Qishloq qurilish texnologiyasi

bet14/15
Sana15.12.2019
Hajmi
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15

  Sopol,  shisha va polis-

tirol  sopolaklar  bilan  koshinlash  ovkat  tayyorlash  xonalarida,  san- 
uzellarda,  tibbiyot  m uassasalarining  b o g 1 lash  va jarrohlik  xonalarida 
ishlatiladi (66-rasm).
6 6 -ra sm .  D e v o r n i  sirla n g a n   p litk a la r  b ilan   k o sh in la sh   sxem asi:
1-re ja la sh  plitkalari;  2—shoqul
0 ‘lchami  150x150,  100x150  va  75x150  mm  bo‘lgan  keramik 
plitkalar  sement-qum li  yoki  polim ersementli  m astikalar  bilan 
mahkamlanadi.  qorishm a  qalinligi  7... 15  mm  ni  tashkil  etadi.  Bir 
xildagi choklarni hosil qilish uchun diametri 3mm b o ‘lgan qistirgichlar 
va  1...1.5  mm  li  m ixlar  ishlatiladi.  Ularni  qorishm a  m a’lum  darajada 
qotgandan so‘ng chiqarib olinadi.
Oynadan  tayyorlangan  plitkalar  yuzaga  yaxshi  yopishishi  uchun 
plitkaning  orqa  tomoni  qum  bilan  ishlanadi  yoki  suyuq  shisha  surtib 
qum  sepiladi.  Bunday  plitkalar  tarkibi  1:3  yoki  1:4  b o‘lgan  va 
10%  PVA  dispersiyasi  qo‘shilgan  sement-qumli  qorishm alar  yoki 
polim ersement mastikasi  yordam ida mahkamlanadi.
Polistirol  sopolaklar  kum aronli  yoki  kanifol  m astikasi  bilan  m ah­
kamlanadi.
O ic h a m i  100x100,  150x150,  150x200  mm  va  qalinligi  2..4  mm 
bo‘lgan  polivinilxlorid  plitkalari  (PVX)  KN-2  va  KN-3  markali 
kumaron  nayritli  m astikalar bilan  mahkamlanadi.

Yuzalar 3 kishilik zveno tom onidan  koshinlanadi. V yoki  IV toifali 
koshinlovchi plitkalam i m ahkam lash v au lam in g to ‘g ‘riliginitekshirish 
bilan,  III  toifali  koshinlovchi  plitkalarni  saralash  va tayyorlash  bilan; 
II  toifali  koshinlovchi  qorishm ani  tayyorlab  ish  o ‘rniga  uzatib  berish 
bilan shug‘ullanadi.
Qish  sharoitida  koshinlash  ishlarini  bajarishda  xona  harorati  10°C 
dan kam b o im a slig i, qorishm a harorati kam ida  15°C b o iis h i va g is h t 
devorlardagi  nam lik  8%  dan  oshmasligi  kerak.  X onadagi  m usbat 
harorat koshinlash ishlari tugagandan so ‘ng  15 kun davom ida saqlanib 
turishi kerak.
11.6. Bo‘yash ishlari
B o ‘yash  ishlari  barcha  turdagi  qurilish-montaj  va  boshqa  ishlar 
tugagandan  so ‘ng  bajariladi.  Faqat  linoleumli  va  parketli  pollar 
bo ‘yash  ishlaridan  so 'n g   bajariladi.  B o‘yash  ishlari  boshlangunga 
qadar  deraza oynalari  solingan,  isitish,  suv  bilan ta ’m inlash  va oqava 
suv tarm oqlari m ontaji tugallangan  va sinab k o ‘rilgan b o ‘lishi kerak.
Pardoz sifatiga k o ‘ra b o‘yash oddiy, sifatli  va yuqori  sifatli boMishi 
mumkin.
Oddiy  b o ‘yash  chorvachilik,  parrandachilik  binolari,  om borlar  va 
vaqtinchalik binolarda q o ila n ila d i.  Sifatli  b o ‘yash turar jo y  binolari, 
maktablar,  bolalar  b o g‘chalari  va  shu  kabi  binolarda  ishlatiladi. 
Yuqori  sifatli  bo'yash  mehm onxona,  m adaniyat  saroylari,  klublar, 
kinoteatrlar, m uzeylar va shu kabi binolam i pardozlashda  ishlatiladi.
B o ‘yash  ishlari  binoga  ko‘rk  berish  bilan  birga  konstruksiyalami 
tashqi muhitning zararli ta ’siridan himoya qilish vazifasini ham bajaradi.
Ishlatiladigan  materiallar.  B o‘yash  ishlarida  foydalaniladigan 
m ateriallar quyidagi turlarga b o iin a d i:
a)  B og‘lovchi  materiallar.  Suv  q o ‘shib  tayyorlanadigan  bo‘yoqlar 
uchun b o g io v ch i  m aterial sifatida ohak,  sement,  suyuq shisha va turli 
yelim lar ishlatiladi.  Suv qo'shilm aydigan  bo'yoqlar uchun m ineral va 
o ‘sim lik moylari, tabiiy va sun’iy smolalar,  bitum  ishlatiladi;
b)  Pigm entlar  (rang  beruvchilar)  va  toidirgichlar.  T oidirgichlar 
sifatida tuyilgan talk, slyuda, trepel, tuyilgan asbest va qum ishlatiladi;
v) Tayyor bo‘yoq  va laklar;

g) Yordamchi  materiallar:  eritgich,  shpatlcvka,  gruntovka. yuvgieh 
(smivki), alifning qurishini  tezlatuvchi  suyuqlik  (sikkativlar).
Tayyor bo ‘yoq va laklar quyidagi turlarga  bo'linadi:
1)  suv  q o ‘shiladigan  bo‘yoqlar tarkibiga ohakli,  sementli,  yclimli, 
kazeinli, silikatli, suv emulsiyali bo‘yoqlar kiradi. Yelimli bo‘yoq bo'r, 
yelim, suv va pigm ent aralashm asidan tayyorlanadi. Silikatli bo‘yoqlar 
ishqorbardoshli  pigment,  kaliyli  suyuq  shisha ( K ,0   .  m S i0 2),  b o 'r va 
boshqa to ‘ldirgichlar aralashm asidan tayyorlanadi.
2) moy bo ‘yoqlar pigmentlar va a lif aralashm asidan  tayyorlanadi.
3) emalli bo‘yoqlar pigmentlar va lak aralashm asidan tayyorlanadi.
B o‘yash  ishlarini bajarish.  Во" у ash  ishlari tarkibiga quyidagilar ki­
radi: yuzalarni tayyorlash, gruntovka qilish, shpatlevka qilish va bo‘yash.
Yuzalarni  tayyorlash  ishlarining  tarkibi  bo‘yaladigan  yuzaning 
turiga,  ishlatiladigan  bo‘yoqlarga  va  pardoz  sifatiga  bog‘liq  b o ‘ladi. 
Suvalgan  yuzalardagi  qotib  qolgan  qorishm alar  qirib  olinadi,  darzlar 
berkitiladi.  So‘ngra yuza gruntovka qilinadi. Agar bo ‘yash  sifatli yoki 
yuqori  sifatli  boMsa,  shpatlevka va gruntovka qilinadi.
Suv  q o ‘shilgan  gruntovka  odatda  m exanizatsiyalashgan  usuida 
elektrokraskopult yordam ida bajariladi. S u v q o ‘shilm aydigan gruntov­
ka purkovchi  pistolet, valik va kistlar yordam ida bajariladi (67-rasm).
Ohakli b o ‘yoq!ar bilan bino va inshootning ichki va tashqi yuzalari 
bo'yaladi.
Yelimli  bo'yoqlar  binoning  ichki  suvaigan  devorlari  va  shiplarini 
bo‘yashda ishlatiladi. B o‘yash  ishlari gruntovka qilingandan  so‘ng 24 
soatdan  kechikm ay boshlanishi  kerak.
Kazeinli  bo ‘yoqlar tashqi va ichki devorlarni  bo ‘yashda ishlatiladi. 
Ularni purkovchi  pistolet yoki valiklar,  kistlar yordam ida bajariladi.
Silikatli  bo‘yoqlar  bilan  gruntovka  qilinmagan,  lekin  suv  bilan 
namlangan  ichki va tashqi yuzalarni  b o‘yaladi.
Sementli va polim er b o ‘yoqlar (perxiorvinil - PXV) tashqi yuzalarni 
bo‘yashda  ishlatiladi.
M oy  bo'yoqlar  bilan  suvalgan  va  yog‘och  yuzalar,  sanitariya- 
texnikaviy jihozlar,  metall  konstruksiyalar bo‘yaladi.

6 7 -r a s m , B o ‘y a sh   ish la r id a   fo v d a la n ila d ig a n   a sb o b la r  va  a p p a ra tla r:
a - k o ‘l  asboblari:  b -v alik ;  d -viskozim etr:  e-sh p atly o v k a  sochish  agregati; 
f-silliqlash  m ashinalari;
Emalli bo ‘yoqlar bilan y o g'och va metall yuzalar bcryaladi. Emalli 
bo ‘yoqlarning quyidagi turlari  ishlatiladi:
-  pentaftalli;
-  uchuvchi  smolali:  PXV,  nitroem alli N S-25.  nitrogliftalli NS-132 
va epoksidli  E P -5 1;
-  ichki pardozlash  ishlarida  qoMlaniladigan  gliftalli GF-230.
B o ‘yash ishlari  ikki usulda tashkil etilishi mumkin:
1) taqsim langan-uzluksiz oqim  usuli;
2)  m ajmuali  uzluksiz oqim usuli.
Taqsim langan-uzluksiz  oqim  usulida  har  bir  ish  turi  brigadaning 
zvenolarigataqsim lanadi. M asalan, yuzalarni tayyorlash va shpatlevka 
qilish  bitta  zvenoga,  ship  va  devorlarni  b o ‘yash  ikkinchi  zvenoga, 
eshik va derazalarni  bo‘yash uchinchi zvenoga va hokazo.
Kom pleks-uzluksiz oqim usulida esa har bir zveno o ‘ziga ajratilgan 
bo‘lmadagi barcha ishlarni bajaradi.
B o‘yash  ishlarini  qish  paytida  bajarilganda  xona  harorati  10°S 
dan  kam  b o im a slig i,  nisbiy  nam lik  70%  dan  ortib  ketm asligi  kerak. 
B o ‘yashgatayyorlangan yuzalarning namligi  8% dan oshmasligi zarur.

11.7.  Gulqog‘oz yopishtirish  ishlari
Ishlatiladigan  materiallar.  Gul  q og‘oz  yopishtirish  ishlari  turar 
joy   va  jam oat  binolarini  pardozlashda  yakunlovchi  jarayon  hisob- 
lanadi. Gul qog‘oz yopishtirish  ishlaridan so ‘ng faqatgina duradgorlik 
buyumlari  va  pollar  bo ‘yalishi  m umkin.  Turar jo y   va jam oat  binolari 
devorlariga  yopishtirish  uchun  oddiy  gulqog‘oz,  linkrust  va  poliv- 
inilxlorid plyonkalari  ishlatiladi.
Linkrustning asosi qog‘ozdan iborat b o ‘lib, yuzasigapolivinilxtorid 
(PVX) pastasi bilan b o ‘rtma tasvir beriladi.
PVX  plyonkalari  gazlama  asosli,  qog‘oz  asosli,  asossiz  va  o ‘zi 
yopishuvchi turlarga b o iin a d i.
0 ‘zi  yopishuvchi  plyonkalarning  orqa  tom oniga  yopishishga 
qarshi q o g‘oz bilan himoyalangan  yelim  surtiladi.  Yopishishga qarshi 
him oya  qog‘ozi  plyonkani  o ‘ram a  holiga  keltirilganda  bir-biriga 
yopishib  qolishdan saqlaydi.
G ulqog‘ozlarniyopishtirishda avvallaribug‘d oy unidanvakraxm al- 
dan tayyorlangan sirach (kleystr)lar keng qo'llanilgan. Keyingi yillarda 
KMS  (karboksim etilsellyuloza)  sun’iy  yelimi  va  m ayda  tuyilgan 
bo‘r  aralashm asidan  tayyorlangan  sirach  ishlatilm oqda.  Shuningdek 
plyonkali  gulqog‘ozlam i  yopishtirishda  polivinilatsetat  emulsiyasi 
PVAyoki KMS, “B ustilat”, “G um ilaks”, “ Sintelaks” tipidagi yelimlar 
ishlatiladi.
Linkrust  uchun  KM S  yelimi.  kum aronli  yoki  kanifolli  m astikalar 
ishlatiladi.
Devorlarga  gulqog‘oz yopishtirish.  G ulqog'oz  yopishtiriladigan 
yuzalarda narnlik yog‘och yuzalar uchun  12% dan, boshqa m ateriallar 
uchun  8%  dan  oshmasligi  kerak.  G ulqog‘oz  yopishtirishdan  avval 
suvoq  qilingan  yuzalar  tozalanadi,  y og ‘och  yuzalarga  esa  karton 
koplanadi.  Suvoqning  notekis  joylari  shpatlevka  qilinadi.  S o'ngra 
devorga gazeta yoki shunga o ‘xshash qog'oz yopishtirib chiqiladi.
Oddiy  gul  qog‘ozlarni yopishtirishda orqa sirtiga  valik yordam ida 
sirach  surtib  chiqiladi.  Sirach  surtilgandan  so‘ng  5...7  m inut  o ‘tgach 
yopishtirilishi kerak. Gul qog‘ozni yopishtirish tashqi devor tom ondagi 
burchakdan  boshlanib,  oynadan  eshikka  tom on  davom  ettiriladi. 
Oddiy  gul qog‘ozlar choklari  bostirib yopishtiriladi.

G azlam a asosli yuviladigan sintetik gul qog‘ozlar “Bustilat” yelimi 
bilan  yopishtiriladi.  Yelim  surtilgandan  so‘ng  gul  qog‘oz!ar  30...40 
mm  chok  bostirib  yopishtiriladi.  3...4  soat  o 'tgach  metall  chizg‘ich 
yordam ida chok o ‘rtasidan qirqib chiqiladi.  Gul qog‘ozning kirqilgan 
chetlari  qayta yelim lanadi va  bir-biriga uchm a-uch (tekkizib) yopish­
tiriladi va chok atrofi yaxshilab bosib tekislab chiqiladi.
Q og'oz  asosli  gul  q og‘ozlar  KMS  yelimi  bilan  yopishtiriladi. 
Yopishtirishdan  avval  gul  qog‘ozlar  o ‘rami  yoziladi  va  to 'g 'ri  xolga 
kelguncha shunday saqlanadi. So' ngra valik yordam ida gul q o g‘ozning 
orqa  sirtiga  va  devorga  yupqa  yelim   surtiladi,  so ‘ngra  chok  bostirib 
yopishtiriladi.
Asosi  boMmagan  PV X  plyonkalari  kum aron-nayritli  KN-2  yoki 
KN-3  yelim i  bilan  yopishtiriladi.  Devor  va  plyonkaga  yelim  shpatel 
yoki  kistlar  yordam ida  surtiladi  va  10  mm  gacha  chok  bostirib 
yopishtiriladi.
0 ‘zi yopishuvchi plyonkalam i yopishtirishda plyonkaning 80... 100 
mm  qismidagi  him oya  qog‘ozi  archib  olinadi  va  shu joyi  devorning 
yuqori  qism iga  yopishtiriladi.  S o'ng ra  him oya  qog‘ozining  qolgan 
qismi  olib  tashlanadi  va  yum shoq  ch o ‘tka  yordam ida  gul  qog‘oz 
devorga yopishtiriladi.  5...10 mm chok bostiriladi.
Linkrustni  yopishtirishda yuzalar shpatlevka qilinadi  va aliflanadi. 
Linkrust  5...10  m inut  davomida  50...60°S  li  suvda  ushlab  turiladi, 
so‘ngra  6... 10  soat  nam lik  holatida  saqlab  turiladi.  Linkrust  uchma- 
uch  qilib  (chetlarini  bir-biriga  tekkizib)  yopishtiriladi.  Pastki  qismi 
plintus  orasiga  kiritiladi.  5...7  kun  o ‘tgach  (y a’ni  to ‘la  qurigandan 
so‘ng)  linkrust  sirti  m oy  bo'yoq  bilan  bo‘yalishi  mumkin.  Linkrust 
uchun  devor  sirtiga  gazeta  yopishtirilm aydi,  lekin  yaxshilab  sirach 
yoki  yelim  surtib chiqiladi.
Gul qog‘oz yopishtirish  ishlarini  II,  III,  IV  toifali  3  kishilik zveno 
bajaradi.  Ill  va  IV  toifali  ishchilar  asosiy jarayonlarni  bajaradilar.  II 
toifali  Ishchi  devorning  notekis  joylarini  tekislash,  alohida  joylarni 
shpatlevka qilish,  so‘rilam i o ‘rnatish bilan  shug‘ullanadi.
G ulqog‘oz yopishtirish  ishlarini  qish  sharoitida bajarilganda  xona 
harorati  150C dan kam  bo‘lmasligi kerak.

G ulqog‘ozIarning  yopishtirish  jarayonida  vertikaldan  o g is h i  1 
mm  dan  oshmasligi,  chokda  bezaklam ing  siljishi  k o ‘pi  bilan  0.5  mm 
b o iis h i kerak. 3 m m asofadan turib qaralganda choklar sezilmaydigan 
b o iis h i zarur.
11.8. Pol ishlari texnologivasi
Pollar  binoning  konstruktiv  qismi  b o iib   odamlar,  jonivorlar, 
transport vositalari, jihozlardan tushadigan yuklanishlarni  va mexanik 
hamda agressiv m uhit ta ’sirlarini qabul qilishga m o ijallangan.
Pollar kam yeyiluvchan, mustahkam, oson ta ’m irlanadigan bo‘ lishi, 
zarbaviy  yuklanishlar,  agressiv  muhit  va  harorat  ta'siriga  chidamli 
b o iis h i  kerak.  Bundan  tashqari  issiq,  changlanmaydigan,  shovqinsiz 
va  issiqni, tovushni,  suvni o ik azm ay d ig an  b o iis h i zarur.
Pollar grunt yoki  orayopm alar ustiga hosil qilinadi.  Polning asosiy 
elementlari:  asos, to'sham a qatlam,  qoplam a qatlam. Qoplam a qatlam 
asosiy  elem ent  b o iib ,  polning  nom lanishini  belgilaydi.  Shunga 
k o ‘ra  pollar donador m aterialli  (taxta,  parket,  plita,  plitkalar),  o ‘rama 
materialli  (linoleum),  yaxlit  qoplamali  (mozaikali,  ksilolitli,  betonli, 
polim er-betonli,  tsem ent-qum li)  b o iis h i mumkin.
Polning asosi  grunt yoki orayopm a plitalari hisoblanadi.  To'sham a 
qatlam qum, chaqilgan tosh, shag'al, shlak, beton, glinobetondan hosil 
qilinishi  mumkin.
Yaxlit qoplamali pollar hosil qilish.  Betonli, m ozaikali va tsement- 
qumli pollar m a’muriy va jam oat binolarining vestibyullarida, umumiy 
ovkatlanish  korxonalari  va  m agazinlarning  savdo  zallarida  hamda 
sanoat binolarida  ishlatiladi.
Beton  pollar  25...50  mm  dan  iborat  bir  qatlamli.  m ozaikali  va 
tsem ent-qum li  pollar  ikki  qatlamli:  ostki-25...30  mm.  ustki  15...20 
mm  qilib  hosil  qilinadi  (68-rasm).  Bunday  pollar  uchun  markasi 
kamida  400  b o ig a n   portlandtsement,  yirikligi  5... 15  mm  b o ig a n  
chaqilgan  tosh  (marmar,  diabaz,  kvartsit)  va  kum dan  hosil  qilingan 
beton  qorishm alari  ishlatiladi.  Rang  berish  zarurati  b o ig a n d a   ok 
portlandtsement va pigmentlardan  foydalaniladi.

68-rasm   M ozaikali pol  qatlam ini  hosil  qilish  sxem asi
1-asos;  2 -to ‘sham a qatiam;  3-ajratuvchi  elem ent;  4-m ozaikali  qoplam a qatiam.
B irx il rangli mozaikali pollar, beton vatsem ent-qum li pollar2,5...3 
m  li  polosalarga  boMib  hosil  qilinadi.  Turli  rangli  m ozaikali  pollar 
oyna,  latun  yoki  alyum iniydan  tayyorlangan jilkalar  yordam ida  turli 
shakllarga bo ‘lib hosil qilinadi.  Bunda 3...5  sutkadan so ‘ng m ozaikali 
pol  sirti qirg‘ich m ashinalar yordam ida silliqlanadi.
M etallsem ent  qoplam ali  pollar  bosmaxona,  m exanik-yig‘uv  va 
m etallni qayta ishlash tsexlarida qo ‘llaniladi. Bunda  1...5  mm  li metall 
qirindilari,  tsem ent  va  suvdan  hosil  qilingan  qorishm a  20...30  mm 
qalinlikda,  yangi  to ‘shalgan  15...20  mm  qalinlikdagi  tsem ent-qumli 
qatiam  ustiga  yotqiziladi  va  vibroreyka  yordam ida  zichlanadi.  7... 12 
kundan so ‘ng m ashinalar yordam ida yuzasi  silliqlanishi mumkin.
Asfaltbeton  qoplam ali  pollar  garajlarda,  sanoat  binolarining  sex- 
larida  ham da  grunt  namligi  katta  boMgan  hollarda  ishlatiladi.  As­
faltbeton  qorishm asini  (bitum,  qum,  tsem ent)  yotqizishdan  a w a l 
asos  tozalanadi  va  kerosin,  benzin  yoki  solyarkada  eritilgan  bitum 
bilan  gruntovka  qilinadi.  Zichlash  uchun  q o ‘lda  g ‘ildiratiladigan 
katoklardan,  imkoniyat  boMgan  hollarda  5...10  t  li  katoklardan 
foydalaniladi. Bunday pollarning yuzalari  bo'yalishi  mumkin.

Ksilolitli pollar to ‘q im achilikfabrikalari,gilam to‘qish kom binatlari 
va qaerda issiq, changlanm aydigan pollarga zarurat b o is a  q o ‘llaniladi. 
qorishm a  kaustik  magnezit,  xlorli  m agniyning  suvli  eritmasi  va  igna 
bargli  daraxtlarning  qirindisidan  tayyorlanadi.  Rang  berish  uchun 
pigm entlardan  foydalaniladi.  Pol  ikki  qatlamli  qilib  hosil  qilinadi. 
qurigandan  so ‘ng  m ashinalar  yordam ida  silliqlanadi  va  kanifolli 
m astika bilan ishlov beriladi.
Polim ertsem ent betonli pollar sanoat binolarining tsexlarida tozalik 
va  changlanm aslikka  katta  e ’tibor  beriladigan  hollarda  ishlatiladi. 
Bunda  qorishm a  portlandtsem ent  va  PVA dispersiyasi, qum, chaqil- 
gan tosh yoki  shag‘al,  pigm ent va  suv  aralashm asidan  hosil  qilinadi. 
T o'sham a qatiam m ustahkam ligi 20 M Pa dan kam b o im a g a n  betondan 
iborat b o iib , suv va PVA dispersiyasi bilan gruntovka qilinadi. Yuzasi 
silliqlanadi.
Tabiiy  tosh  qoplamali  pollar  m ehmonxonalar  vestibyullari,  teatr 
foyelarida  ishlatilishi mumkin.  Bunda uzunligi  300...600 mm,  qalinligi 
15 ...20 mm bo ‘lgan m armar plitalari va m arm ar mayda toshlar ishlatiladi.
Donador  m aterialli  pollar.  Taxta  pollar  turar  jo y   va  jam oat 
binolarida  ishlatiladi.  Bunda  qalinligi  29...37  mm  li  taxtalar  va  25- 
40x80-120  mm  li  lagalardan  foydalaniladi.  Lagalar orasidagi  m asofa
0,4- 0,6 m ni tashkil etadi.
Parket  pollar donali  parketdan  va  parket  shitlaridan  hosil  qilinishi 
mumkin (69-rasm). Donali parketning asosi taxta, DSP, tsem ent-qum li 
qatiam bo ‘lishi mumkin. Parket asosga m ix yoki issiq va sovuq bitumli, 
bitum -kauchukli  va  boshqa  m astikalar  yordam ida  m ahkam lanadi. 
Parket  shitlari  zavod  sharoitida  1200x1200;  1000x1000  va  800x800 
mm o ‘lchamda  tayyorlanib,  lagalarga m ahkamlanadi.
Suvga  chidamli  DSP  pollar  350-400  mm  masofada  joylashgan 
lagalarga  m ix  bilan  mahkamlanadi.  Plita  choklari  shpatlevka  qilinadi 
va bo‘yaladi.
K eram ikplitkali pollar 100x100,150x150m m  li plitkalarni tsement- 
qumli qorishm a (markasi  150) bilan m ahkam lab hosil qilinadi.

6 9 -r a sm   P a r k e t sh c h itla r i  va  d o n a li  p a rk etd a n   p ol  h o sil q ilish
a-  tovushdan xim oyalovchi  elem entlarni  o'rnatish;  b-parket shchiti; 
v-parket taxtalarini  m ix bilan m ahkam lash;  g-parket shitlarini  m ahkam lash; 
d-polni  pardozlash; ye-donali  parketni joylashtirish; 
j-parketni m astika  bilan yopishtirish;  i-parketli  polni  m ix bilan
0 ‘ram a  materialli  pollar.  Bunday  pollar  turar-joy  va jam oat  bino- 
larida  qo‘llaniladi.  Linoleum li  pol  ishlari  barcha  qurilish-montaj 
va  pardozlash  ishlari  tugagandan  so‘ng  bajariladi.  Linoleum ni 
yopishtirishda yelim va mastikalardan foydalaniladi. Linoleum  o'ram i 
yozilib,  xonada 2-3  kun  saqlanadi.  Linoleum ni  to ‘shashdan  avval  pol 
asosi  suyultirilgan yelim   yoki m astika bilan gruntovka qilinadi. Xona 
o ich a m ig a  moslab qirqilgan linoleum o ‘ramlari bo‘y la m a y o ‘nalishda 
bir-biriga  20...30  mm  kirishtirib  to ‘shaladi.  So‘ngra  o ‘ramlarga 
yelilri  yoki  IM stika  surtib  (choklarriing  100..Л50  rhm  keftglikdagi 
qism iga  surtilmaydi)  navbatm a-havbat  ybpishtirib  chiqiladi:  Yelim 
yoki  m astika kiirigach,  p o ‘lat chizg'ich va m axsus  pichoq  yordam ida 
choklardagi linoleum chetlari qirqib olinadi; yelim yoki m astika surtib 
choklar  yopishtirib  chiqiladi.  Linoleum ni  xona  o ich a m id a   qirqib, 
payvandlab  quruqlayin  to ‘shalishi  ham   mumkin.  Bunda  linoleum 
chetlari plintuslar bilan bostirib m ahkam lab q o ‘yiladi.

1.  Oyna solishda  qanday turdagi  oynalar va oynadan tayyorlangan 
buyum lar ishlatiladi?
2. Oyna solish  ishlarining bajarilish tartibini tushuntiring.
3.  Suvoqlar qanday turlarga bo ‘linadi?
4.  Suvoq  ishlari qanday tartibda bajariladi?
5. Koshinlash  ishlarida qanday m ateriallar ishlatiladi?
6.  Koshinlash  ishlarining bajarilish  tartibini tushuntiring?
7.  B o 'y ash   ishlarida  foydalaniladigan  m ateriallar  qanday turlarga 
bo'linadi?
8. B o'yash ishlarining bajarilish tartibini tushuntiring.
9.  G ulqog‘oz yopishtirish ishlari  qanday tartibda bajariladi?
10. Yaxlit qoplam ali pollar qanday tartibda xosil qilinadi?
11. Linoleum li pol  ishlari qanday tartibda bajariladi?

G L O  S S A R I Y
Anker -  qo‘z g ‘alm as qurilm aga yoki yerda bekitib,  mixlab tashla- 
nadigan m axkam lash  moslamasi.
Arka - ikki  tayanch orasidagi egri yopma, xar xil  m aterialdan  bo‘- 
lishi  mumkin.
Armatura  -  1)  (o'zak)  binokorlik  qurilm alariga  tarkibiy  uyg‘un- 
lashgan kuchaytirish  unsuri;  2)  asosiy jixozlar tarkibiga kirm aydigan, 
lekin  uning  m e’yoriy  ishlashini  ta ’m inlash  uchun  zarur  (quvur 
o'tkazgich, elektrotexnik va b.  o ’zak) yordam chi m oslam a va qismlar.
Bikrlik - qurilmaning shakl  o ‘zgarishiga qarshilik ko‘rsatish  qobi- 
liyatini  baxolovchi  tavsifi.
Bino  (inshoot)  sinchi  -  kuchni  va  tasirni  o ‘ziga  oluvchi  va  bino 
(inshoot)  m ustaxkam ligini  va  turg‘unligini  ta ’minlovchi  yuk  k o ‘ta- 
ruvchi  o ‘zak tizimi.
Bino (inshoot)ning turg‘unligi - bino (inshoot)ning uni  birlamchi 
statik  yoki  dinam ik  muvozanat  xolatidan  chiqarishga  o ‘rinuvchi 
zo ‘riqishlarga qarshi  turish xususiyati.
Bino - yuk k o ’taruvchi va to ‘suvchi yoki  birgalikdagi (ko'taruvchi 
va  to ‘suvchi)  qurilm alardan  tarkib  topib,  yerda  yopiq  xajm  tashkil 
etuvchi  vazifaviy  belgisiga  qarab  odamlarni  yashashi  yoki  bo‘lishiga 
va turli ko ‘rinishdagi  ishlab chiqarish jarayonlarini bajarishga m o ija l- 
langan qurilish tizimi.
Binokorlik qurilihalari  -  bino yoki  inshootlarrting yuk  ko‘taruv- 
chi,  to ‘sqich  yoxud  qo‘shma  (yuk  ko‘taruvchi  va  to ‘sqich)  vazifasini 
bajaruvchi unsurlari.
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling