barlig`inda kezdesetin til aldi dauissiz dibistari dep minalardi aytu kerek: s, 

z,  d,  t,  r,  n,  j,  dj  fonemasi  aytiladi.  Osig`an  wqsas  affrikat  dibis  chuvash  tilinde  de  bar.  Bwl  atalg`an 

tilderdin` ba`rinde de dj affrikat dauissiz  fonemaliq qizmet atqaradi. Alayda, affrikat dj dibisinin` taralu 

shegin  2-3  tilmen  shekteuge  bolmaydi.  Qazaq,  tatar,  wyg`ir,  o`zbek  tilder  qwraminda  bwl  dibis 

dialektiliik erekshelikterdin` biri retinde wshirasip otiradi. Osi topqa  bashqwrt, twrkimen tilderindegi d, b 

tis  araliq    dibistarin  jatqizug`a  boladi.  Olardin`  arg`i  negizi  s-z  dibistarimen  fonemaliq  qarama-qarsiliq 

qwray almaytini jayli tu`rkologiyada  bwrinnan aytilip kele jatqan. Bashqwrt, tu`rkmen tilderinde basqa 

tu`rki  tilderinin`  so`z  arasinda  ja`ne  so`z  son`inda  aytilatin  z  dibisinin`  ornina  tis  araliq  d  (dz)  dibisi 

qoldaniladi: bashqwrt-bez, hez, hu`z az, qaz: twrkmen-biz, siz, so`z: Bwl dibistar ko`ne tu`rki tilindegi d 

(t) dibisina say aytiladi. Ko`ne tu`rki tilinde: adaq (ataq), qwdiq (qwduq): bashqwrt tilinde: adzaq, qodzaq 

t.b. 

 Til ortasi dauissizdarina tu`rki tilderi jayindag`i a`debietterde ko`binese mina dibistar jatqizilip ju`r: 



k,  g,  ch,  y  t.b.  Al  y  dauissizi-so`z  basinda  qa`zirgi  tu`rki  tilderinin`  ko`pshiliginde  aytilatindibistardin` 

biri.  Alayda  y  dauissizinin`  qoldanisi,    keybir  zertteulerge  qarag`anda,  negiz  til  da`uirinen  kele  jatqan 

qwbilis bolmasa kerek. A. M. Sherbak so`z basindag`i y belgisiz ko`ne zamanda sol pozitsiyada aytilg`an 

tis  araliq  qatan`  spirant  dauissizdin`  keyingi  zamandar  boyinda  o`zgerisinin`  na`tijesinde  qaliptasti  dep 

esepteydi.  Eger  osi  ko`zqarasti  qabildasaq,onda  chuvash  tilinde  aytilatin  s-men  yakut  tilinde  sol 

pozitsiyada  aytilatin  s-y  dauissizina  negiz  bolg`an  tis  araliq  spiranttin`  keybir  erekshelikterin  saqtag`an 

dep esepteu kerek. Al, qazaq t.b. qipshaq tilderindegi j dibisi da o`zinin` arxetipine og`iz tilderindegi y-ge 

qarag`anda a`ldeqayda jaqin bolip shig`adi. Alayda bwl ko`zqarasqa qarsi pikir aytilip ju`r. 

Til  arti  dauissizdarina  q,  g`,  x  dibistari  jatqiziladi.  Tu`rki  tilderinin`  ko`pshiliginde  til  artinan 

jasalatin  qatan`  q  dibis  aytiladi.  Onday  tilderde    q  til  ortasi    dibistarinin`  qatarina  kiretin  k  dibisimen 

fonemaliq  qatinasta  qoldaniladi.  Qazaq  tili-sonday  tilderdin`  biri.  A`dette,  tu`rkologiyada  bwlardi  «k 

tiptes  fonemalar  ju`yesi»  dep  biriktirip  atau  olardin`  fonemaliq  qatinasina  negizdelse  kerek.  Q,  k 

dibistarinin` fonemaliq qatinasi  barliq tu`rki tilderinde birdey ko`rine almaydi. Tu`rki tilderinin` keybir 

toptarinda k dibisinin` qay pozitsiyada qoldaniluina qaray ko`rshi aytilg`an dauistinin` a`serimen «juan» 

ne  «jin`ishke»  estilui  bar.  ”  a`rpimen  a`r  tekti  dibistar  belgilenedi.  Ko`ne  tu`rki  jazbalarinda  so`z 

ortasinda, so`z son`inda aytilg`an, juan dauistilarmen birge qoldanilatin g` tu`rki tilderinin` ko`pshiliginde 

a`r tu`rli o`zgeristerge  wshirag`an. Aytaliq qazaq tilinde diftongiler men qirg`iz t.b. tilderdegi sozilin`qi 

1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling