Qarshi muhandislik iqtisodiyot instituti

2. Bugungi kunda ta‟limni axborotlashtirishning asosiy yо„nalishlari 
 
Ta‘lim-tarbiya jarayoniga zamonaviy pedagogik texnologiyalarni qо‗llash avvalo pedagogik 
munosabatlarni  insonparvarlashtirish  va  demokratizatsiyalashni  talab  etadi.  Chunki  busiz 
qо‗llangan har qanday pedagogik texnologiya kutilgan samarani bermaydi. 
Pedagogik munosabatlarni insonparvarlashtirish va demokratlashtirish asosidagi pedagogik 
texnologiya avtoritar texnologiyaga qarama-qarshi bо‗lib, pedagogik jarayonda hamkorlik, ta‘lim 
oluvchilar shaxsini xurmat qilish orqali shaxsning taxsil olishi, ijod bilan shug‗ullanishi va о‗zini 
о‗zi  rivojlantirishiga  kulay  ijtimoiy  va  psixologik  muhit  yaratadi.  Mazkur  jarayonda  talaba  о‗z 
о‗quv faoliyatining subyekti sanaladi va pedagog bilan hamkorlikda yagona ta‘lim jarayonining 
subyekti - ta‘lim-tarbiya vazifalarini xal etadi. 
Axborot  texnologiyalari:  kompyuterlar  va  axborot-kommunikatsiya  vositalarining  ta‘lim 
jarayonida  qо‗llanilishi,  talabalarning  ular  bilan  bemalol  ishlay  olishlari  pedagogik  jarayondagi 
eng  muhim  kamchiliklardan  hisoblangan  subyektivizmni  cheklaydi.  Masalan,  agar  talabaning 
javobi yoki bevosita о‗zlashtirishini baholash о‗qituvchining talaba shaxsiga munosabati ta‘sirida 
kechgan bо‗lsa, mashinalar vositasida beriladigan ma‘lumotlar obyektiv harakterga ega bо‗ladi. 
Ikkinchidan, kompyuter orqali yetkazilayotgan ma‘lumotni zarurat bо‗lganida, qayta-qayta 
chaqirish  va  takrorlash  imkoniyati  о‗quvchi-talabalarga  masalaning  mohiyatini  tushunishga 
yordam beradi. 
Uchinchidan,  har  bir  professor-о‗qituvchining  о‗zigagina  xos  bо‗lgan  tushuntirish  uslubi, 
metodik  yondashuvi  mavjud.  AKT  vositalaridan  foydalanish  pedagogik  jarayonlar  ichidagi 
samarasiz uslubiyotlarga barham beradi. 
Tо‗rtinchidan,  axborot  texnologiyalari  bilim,  axborotlarni  sxemalar,  rasmlar,  jadvallar, 
grafik  va  diagrammalar,  multimedia  orqali  ifodalashga  keng  imkoniyat  yaratadi.  Shuningdek, 
о‗quv-xujjatli filmlardan keng foydalanish mumkin. Bu о‗quvchi-talabalarning obrazli xotirasini 
ancha jonlantirib, ularning eslab qolish qobiliyatini kuchaytiradi о‗rganilayotgan masalaga divdat 
qaratishga undaydi. 
Beshinchidan,  axborot  vositalaridagi  ma‘lumotlarni  kichik  hajmli  disket,  disklarga  yozib 
olish va ulardan zarur paytda foydalanish mumkin. Bu ham vaqtni, ham mablag‗ni tejaydi. Ularni 
kerakli miqdorda kо‗paytirish mumkin. 
Ularning  hammasi  yoshlarning  ongini  о‗stiradi,  ularda  texnik  vositalardan  foydalanish 
kо‗nikmasi hosil bо‗ladi. 
Zamonaviy pedagogik texnologiyalarning mazmunini ifodalovchi asosiy belgilaridan biri  - 
axborot  texnologiyasi  va  texnik  vositalardan  foydalanish  bо‗lib,  uning  naqadar  samaraliligi, 
birinchidan,  о‗quv  jarayonida  qо‗llash  uchun  mavjud  didaktik  materiallarga,  ikkinchidan, 
pedagoglarning  о‗z  amaliy  faoliyatlarida  texnik  vositalar  va  didaktik  materiallardan  metodik 
jihatdan tо‗g‗ri foydalana olishlariga bog‗liq. 
Axborotli  ta‘lim  jarayoni  oldindan  pedagogik  loyihalangandagina  kо‗zlangan  maqsadga 
erishish  mumkin.  Pedagogik  jarayonni  kompyuterlashtirish  asosiy  yо‗nalishlaridan  biri  va 
zamonaviy pedagogik texnologiyalarning shug‗ullanishi lozim bо‗lgan sohasidir. 
Ta‘lim  jarayonida  axborot  texnologiyalaridan  foydalanish  quyidagilarning  mavjud 
bо‗lishini taqozo etadi: 
- ta‘limning texnik  vositalari  sifatida kompyuterlar va kommunikatsiya vositalari; 
- ta‘lim jarayonini tashkil etish uchun unta mos tizimli va amaliy dastur ta‘minoti; 

-  talim-tarbiya  jarayonida  yangi  о‗quv-texnika  vositalarini  tatbiq  etish  bо‗yicha  mos 
metodik ishlanmalar. 
Bular, о‗z navbachida, quyidagi muammolarni keltirib chiqaradi. 
1.  Texnik  muammolar  -  bular  ta‘lim  tizimida  foydalaniladigan  elektron-hisoblash  va 
mikroprotsessor  texnikasiga  quyiladigan  talablarni,  ularni  amalda  qо‗llash  xususiyatlarini 
belgilaydi; 
2. Dastur muammolari - bular ta‘lim tizimida foydalanish uchun dastur ta‘minotining tarkibi 
va turlarini, ularning qо‗llanish tarkibi va xususiyatlarini belgilaydi; 
3.  Tayyorgarlik  muammolari  -  bular  о‗qituvchi  va  о‗quvchi,  pedagog  va  talabalarning 
axborot-kommunikatsiya  texnologiyalaridan,  shu  jumladan,  hisoblash  texnikasidan  ham 
foydalanish о‗quvi bilan bog‗liqdir. 
Bugungi  kunda  ta‘limni  axborotlashtirishda  asosiy  yо‗nalish  turli  о‗quv  fanlari  buiicha 
pedagogik  dastur  vositalarini  yaratishdan  iborat  bо‗lib  qoldi.  Ammo  mavjud  va  ishlab 
chiqilayotgan  kompyuter  texnikasi  bazasidagi  pedagogik  dastur  vositalari  о‗qitish  nuqtai 
nazaridan  ta‘lim  sifatida  muhim  siljishlarga  olib  kelishi  mumkin.  Buning  sabablaridan  biri 
kompyuter  texnologiyalari  an‘anaviy  tashkil  etilgan  о‗qitish  jarayonida  joriy  etila 
boshlanganligidir.  U  о‗zining  asosiy  mazmuni  va  metodlari  bо‗yicha  bu  texnologiyalarga 
yо‗naltirilmagan va ularga ehtiyoj sezmaydi. 
Shuningdek,  texnik  va  dasturli  axborot  texnologiyalari  ham  mavjud  bо‗lib,  ularga 
quyidagilar kiradi: 
EHM  tarmoklari.  Hozirgi  vaqtda  bilimlarning  barcha  sohalarida  EHM  yoki  kompyuter 
(lokal  yoki  global)  tarmoklari  keng  tarqalgan.  EHM  lokal  tarmoqlari  uncha  katta  bо‗lmagan 
fazoda  amalga  oshiriladi  va  axborot  xizmati  turli  tarmoqlarining  integratori  bо‗ladi.  Ular 
tashkilotlardagi  barcha  axborot  texnologiyalari  vositalarini  birlashtiradi  hamda  ularning 
samaradorligini  oshiradi.  EHM  global  tarmoqlari  esa,  axborotni  katta  masofalarga  uzatilishini 
amalga oshirshp imkonini beradi. 
Yо‘ldoshli  aloqa  tizimlari.  Kо‗plab  yer  ustidagi  stansiyalarni  va  yer  sun‘iy  yо‗ldoshidagi 
retrenslyatorlarni  о‗z  ichiga  oladi.  Bugungi  kunga  kelib,  bu  tizimlar  kompyuterlar  orasidagi 
aloqani amalga oshirish uchun ma‘lumotlar tо‗plash hamda televideniye dasturini о‗zatish uchun 
ishlatilmoqda. 
Sun’iy intellekt tizimlari. Sun‘iy intellekt elementli AKTning boshqalaridan farqi shundaki, 
oddiy  AKTlari  faqat  statistik  ma‘lumotlarni,  sun‘iy  intellekt  tizimlari  esa  bilimlarni  ishlab 
chiqadi.  Informatikaning alohida  yо‗nalishi  - sun‘iy intellektdir. Odam  aqliy faoliyatining ba‘zi 
turlarini amalga oshiruvchi dasturli - texnika vositalari ishlab chiqilmoqda. 
Elektron  pochta  -  bu  korrespondensiyalar  almashishi  uchun  pochtaga  о‗xshash  axborot 
uzatish va ishlab chiqishning elektron usullaridan foydalanish, ya‘ni bosma materiallar, jadvallar 
va jurnallarni о‗zatish hamda elektron pochta yoki qog‗ozsiz pochta aloqalari xizmatidan iborat 
bо‗lib,  u  xabarlarni  tо‗plash,  ishlab  chiqish  va  taqdim  etish  hamda  ma‘lumotlarni  uzatish 
tarmoqlari tizimidir. 
Elektron pochta asosida aholiga elektron gazeta va jurnallar kabi axborot xizmati kо‗rsatish 
amalga  oshirilgan.  Sо‗nggi  yillarda  jahon  bozorida  elektron  nashrlar  borgan  sari  kо‗p  о‗rin 
egallamoqda. Bu jarayon kompakt optik disklar keng tarqalishi bilan tezlashdi. 
Telekonferensiyalar  —  zamonaviy  axborot  texnologiyalarning  amalga  oshirilishiga  misol 
bо‗la  oladi.  Telekonferensiyalarni  о‗tkazish  uchun  quyidagi  apparaturalardan  foydalaniladi: 
terminallar,  televezion  kameralar,  grafik  displeylar,  katta  namoyish  ekranlari.  Shuningdek, 
telekonferensiyalar  orqali  dolzarb  masalalar  muhokamasini  tezkorlik  bilan  tashkil  etish, 
muhokama  uchun  istalgan  rasmli  materiallardan  foydalanish,  dolzarb  masalalarni  muhokama 
qilishga  ishtirok  etuvchi  mutaxassislar  doirasini  kengaytirish,  xalqaro  ma‘lumotlar  banklaridagi 
istalgan axborotdan foydalanish kabi imkoniyatlar yuzaga keladi. 
Bugungi  kunga  kelib,  Oliy  va  о‗rta  maxsus  о‗quv  yurtlarida  virtual  stendlardan 
muvaffaqiyatli foydalanilmoqda. Xush, virtual stend deganda nimani tushunamiz? 

Virtual  stend  -  о‗quv  amaliy  stendi  yoki  о‗quv-malaka  ustaxonasi  bо‗lib,  о‗quvchi-
talabalarning  nazariy  bilimlarini  mustahkamlashga,  kompyuter  dastur  va  texnologiyalari  orqali 
ma‘lum yо‗nalishda zaruriy kо‗nikmalarni hosil qilishga yordam beradi. 
Virtual  stendlar  har  bir  о‗quvchi-talaba  uchun  texnikaga  о‗zining  kirish  parametrlarini 
«buyurishga»,  о‗z  bilimlarini  nazorat  qilishga  imkon  beradi.  Laboratoriya  ishini  о‗tkazish,  uni 
zarur  tartibda  tushunish  va  hokazolar  bilan  bog‗liq  vaqtdan  yо‗qotish  esa  kompyuter  samarasi 
hisobiga kamaytiriladi. 
О‗qitishning  zamonaviy  axborot  texnologiyalari  о‗quvchi-talabaning  emas,  u  eng  avvalo, 
о‗qituvchi  (pedagog)ning  texnologiyasidir.  О‗quvchi-talaba  zamonaviy  axborot  texnologiyasini 
о‗rganmaydi,  balki  uning  mahsulotidan  о‗qitishning  texnik  vositasi  sifatida  foydalanadi. 
О‗qituvchi  (pedagog)  zamonaviy  texnologiyalarni  qо‗llab  darsga  tayyorlanadi,  darsni  tashkil 
qiladi,  о‗quvchi-talabalar  bilimini  nazorat  qiladi  va  uning  vazifasi  ta‘lim  mazmunini 
takomillashtirish 
uchun 
kompyuterlashtirishning 
eng 
yuqori 
darajasidagi 
axborot 
texnologiyalarini ta‘lim jarayoniga olib kirishdan iborat bо‗ladi. 
Axborot  texnologiyalari,  kompyuterlashtirish  va  kompyuter  tarmoklari  negizida  ta‘lim 
jarayonini  axborot  bilan  ta‘minlashni  rivojlantirish  omillari  kompyuterlashtirishning  har  ikkala 
yо‗nalishini  ham  rivojlantirib  borish  zaruriyatiga  bog‗lanadi.  Buning  uchun  shu  sohada  qabul 
qilingan  meyoriy-huquqiy  hujjatlarga  asoslangan  holda  uzluksiz  ta‘lim  tizimining  hamma 
bosqichlarida «kompyuterlashtirishning konsepsiyasi» yaratilishi lozim. 
Kompyuterli  texnologiyalar  dasturli  о‗qitish  g‗oyalarini  rivojlantiradi,  zamonaviy 
kompyuterlar  va  telekommunikatsiyalarning  noyob  imkoniyatlari  bilan  bog‗liq  ta‘limning  hali 
tadqiq qilinmagan yangi texnologik variantlarini ochadi. Ta‘limning kompyuterli (yangi axborot) 
texnologiyalari  -  bu  axborotni  tayyorlash  va  uni  ta‘lim  oluvchiga  uzatish  jarayoni  bо‗lib,  uning 
amalga oshirish vositasi kompyuterdir, ya‘ni: 
-  о‗quvchi-talabalarda  axborot  bilan  ishlash  mahoratini  shakllantirish,  ularning 
kommunikativ qobiliyatlarini rivojlantirish; 
- «axborotli jamiyat» shaxsini tayyorlash; 
- ta‘lim oluvchilarshshg о‗zlashtirish imkoni darajasidagi va yetarli miqdorda axborot bilan 
ta‘minlash; 
-  о‗quvchi-talabalarda  tadqiqotchilik  mahoratini,  optimal  qarorlar  qabul  qilish  qobiliyatini 
shakllantirish va rivojlantirish. 
Axborot  texnologiyalaridan  faqat  о‗quv  jarayonida  emas,  balki  uzluksiz  ta‘lim  tizimida 
faoliyat  yuritayotgan  о‗qituvchilarni  ilmiy-texnik  va  maxsus  axborot  bilan  ta‘minlaydigan 
axborot  ishida,  ta‘lim  tizimini  boshqarishda  va  kadrlarning  malakasini  oshirish  hamda  ularni 
qayta tayyorlash tizimida ham foydalanish mumkin. 
Rivojlangan mamlakatlarda axborot texnologiyalarini ta‘limga joriy etishda ularning texnik 
vositalarini  integratsiyalash  asosiy  yо‗nalish  bо‗lmoqda.  Shu  munosabat  bilan,  xatto 
«multimedia» tushunchasi  paydo bо‗ldiki, u о‗qitishda kо‗pchilik texnik vositalardan kompleks 
foydalanishni  bildiradi.  Multimediani  qо‗llagan  holda  eng  muhim  narsa  о‗quvchi-talabalarni 
kerakli  axborotni  tanlab  olishga  о‗rgatishdan  iborat  bо‗ladi.  О‗qituvchi  (pedagog)ning  vazifasi 
axborotni berishdan iborat emas, balki uni topishda yordam berishdan iborat bо‗ladi, о‗qituvchi 
(pedagog) bilimlar sohasida yо‗l kо‗rsatuvchi hamdir. 
 
3. Iqtisodchi-pedagog mahoratiga qо„yiladigan asosiy talablar 
 
«Kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturi»  g‗oyalarini  amaliyotga  tatbiq  etish,  respublika  ta‘lim 
tizimida  olib  borilayotgan  islohotaar  muvaffaqiyatini  ta‘minlash  kо‗p  jihatdan  pedagoglarning 
ma‘naviy  qiyofasi  hamda  kasbiy  mahoratlariga  bog‗liq.  Shaxsni  tarbiyalash  ishi  nihoyatda 
murakkab  va  qiyin  faoliyat  jarayoni  bо‗lib,  juda  qadimdan  ushbu  faoliyatga  jamiyatning  yetuk 
kishilari  jalb  etilgan.  Xususan,  qadimgi  Gretsiya  va  Rim  tarixidan  yaxshi  bilamizki,  miloddan 
avvalgi davrlarda ham  yosh avlod tarbiyasi о‗zining ma‘naviy qiyofasi va aqliy qobiliyati bilan 
jamiyat  a‘zolari  о‗rtasida  yuksak  xurmat-ehtiromga  sazovor  bо‗lgan  kishilar,  donishmandlar 

zimmasiga  ishonib  toshpirilgan.  Chunki  yosh  avlod  tarbiyasi,  uning  tashkil  etish,  mazmuni 
nafaqat  shaxs  kamolotini  balki  jamiyat  taraqqiyotini  ta‘minlashda  muhim  ahamiyatga  ega. 
Shuning uchun ham doimo bu masalaga alohida diqqat qaratilgan. 
О‗zbekiston  Respublikasining  «Ta‘lim  tо‗g‗risida»  gi  Qonunining  5-moddasi  7  bandiga 
muvofiq  pedagogik  faoliyat  bilan  shug‗ullanish  sud  xukmiga  asosan  man  etilgan  shaxslarning 
ta‘lim muassasalarida faoliyat olib borishlariga yо‗l qо‗yilmaydi. 
Uzluksiz ta‘lim tizimini amalga oshirish jarayonida yosh avlodni kо‗ngildagidek о‗qitish va 
tarbiyalash haqida gap borar ekan, bunday g‗oyat murakkab va kо‗p qirrali vazifani faqat yuksak 
malaka  va  pedagogik  mahoratga  ega  bо‗lgan  о‗qituvchi  kadrlar  bilangina  amalga  oshirish 
mumkinligini  ta‘kidlash  lozim.  Pedagogning  ijodiy  potensiali  uning  о‗z  ijodkorlik  sifatlarini 
shakllantirishga  intilishida,  pedagogik  odobining  namoyon  bо‗lishida,  qobiliyati  va  kasbiy 
malakasini  takomillashtirishida,  kutilmagan  vaziyatlarda  topqirlik  qila  olishida,  о‗quvchi-
talabalarni komillik sari mohirlik bilan yetaklay olishida kо‗rinadi. 
Pedagogik  jarayonda  о‗zining  yangi  g‗oyalarni  ishlab  chiqish  qobiliyatini  doimo 
rivojlantiradigan va takomillashtiradigan о‗qituvchi iqtidorli hisoblanadi. Pedagogik ijodiyot - о‗z 
mohiyatiga  kо‗ra,  odamning  yangi  bilimlarni  hosil  qilish  va  takomillashtirish  bо‗yicha  ijodiy 
ishining  kasbiy,  maxsus  ifodasidir.  Pedagogik  izlanish  о‗qitishda  doimo  ma‘lum  yо‗nalishdagi 
subyektga  nisbatan  aniqlashtirilgan  bо‗ladi.  Pedagogik  izlanish  natijasida  yangilikning  asosiy 
namoyon  bо‗lish  shakllari  kundalik  о‗quv-tarbiyaviy  muammolarning  nostandart  yechimlari, 
pedagogik  ta‘sir  usullarining  metodik  va  nazariy  jihatdan  mukammal  ishlab  chiqilishi,  ixtiro 
etilishi va takomillashuvi hamda ulardan samarali foydalanishda kо‗rinadi. 
Kadrlarning yangi avlodini tayyorlash muammosining samarali yechimi, birinchi navbatda, 
hozirgi  kun  talablariga  javob  bera  oladigan  psixologiya,  pedagogika,  iqtisodiyot,  ekologik 
madaniyat,  huquqshunoslik  va  shunga  о‗xshash  boshqa  fanlarning  bilim  asoslarini  chuqur 
biladigan  professional  malakaga  ega  bо‗lgan,  har  tomonlama  chuqur  bilimga  ega  bо‗lgan 
о‗qituvchi kadrlarning tayyorlanishi bilan bog‗liqdir. 
О‗zbekiston Respublikasi aholisi uchun ta‘lim darajasini oshiruvchi omillardan biri bо‗lib, 
ijtimoiy yо‗naltirilgan bozor iqtisodiyotiga jadal sur‘atlar bilan kirib borish jarayoni hisoblanadi. 
Bu  birinchi  navbatda,  bozor  munosabatlarining  rivojlanishiga  bog‗liq  bо‗lib,  u  jarayon  bilim 
darajasiga,  iqtisodiyot  va  ekologiya  (atrof-muhit),  kompyuter  texnikasi  va  zpmonaviy 
texnologiyalar  ustuvor  bо‗lgan  va  milliy  iqtisodiyotning  tarmoqlari  rivojlanishi  va  eng  asosiysi 
ta‘lim tizimining takomillashuvi va kadrlar tayyorlashga bog‗liq bо‗ladi. 
Bugungi  kun  mutaxassisi  har  tomonlama  rivojlangan  yuqori  darajadagi  intellektga  ega 
bо‗lgan, fan asoslarini chuqur о‗rgangan bilimdon, zukko, dono, fidoiy, ma‘rifatli va ma‘naviyatli 
inson bо‗lishi kerak. U о‗z mutaxassisligi, iqtisodchilikdan tashqari, xorijiy tillardan birini bilishi 
hamda axborot-kommunikatsion texnologiyalardan foydalana olishi shart. 
Shu darajada raqobatbardosh kadrlar tayyorlash uchun murabbiyning о‗zi yuksak darajada 
malaka va kasbiy mahoratga ega bо‗lishi kerak. Shuning uchun ham  «Kadrlar tayyorlash milliy 
dasturi» mutaxassis tayyorlovchi pedagogga qо‗yiladigan zamon talablari majmuini belgilaydi. 
Bir-biriga  bog‗liq  bо‗lgan  talablarning  majmui,  pedagogning  umumlashtirilgan  modelini 
tashkil  etadi.  Umumlashgan  modelga  muvofiq  о‗qituvchiga  qо‗yiladigan  asosiy  talablar 
quyidagilardan iborat: 
- ta‘lim berish mahorati; 
- tarbiyalay olish mahorati; 
- о‗quv-tarbiya jarayonida inson omilini ta‘minlovchi shaxsiy fazilatlari; 
- ta‘lim oluvchilarning bilimlarini xolisona baholay olish va nazorat qila olish mahorati va 
x.k. 
Umumlashtirilgan  modelning  doirasidagi  malakaviy  zamon  talablari  pedagog  «qiyofa»sini 
ifodalaydi.  Ideal iqtisodchi  - pedagog modeli quyidagi chizmada ifodalangan bо‗lib, unda qabul 
qilingan  ta‘lim  standartlari  hamda  unta  kelajakdagi  kasbi  tomonidan  quyiladigan  talablar  aks 
ettirilgan. 
 

4. Iqtisodiy inqiroz shаroitidа jаmiyatni tаrаqqiyotigа hissа qo‟shishdа iqtisodchi-
pеdаgoglаrgа хos bo‟lgаn kаsbiy, ахloqiy хislаtlаr. 
 
Iqtisodchi  -  pedagog  ta‘lim  yо‗nalishini  tanlagan  talabalar  iqtisodchi  sifatida  iqtisodiy 
fanlarni  chuqur  bilishi,  olgan  bilim  va  kо‗nikmalarini  qо‗llay  bilishi  zarur  bо‗lsa,  pedagog 
sifatida  iqtisodiy  fanlarni  о‗quvchi-talabalar  ongiga  yetkazish  mahoratiga  ega  bо‗lishi  lozim. 
Demak, kasb ta‘limi yо‗nalishini tanlagan talabalar boshqalarga nisbatan ham mashaqqatli, ham 
faxrli mutaxassislikni tanlaganlari ularga qо‗shimcha mas‘uliyat yuklaydi. 
О‗qituvchilik-katta san‘atdir. Bu san‘atga u  yoki  bu pedagog osongina, о‗z-о‗zidan erisha 
olmaydi.  Shuning  uchun  о‗qituvchilik  kasbiga,  ya‘ni  sog‗lom  avlod  uchun  chinakam  murabbiy 
bо‗lishga  xavasi,  ishtiyoqi  zо‗r,  zamon  talablarini  tez  va  chuqur  tushunadigan,  о‗zining  ilmiy, 
ijtimoiy-siyosiy  saviyasini,  pedagogik  mahoratini  izchillik  bilan  amalga  oshirib  boruvchi, 
mustaqillik  g‗oyasi  va  mafkurasi  bilan  puxta  qurollantirilgan,  haqikiy  vatanparvar  va 
mehnatsevar kishilargina erisha oladilar. 
Pedagogik  mahorat  tug‗ma  talant  yoki  nasldan-naslga  о‗tuvchi  xususiyat  emas,  balki 
uning negizida izlanish va ijodiy mehnat yotadi. Shuning uchun ham pedagogik mahorat hamma 
о‗qituvchilar uchun standart, ya‘ni bir qolipdagi ish usuli emas, balki u har bir о‗qituvchining о‗z 
ustida ishlashi, ijodiy mehnati jarayonida tashkil topadi va rivojlanadi. 
Bu  jarayonda  ilg‗or  о‗qituvchining  pedagogik  mahorati  va  tajribalarini  boshqa  о‗qituvchi 
о‗rganishi,  undan  ijodiy  foydalanishi  va  о‗z  faoliyatini  ilg‗or  tajribalar  bilan  boyitishi  zarur. 
Ta‘lim jarayonida о‗qituvchi bilan о‗quvchi yoki talabalar о‗rtasida о‗zaro jonli til muloqoti, fikr 
almashuv munosabatlari, samimiy hurmat va asosiy maqsadga erishishda yaqin hamkorlik lozim. 
Mazmuni  sayoz,  amaliy  tajribadan,  turmushdan  ajralib  qolgan,  umumiy  sо‗z  va  quruq 
nasihatgо‗ylikdan  iborat  bо‗lgan,  rasmiyat  uchun  yuzaki  о‗tkaziladigan  dars  (ma‘ruza)  va 
boshqa о‗quv mashg‗ulotlari о‗quvchi, talabalarni qiziqtirmaydi, ularni ilmiy, g‗oyaviy jihatdan 
yetarli oziqlantirmaydi. 
Har bir о‗qituvchi о‗z qobiliyatini dars berishda namoyon qilib, ma‘ruza va nutqida о‗ziga 
xos  jihatlarini  kо‗rsatadi.  Ma‘lum  bir  mavzuni  yoritishda  о‗qituvchi  о‗zi  yaxshi  bilgan  yoki 
о‗zining  ilmiy  izlanishlari  bilan  bog‗liq  bо‗lgan,  lekin  shu  mavzuga  tо‗g‗ridan-tо‗g‗ri  bog‗liq 
bо‗lmagan savolga kо‗p vaqt ajratib, qolgan savollarni kо‗rib chiqish uchun vaqt yetmay qolishi 
mumkin. Bu - mavzuni bayon qilishda didaktikaning izchillik prinsiplarini buzilishiga olib keladi. 
Shu  sababli,  о‗quv  mashg‗ulotlarini  shunday  tashkil  qolish  kerakki,  ularning  ta‘sirida 
talabalarda  shu  fanga  nisbatan  turli  qarashlar,  ilmiy  tafakkur  va  e‘tiqodlar  vujudga  kelishi  va 
shakllanishi kerak. 
Pedagogik  qobiliyat  va  mahorat  о‗qituvchida  osonlik  bilan  shakllanmaydi.  Bu  kasbni 
tanlagan  kishi  о‗z  maqsadiga  erishish  uchun  uzluksiz  о‗qishi,  о‗rganishi  va  izlanishi,  ijodiy 
mehnat qilishi, о‗z yurti va dunyodagi real voqelikni tez anglashi va о‗z mehnatining mamlakat 
uchun qanchalik zarurligini chuqur his qilishi zarur. 
Uzluksiz ta‘lim tizimida dars va boshqa turdagi  barcha о‗quv mashg‗ulotlarini mukammal 
tashkil  qilish  -  о‗qituvchining  birinchi  navbatdagi  vazifasidir.  Yuqori  saviyada  о‗tkazilgan 
mashg‗ulotlar yoshlar ongida uzoq saqlanadi, ularda imon-e‘tiqod va mafkuraning shakllanishiga 
ijobiy ta‘sir kо‗rsatadi. Shu sababli, о‗qituvchining ilmiy saviyasi uning о‗z burchiga munosabati, 
yoshlarga  murabbiylik  ishtiyoqi,  pedagogik  mahorati  va  eng  avvalo,  sifatli  dars  bera  olishida 
kо‗rinadi.  Fan  о‗qituvchisining  faoliyatiga  beriladigan  baho  darajasini  ham  dars  va  boshqa 
turdagi mashg‗ulotlarning sifati belgilaydi. 
 

 
О‗qituvchi  maxsus  pedagogik,  psixologik  va  mutaxassislik  ma‘lumotiga  metodik 
tayyorgarlikka, shuningdek, yuksak axloqiy fazilatlarga ega shaxs sanaladi. Zamonaviy iqtisodchi 
- pedagog qiyofasida quyidagi fazilatlar namoyon bо‗la olishi kerak. О‗qituvchi: 
1.  Jamiyat  ijtimoiy  hayotida  rо‗y  berayotgan  о‗zgarishlar,  olib  borilayotgan  ijtimoiy 
islohotlar mohiyatini chuqur anglab  yetishi hamda bu borada о‗quvchi-talabalarga tо‗g‗ri, asosli 
ma‘lumotlarni berib borishi lozim. 
2.  Kuchli  va  keng  qamrovli  bilimga  ega  bо‗lishi,  ilm-fan,  texnika  va  texnologiya  
yangiliklari va yutuqlaridan xabardor bо‗lishi talab etiladi. 
3.  О‗z  mutaxassisligi  bо‗yicha  chuqur,  puxta  bilimga  ega  bо‗lishi,  о‗z  ustida  tinimsiz 
ishlashi va izlanishi lozim.  
4.  Gapirib  turib,  о‗ylashni  bilishi  kerak.  О‗qituvchilik  kasbining,  mehnatining, 
mahoratining  о‗ziga  xosligi  ham  shunda.  Dars  berishda  fikrlash,  о‗ylash  va  gapirish  jarayoni 
qо‗shilib ketadi. Avval о‗ylab olib, keyin sо‗zlashga fursat bо‗lmaydi. 
5.  Pedagogika  va  psixologiya  fanlari  asoslarini  puxta  bilishi,  ta‘lim-tarbiya  jarayonida 
о‗quvchilarning  yosh  va  psixologik  xususiyatlarini  inobatga  olgan  holda  faoliyat  tashkil  etishi 
kerak. 
Kasbiy bilim va kо„nikmalar 
1.  Fundamental umumiy va maxsus bilimlar. 
2.  Ta‘lim-tarbiya jarayonining mazmun-
mohiyati, strukturasi haqidagi bilimlar. 
3.  Psixologik-pedagogik bilimlar. 
4.  Antropologik bilimlar tizimi. 
5.  Metodologik bilimlar majmui. 
6.  Bir butun pedagogik jarayonning 
qonuniyatlari haqidagi bilimlar. 
7.  Psixologik
-pedagogik texnologiya 
asoslari haqida bilimlar.
 
8. 
Tadqiqot va tajriba-sinov ishlarini 
tashkil etish va о‗tkazish haqidagi bilimlar.
 
9. 
Psixologik –pedagogik tashxis qilish 
kо‗nikmalari.
 
10. 
Ta‘lim jarayonini loyihalashtirish, 
amalga oshirish, baholash kо‗nikmalari.
 
11. 
Kommunikativ kо‗nikmalar.
 
12. 
Tashkilotchilik kо‗nikmalari.
 
13. 
Refleksiv kо‗nikmalar