Qishloq qurilish texnologiyasi

bet7/15
Sana15.12.2019
Hajmi
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   15

  Kimyo- 
viy  q o‘shim chalar  qorishm ani  tayyorlash  jarayonida  qo‘shiladi.  Bu 
qo ‘shim chalar  qorishm a  tarkibidagi  suvning  m uzlash  haroratini 
pasaytiradi  va  natijada  qorishm aning  qotishi  manfiy  haroratda  ham 
davom etaveradi.
M uzlashga  qarshi  q o ‘shim chalar  sifatida  kaltsiy  xlorid  (CaCl2), 
natriy  xlorid  (NaCl),  kaliy  karbonat  (potash  -  K7S 0 3),  natriy  nitrit 
(NaNOz) ishlatiladi.
(CaCl2)  va (NaCl)  terishning  suv  oluvchanligini  orttirib  yuboradi, 
natijada devor sirti sho‘rlanib ketadi. Shu sababli bu q o ‘shim chalardan 
faqatgina  devom ing  yer  osti  qism larini  terishda  foydalaniladi.  Bu 
q o‘shim chalar  sem entning  o g'irligiga  nisbatan  1,5...7,5%  m iqdorda 
q o‘shiladi  va  havo  harorati  -15°C  gacha  bo‘lganda  q o ‘llaniladi. 
Sement  o g ‘irligiga  nisbatan  5-15%   m iqdorda  potash  q o ‘shilgan 
qorishm alar  havo  harorati  -30°C  gacha  b o ‘lganda  ham   qotish 
xususiyatiga  ega  b o ia d i.  Potash  sem entning  qotish  davrini  keskin 
kam aytirib  yuboradi.  Shu  sababli potash  bilan  birgalikda sementning 
ushlashishini  sekinlashtiruvchi  SSB,  SDB  (LST)  kabi  q o ‘shim chalar 
(sem ent o g ‘irligiga nisbatan 0,5...2,5%  m iqdorda) q o‘shiladi.
M uzlashga  qarshi  qo ‘shim chalar  q o ‘shilgan  qorishm alar  markasi 
kam ida M 50 b o ‘lishi kerak.
Elektr  va  bug‘  bilan  qizdirish  usuli.
  Elektr  yordam ida  terishni 
gorizontal  choklarga  q o ‘yilgan  diam etri  4...6  mm  b o ‘lgan  arm atura- 
lardan  iborat  elektrodlar  yordam ida  qizdiriladi.  Elektrodlar  har  1-2

qatordan  keyin  q o ‘yilib,  ular  orasidagi  m asofa  25-40  sm  ni  tashkil 
etadi.  Elektrodlar  220...380  V  kuchlanishli  o ‘zgaruvchan  tok  tarmo- 
g ‘iga  ulanadi.  Terishni  qizdirish  30-35°C  haroratda  qorishm a  loyiha 
m ustahkam ligining kam ida 20 % ini olgunga qadar davom  ettiriladi.
B ug'  bilan  qizdirishda  terish  atrofida  m axsus  qolipli  to ‘siq  hosil 
qilinadi va terish  bilan to ‘siq oralig‘iga bug‘  yuboriladi.
Havoni  qizdirish  usuli.  Bu  usulda  terish  atrofini  o ‘rab  issiqxona 
hosil  qilinadi  va  havoni  qizdirgichlar  yoki  kaloriferlar  yordam ida 
qizdiriladi.  Havo  harorati  5-10°C  da  terish  zaruriy  mustahkamlikni 
egallagunga qadar saqlab turiladi.
7.8.  Quruq-issiq  iqlim  sharoitida va ziizila 
hududlarida terim  ishlarini bajarish
Quruq-issiq  iqlim  sharoitida  terim  ishlarini  bajarishda  asosiy 
e'tibor  qorishm aning  yoyiluvchanligini  saqlab  turishga  qaratilishi 
kerak.  Buning  uchun  qorishm ani  tashish  va  ishlatish  jarayonida 
suvsizlanishdan h im oyaqilishzarur bo‘ladi. Shu m aqsaddaqorishm ani 
yopiq  idishlarda  tashish  va  ish  o ‘rnida  ham  yopiq  idishlarda  saqlash 
tavsiya etiladi.
Ziizila  paytida  g‘isht-tosh  konstruksiyalarning  mustahkamligi  va 
turg'unligi  terimning  cho‘zuvchi  zo'riqishlarga  qarshilik  ko'rsatish 
xususiyatiga  bog‘liq  boMadi.  Bu  qarshilik  tosh  va  qorishm aning  bir- 
biriga qay darajada bog‘langanligi  (yopishganligi)  bilan asoslanadi.
Terishning  yaxlitligini  ta ’m inlashga  devor  m aterialining  avvaldan 
namlanishi  va  qorishm adagi  boshlang‘ich  suv  miqdori  o ‘rtasidagi 
maqbul nisbatni  saqlab turish orqali  erishiladi. qorishm aning yoyiluv­
chanligi  toshning  hajm iy  og‘irligi  1800  kg/m3  dan  katta  bo‘lganda  -
60...80 mm; g ‘isht va toshning hajmiy o g ‘irligi  1800 kgin3  dan kichik 
boMganda  -  120...140  mm  bo‘lishi  zarur.  Suvni  yaxshi  shimuvchi 
yengil jinsli  toshlar terishdan  avval  kam ida  1  m inut  daVOmida  suvga 
botirib olinishi kerak.  Zilzilaviy xududlarda terish  ishlarini  bajarishda 
bir  qatorli  va  uch  qatorli  qulf-kalit  qilish  usullaridan  foydalanish 
maqsadga muvofiq hisoblanadi.
1-masala. 2 kishilik g ‘isht teruvchilar zvenosi  o'rtacha murakkab- 
likdagi.  1,5 g ‘ishtqalinlikdagi  devorni  choklarini chizibtiklashi kerak.

Ish  zilzilaviy  xududda  bajariladi.  M e ’yorning  bajarilish  koeffisienti 
К   =  1.1',  eshik va deraza o ‘rinlarini  xisobga oluvchi koeffisient Ked 
=  1.2\ yarus balandligi h =  1.1m.
Shu zvenoga ajratilgan bo‘linm a uzunligini  aniqlang.
Yechilishi.  B o ‘linm a  uzunligini  quyidagi  tenglam a  orqali  xisob­
laymiz.
r   _   ^  
^ sM
  ‘ 
^m   ' K-e d
H v b- h
M asala shartidagi  1  m3 terish  uchun vaqt m e ’yori amaldagi «Um u- 
m iy m e’erlar va narxlar» to ‘plam iga asosan 
Hy  =  4.8 
ishchi-soatiga 
teng. D evor qalinligi  1,5  g ‘ishtga yoki 
b  =  0.38 m  ga teng.
 = 2 kishi-zvenodagi ishchilar soni.
A niqlangan qiym atlam i tenglam aga q o ‘yib hisoblaymiz:
Ц Ь И  
4.8 - 0.38-1.1
Dem ak,  zvenoga  ajratiladigan  b o ‘linm a  uzunligi  kam ida  10,8  m 
bo'lishi kerak.
Nazorat savollari:
1.  Ishlatiladigan toshlam ing turiga k o ‘ra  g ‘isht-tosh  terish  qanday 
turga b o ‘linadi?
2. G ‘isht-tosh terishda qanday  qorishm alar ishlatiladi?
3.  G ‘isht-tosh terish qoidalarini tushuntiring.
4. Terish yuklarini bogTashda qanday usullardan foydalanadi?
5.  G ‘isht terish usullarining m ohiyatini tushuntiring?
6 . G ‘ishtteruvchining ish o ‘rni qanday tashkil etiladi?
7.  Qish  sharoitida  g ‘isht-tosh  terish  ishlarini  bajarishda  qanday 
usullar qo‘llaniladi?
8.  Q uruq-issiq  iqlim  sharoitida  va  zilzilaviy  xududlarda  terish 
ishlarini bajarishda nim alarga aham iyat berish kerak?

8-BOB.
BETON VA TEMIR-BETON ISHLARI
8.1. Umumiy ma’lumotlar
Tayyorlanish  usuliga  ko‘ra  beton  va  tem ir-beton  konstruksiyalar 
uch guruhga bo ‘linadi:
-  bevosita qurilish m aydonida tayyorlanadigan yaxlit-m onolit kon­
struksiyalar;
-  tem irbeton  korxonalari va poligonlarda tayyorlanadigan y ig ‘m a 
tem ir-beton konstruksiyalar;
-  y ig ‘ma—yaxlit konstruksiyalar.
Qurilish  m aydonida  bajariladigan  beton  va  tem ir-beton  ishlari 
m ajmuasi o ‘z ichiga quyidagi operatsiyalarni oladi:
Asosiy operatsiyalar:
 qoliplarni yig 'ish  va o ‘m atish;  so;ri va havozalarni o ‘rnatish;
-   armaturalar,  anker-boltlar,  payvandlash  elem entlarini  y ig ‘ish  va 
o ‘rnatish;
-   qolip  vazifasini  bajaruvchi  y ig ‘m a  tem ir-beton  elem entlarni 
o ‘rnatish (yig‘m a-yaxlit konstruksiyalar uchun);
-  betonlash ishlari (beton qorishm ani uzatish, tarqatish, joylashtirish 
va zichlash);
-   betonning  qotishi  jarayonida  bajariladigan  ishlar  (o ‘rash,  suv 
sepish,  him oya plankalari  hosil  qilish,  qish  sharoitida zaruriy  issiqlik 
bilan ta ’minlash);
qo‘shimcha operatsiyalar:
-  ish jarayonida jih o z va m oslam alam i k o ‘chirib o ‘rnatish;
-  qolip,  so‘ri va havozalarni ta ’mirlash;
-   ish joyini hosil bo ‘lgan qurilish chikindilaridan tozalash.
Beton  va  tem ir-beton  ishlarini  bajarishning  texnologik  k etm a-
ketligi 46-rasm da tasvirlangan.
8.2.  Qolip ishlari
Qolip deb, berilgan o ‘lchamdagi beton va tem ir-beton konstruksiya- 
larni  hosil  qilish uchun  beton qorishm a joylashtiriladigan qolipsim on 
konstruksiyaga aytiladi.

Qolipga quyidagi talablar q o ‘yiladi:
- uzoqqa chidam lilik va bikirlik;
- texnologik yuklanishlar ta ’sirida o ‘zgarmaslik;
- yetarli m ustahkam lik,  oson y ig ‘iluvchanlik va ajraluvchanlik;
-  qolipni  hisoblashda  xususiy  og ‘irligidan  hosil  bo‘ladigan  yuk­
lanishlar, beton qorishma,  ishchilar,  m exanizm lar o g ‘irligi, titratish va 
dinam ik yuklanishlar, ham da shamol ta ’siri hisobga oiinadi;
-  tayyorlanadigan  m aterialiga  k o ‘ra  qolip  y o g ‘och.  metall,  temir- 
beton, stekloplastik, arm osem ent va asbessem entdan bo" lishi m umkin.

I 'ay у о -lash ni га yon Ian 
Г------- *-------- \
Qmilish maychMiiiltipi jaruyoniar
32-rasm .  Beton va  tem ir-beton  ishlarini  bajarishning 
texnologik  ketm a-ketligi:  1,  2,  3-qolipiarni tayyorlash, tashish va o ‘rnatish; 
4,  5, 6-arm aturalarni  tayyorlash, tashish va o ‘m atish;  7,  8, 9-beton qorishm ani 
tayyorlash, tashish va joylashtirish;  10-betonning qotishini ta ’m inlash; 
11-qoliplarni  ajratib  olish;  12-qoliplam i ta ’m irlashga j o ‘natish.

Betonlanadigan konstruksiyaning turiga va oMchamlariga, arm atura 
va beton ishlarining bajarilish usullariga bog‘liq ravishda qoliplar turli 
konstruktiv  yechim larga  ega  b o iis h i  mumkin.  Shu jihatdan  qoliplar 
quyidagi  turlarga  bo‘linadi:  ajratib  qayta  q o ‘yiladigan;  sirpanuvchi; 
k o'tarib  qayta qo ‘yiladigan; g ‘ildiraydigan (katuchaya); hajm iy qayta 
qo ‘yiladigan;  ajratib  olinm aydigan;  pnevm atik  -dam lanadigan  (33- 
rasm ).
33-rasm .  Q oliplarning  turlari:
a-ajratib  qayta  qo'yiladigan:  b-g'ildiraydigan;  d-k o ‘tarib qayta  qo'yiladigan; 
e-sirpanuvchi;  f-hajm iy  qayta q o 'yiladigan;  g-ajratib  olinm aydigan.

Qolip  sifatining  eng  m uhim   ko'rsatkichi  uning  aylanuvchanligi 
(necha  m arta  ishlatish  m umkinligi)  hisoblanadi. Aylanuvchanlik  soni 
y o g‘och qoliplar uchun  10...15, yog'och-m etall qoliplar uchun 40...50 
ni  tashkil  etsa,  m etall  qoliplar  uchun  100  dan  ortadi. Aylanuvchanlik 
soni  katta  b o ig a n   qoliplarni  ishlatish  qolip  ishlari  narxini  hamda 
m ehnat sarfini  kam aytirish  imkonini beradi.
Ajratib  qayta  qo'yiladigan  qolip.
  В unday  qoliplar  lentasim on  va 
alohida poydevorlar, ustun, devor, to ‘sin, plita, ram a va shu kabi kons- 
truksiyalam i  tayyorlashda  ishlatiladi.  Bu  qolipning  quyidagi  turlari 
bor:  kichik shchitli, yirik shchitli va blok-forma.
K ichik  shchitli  qolipning  o g ‘irligi  70  kg  gacha  b o lib ,  u  2  ta  du- 
radgor yordam ida o ‘rnatiladi. Bunday qoliplar asosan taxtadan tayyor- 
lanadi. Shuningdek, p o ia t listlardan, suvga chidam li fanerayoki stek- 
loplastik m aterialdan ham  tayyorlanishi mumkin.
Yirik  shchitli  qoliplar  kran  yordam ida  o ’m atiladi  va  ajratiladi. 
O g‘irligi  500  kg  gacha  b o ‘ladi.  Qolipning  asosiy  elem enti  metall, 
y o g‘och yoki ular aralashm asidan  tayyorlangan shchitlar hisoblanadi.
Blok-form a  fazoviy  konstruksiyaga  ega  b o ‘lib,  ustun  osti  poyde- 
vorlarini tayyorlashda ishlatiladi. O g ‘irligi 5 t gacha b o iis h i mumkin. 
Blok-form aning qism larga ajraladigan va ajralm aydigan turlari bor.
Sirpanuvchi  qolip.
  Bunday  qoliplar  k o ‘ndalang  kesimi  balandlik 
b o ‘yicha o ‘zgarm aydigan baland inshootlarni (turli quvurlar, turar-joy 
binolarining  bikirlik yadrosi,  don  elevatori,  sement  ombori)  qurishda 
ishlatiladi.
Sirpanuvchi  qolip  P-shaklidagi  ram aga  osilgan  qolip  shchitlari, 
domkratlar,  ish  m aydonchalari  va  osm a  so ‘rilardan  iborat.  qolipni 
dom kratlar  yordam ida  ko4arish  davrida  oson  sirpanishi  uchun  beton 
devorga konus  ko‘rinishi  beriladi,  y a’ni  vertikaldan  o g ‘ishi  4...6  mm 
ni  tashkil  etadi.  qolip  balandligi  1,1...1,2  m  bo ‘lib,  betonlanadigan 
inshootning ichki va tashqi tom oniga o ‘m atiladi.  Sirpanuvchi  qolipda 
betonlash tezligi  15-20 sm /soat ni tashkil etadi.
K o‘tarib  qayta  qo‘yila(ligan  qolip.
  Bunday  qoliplar  konussimon 
yoki  to ‘g ‘ri  burchakli  shakldagi, 
kesimi  balandligi  bo‘yicha  o ‘zga- 
rib  boradigan  baland  inshootlarni  qurishda  ishlatiladi.  qoliplar  trapet- 
siyasimon  shchitlardan tashkil  topadi.  Inshoot  yaruslarga  bo‘Iib  beton-

lanadi.  Наг  bir  navbatdagi  yarusga  ko ‘tarishda  qolipning  elementlari 
inshoot  kesimining  o ‘zgarishiga  bog‘liq  ravishda  kamaytirib  boriladi. 
K o‘tarib  qayta  qo‘yiladigan  qolipning  bir  turi  hisoblangan  mexani- 
zatsiyalashgan  qolip  agregatidan  Moskvadagi  Ostankino  televizion 
minorasini tiklashda foydalanilgan. Agregat yordamida minoraning 63 m 
dan 385,6 m gacha b o ig a n  oralig‘iga 5000 m3 ga yaqin beton yotqizilib, 
o ‘rtacha tiklanish tezligi bir kecha-kunduzda 0,69 m ni tashkil etdi.
GHldiraydigan  qolip.
  Gorizontal  y o ‘nalishda  harakatlanadigan 
bunday qoliplar chiziqli inshootlam i (tunnel, kollektor, transheyasim on 
omborlar,  tsilindrik  tom  yopm alar)  betonlashda  q o ‘llaniladi.  Inshoot 
qism larga  ajratib  betonlanadi.  B itta  qism da  betonlash  ishlari  yakun- 
lanib,  beton zaruriy  m ustahkam likni  egallagach  qolip  transport  hola- 
tiga  keltiriladi  (taxlanadi)  va  navbatdagi  qism ga  relsli  y o ‘l  orqali 
chig‘irlar  vositasida  harakatlantirib  (g ‘ildiratib)  o ‘tqaziladi.  So‘ngra 
qolip  transport  holatidan  ish  holatiga o ‘tkaziladi  va  betonlash  ishlari 
davom ettiriladi.
Hajmiy qayta qo(yiladigan qolip.
  Bunday qoliplar k o ‘ndalang yuk 
k o ‘taruvchi  devorli  k o ‘p  qavatli  binolarni  yaxlit  betondan  tiklashda 
q o ilan ilad i.
Hajm iy qayta q o ‘yiladigan qolip P-shaklidagi m etall konstruksiya- 
dan  iborat  b o ‘lib,  bir-biriga  sharnirli  biriktirilgan  uchta  asosiy  ele- 
m entdan tarkib topadi:  orayopm a qolipi, yon devorlar qolipi va qavat- 
lab  qayta q o ‘yishda  foydalaniladigan  aravacha.  qolipni  k o ‘chirib  o ‘r- 
natishda dastlab uni transport holatiga  keltiriladi.  So‘ngra aravachani 
relsllar orqali harakatlantirib, qolip bino tashqarisiga o ‘rnatilgan mon- 
taj  so ‘rilari  ustiga chiqariladi  va  kran  yordam ida k o ‘tarib navbatdagi 
jo y g a  o ‘m atiladi.
Ajratib olinmaydigan qolip.
  Bunday qoliplar konstruksiyaning bir 
qism i  hisoblanadi.  Shuningdek  bu  qoliplar  koshinlash,  gidroizolyat- 
siyava  issiq-him oya  vazifalarini  ham   bajarishi  mumkin.  Bunday  qo­
liplar  arm osement,  tem ir-beton,  asbestosem ent  va  penopolistiroldan 
tayyorlanishi m umkin. Ajratib olinm aydigan qoliplar jih oz osti poyde- 
vorlarida, poydevorning ichki kanallarini hosil qilishda, tushiriladigan 
quduqlar,  tayanch  devorlar  va  tunnellarda  betonlash  ishlarini  baja­
rishda qo‘llaniladi.

Pnevmatik-damlanadigan  qolip.  Bunday  qoliplar  ajratib  qayta 
qo‘yiladigan qoliplam ing  bir turi hisoblanib, ulardan gum baz va svod 
k o ‘rinishidagi  tom   yopm alarni  betonlashda  foydalaniladi.  Charm   va 
shunga  o'xshash  suv  o ‘tkazm aydigan  m aterialdan tayyorlangan qolip 
o ‘ram  holida  qurilish  m aydoniga  olib  kelinadi.  Dam lash  natijasida 
qolip  berilgan  shaklni  egallaydi.  Betonlash  ishlari  yakunlanib,  beton 
zaruriy  m ustahkam likni  egallagach  qolip  iehidagi  havo  chiqarib 
yuboriladi va konstruksiya qolipdan ajraydi.
8.3.  Armaturalarni tayyorlash va montaj  qilish
Temirbeton  konstruksiyalarda  ishlatiladigan  arm aturalar  quyidagi 
turlarga b o iin a d i (34-rasm):
materialiga ко ‘ra - p o ‘lat va metall b o ‘lmagan;
-  
tayyorlanish texnologiyasiga ко ‘ra - diametri  6...80 mm b o ‘lgan 
issiqlayin  ezish y o ‘li  bilan  tayyorlanadigan  sterjensim on  arm aturalar 
va  diam etri  3..8  m m   b o ig a n   sovuqlayin  cho‘zish  y o ‘li  bilan  tayyor­
langan sim sim on armaturalar;
-  
tashqi ко ‘rinishiga ко ‘ra - silliq va davriy profilli;
-  
temir-beton  konstruksiyalar tarkibida  ishlash printsipiga ко ‘ra- 
oldindan z o ‘riqtirilgan va zo ‘riqtirilm agan;
-  
konstruksiya tarkibida bajaradigan vazifasiga ко ‘ra - ishchi, taq- 
simlovchi, montaj  va k o ‘ndalang armaturalar;
-  
о 'rnatilish  usuliga  ко ‘ra  -  donali  armatura,  arm atura  karkaslari 
va to ‘rlari.
M exanik xossalariga k o ‘ra arm atura p o ‘lati  sinflarga  b o ‘linadi. A- 
I  sinfga  m ansub  sterjensimon  arm atura  silliq  tashqi  k o ‘rinishga  ega 
bo‘lsa, A-1I, A-III, A-1V, A-V,  va A -V l  sinfdagi  arm aturalar sirti  dav­
riy profilga ega b o ‘ladi.
A -II  arm aturaning  tashqi  b o ‘rtiqlari  vint  k o ‘rinishida,  A-III, 
A-IV,  A-V, A -VI  arm aturaning tashqi  b o ‘rtiqlari  -arch a-  k o ‘rinishida 
bo‘ladi.  Bu  arm aturalarni  bir-biridan  farqlash  uchun  A-  IV  arm atura 
uchlari  qizil, A-V arm atura uchlari k o ‘k, A-VI arm atura uchlari yashil 
rangga  bo'yab  q o ‘yiladi.  Termik y o ‘l  bilan  m ustahkam ligi  oshirilgan 
arm aturalarga “t” indeksi  q o ‘yilib quyidagicha belgilanadi: At-III, At- 
IV, At-V va At-VI.

34-rasm . A rm aturalarning turlari:
a—tekis sinch;  b—fazoviy sinch;  d—b o g 'lab  tayyorlangan  sinch;  e-arm atu ra 
sterjenlari;  f—arm atura to ‘rlari.
1-ostki  ishchi  sterjenlar;  2 -y u q o ri  montaj  sterjenlari;  3 - k o ‘ndalang ishchi 
va m ontaj  sterjenlari;  4—biriktiruvchi  sterjenlar;  5—yuqori ishchi  va  montaj 
sterjenlari;  6-tu g allo v ch i ilm oqlar;  7-xom utkar;  8 -bukilgan  ishchi  sterjenlar; 
9 -silliq   k o ‘rinishli  arm atura;  10,11,12-davriy  profilli  arm atura; 
13-payvand to ‘r;  14—о ’ram a to ‘r;

Sovuqlayin cho'zish y o ’li bilan tayyorlangan sim sim on arm aturalar 
quyidagicha  sinflarga  b o lin a d i:  davriy  profilli  Vr-I,  Vru-I  sinfli 
oddiy  sim sim on  armaturalar,  V-II  sinfli  yuqori  m ustahkam li,  tashqi 
k o ‘rinishi  silliq ham da Vr-II  sinfli  yuqori  m ustahkam li  davriy profilli 
armaturalar.
A rm atura  buyum lari  odatda  tem ir-beton  zavodlarining  arm atura 
tsexlarida  tayyorlanadi.  Oldindan  z o ‘riqtirilm agan  konstruksiyalr 
uchun  arm atura  buyum lari  (to ‘r,  tekis  va  fazoviy  karkaslar)  ni 
tayyorlashda  А -I,  A-II,  A-III  sinfdagi  sterjensim on  arm aturalar 
ishlatiladi.
A rm atura  buyum larini  ishlab  chiqarish  jarayoni  m exanizatsiya- 
lashgan  b o ‘lib,  bu  jarayon  tayyorlash  va  y ig ‘ish  operatsiyalaridan 
iborat.  Tayyorlash  operatsiyasi  tarkibiga  arm aturalam i  to ‘g ‘rilash, 
tozalash,  qirqish,  egish  va  payvandlash  kiradi.  Y ig‘ish  operatsiyalari 
natijasida  tekis  karkaslardan  fazoviy  karkaslar  hosil  qilinadi  va 
arm atura-qolip bloklari yig‘iladi.
A rm aturalam i  tashishda  um um iy  transport  aham iyatiga  ega  b o l -  
gan  avtomobillar,  yarim tirkam alar,  traylerlar  yoki  tem ir  y o ‘l  plat- 
form alaridan  foydalaniladi.
A rm aturalar  qoliplarni  tekshirib  qabul  qilib  olingandan  so‘ng 
o ‘m atiladi.  Ayrim  hollarda  dastlab  arm atura  karkaslari  o ‘rnatilib, 
so ‘ngra  qoliplar  m ahkam lanadi.  A rm aturalam i  o ‘m atishda  loyihada 
k o ‘zda  tutilgan  him oya  qatlam ining  qalinligi  va  arm atura  qatorlari 
orasidagi  m asofa  ta ’m inlanishi  kerak.  Yuqori  nam lik  sharoitida, 
kislota,  tuz  eritm alari  va  boshqa  agressiv  m uxit  ta ’sirida  bo‘ladigan 
tem ir-beton  konstruksiyalarda him oya qatlam ining m e’yoriy qalinligi 
kam ida  10 mm ga orttirib olinishi kerak.  H im oya qatlam ining zaruriy 
qalinligi arm atura va qolip oralig‘iga xuddi shu qalinlikka ega b o ig a n  
beton  va  m etall  q o ‘yilm alarni  sim  bilan  m ahkam lab  b o g la b   kuyish 
orqali ta ’m inlanadi. Bu qo ‘yilm alar betonlash jarayonida konstm ksiya 
tarkibida qolib ketadi.
A rm atura buyumlari odatda montaj kranlari  yordam ida o ‘m atiladi. 
Arm aturalar  m ontaji  elektr  yoyli  payvandlash  asosida  bajariladi. 
Payvandli to ‘r va tekis karkaslam i bir-biriga ulash payvandsiz usulda 
ya’ni  bir-biriga  kam ida  250  mm  kirishtirish  y o l i   bilan  am alga

oshirilishi  mumkin.  Karkas  va  to‘r  tarkibidagi  alohida  sterjenlar  bir- 
biriga  payvandlab  biriktiriladi.  Diametri  20  mm  dan  ortiq  boMgan 
sterjenlam i  biriktirishda  (ulashda)  vannali  payvandlash  usulidan 
foydalaniladi.
O g‘irligi  100 kg gacha bo‘lgan to ‘r  va karkaslami o ‘rnatish III va II 
toifali uchta armaturachidan iborat zveno  tomonidan amalga oshiriladi. 
O g‘irligi  100  kg  dan  ortiq  boMgan  to ‘r  va  karkaslar  montajini  kran 
yordamida,  IV va II toifali to ‘rtta armaturachidan  iborat zveno bajaradi.
0 ‘rnatilgan  armaturalarni  qabul  qilishda  yopiq  ishlar  hujjati  ras- 
m iylashtiriladi.
8.4.Beton  qorishmani  tayyorlash
Beton  qorishm ani  tayyorlashdagi  asosiy texnologik  vazifa qorish­
m aning berilgan tarkibini  aniq ta’m inlashdan  iborat.
Beton  qorishm a  m arkaziy  va xududiy  beton  zavodlarida,  qurilish 
m aydoniga  o ‘rnatiladigan  beton  qorishtiruvchi  qurilm alarda  va 
harakatlanuvchi  beton qorishtirgichlarda tayyorlanadi.
1) M arkaziy  beton-qorishm a  zavodlari  odatda  yirik  inshootlarni 
tiklashda foydalaniladi. Bunday zavodlar yig'ib-ajratiluvchi konstruk- 
siyadan  tiklanib,  xizm at  m uddati  5...6  yilni  tashkil  etadi.  Foydalanib 
boMingan  zavod  20...30  kun  davom ida  boshqa  jo y g a   ko‘chirib 
oMnatiladi.
2)H ududiy  beton  zavodlarining  yillik  kuvati  100...200  ming 
m3  ni  tashkil  etadi.  Bunday  zavod  o ‘zidan  25...30  km  m asofada 
joylashgan  qurilishlarni  beton  va  qorishm a  bilan  ta ’m inlaydi.  Beton 
va  qorishm aga  boMgan  talab  m uddati  10...15  yil  boMganda  bunday 
zavodlardan foydalanish  iqtisodiy jihatdan o'zini  oqlaydi.
3) Beton zavodlari boMmagan va betonga boMgan  b iro y lik ta la b   1,5 
ming  m3  dan  oshmagan  hollarda qurilish  m aydoniga yoki  unga yaqin 
jo y g a o ‘rnatiladigan beton qorishtiruvchi qurilm alardan  foydalaniladi.
4)T arqoq  holda  joylashgan  va  beton  ishlari  hajm i  uncha  katta 
boMmagan  qurilish  ob’ektlarini  beton  bilan  ta ’m inlashda  maxsus 
tirkam alarga o ‘m atilgan  harakatlanuvchi  beton qorishtirgich qurilm a­
lardan  foydalaniladi.  Bunday  qurilm alam ing  unum dorligi  15...30 
m 3/soatni tashkil etadi.

8.5.  Beton  qorishmani tashish
Beton 
qorishm ani 
tashishda 
turli 
transport 
vositalaridan 
foydalaniladi.  Eng  k o ‘p  ishlatiladigan  transport  vositasi  o ‘zito‘kar 
avtom obil  (avtosam osval)  hisoblanadi.  Bunday  avtom obillardan 
foydalanishda  tashish  masofasi  10... 15  km  dan  ortm aydi.  Bundan 
tashqari  tashish  jarayonida  qorishm aning  2...3  foizi  y o ‘qoladi; 
qorishm aning  qatlam lanishi  yuzaga  keladi;  qor,  yom g‘ir  ta ’sirida 
qorishm aning  sifati  buziladi.  Shu  sababli  m axsus  beton  qorishmani 
tashuvchi 
avtom obillardan 
foydalanish 
m aqsadga 
muvofiq 
hisoblanadi.  Bunday  avtom obillar  tom chi  shaklidagi  yopiq  kuzovli 
b o ‘lib,  qorishm a ju d a  karn  qatlamlanadi;  tashish m asofasi  esa  30...40 
km ni tashkil etadi.
Beton  qorishm ani  tashuvchi  zam onaviy  transport  vositalaridan 
biri  avtobetonqorishtirgich  hisoblanadi.  Bunday  avtom obil  tayyor 
beton qorishm ani tashishi yoki quruq holda aralashtirilgan qorishm ani 
y o ‘l  davomida  tayyorlab  borishi  mumkin.  Tayyor  beton  qorishm ani 
tashishda tashish  masofasi  60...70 km  ni  tashkil etadi.
Qurilish  m aydoniga  keltirilgan  beton  qorishm ani  ish  o ‘m iga 
beton  nasoslari  yordam ida  quvurlar  orqali  uzatib  berilishi  mumkin. 
M exanik  uzatmali  beton  nasoslarining  unumdorligi  10,  25  va  40  m 3/ 
soatni  tashkil  etib,  qorishm ani  350  m  uzoqlikka va 40  m  balandlikka 
uzatib bera oladi. Gidravlik uzatm ali beton nasoslarining unum dorligi
10...60  mVsoatni  tashkil  etadi.  Bunday  beton  nasoslari  yordam ida 
beton  qorishm ani  80... 100  m  balandlikka  va  400  m  uzoqlikka  uzatib 
berilishi  mumkin  (35-rasm).
Harakatlanuvchi avtobetonnasoslari qorishm ani 35...40 m radiusda 
30  m  gacha  balandlikka  uzatib  bera  oladi.  A gregat  20...30  minut 
ichida transport holatini  egallaydi  va 60...80  km /soat tezlikda boshqa 
ob ’ektga j o ‘nab ketishi mumkin.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling