Qishloq qurilish texnologiyasi


 To‘ldiriladigan  ustun-qoziqlarni hosil qilish uslublari

bet6/15
Sana15.12.2019
Hajmi
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15

6.2. To‘ldiriladigan  ustun-qoziqlarni hosil qilish uslublari
Gruntda  ustun-qoziq  o ‘rnini  hosil  qilish,  m aterialni  joylashtirish 
va  zichlash  usullariga  ko ‘ra  to ‘ldiriladigan  ustun-qoziqlar  quyidagi 
turlarga  bo‘linadi:  burg‘ilab  to'ldiriladigan,  siqilgan  havo  yordam ida 
to‘ldiriladigan (pnevmatik), titratib zichlanadigan.
6.2.1. Burg‘ilab to‘ldiriladigan  ustun-qoziqlar hosil qilish
Bunday  ustun-qoziqlar  uch  xil  usulda  hosil  qilinadi:  quduq 
devorlarini  m ustaxkam lam asdan  hosil  qilish  (quruq  usul);  quduq 
devorlari  nurab  ketmasligi  uchun  loyli  qorishm a  ishlatish  usuli; 
tushiriladigan quvurlar usuli.
Quruq usul.  Quduq devorlari nuramaydigan  gruntlarda qo‘llanilib, 
ustun-qoziqlarni  hosil  qilish  jarayoni  quyidagi  tartibda  amalga 
oshiriladi (24-rasm). B urg‘ilash y o ‘li bilan gruntda zaruriy diam etr va 
chuqurlikka ega bo‘lgan quduq hosil qilinadi.
Zarur  hollarda  quduqning  ostki  qismi  maxsus  kengaytirgichlar 
yordam ida 1,6 m gacha kengaytiriladi. So‘ngratayyor b o ‘lgan quduqga 
arm atura  karkasi  tushiriladi  va  tik  k o ‘tariluvchi  quvurlar  usulida

(TKQ)  betonlanadi.  Beton  qorishm a  qorishm ani  uzatuvchi  quvurga 
m ahkam langan titratgichlar yordam ida zichlanadi. Bu usulda diametri 
400,  500, 600,  1000 va  1200 mm,  uzunligi 30 m gacha b o ig a n   ustun- 
qoziqlar hosil qilinadi.
2 4 - r a s m .   B u r g ' i l a b   t o ' l d i r i l a d i g a n   u s liin   q o z i q l a r n i   q u r u q   u s u l i d a   h o sil  qilish
sx e m a s i ;
a  
b u r g ' i l a b  s k v a j i n a  h o s i l  q i l i s h .   b  
u c h q i s m n i   k c n g a y l i r i s h ,  d  
a r m a t u r a   s i n c h i n i  
o ' r n a t i s h .   c  
b e t o n   q o r i s h m a s i n i   u z a t u v c h i   q u v u m i   l u s h i r i s h .   I' 
v i b r o b u n k c r n i  
b c l o n   q o r i s h m a s i   b i l a n   t o ' l g ’a z i s h ,   g  
l i k   k o ' t a r i l u v c h i   q u v u r l a r   u s u l i d a   ( T K Q )  
b c l o n l a s h .   h 
q i s h   o v l a r i d a   u s l u n   q o z i q   k a l l a g i g a   i s s i q s a q l a g i c h   y o t q i z i s l i .
Loyli qorishma  ishlatish  usuli  grunt  suvlariga to'yingan  va nurab 
ketadigan  gruntlarda  to id irila d ig a n   ustun-qoziqlar  hosil  qilishda 
q o ila n ila d i. Bu usulda burg‘ilash jarayonida quduqga zichligi  1,2.. 1,3 
g/sm3 b o ig a n   loyli  qorishm a  yuborib turiladi.  quduq tayyor b o ig a c h  
arm atura  karkasi  tushirib,  o'rnatiladi;  TK Q   usulida  beton  qorishm a 
yuboriladi  va  beton  quduqni  to id iris h   jarayonida  loyli  qorishm ani 
siqib chiqaradi.
Tushiriladigan quvurlar usulida alohida seksiyalardan iborat b o ig an  
quvurlar  bu rg ilash   jarayonida  quduqga  tushirib  boriladi.  quvurlar 
gruntda qoldirilishi yoki TKq usulida betonlash davomida su g irib   oli- 
nishi mumkin.  Bu usul  istalgan geologik va gidrogeologik sharoitlarda 
qoilanilishi  mumkin.  Yuqorida  bayon  etilgan  barcha  usullarda  beton 
qorishmaning yoyiluvchanligi  16...20 sm ni tashkil etadi.

6.2.2.  Pnevmatik -havo yordamida to‘ldiriladigan 
ustun-qoziq hosil qilish
Bu  usul  grunt  suvlari  oqimi  katta  bo ‘lib,  burg‘ilab  to'ldiriladigan 
ustun-qoziqlarni tayyorlash qiyin b o ‘lgan hollarda q o ila n ila d i. Bunda 
beton  qorishm a  tushiriluvchi  quvur  orqali  kom pressor  yordam ida
0,25...0,3  M Pa doim iy havo  bosimi ostida uzatiladi.
Beton qorishm a shlyuzli kam eralar orqali qism lab uzatiladi. Shlyuzli 
kamera  ikkita  qirqilgan  va  flanetslar  bilan  biriktirilgan  quvurlardan 
iborat bo‘lib,  yuqori va ostki  kam eralarga ega.  Bu kam eraning yuqori 
va  ostki  tirqishlari  klapanlar  bilan  biriktiriladi.  Yuqori  kam era  beton 
qorishm a bilan to id irilg a c h  yuqori  klapan  berkitiladi  va ostki  klapan 
ochiladi. A rm atura karkasi quduq beton qorishm a bilan tulg'azilgandan 
so‘ng tushiriladi. Bu usulda diametri  600 mm gacha va uzunligi 20 m 
gacha b o ‘lgan to ‘ldiriladigan ustun-qoziqlar hosil qilinadi.
6.2.3. Titratib zichlanadigan  ustun-qoziqlarni hosil qilish
Bu  usulda  quruq,  bog‘langan  gruntlarda  uzunligi  4...6  m  bo‘lgan 
to ‘ldiriladigan ustun-qoziqlar hosil qilinadi  (25-rasm).
Bunday  ustun-qoziqlarni  hosil  qilish  quyidagi  tartibda  bajariladi. 
Ekskavatorga  osilgan  titratib  cho‘ktirgich  yordam ida  uch  qism iga 
ajraluvchi  temir-beton  boshmoqlai  kiydirilgan  p o ‘lat  quvurlar 
gruntga kiritiladi.  quvurlar belgilangan ctiuqurlikka kiritilgach titratib 
cho‘ktirgich olib  q o ‘yiladi va quvur  ichiga 0,8... 1  m  qalinlikda beton 
qorishm a  joylashtiriladi.  So‘ngra  titratib  ch o ‘ktirgichga  osilgan 
zichlovchi  shtanga  yordam ida  beton  qorishm a  zichlanadi.  Zichlash 
natijasida  beton  qorishm a  tem ir-beton  boshm oq  bilan  birgalikda 
gruntga kirib shar shaklini egallaydi va ustun-qoziqning yuk k o ‘tarish 
xususiyatini orttiruvchi kengaygan tovon hosil  qiladi.  Shundan  so‘ng 
beton  qorishm aning  qolgan  qatlamlari  joylashtiriladi,  zichlanadi; 
tushirilgan  quvurni  chiqarib  olinadi  va  ustun-qoziqni  uning  kallak 
qismi bilan biriktiruvchi  arm atura karkasi o ‘rnatiladi.


I
2 5 - r a s m . T i t r a t i b   z i c h l a n a t l i g a n   u s t u n - q o z i q l a r n i   h o s i l   q i l i s h   s x e i n a s i :

s k v a j i n a   h o s i l   q i l i s h .   b  
0 . 8 .. .  1  m   q a l i n l i k d a   b c l o n   q o r i s h m a s i n i   j o y l a s h i i r i s h .  

z i c h l o v e h i   s h t a n g a   y o r d a m i d a   b e t o n   q o r i s h m a s i n i   z i e h l a s h .   e  
b e t o n   q o -  
r i s h m a s i n i n g   q o l g a n   q a t i a m l a r i n i   j o y l a s h i i r i s h   v a   / . i c h i a s h .   Г 
l u s h i r i l g a n   q u v u r n i  
c h i q a r i b   o l i s h   v a   u s t u n - q o z i q n i   l i n i n g   k a l l a g i   b i l a n   b i r i k t i r u v c h i   a r m a t u r a   k a r k a s i n i
0
‘r n a t i s h
Nazorat savollari:
1.  Tayyor  ustun-qoziqlarni  gruntga kiritish  qanday  usullar yorda­
m ida am alga oshiriladi?
2.  Ustun-qoziqlarni  gruntga  kiritishning  zarbaviy  usuli  qanday 
vositalar  yordam ida  amalga oshiriladi?
3.  Ustun-qoziqni  gruntga kiritilish  jarayoni  qachon to ‘xtatiladi?
4.  Ustun-qoziqlarni  suv  yordam ida  gruntga  kiritish  usulining 
m ohiyatini  tushuntiring?
5.  Tayyor ustun-qoziqlarni guruntga bosib kiritish va titratib bosib 
kiritish  usullaridan qanday  hollarda  foydalaniladi?
6.  B urg‘ilab  to ‘ldiriladigan  ustun-qoziqlar  qanday  usulda  hosil 
qilinadi?
7.  Havo  yordam ida  to'ldiriladigan  ustun-qoziqlar  qanday  tartibda 
hosil qilinadi?
8.  Titratib  zichlanadigan  ustun-qoziqlar  qanday  tartibda  hosil 
qilinadi?

7-BOB.  G‘IShT-TOSh IShLARI
7.1. Terim  turlari
G ‘isht-tosh  terish  qurilim  qorishm asi  bilan  m a’lum  tartibda 
terilgan konstruksiya b o iib , u o ‘zining xususiy o g ‘irligidan va boshqa 
konstruktiv  elem entlardan  tushadigan  yuklanishlam i  qabul  qiladi. 
Bundan tashqari  issiqlik va tovushdan him oya qilish vazifalarini ham 
bajaradi.
Hozirgi  paytda  qurilishni  yig‘m a  elementlardan  tiklashning  sanoat- 
lashgan  usullari  keng  qo ‘llanilishiga  qaramay  bino  va  inshootlar  qu- 
rilishida g ‘isht-tosh ishlarining к о 'lami  salmoqli o ‘rin tutadi  (26-rasm).
Ishlatiladigan  toshlarning  turiga  k o 'ra   g'isht-tosh  terish  quyidagi 
turlarga b o iin a d i:
-g'ishtli  terim -  loyli yoki silikatli g ‘ishtdan;
-kichik  blokli  terim  -  keramik,  beton  va  to ‘g ‘ri  shakldagi  tabiiy 
toshlardan;
-engillashtirilgcm  terim  -  g ’ovakli  g ‘isht  va  yengil  betondan 
tayyorlangan toshdan;
-silliq  toshli  terim  -  ishlov  berib  to ‘g ‘ri  shaklga  keltirilgan  tabiiy 
toshlardan;
-xarsang  toshli  terim  -  ishlov  berilmagan  (noto‘g ‘ri  shakldagi) 
tabiiy toshlardan;
-xarsang tosh-betonli terim - beton qorishm aga botiriladigan tabiiy 
toshlardan;
Ayrim hollarda terim sirti sun’iy va tabiiy toshlar bilan koshinlanishi 
mumkin.
g ‘isht-tosh  terishda  ishlatiladigan  toshlar  donador  material 
hisoblanib,  o g ‘irligi  3...5  kg va k o ‘pi  bilan  25  kg gacha b o ‘ladi.
Choklam i to ‘ldirilish darajasiga qarab terim  bo‘sh chokli  va choki 
chiziladigan b o iis h i m umkin.
7.2. Terim  qorishmalari
G ‘isht-tosh  terim   ishlarida  oddiy  va  m urakkab  qorishm alar 
qo ‘llaniladi.  Oddiy  qorishm alarga  sementli,  ohakli  va  loyli  qorish­
m alar  kirsa,  murakkab  qorishm alarga  sement-ohakli,  sement-loyli 
qorishm alar kiradi.

Zichligiga  ko ‘ra  qorishm alar  o g ‘ir  y a ’ni  kvarts  qumi  qo‘shib 
tayyorlangan (p>1500 kg/m 3), y a ’ni yengil to ‘ldiruvchilar hisoblangan 
shlak,  pem za va shu kabilar q o ‘shib tayyorlangan bo ‘lishi mumkin.
G 'ishtin  terim  uchun  quyidagi  m arkadagi  qorishm alar  ishlatiladi:
4,  10, 2 5 ,5 0 ,  75,  100,  150,  200.
Q ish  sharoitida  m uzlab-eriydigan  konstruksiyalarda  sovuqqa 
chidamli qorishm alar ishlatiladi. qorishm alam ing sovuqqa chidam lilik 
bo‘yicha markalari:  10,  15,  25, 35,  50,  100,  150,  200,  300.
Q orishm alar  m ustahkam lik  va  sovuqbardoshlik 
xususiyatidan 
tashqari 
zaruriy 
yoyiluvchanlikka 
ham 
ega 
bo‘ lishi 
kerak. 
Qorishm alam ing yoyiluvchanligi 4.. 15 sm ni tashkil etadi. quruq-issiq 
iqlim sharoitida g ‘ isht-tosh terish uchun qorishm aning yoyiluvchanligi 
kam ida  14...15  sm boMishi  kerak.
7.3. G ‘isht-tosh  terish qoidalari
Terishga  ta ’sir  qiluvchi  kuchlarga  asosan  g ‘isht-toshning  o ‘zi 
qarshilik  k o ‘rsatadi,  chunki  qorishm aning  m ustahkam ligi  g ‘isht- 
toshga nisbatan kam.
Bir  toshdan  ikkinchisiga  bosim   bir  m e’yorda  tushishi  uchun 
ustidagi  tosh  pastdagi  toshga  ayrim  nuqtalari  bilangina  emas,  balki 
butun yuzasi  bilan tegib turishi kerak.
Birinchi  qoida  toshlarning  to ‘sham a  tomonlari  terishga  ta'sir 
qiladigan  kuchlarga  perpendikulyar  b o ‘lishi,  terishdagi  toshlar  esa 
qatorm a-qator yotishi lozim (27-rasm,  a).
Pl  = p c o s a  
(VII. 1) 
P2 = p s \ n a  
(VII.2)
Toshning  siljishiga qarshilik ko'rsatuvchi kuch:
JPx= f p -  c o s a  
(VII.3)
M uvozanat buzilmasligi  uchun quyidagi  shart bajarilishi  kerak:
p   ■ sina < fp   ■
 cosa 
(VII.4)
bunda /  = 
tg(p  ishqalanish  koeffisienti;  ф  -  ishqalanish  burchagi, 
^*30-35°

Г7
р
з
а
2 7 - r a s m .   G ' i s h t - t o s h   t e r i s h   q o i d a l a r i   u c h u n   s x e i n a l a r :
a  
t u r i m g a   U i 's i r   q i l a y o t g a n   k u c h n m g   v e r t i k a l d a n   o g ' i s h i :   b  
i k k i n c h i   q o i d a g a  
a s o s a n   t o ' g ' r i   t e r i m ;   d 
i k k i n c h i   q o i d a g a   a s o s a n   n o t o ' g ' r i   t c r i m ;   e  
u c h i n c h i  
q o i d a g a   a s o s a n   n o t o ' g ' r i   t c r i m ;   Г 
u c h i n c h i   q o i d a g a   a s o s a n   l o ' g ' r i   t c r i m .
Dem ak 
p  ■
 sina  <  tg(p  p  ■ cosa
(VII.5)
Bundan 
a  <  (p  yoki  a  <  30  -  35°  .  Ehtiyot  yuzasidan  a< ^   deb 
olinadi.  U holda terishga ta ’sir qiluvchi kuchning vertikaldan o g ‘ishi 
15-17° b o iis h i kelib chiqadi.
Ikkinchi  qoida:  butun  terim  tashqi  yuzasiga  parallel  (bo‘ylam a 
choklar)  va  tashqi  yuzasiga  perpendikulyar  tekisliklar  (ko‘ndalang 
choklar)  bilan  bo'linib turadigan qilib terilishi kerak (27-rasm,  b,  d).
Uchinchi qoida: Yuqori qatordagi toshlar pastki qator toshlarining 
vertikal  b o ‘ylam a  va  ko ‘ndalang  choklarini  bosib  tushadigan  qilib 
terilishi kerak (27-rasm , e,  f).
7.4. Terim choklarini bog‘lash  usullari
G ‘isht-tosh  terish  jarayonida  choklam i  bog‘lash  (chok  bostirish) 
ning quyidagi usullari q o ilan ilad i:
Bir  qatorli  (zanjirli)  chok  bog‘lash  usuli.  Bu  usulda  yonlam a 
va  oldlama  qatorlar  alm ashib  keladi,  y a ’ni  har  bir  qatordagi  barcha 
vertikal  k o ‘ndalang  va b o ‘ylam a choklar  keyingi  qatom ing  g ish tla ri 
yoki toshlari bilan bostirib teriladi  (28-rasm).

Fasad
Л   Л
1Г  11 “1Г—
1
 r “11—11—
11
—II__ II__II__ II__II__ 1 C
----- 1Г..
— 1Г
-..... it
11— — 1Г
... W... »■ DC= u c □ c= 2CZ
......«Г™
11— — If
—1Г  11 □  C
IJCZ1 C
2 8 -rasm .  B ir q atorli  (zan jirli) g*isht-tosh  terish  sxem asi
K o ‘p   qatorli  chok  bog‘lash  usuli.  Bu  usulda  bitta  oldlama  qator 
va beshta yonlam a qator almashib keladi. Bunda har bir qator o ‘zidan 
oldingi qatordagi ko‘ndalang vertikal choklarni yopib ketadi. B o‘ylam a 
vertika.1 choklar esa 6-qatorda yopiladi.  Shu sababli bu usulni 6 qatorli 
chok bog1 lash usuli deb ham nomlanadi (29-rasm).
K o‘p  qatorli  chok  bog‘lash  usulida  terishning  yuk  ko‘tarish 
qobiliyati bir qatorli usulga nsbatan  6% kam  bo‘ladi.
Uch qatorli chok bog‘lash usuli. Bu usul L.N.Onishchiktom onidan 
tak lif  etilgan  bo'lib  k o ‘p  qatorli  chok  bog'lash  usulining  bir  turi 
hisoblanadi (30-rasm).  Bu usulda vertikal  choklar uch qatordan so‘ng 
4-qator g ‘ishtlari bilan yopib  (bostirib)  ketiladi.  Bu usul kengligi  1  m 
gacha bo‘lgan ustun va oraliq devorlarni terishda qoMlaniladi.

Uch qatorli chok b o g ‘lash usulida terishning yuk k o ‘tarish qobiliyati 
bir qatorli  usulga nisbatan 3% kam  b o ia d i.
A
r -
" Г " 1 '" ! 1
!

а
6 qator
А  
а
1— i-  I 

1
u
■ / / / / Л
И
y/S S S A 'S S S S j
О

*—
 
C3
cr
чС
q a to r
з г г
J _ _ L
3 - 5   q ato r
2  qator
JL',1 
I
f f
4 - 6   q a to r
29-rasm .  K o ‘p q atorli (6  qatorli)  chok  bogMash  sxcm asi

qat
or

30-rasm .  L ch  qatorli  chok 
bol^'alar sxem asi
7.5. G‘isht terish  usullari
G ‘isht to ‘rt xil usulda teriladi.
Qorishmani  g ‘isht  bilan  sidirib  borib  terish  usuli.  Bu  usulda 
qorishm a  2...2,5  sm  qalinlikda,  devor  sirtidan  2..3  sm  qochirib 
(ichkariga)  yotqiziladi.  Bunda  g ‘isht  kelm a  yordam isiz  qo‘yiladi. 
g ‘isht  teruvchi  g ‘ishtni  m a’lum  burchak  ostida  avvalgi  qo‘yilgan 
g ‘ishtga  tom on  surib  boradi.  q o ‘yilayotgan  g ‘isht  qo‘yilgan  g ’ishtga
6...7  sm  qolganda  qirrasi  bilan  qorishm ani  surib  boradi  va  g ‘ishtlar 
orasidagi  vertikal  choklar  deyarli  to ‘ladi. 
Bu  usul  g ’ishtni  b o ‘sh 
chokli qilib terishda, y a ’ni  sirti  suvaladigan  devorlarda q o ‘llaniladi.
Sidirganda  ortiqeha  qorishmani  yig‘ib  olib  terish  usiili.  Bu 
usulda  plastik  qorishm a  devof  sirtidan  1  sm  ichkariga  2...2,5  sm 
qalinlikda  to ‘shaladi.  G ‘ishtni  terish jarayonida  devor  sirtiga  chiqib 
qolgan  ortiqeha  qorishm a  kelm a  bilan  sidirib  olinadi.  Bu  usul  choki 
chiziladigan terishda (devor sirti  suvalm aydi) qoMlaniladi.

G‘ishtni  siqib  turib  terish  usuli.  Bu  usul  katta yuk  k o ‘taradigan 
devor  va  ustunlam i  terishda  q o ilan ilad i.  B unda  qorishm a  2,5...3  sm 
qalinlikda devor yuzasidan  1  sm ichkariga yotqiziladi. G ‘isht teruvchi 
kelm a bilan qorishm ani sidirib borib, avval q o ‘yilgan g ‘ishtga suyaydi 
va q o ‘yilayotgan  g ‘isht  bilan qorishm ani  siqib turib kelm ani k o ‘tarib 
oladi.  D evor  sirtiga  chiqib  qolgan  ortiqeha  qorishm a  kelm a  bilan 
sidirib  olinadi.  Bu  usulda  gorizontal  va  vertikal  choklam ing  to ‘liq 
to ‘lishiga erishiladi.
Yarim  sidirish  usuli.  Bu usul  oraliq  qatorni terishda q o ‘llaniladi. 
Buning uchun oldin ichki va tashqi qatorlar orasiga qorishm a solinadi 
va  tekislanadi.  So‘ngra  g ‘isht-teruvchi  qorishm a  to ‘shami  ustiga 
g ‘isht  q o ‘yadi.  q o ‘yiladigan  g ‘ishtni  uncha  qiyshaytirm ay  ushlanadi 
va  qirrasi  bilan  ozgina  qorishm a  sidirib  boriladi.  B unda  vertikal 
choklar qism an  ochiq qoladi. U lar navbatdagi  qator g ‘ishtlarini terish 
jarayonida to id irib  ketiladi.
Terimning  to 'g 'rilig i  nazorat-o‘lchov  asboblari  va  moslamalari 
yordam ida terish jarayonida tekshirib  boriladi.  Terimning vertikaldan 
og‘ishi bitta qavat uchun 
10 mm,  binoning butun balandligi uchun 30 
mm  dan  ortm asligi  kerak.  Terish  qatorlarining  gorizontaldan  o g ‘ishi 
devorning 
10  m  uzunligi  uchun  k o ‘pi  bilan  15  m m   ni  tashkil  etishi 
mumkin.  Shuningdek  chetlanishlar  m iqdori  oraliq  devorlar  kengligi 
uchun m inus  15  mm ni,  eshik va deraza o ‘m i  kengligi uchun  15  mm 
ni tashkil etadi.
7.6.  G‘isht teruvchilarning ish o‘rnini va 
terish jarayonini tashkil etish
G ‘isht  teruvchilarning  ish  o ‘m i  uchta  zonadan  -   ish  zonasi, 
m ateriallar zonasi  va transport (tashish) zonasidan tashkil topadi.
Ish zonasining kengligi 
0,6...0,7 m, m ateriallar zonasining kengligi
1..1Д  m,  tashish  zonasining  kengligi  0,8  m  b o ‘lib,  ish  o ‘m ining 
umumiy kengligi 2,5...2,6 m ni tashkil etadi (31-rasm).

31-rasm .  G ‘ist teruvchilarn ing ish  o ‘rni:  1-ish zonasi;  2-m ateriallarni 
joylashtirish zonasi:  3- m ateriallarni  tashish  zonasi
M ateriallarni  joylashtirishda  ulardan  foydalanish  qulay  bo‘li- 
shini  e ’tiborga  olish  kerak.  Shu  sababli  g'ish tlar  oraliq  devorlar 
ro ‘parasiga, qorishm a qutilari esa eshik va deraza o'rnilari  ro ‘parasiga 
joylashtiriladi.  Ustunlarni  terishda  g ‘isht  ustunning  bir  tomoniga, 
qorishm a esa ikkinchi tom oniga q o ‘yiladi.
G 'ish t  teruvchilarning  ish  unum dorligi terish  balandligiga  bog'liq 
bo ‘ladi.  Balandlik  0,5...0,6  m  bo‘lganda  ish  unum dorligi  eng  yuqori 
ko ‘rsatkichga  ega  b o ‘ladi;  balandlik  bundan  ortib  borgan  sari  ish 
unum dofligi  katnayib  boradi.  Shuni  hisobga  olib  terishni  1,1..,1,2  m 
balandliklafdari iborat boaqiehlarga boMib bajariladi.
G ‘isht  terish  ishlari  turli  malakali  ishchilardan  tashkil  topgan 
g ‘isht  teruvchilar  brigadasi  tom onidan  amalga  oshiriladi.  Brigada 
zvenolardan  tarkib  topadi.  Zvenodagi  ishchilar  soniga  qarab  ularni 
«ikkilik», «uchlik»,  «to‘rtlik»,  «beshlik»  va «oltilik»  deb nomlanadi.

«Ikkilik»  zveno  odatda  murakkab  m e’m oriy  k o iin ish d ag i  devor- 
lami, qalinligi  1  va  1,5 g ‘isht bo ‘lgan ustun, devor va parda devorlarni 
teradi.  D evoriar  soddalashib,  qalinligi  ortib  borgan  sari  k o ‘proq 
kishilik zvenolar ishlashi  m aqsadga muvofiq hisoblanadi.
G ‘isht terish jarayoni  2 xil usulda:  taqsim langan-uzluksiz oqim va 
konveyer-uzluksiz oqim  usulida tashkil  etilishi  mumkin.
Taqsim langan-uzluksiz  oqim  usulida  bino  qam rovlarga  (binoning 
bir qismi) va har bir qamrov b oiin m alarg a b o ‘linib, har bir boMinmada 
bittadan  zveno  ishlaydi.  Bu  usulda  «ikkilik»,  «uchlik»,  «to'rtlik»  va 
«beshlik» zvenolar ish olib boradilar.
Bitta  zvenoga  ajratiladigan  1,1...1,2  m  yarusli  bo4inm a  uzunligi 
quyidagicha aniqlanadi:
r
. . .
Hvbh 
(VIL6)
bunda  N-zvenodagi  ishchilar  soni,  odam;  tsm-ish  smenasi  davo­
miyligi,  soat; 
Km-  m e’yom ing  bajarilish  koeffisienti;  KeJ.  -  devordagi 
eshik  va  deraza  o'rnilarini  hisobga  oluvchi  koeffisient  (devom ing 
umumiy yuzasini eshik va deraza urnilari chiqarib tashlangan yuzasiga 
nisbati  tarzida  aniqlanadi); 
N - \  m 3  terish  uchun  mehnat  sarfining 
m e’yori, kishi-soat;  b-devor qalinligi,  m;  h -yarus balandligi,  m.
Konveyer-uzluksiz  oqim  (xalqasim on)  usulida  qam rov  o ‘z  nav- 
batidabo'linm alargaajratilm aydi. Bunda  «oltilik»zvenolar  qamrovda 
ketm a-ket (xalqasim on y o ‘nalishda) harakatlanadi.  Har bir zveno bitta 
qator g ‘ishtlarini  q o ‘yib ketadi.  Bu  usul qalinligi  2-3  g ‘isht va eshik, 
deraza  o'rnilari  40%   dan  oshmagan  devorlarda  ayniqsa  samarali 
hisoblanadi.
7*7.  Qish  sharoitida g‘isht-tosh terim  ishlarini bajarish
Qish  sharoitida  g ‘isht-toshdan  tiklanadigan  konstrilksiyalarning 
loyiha  m ustahkamligini  ta'm inlash  uchun  quyidagi  uslillardan 
foydalaniladi:
Muzlatib  terish  usuli.  Bu  usulda  terim  jarayoni  ochiq  havoda 
m usbat  haroratli  qorishm a  ishlatib  bajariladi.  Devorni  bu  usulda tik- 
lashda  shuni  hisobga  olish  kerakki,  u  eriganda  mustahkamligi  ju da

pasayadi  va  o ‘ta  yuklanish  ta ’sirida  buzilishi  mumkin.  Shu  sababli 
zaruriy m ustahkam likni ta ’minlash  m aqsadida havo harorati -4°C dan 
-20°C gacha b o ‘lganda qorishm a markasi bir p o g ‘ona,  -20°C dan past 
haroratda  ikki  p o g‘ona  yuqori  qilib  olinadi.  M uzlatib  terish  usulida 
sementli,  sem ent-ohakli  yoki  sement-Ioyli  qorishm alar  ishlatiladi. 
qorishm aning  ishlatish  paytidagi  harorati  havoning  harorati  -10°C 
gacha  bo‘Isa  10°C,  -10°C  dan  -20°C  gacha  b o is a   15°C,  -20°C  dan 
past  bo‘lganda  kam ida  20°C  b o ‘lishi  kerak.  Bu  usulni  erish  paytida 
dinam ik  ta ’sirlarga  uchrashi  m um kin  b o ig a n   konstruksiyalarda, 
noto‘g ‘ri  shakldagi  xarsang  toshli  terishda,  shuningdek  yuqori 
zilzilaviy xududlarda q o ila s h  tavsiya etilmaydi.
Kimyoviy qo‘shimchali qorishmalar ishlatib terish usuli.
Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 30%20Техника%20фанлар
30%20Техника%20фанлар -> Oziq-ovqat texnologiyasi asoslari. Vasiyev M.G'.pdf [Aberdin-angus qoramol zoti]
30%20Техника%20фанлар -> B. X. Yunusov, M. M. Azimova
30%20Техника%20фанлар -> Gidravlika va
30%20Техника%20фанлар -> U. T. Berdiyev, N. B. Pirm atov elektromexanika
30%20Техника%20фанлар -> O. O. Xoshimov, S. S. Saidaxmedov
30%20Техника%20фанлар -> S. turobjonov, M. Shoyusupova, B. Abidov moylar ya maxsus suyuqliklar texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> I. K. Umarova, G. Q. Solijonova
30%20Техника%20фанлар -> M am ajanov Т., Atamov A
30%20Техника%20фанлар -> Texn ologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> Elektr yuritma asoslari

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling