Qarshi davlat universiteti pedagogika-psixologiya fakulteti ijtimoiy pedagogika, psixologiya va maktabgacha

Qo„shiq ijro etishda ovoz  mashqlarining o„rni. Musiqa mashg‗ulotlarida 

bolalarga tizimli ravishda vokal va xor malakalarini sindirib borish o‗qituvchining 

eng muhim vazifalaridan biridir. Kichik  maktab yoshdagi bolalarning ovoz xosila 

tizilmalari  juda  nozik,  ovoz  diapozonlari  cheklangan  bo‗ladi.  Uzoq  vaqt 

surunkasiga  qo‗shiq  kuylash  bolalar  ovoz  xosila  tizilmalarining  shikastlanishiga 

olib  kelishi  mumkin.  Shuning  uchun  dars  stukturasini  buzib  musiqa  savodi  va 

 

59 

musiqa tinglash faoliyatlari o‗rnida ham qo‗shiq kuylatish xolalariga yo‗l qo‗yish 

tavsiya etilmaydi. 

 

Bolalar  ovoz  xosila  tizilmalariga  patur  yetkazmaslik,  ovoz  saqlashning 

muhim  sharti  ovoz  diapozonlarini  yaxshi  aniqlash  va  ishchi  diapozonlaridagi 

notalardan    tashqariga  chiqmaslik,  shuningdek  vokal  malakalarini  izchilik  bilan 

rivojlantirib  borishdir.    Odatda  har  bir  mashg‗uloti  ovoz  sozlash  malakalaridan 

boshlanib, bu mashqlar bolani navbatdagi vokal kuylash ishalri uchun tayyorlaydi. 

Ovozni  sozlash  mashqlariga  doimiy  ravishda  u  mashg‗ulotdan  bu  mashg‗ulotga 

qaytarilib  keladigan mashqlar ishlatiladi. Bu  mashqlarning vazifasi  ovoz  va nafas 

xosila tizilmalarining to‗g‗ri yo‗nalishda shakllanishini ta‘minlashdan iboratdir. 

 

Birinchi  mashq  odatda  bitta  ovozda  masalan,  sol  oktava  notasida  ijro 

qilinadi.  Bolalarga    bu  tovushni  unlisida  juda  ko‗p  vaqt  davomida  chuzib  turish 

taklif  qilinib,  og‗iz  bushlig‗i  va  hiqildoq  keng  ochilib,  kuylash  xuddi  ―Esnash‖ 

holatida amalga oshiriladi. 

 

Xar  bir  kuylovchi  erkin  nafas  olib  ya‘ni  nafas  tamom  bo‗g‗ilgandan  yana 

nafas olib usha tovushni kuylashni davom etitridadi. Bu holatda umumiy kuyganlik 

va tonning aniqligi har bir bolani umumiy jaranglashda moslashga yordam beradi. 

 

Kuylash jarayonida unison paydo bo‗lib, kuylovchilarning diqqat  bir joyga 

tuplangpnligini sezgandan keyin xormeyster o‗qituvchi navbatdagi mashqqa o‗tish 

mumkin.bu  mashqda  bolalar  shu  sol  tovushni  yana  unlisi  faol  nafas  chiqarish 

orqali to‗rt marta qisqa qilib kuylashlari va beshinchi martasida chuzishlari lozim.  

 

Bu  ijro usuli nafas  jarayonini  faollashtiradi  va  tovushhosil  qilishning erkin, 

zuriqmasdan  bo‗lishini  ta‘minlaydi.  Navabatdagi    mashq  yuqoridagi  mashqni 

unlisida  kuylashdan  iboratdir.  Bunda  tovushni  dumaloq  holda  ya‘ni  yu  yoki  i 

holatda kuylaganda yaqinlashtirish lozim. Bu xolatda yorqin va yaqin jarangdor va 

tovush  tuqmalarning aktiv ishlashiga zamin yaratiladi. 

 

Bu mashqlardan keyin tovushni konsertrik tarbiyalash uslubidan foydalanib 

kuyning diapozoni kengaytirib va boshqa tovushlarda ham yengil kuylashga o‗tish 

mumkin.  

 

60 

 

Ikkinchi  guruh  mashqlar  odatda  u  yoki  bu  vokal  xor  malakalarini 

rivojlantirish uchun qo‗llaniladi. Bu mashqlar zanjir shaklidagi nafas olishini ko‗p 

ovozlikni akapella qilib kuylash malakalarini tartiblaydi. 

 

Masalan gammani yuqoriga yoki pastga butun notalarda kuylanadi va har bir 

tovushning o‗rtasida nafas yanngilanadi. 

 

Bu  mashqda  har  bir  ijrochi  boshqa  ijrochilar  bilan  bir  vaqtga  va  aniq  qilib 

naqasni tiklaydi, so‗ngra intonatsion aniq shu tovushni qaytaradi.  

 

Uchinchi  guruh  mashqlar  rahbari  tomonidan  asarni  o‗rganish  jarayonida 

ishlab chiqiladi. U mashqlar asarni o‗rganish jarayonida paydo bo‗ladigan intatsion 

ritmik yoki boshqa muammolardan kelib chiqqan holda rahbar tomonidan tuziladi. 

Qo„shiqchilikda  ovoz  xosila  tizilmalarining  tuzilishi  va  ahamiyati. 

Insonning ovoz xosila tizilmasi o‗ziga xos murakkab musiqa asbobi bo‗lib o‗zining 

rang-barang  tembr  boyligi  nihoyatda  nozik  musiqa  ifodalash  xususiyatlariga 

egaligi bilan hamma musiqa asboblaridan ustun turadi. Chunki kishi ovozi kuy va 

so‗zni organik payvandlash natijasida musiqiy nutqni asl ma‘nosini ochib beradi. 

Bu  boradi  inson  ovoziga  teng  keladigan  birorta  ham  musiqa  asbobi  yo‗q.  Ovoz 

xosila  tizilmai  tomoq,  xiqildoq,  xaqum  nafas  ravogi  ovoz  pardalari  bog‗lamlari 

rezator va har xil ushalardan iborat. 

 

Xiqildoq  ovoz  paydo  qilish  xosila  tizilmai  vazifasini  bajaradi.  Xiqildoq  

uzuksimon,  qalqonsimon  va  ikkita  shoxsimon  uchburchak  tomonlardan  iborat 

bo‗ladi.  ular  muayyan  muskullar  yordamida  oldinga  va  orqaga  harakat  qiladi. 

Qalqonsimon  tagayning  pastki  uzuksimon  tang‗ayning    xalqa  qismi  ustidagi 

pardalar elastik tolalardan tuzilgan. Tomoqning xalqum devorlari tomonidan nafas 

yo‗li boshlanadi va ovoz ravog‗iga taqaladi. 

Ovoz  ravog‗i  har  ikkala  chetida  juda  nozik  tola-tuqimalaridan  iborat 

kuchliligi  ovoz  barqarorligi,  ovoz  chidamliligi  kabidir.  Ovoz  yumshoq  va 

jarangdor  bo‗lsa,  bu  ovoz  tembri  yaxshi  hisoblanadi.  Aniq  barqarorlik  ovozning 

qaltiramasliligi,  har  bir  tovushni  u  balandlikka  chuzib  tura  olish  qobiliyatiga 

egaligidir. Ovozning chidamliligi esa ko‗ylaganda tez charchamaslik qiyin va katta 

asarlarni  ijro  qilishda  ovozning  toliqmaslik  xususiyati  bilan  belgilanadi.  Qushiq 

 

61 

aytish  manand  tovush  ovoz  pardalarining  tebranishi  hamda  rezanatorlar  tovushni 

kuchlantirish natijasida paydo bo‗ladi.  

      Rezanatorlar ikki hil bo‗ladi: Yuqori va pastki. Yuqori –bosh rezanatorga ovoz 

pardalarining  tepasiga  joylashgan  xiqildoq.,burun  va  og‗iz  bo‗shliqlari  kiradi. 

Pastki  kukrak  rezanatoriga  kukrak  rezanatoriga  kukrak  qafasi  troxeyale  bronxlar 

kiradi.  Rezanatolar tovush xosil qilish  paytida  o‗z  shaklini  xajmini  artikulyatsiya 

xosila tizilmasi orqali o‗zgartirib turadilar.  

     Diapozoni  yuqori  registr  tovushlar,  bosh  rezanotor,  pastki  registr  tovushlari  –

ko‗krak  rezanotor deyiladi.  O‗rta  registr tovushlarini  kuylaganda  aralash bosh  va 

kukrak registrlaridan foydalaniladi.                                                        

    Artikuliyatsiya-lotincha  ―artikul‖  –bo‗linish  degan  ma‘noni  bildiradi.  Talaffuz 

aniq  yoki  noaniq  bo‗linish  artikulyatsiya  xosila  tizilmasining  aktiv  yoki 

passivligiga  bog‗liq.  Vokal  darslarida  olib  boriladigan  ma‘lum  mashqlar 

artikuliyani aktivlashtiradi. Artikulyatsiya xosila tizilmasi organlarni aktivlashtirish 

uchun turli xil mashiqlardan foydalanish mumkin. Masalan, pastki jag‗ xarkatining 

aktivlashtirish uchun ―na‖, ―ma‖, ―da‖ kabi bug‗inlardan  foydalanib mashq qilish 

mumkin. Tug‗ri talaffuz qilishda undosh bug‗inlardan undosh va unli tovushlarni 

o‗zaro munosabati katta ahamiyatiga ega bo‗ladi. 

  

O‗nli tovushlarni uzlashtirishda undosh tovushlarning aniq talaffuzi muhum 

rol o‗ynaydi. 

    

Endi    lab  tish  faolligi  uchun  qilinadigan  mashiqlardan  ayrim  namunalar 

keltiramiz. Lablarning faolligi uchun lab undoshlari z. m. p. ya. f. Va lab unlilari o. 

u.    yu.  tovushlaridan      nu.  mu.  mo.  bu.  ku.    Kabi  bug‗unlar  tuzib  talaffuz  qilish 

mumkin. Til faolligini oshirish uchun undosh d. k. z. l. n. r. s. t. s. ch. sh. Va unli 

tovushlardan  iborat  lya.lyo.lyu.le.  va  hokozo  bug‗inlardan  tuzilgan  mashiqlardan 

foydalanish mumkin.  

    

 Agar u. unlilari k.g. undoshlar bilan qushib ku, ku, gu bug‗inlari yordamida 

mashq  qilinsa  artikulyatsiya  xosila  tizilmasining  orqa  tomoni  faollashadi. 

Shuningdek di, zi, de, ze  bug‗inlar yordamida mashq qilish artikuliyatsiya xosila 

tizilmasining  oldingi  qismini  faollashtiradi  va  tovush  bir  muncha  mayin  va 

 

62 

xarakatchan  bo‗ladi,  til  oldinroqda  joylashadi.  So‗z  talaffuzida  ovoz  kuchli 

tessitura talab qiladi. Yuqori registrda kuylaganda ovoz birmuncha qiyin sharoitda 

bo‗ladi. Bunday paytda yuqori notalarda ovozni shakllantirish bilan so‗zlarni aniq 

tanaffuz qilish oddiy ish bo‗lmaydi. 

    

 Asardagi  adabiy  matn  so‗zlarini  tinglovchilarga  yetkazib  berish  vositasi 

deksiya  deyiladi.  Deksiya  asarning  g‗oyaviy  mazmunini  ochib  berishda  muhim 

o‗rin tutadi. Vokal musiqasida so‗z va muzika bir birini tuldiradi va badiiy obraz 

yaratadi. 

   

  Deksiya  lotincha  ―talaffuz‖ nutq aniq so‗z talaffuzi ma‘nosini bildiradi. 

  

 Musiqa  rahbari  bolalarga  asar  matnini  tug‗ri  va  aniq  talaffuz  qilishni 

o‗rgatish  bilan  cheklanmasdan  so‗zlarni  qanday  talaffuz  qilishni  bilishi  mantiqiy 

urg‗ularga orfoepiya qoidalariga rioya qilishi zarur.      Talaffuzning aniq bo‗lishi 

nutq  xosila  tizilmasining  qanday  joylashganligi  va  ishlashiga  bog‗liq.  Ovoz 

pardalari, tovush xosil qilish  pardalari joylashgan. Odam ovozi juft va toq xiqildoq 

tog‗aylari pardalarining muskullari yordamida bir – biri bilan birikish hosil bo‗ladi. 

Nafas orqali chiqayotgan havo xiqildog‗i tog‗aylar orasida tortilgan baland pastligi 

yo‗g‗on-ingichkali 

xiqildog‗ 

bo‗lishiinng 

katta-kichikligini 

pardalarning 

tarangligiga  ularning  uzunligi  va  qalinligiga,  til  xalqum,-xiqildoq  muskullarning 

qisqarishiga  bog‗liqdir.  Bu  pardalar    yuqori  va  pastda  joylashgan  bo‗lib, 

yuqoridagi soxta pastdagisi esa chin ovoz pardasi deyiladi. 

        Qo‗shiqchilikda  qo‗shiq  aytishga  moyil  va  ma‘lum  ovoz  balandligi,  yoqimli 

tembrga,  tiniq  lirik  yoki  dramatik  kichik  yoki  katta  kuchlanishga  ega  bo‗lgan 

ohangdor ovozlar  kuylashga  monand  ovozlar  hisoblanadi. Yetarli  hajmi  chiroyli 

tembr  ovoz,  lablar,  yumshoq  tanglay,  qattiq  tanlay,  jag‗  tinglash  qo‗shiqchilik 

nutqini tashkil qiladi. Shunday qilib qo‗shiq ijrosida asarning poetik va mazmunini 

tinglovchilarga yetkazib berishda talaffuz talaffuz artikulyatsiya muhim rolb uynar 

ekan. Musiqa madaniyati darslarida bolalarning so‗z talaffuzi mahorati bilan birga 

nutq  madaniyatini  o‗stirib  borish  lozim.  Yaxshi  kuylash  malakasiga  ega  bo‗lgan 

bola har qanday shaklda yozilgan qo‗shiqni to‗g‗ri talaffuz qila oladi. 

 

63 

Bolalar  ovozini  rivojlantirish Ovoz-axborotini o‗zatishning g‗oyat muhim 

tovush  vositasidir,  odamlarning  o‗zaro  aloqa  bog‗lash  vositasidir.  Odamlarning 

ovoz  bilan  bog‗liq  faoliyatining  asosiy  turlari  nutq  va  qo‗shiq  aytishdan  iborat 

bo‗lib, ularga ayni vaqtda musika faoliyatining bir turi deb ham qaraladi.  

 

Ovoz – insonning katta boyligi bo‗lib, bu boylikdan u butun umri davomida 

foydalanadi.  Shu  munosabat  bilan  tovush  xosila  tizilmasini  ustalik  bilan  mashq 

qildirish,  chiniqtirish,  uni  mumkin  qadar  uzoq  vaqt  sog‗lom  saqlashga  intilish 

muhimdir.  

 

Shu  narsa  aniqki,  bolalikdan  qo‗shiq  aytishga  to‗g‗ri  o‗rgatish  odamni 

muzikaviy  –  ijodiy  rivojlantirishnigina  emas,  balki  uning  tovush  xosila  tizilmaini 

mustahkamlash,  ovozni  asrashning  ham  samarali  usulidir.  Qo‗shiq  aytishni 

rivojlantirish nutqning  shakllanishiga ijobiy  ta‘sir  ko‗rsatadi.  Shu sababli qo‗shiq 

aytishga bolalikda to‗g‗ri o‗rgatish muhimdir. Bunda bolaning qo‗shiq ovozni iloji 

boricha ertaroq, ehtiyot bo‗lib, g‗amxo‗rlik bilan rivojlantirish, uning tovush xosila 

tizilmasining holatiga doimo e‘tibor bilan qarash zarur.  

 

Bola  ovozining  rivojlanishi  bola  yoshining  ulg‗ayishi  natijasida  qo‗shiq 

aytishga aniq maqsadni ko‗zlab o‗rgatish tufayli yoki muntazam o‗quv jarayoniga 

uyutirilmagan sharoitlardagi ijobiy ta‘sir ostida, yoki bo‗lmasa har ikkala yo‗lning 

qo‗shilib ketishi tufayli yuz beradigan jarayondir.  

          Bola  ovozining  birlamchi  manbai  bo‗g‗iz  bo‗lib,unda  tovush  naychalari 

oralig‗ida tutashgan tovush pardalari bo‗ladi. Qo‗shiq aytgan vaqtda markaziy asab 

sistemasining boshqaruvida faqat bo‗g‗iz emas, balki artikulyatsiya xosila tizilmai, 

nafas organlari hamda boshqa organ va sistemalar jalb etiladi.  

 

Boladagi  tovush  xosila  tizilmasining  ayrim  organlari  takomillashuvi 

jarayonida  ba‘zan  ular  rivojida  nomutanosiblik  paydo  bo‗ladi.  Bir  tomondan-bu 

jarayonda  sezilarli  sakrashlar  yuz  beradi,  ikkinchi  tomondan  shunday  intervallar 

bo‗ladiki, bunda ayrim organlarning rivojlanishi deyarli sezilarsiz o‗tadi. Ularning 

shakllanishi bir vaqtda tugamasligi ham xarakterlidir.  

 

Qo‗shiq  aytishga  o‗rgatishni  tashkil  etishda  shu  narsa  katta  ahamiyatga 

egadirki,  bolalaning  ovozi  yosh  jihatidan  kamol  topishining  bir  qancha  davrlarini 

 

64 

boshdan kechiradi. Ularning muddatlari turli bolalarda har hil bo‗lib, ba‘zan juda 

katta farq qiladi.  

 

Bunda bolaning ovoz diapozoni bir muncha qisqarishi, kuylash chog‗ida bir 

qadar  o‗ng‗aysizlik,  kuylab  bo‗lgandan  so‗ng  charchoq  paydo  bo‗lishi,  ovoz  

jarangida bir muncha o‗zgarish yuz berishi, masalan u bir oz bo‗g‗ilishi mumkin.   

Qo‗shiqchilik  rivojida  yuqorida  ko‗rsatib  o‗tilgan  optimal  ko‗rsatgichlarga 

erishish uchun qo‗yidagi asosiy qoidalarni bajarish kerak.  

a) qo‗shiq hamisha erkin, tabiiy, zo‗riqmasdan aytilishi kerak;  

b) qo‗shiq aytish xotirjamlikni, faollikni, emotsional tayyorgarlikni, qo‗shiq 

aytish chog‗ida gavdani tutish qoidalariga rioya qilish zarurligini, muayyan asarni 

ijro  etishga  ruhiy  jihatdan  tayyor  bo‗lishi,  o‗zining  musiqa  tinglash  qobilyatini 

muttasil kontrol qilib turishni talab qiladi;  

v)  jarangdor,  lekin  ayni  vaqtda  mayin,  yumshoq,  ohangdor  tovushni, butun 

diapozonda  bir  tekis  bo‗lgan  tovushni  shakllantirishga,  ovozning  individual 

go‗zalligini  saqlashga harakat qilish kerak;  

g)  ovozning  jaranglash  tembrini  ovoz  diapozoning  markaziy  qismidan 

yuqori va pastga  qarab mustahkamlash  hamda rivojlantirish, uning eng chetdagi 

tovushlarini suiiste‘mol qilmaslik, ovozning ishchi diapozoni –butun diapozonning 

shunday  bir  qismiki, uning  doirasi    oson  va  erkin  kuylanadi,  ovozning  bir  tembri 

saqlanib,  undan  aralash  tovushlar  muvaffaqiyatli  shakllantiriladi  degan  fikrga 

asoslanish;  

д) qo‗shiq aytgan vaqtda qichqirish, tovushni zo‗riqtirish mumkin emas;  

ye)  doimo  past  tovush  va  bolaning  lanjligi  bilan  bog‗liq  holda  qo‗shiq 

aytishdan ham naf kam;  

j)  qo‗shiq  nutqining  aniqligi  (talaffuz)  yaxshi  bo‗lmog‗i  uchun  unli 

tovushlarni  to‗g‗ri,  aniq,  lekin  birmuncha  silliqlashtirib  shakllantirish  kerak; 

undosh tovushlarni aniq, keskin, qisqa, har bir kishida ma‘lum darajada individual 

bo‗lgan  qo‗shiq  aytish  rejimida  ovoz  xosila  tizilmasining  ishidagi  qulaylik 

buzmagan holda chiqarish zarur;  

 

65 

Maktabgacha  ta‘lim  muassasalarida  bayram  ertaliklari  jarayonlarida  estetik 

tarbiya berish samarali kechadi. Keyingi paragrafda shu haqda so‘z boradi  

 

II.3. MTM tarbiyalanuvchilari uchun bayram tadbirlarini o‟tkazishda 

musiqaning o‟rni 

Nafosat  tarbiyasining  mazmuni  serqirra  bo‗lib,  musiqa  tarbiya  eng  asosiy 

o‗rinni  egallaydi.  Musiqiy  ta‘limning  oliy  maqsadi:  yosh  avlodni  milliy  musiqa 

merosimizga  vorislik  qila  oladigan  hamda  musiqa  boyligini  idrok  eta  oladigan, 

yetuk,  barkamol,  madaniyatli,  nafaqat  o‗z  milliy  an‘analarini,  balki  boshqa 

millatlar  madaniyatidan  boxabar  va  bu  an‘ana,  madaniyatlarini  hurmat  qiladigan 

qilib  voyaga  yetkazishdan  iboratdir.  Bunda  nafosat  tarbiyasining  ahamiyati 

benihoya kattadir.  

Bayram  ertaliklari  estetik  ya‘ni  nafosat  tarbiyasi  berishda  muhim 

tadbirlardan  biridir. Ertaliklar  bog‗cha hayotining eng  muhim  va tarkibiy  qismiga 

aylangan  bo‗lib,  tantanavorlik,  xursandlik  va  shodlik  holatini  vujudga  keltiradi, 

bolalarning  badiiy  didini  tarbiyalaydi.  Bayram  ertaliklaridan  maqsad,  bolalarni 

nafosat  olamiga  olib  kirish,  ularda  ajoyib  yorqin  taassurotlar  qoldirish  va  shodlik 

baxsh etishdan iboratdir. 

O‗zbekiston  Mustaqillikka  erishdi.  Istiqlol  sharofati  tufayli  qadryatlarimiz, 

unutilgan,  lekin  bola  tarbiyasida  nihoyatda  zarur  bo‗lgan  urf-odatlarimiz 

tiklanmoqda.  Shu  sababli  bayram  ertaliklari  shaklan  va  mazmunan  o‗zgarmoqda. 

Bolalar bog‗chalarida nishonlanadigan asosiy bayramlar quyidagilardan iborat: 

1. O‗zbekiston Respublikasi Mustaqillik kuni. 

2. O‗qituvchi va murabbiylar kuni. 

3. Mehrjon bayrami. 

4. Yangi yil bayrami. 

5. Vatan himoyachilari kuni. 

6. Xalqaro xotin-qizlar bayrami. 

7. Navro‗z bayrami. 

8. Xotira va qadrlash kuni. 

 

66 

9. Gul va qushlar bayrami. 

10. Sog‗lomjon va polvonjon bayram ertaligi. 

11. Bolalarni maktab quchog‗iga kuzatish tadbiri. 

Har bir bayramning o‗z ma‘nosi va alohida xususiyati bor. 

Masalan,  1  sentabrda  nishonlanadigan  Mustaqillik  bayramida  vatanni 

sevish  va  e‘zozlash,  unga  munosib  farzand  bo‗lib  yetishish,  uning  yutuqlaridan 

faxrlanish  hissi  tarbiyalanadi.  Bayram  katta  guruh  bolalari  bilan  o‗tkazilib,  ular 

O‗zbekiston Respublikasi madhiyasini kuylaydilar. Kichik va o‗rta guruh bolalari 

tomoshabin  sifatida  qatnashadilar.  Ertalikdagi  o‗yinlar,  inssenirovkalarda 

xalqimizning  erishgan  yutuqlari,  mehnatning  insonga  quvonch  baxsh  etishi 

odamlarning  bir-biriga  mehr-oqibati,  qadriyatlarimiz  ko‗rsatilishi  kerak.  Musiqa 

rahbari bayram dasturini tuzishda ijodiy yondoshib, zamonaviy bolalar qo‗shiqlari 

bilan bir qatorda, o‗zbek xalq qo‗shiqlarini ham dasturga kiritishimiz lozim. 

Mehrjon  bayramida  mehnat  mavsumi  yakuniga  yetayotganligini  ifodalab, 

«Quyosh bobo» ga minnatdorchilik bildirib, «Bobodehqon» mehnatini, «Ona yer» 

saxovatini,  mehr  muruvvatini,  «Kuzjon»  ning  to‗kin  sochinligini  ramziy  obrazlar 

orqali  chuqurroq  idrok  etishlariga  erishish  lozim.  Bu  bayramni  katta,  o‗rta  va 

kichik guruh tarzida o‗tkazish mumkin. Bayram tantanalarida iloji boricha o‗zbek 

milliy  asboblarini  (karnay,  sunray,  nog‗ora)  jalb  qilish  tavsiya  etiladi.  Imkoniyat 

bo‗lmasa, 

fonogrammadan 

foydalanish 

lozim. 

Askiyalar 

va 

kichik 

sahnalashtirilgan ertaklar ham bo‗lishi tavsiya etiladi. Qo‗shiq, lapar (aytishuv) va 

askiyalar mazmuni bolalarga tushunarli bo‗lishi kerak. 

Yangi  yil  bayrami  butun  dunyoda  ramziy  qabul  qilingan  bo‗lib,  jahon 

bolalarining eng sevimli bayramidir. Unda chiroyli bezatilgan  archa, quvnoq kuy, 

qo‗shiq  va  o‗yinlar  Qorbobo,  Qorqiz  va  turli  ertak  qahramonlari,  o‗rmon 

hayvonlari ishtirok etib, bolalar bilan xursandchilik qiladilar. 

Navro„z bayramida uyg‗onayotgan borliq, tabiat ulug‗lanadi. Qadriyat, urf-

odat  udumlarini  aks  ettiruvchi  mazkur  bayram,  tabiat  uyg‗onishi,  yangi  mehnat 

mavsumining  boshlanishi,  tabiat  go‗zalligidan  zavqlanish  va  uni  asray  bilish, 

ko‗kalamzorlashtirish, mehnatni ulug‗lash kabi g‗oyalarni o‗zida mujassam etadi. 

 

67 

Qo‗shiq-yallalar  kuylanadi,  o‗lanaytishuvlar  va  turli  xil  qiziqarli  o‗yinlar 

o‗tkaziladi.  Bu  bayramni  bog‗cha  sharoitidan  kelib  chiqqan  holda,  zalda  yoki 

hovlida o‗tkazish mumkin. 

Qadimda  sharq  xalqlari  o‗z  sayllariga  odamlarni  karnay-surnay  orqali 

chorlaganlar.  Shuning  uchun  bayramning  tantanali  qismida  milliy  cholg‗u 

asboblardan  yoki  fonogrammadan  foydalanish  lozim.  Badiiy  qismda  quvnoq 

qo‗shiqlar yangraydi. 

8 mart bayramida bolalar onalari, buvilari, opalari, tarbiyachilariga bo‗lgan 

mehrlari  va  ulkan  muhabbatlarini  qo‗shiq,  she‘r,  raqs,  o‗yinlarida  ifodalaydilar. 

Ularning mehnatlarini e‘zozlab, minnatdorchilik bildirib, o‗z qo‗llari bilan yasagan 

sovg‗alarini taqdim etadilar. Ular uchun  katta, o‗rta va kichik guruhlarda konsert 

uyushtiriladi. Bayram uchun to‗g‗ri tanlangan qo‗shiq, musiqa, sahna ko‗rinishlari 

bolalarda  xushchaqchaq  kayfiyat  tug‗dirishda  katta  ahamiyatga  ega.  Ular 

bayramning umumiy xarakteriga, mazmuniga mos bo‗lishi kerak. Agar bog‗chada 

xalq  cholg‗u  asboblaridan  tuzulgan  bolalar  ansambli  bo‗lsa,  uni  ham  bayram 

dasturiga kiritish kerak. 

Buyuk  siymolar  tavallud  topgan  kunlar  uchun  badiiy  musiqiy  nafosat 

soatlarini  tashkil  etish,  bolalarda  milliy  g‗urur  tuyg‗ularini  shakllantirib  boradi. 

Ularning rasmlarini ko‗rsatib, buyuk xizmatlari haqida ma‘lumotlar berish, bolalar 

yoshiga  mos  asarlari  bilan  tanishtirish  esa  bolalar  ma‘naviyatini  oshiradi. 

Shuningdek,  bayramlar  bolalarni  Respublikamizda  yashaydigan  barcha  millat  va 

xalqlarning  urf-odatlari,  qo‗shiq  va  o‗yinlari  bilan  tanishtirish  hamda  ularga 

nisbatan hurmat ruhida tarbiyalashda kata o‗rin egallaydi. 

Kichik, o„rta, katta va tayyorlov guruhlarida bayram ertaliklari 

MTM  da olib  boriladigan barcha bayram  ertaliklari  vositasida oliyjanob  fazilatlar 

yosh  avlodga  bog‗cha  yoshidan  boshlab  shakillantiriladi.  Bayram  ertaliklari 

jarayonida  bola  hayotiy  voqiylikni  musiqaviy  obrazlar  orqali  idrok  etib  boradi. 

Bolalar  yoshiga  xos  musiqa  asarlari  kichintoylarda  unutilmas  taassurot  qoldiradi, 

ularni  ruhiy  dunyosini  boyitadi.  Bog‗cha  sharoitidagi  musiqaviy  tarbiya  badiiy 

adabiyot va tasviriy san‘at bilan uzviy bog‗langan holda amalga oshiriladi. 

 

68 

Kichik va o„rta guruhlarda bayram ertaliklari 

1.  Mustaqillik  bayrami.  Bu  bayram  tadbiri  1-sentabrda  o‗tkaziladi.  Tadbir 

O‗zbekiston Davlat madhiyasining yangrashi bilan boshlanadi. Bolalar Vatanimiz 

haqidagi she‘rlarni yoddan o‗qib, qo‗shiqlar ijro etadilar. 

2. Mehrjon bayrami  – Bobodehqon va ona zaminni ulug‗lovchi  bayramdir. U 25-

oktabrdan 5-noyabrgacha o‗tkaziladi. 

3.  Archa  bayrami.  Bu  bayramda  Qorbobo,  Qorqiz  va  sevimli  ertak  qahramonlari 

ishtirok etadilar. 

4. 8-mart – Onajonlar bayrami. 

5. Navro‗z bayrami 21-martdan boshlanadi. 

6. Sog‗lom va polvonjon tadbiri esa 1-iyunda o‗tkaziladi.