R e s p u b L i k a s I k o n s t I t u t s I y a s I n I


partiyalardan,  boshqa jam oat  birlashmalaridan mustaqil  holda


Download 8.86 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/40
Sana21.03.2020
Hajmi8.86 Mb.
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40
partiyalardan,  boshqa jam oat  birlashmalaridan mustaqil  holda 

ish  yuritadi.

107-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasida  sud  tizimi  besh  yil 

m uddatga  saylanadigan  0 ‘zbekiston  Respublikasi  K onstitu- 

tsiyaviy  sudi,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  sudi,  0 ‘zbekiston 

Respublikasi Oliy x o ‘jalik  sudi,  Qoraqalpog‘iston Respublikasi 

fuqarolik  va  jin oy at  ishlari  b o ‘yicha  oliy  sudlari,  Q oraqal- 

p o g ‘isto n   R e sp u b lik a si  x o ‘ja lik   su d id a n ,  shu  m u d d a tg a  

tayinlanadigan  fuqarolik  va jinoyat  ishlari  b o ‘yicha  viloyat  va 

Toshkent  shahar  sudlari,  fuqarolik  va jinoyat  ishlari  b o ‘yicha 

tum anlararo,  tuman,  shahar  sudlari,  harbiy  va  x o ‘jalik  sud- 

laridan  iborat.

Sudlarni  tashkil  etish  va  ularning  faoliyat  k o ‘rsatish  tartibi 

qonun  bilan  belgilanadi.

Favqulodda  sudlar  tuzishga  y o ‘l  q o ‘yilmaydi.

108-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Konstitutsiyaviy  sudi 

qonun  chiqaruvchi  va  ijro  etuvchi  hokimiyatlarning  hujjatlari 

K onstitutsiyaga  qanchalik  mosligiga  doir  ishlarni  k o ‘radi.

Konstitutsiyaviy sud siyosat va huquq sohasidagi mutaxassis- 

lar  orasidan  —   K onstitutsiyaviy  sud  raisi,  rais  o ‘rinbosari  va 

sudyalaridan,  shu  jum ladan,  Q oraqalpog‘iston  Respublikasi­

ning  vakilidan  iborat  tarkibda  saylanadi.

K on stitu tsiyaviy  sudning  raisi  va  a ’zolari  deputat  b o ‘la 

olm aydilar.

K onstitutsiyaviy  sudning  raisi  va  a ’zolari  siyosiy  partiyalar 

va harakatlarning a ’zosi b o ‘lishlari va boshqa haq to'lanadigan 

lavozimni  egallashlari  mumkin  emas.

368

K o n s titu ts iy a v iy   su d   su d y a la ri  d a x ls iz lik   h u q u q id a n  

foydalanadilar.

K o n s t it u t s iy a v iy   su d   su d y a la r i  o ‘z  fa o liy a tla r id a  

m ustaqildirlar  va  faqat  0 ‘zbekiston  R espublikasi  K onstitu- 

tsiyasiga  b o ‘ysunadilar.

109-modda.



  0 ‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyaviy sudi:

1)  0 ‘zbekiston  Respublikasi  qonunlarining  va  0 ‘zbekiston 

Respublikasi  Oliy  M ajlisi  palatalari  qarorlarining,  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasi  Prezidenti  farmonlarining,  H ukumatning  va 

mahalliy  davlat  hokim iyati  organlari  qarorlarining,  0 ‘zbekis- 

ton  R espublikasining  davlatlararo  shartnom aviy  va  boshqa 

majburiyatlari  0 ‘zbekiston Respublikasining Konstitutsiyasiga 

m osligini  aniqlaydi;

2)  Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  Konstitutsiyasi  0 ‘zbekis- 

ton   R esp u b lik asin in g  K on stitu tsiy a sig a ,  Q o ra q a lp o g ‘iston  

Respublikasi  qonunlari  0 ‘zbekiston  Respublikasining  qonun­

lariga  muvofiqligi  to ‘g ‘risida  xulosa  beradi;

3)  0 ‘zbekiston  Respublikasining  K onstitutsiyasi  va  qonun­

lari  normalariga  sharh  beradi;

4)  0 ‘zbekiston  Respublikasining  K onstitutsiyasi  va  qonun­

lari bilan berilgan vakolat doirasida boshqa ishlarni ham k o ‘rib 

chiqadi.

Konstitutsiyaviy sudning qarorlari m atbuotda e ’lon qilingan 

paytdan  boshlab  kuchga  kiradi.  U lar  q a t’iy  va  ular  ustidan 

shikoyat  qilish  mumkin  emas.

K o n stitu tsiy a v iy   su d n i  ta sh k il  etish   va  u nin g  fa o liy a t 

k o ‘rsatish  tartibi  qonun  bilan  belgilanadi.

110-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  sudi  fuqarolik, 

jin o iy   va  m a ’m u riy  su d   ish la r in i  y u r itish   s o h a s id a   sud 

hokim iyatining  oliy  organi  hisoblanadi.

U   tom onidan  qabul  qilingan  hujjatlar  q at’iy  va  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasining  barcha  hududida  bajarilishi  majburiydir.

0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  O liy  sudi  Q o r a q a lp o g ‘isto n  

R espublikasi  oliy  sudlari,  viloyatlar,  shaharlar,  tumanlararo, 

tuman  sudlari  va  harbiy  sudlarning  sudlov  faoliyati  ustidan 

nazorat  olib  borish  huquqiga  ega.

111-modda.



  M u lkchilikning  turli  shakllariga  asoslangan  

korxonalar,  muassasalar,  tashkilotlar  o ‘rtasidagi,  shuningdek, 

tadbirkorlar o ‘rtasidagi,  iqtisodiyot sohasida va  uni  boshqarish

369

jarayonida  vujudga  keladigan  x o ‘jalik  nizolarini  hal  etish  Oliy 

x o ‘jalik  sudi  va  x o ‘jalik  sudlari  tom onidan  ularning  vakolat­

lari  doirasida  amalga  oshiriladi.

112-modda.



  S u d y a la r   m u sta q ild ir la r ,  fa q a t  q o n u n g a  

b o ‘ysunadilar.  Sudyalarning  odil  sudlovni  am alga  oshirish 

b o ra sid a g i  fa o liy a tig a   b iro n -b ir  tarzd a  arala sh ish g a   y o ‘l 

q o ‘yilmaydi  va  bunday  aralashish  qonunga m uvofiq javobgar- 

likka  sabab  b o ‘ladi.

Sudyalarning  daxlsizligi  qonun  bilan  kafolatlanadi.

Sudyalar  senator,  davlat  hokim iyati  vakillik  organlarining 

deputati  b o ‘lishi  mumkin  emas.

S udyalar  siy o siy   p artiyalarn in g  a ’zo si  b o ‘lish i,  siy o siy  

harakatlarda  ishtirok  etishi,  shuningdek,  ilmiy  va  pedagogik 

faoliyatdan tashqari haq to ‘lanadigan boshqa biron-bir faoliyat 

turlari  bilan  shug'ullanishi  mumkin  emas.

Sudya  vakolat  muddati  tugagunga  qadar  sudyalik  vazifasi- 

dan  qonunda  k o ‘rsatilgan  asoslar  b o ‘lgandagina  ozod  etilishi 

m um kin.

113-modda.



  H am m a sudlarda ishlar ochiq k o ‘riladi.  Ishlarni 

yopiq  majlisda  tinglashga  qonunda  belgilangan  hollardagina 

y o ‘l  q o ‘yiladi.

114-modda.



  Sud  h ok im iyati  chiqargan  hujjatlar  barcha 

davlat  organlari,  jam oat  birlashmalari,  korxonalar,  muassasa- 

lar,  ta sh k ilo tla r ,  m an sab d or  sh axslar  va  fu q aro la r  uchun 

majburiydir.

115-modda.



 0 ‘zbekiston Respublikasida sud ishlarini yuritish 

o ‘zbek tilida,  qoraqalpoq tilida yoki muayyan joydagi k o ‘pchi- 

lik  ah oli  s o ‘zlashadigan  tilda  olib   boriladi.  Sud  ishlari  olib 

borilayotgan  tilni  bilm aydigan  sudda  qatnashuvchi  shaxslar- 

ning  tarjimon  orqali  ish  materiallari  bilan  to ‘la  tanishish  va 

sud  ishlarida  ishtirok  etish  huquqi  ham da  sudda  ona  tilida 

s o ‘zlash  huquqi  ta ’minlanadi.

116-modda.



  A y b la n u v c h i  h im o y a la n ish   h u q u q i  b ila n  

t a ’m inlanadi.

T ergov  va  sud  ishini  yuritishning  har  qanday  bosqichida 

malakali  yuridik  yordam  olish  huquqi  kafolatlanadi.  Fuqaro- 

larga,  korxona,  m uassasa  va  tashkilotlar^a  yuridik  yordam

370

berish  uchun  advokatura  faoliyat  k o ‘rsatadi.  A dvokaturani 

tashkil  etish  va  uning  ish  tartibi  qonun  bilan  belgilanadi.

X X III  B O B .  S A Y L O V   T IZ IM I

117-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasining  fuqarolari  davlat 

hokimiyati  vakillik  organlariga  saylash  va  saylanish  huquqiga 

egadirlar. Har bir saylovchi bir ovozga ega. O voz berish huquqi, 

o ‘z  xohish-irodasini  bildirish  tengligi  va  erkinligi  qonun  bilan 

kafolatlanadi.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  saylovi,  0 ‘zbekiston 

R espublikasi  Oliy  M ajlisining  Q onunchilik  palatasiga  hamda 

Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  J o ‘qorg’i  Kengesiga,  viloyat­

lar, tumanlar, shaharlar davlat hokim iyati vakillik organlariga 

saylov tegishincha  ularning  K onstitutsiyaviy  vakolat  muddati 

tu g ayd ig an   yild a  —   d ek abr  oyi  u ch in ch i  o ‘n  k u n lig in in g  

birinchi  yakshanbasida  o ‘tkaziladi.  Saylovlar  umumiy,  teng 

va  t o ‘g ‘rid a n -to ‘g ‘ri  sa y lo v   huquqi  a so sid a   yashirin  o v o z  

berish  y o ‘li  bilan  o ‘tkaziladi.  0 ‘zbekiston  R espublikasining 

o ‘n sakkiz yoshga t o ‘lgan fuqarolari saylash huquqiga  egadir­

lar.

0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  M ajlisining  Senati  a ’zolari 

Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  J o ‘qorg’i  K engesi,  viloyatlar, 

tum anlar  va  shaharlar  davlat  h ok im iyati  vakillik  organlari 

deputatlarining  tegishli  q o ‘shma  majlislarida  mazkur  deputat- 

lar  saylanganidan  s o ‘ng  bir  oy  ichida  ular  orasidan  yashirin 

ovoz  berish  y o ‘li  bilan  saylanadilar.

Sud  tom onidan  muom alaga layoqatsiz deb  topilgan  fuqaro­

lar,  shuningdek,  sud  hukmi  bilan  ozodlikdan  mahrum  etish 

joylarida  saqlanayotgan  shaxslar  saylanishi  mumkin  emas  va 

saylovda qatnashmaydilar. Boshqa har qanday hollarda fuqaro­

larning  saylov  huquqlarini  t o ‘g ‘rid a n -to‘g ‘ri  yok i  b ilvosita 

cheklashga  y o ‘l  q o ‘yilmaydi.

0 ‘zb ek isto n   R esp u b lik asi  fu q arosi  bir  vaq tn in g  o ‘zida 

ikkidan  ortiq  davlat  hokim iyati  vakillik  organining  deputati 

b o ‘lishi  mumkin  emas.

Saylov  o ‘tkazish  tartibi  qonun  bilan  belgilanadi.

X X IV   B O B .  P R O K U R A T U R A

118-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  hududida  qonunlar- 

ning  aniq  va  bir  xilda  bajarilishi  ustidan  nazoratni  0 ‘zbekis-

371

ton  Respublikasining  Bosh  prokurori  va  unga  b o ‘ysunuvchi 

prokurorlar  amalga  oshiradi.

119-modda.



  Prokuratura  organlarining  yagona  markazlash- 

tirilgan  tizimiga  0 ‘zbekiston  Respublikasining  Bosh  prokurori 

boshchilik  qiladi.

Q oraqalpog‘iston  Respublikasining  Prokurori  0 ‘zbekiston 

R e sp u b lik a sin in g   B osh  prokurori  b ilan   k elish ilgan   h old a  

Q o r a q a lp o g ‘isto n   R e sp u b lik a s in in g   o liy   v a k illik   o rg an i 

tom onidan  tayinlanadi.

Viloyatlarning  prokurorlari,  tuman  va  shahar  prokurorlari 

0 ‘zb ek iston   R esp u b lik asin in g  B osh  prokurori  tom on id an  

tayinlanadi.

0 ‘zbekiston  R espublikasi  Bosh  prokurorining,  Q oraqal- 

p o g ‘iston Respublikasi Prokurorining, viloyat, tuman va shahar 

prokurorlarining  vakolat  muddati  —   besh  yil.

120-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  prokuratura  organ­

lari  o ‘z  vak olatlarin i  har  qanday  davlat  organlari,  jam oat 

birlashmalari  va mansabdor  shaxslardan  mustaqil  holda,  faqat 

qonunga  b o ‘ysunib  amalga  oshiradilar.

Prokurorlar  o ‘z  vakolatlari  davrida  siyosiy  partiyalarga  va 

siyosiy  maqsadlarni  k o ‘zlovchi  boshqa jam oat  birlashmalariga 

a ’zolikni  t o ‘xtatib  turadilar.

Prokuratura  organlarini  tashkil  etish,  ularning  vakolatlari 

va  faoliyat  k o ‘rsatish  tartibi  qonun  bilan  belgilanadi.

121-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  hududida jinoyatchi- 

likka  qarshi  kurash  b o ‘yicha  tezkor-qidiruv,  tergov  va  boshqa 

m axsu s  v a zifa la rn i  m u staq il  ravish da  bajaru vch i  xu susiy 

k o o p era tiv   tash k ilotla r,  ja m o a t  birlashm alari  va  ularning 

b o ‘lin m alarin i  tu zish   ham da  ularning  fa o liy a t  k o ‘rsatishi 

taqiqlanadi.

Q onuniylik  va  huquqiy  tartibotni,  fuqarolarning  huquq­

lari  va  erk in lik larin i  h im oya  q ilish d a  h uq u qn i  m u h ofaza 

qiluvchi  organlarga  jam oat  tashkilotlari  va  fuqarolar  yordam 

k o ‘rsatishlari  mumkin.

X X V   BO B. 

M OLIYA  



V A  

K RED IT


122-modda.

  0 ‘zbekiston  Respublikasi  o ‘z  m oliya  va  pul- 

kredit  tizimiga  ega.

372

0 ‘zb ek iston n in g  d avlat  budjeti  R esp u b lik a  budjetidan, 

Q oraqalpog‘iston  Respublikasi  budjetidan  va  mahalliy  budjet- 

lardan  iborat.

123-modda.



  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asi  hududida  yagon a 

soliq  tizimi  amal  qiladi.  Soliqlar joriy  qilishga  faqat  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasining  Oliy  Majlisi  haqli.

124-modda.



  0 ‘zb ek iston   R esp u blik asin in g  bank  tizim ini 

Respublika  Markaziy  banki  boshqaradi.

X X V I  B O B.  M U D O F A A   V A   X A V F S IZ L IK

125-modda.



  0 ‘zb ek iston   R esp u b lik asi  Q urolli  K uchlari 

0 ‘zbekiston  Respublikasining  davlat  suverenitetini  va  hududiy 

yaxlitligini, aholining tinch hayoti va xavfsizligini him oya qilish 

uchun  tuziladi.

Qurolli  Kuchlarning  tuzilishi  va  ularni  tashkil  etish  qonun 

bilan  belgilanadi.

126-modda.



  0 ‘zb ek isto n   R e sp u b lik a si  o ‘z  x a v fsizlig in i 

ta’minlash  uchun  yetarli  darajada  qurolli  kuchlariga  ega.

O L T IN C H I  B O ‘L IM .

K O N S T I T U T S I Y A G A   0 ‘Z G A R T I R I S H  

K I R I T I S H   T A R T I B I

127-modda.



 0 ‘zbekiston Respublikasining K onstitutsiyasiga 

o ‘zgartirishlar  teg ish in ch a  0 ‘zb ek isto n   R esp u b lik a si  O liy 

M ajlisining  Q onunchilik  palatasi  deputatlari  va  Senati  a ’zo- 

lari  umumiy  son in in g  kam ida  uchdan  ikki  qism idan  iborat 

k o ‘pchiligi  tom onidan  qabul  qilingan  qonun  yoki  0 ‘zbekis- 

ton  Respublikasining  referendumi  bilan  kiritiladi.

128-modda.



  0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisi  tegishli 

tak lif  kiritilgandan  keyin  olti  oy  m obaynida  K onstitutsiyaga 

o ‘zgartirishlar  hamda  tuzatishlar  kiritish  t o ‘g ‘risida  keng  va 

har  taraflama  muhokam ani  hisobga  olgan  holda  qonun  qabul 

qilishi  mumkin.  Agar  Oliy  Majlis  K onstitutsiyaga  o ‘zgartirish 

kiritish  to ‘g ‘risidagi  taklifni  rad  etsa,  tak lif  bir  yil  o ‘tgandan 

keyingina  qayta  kiritilishi  mumkin,

373

O'ZBEKISTON RESPUBLIKASI 

PREZIDENTINING FARMOYISHI

О ‘ ZB E K IST O N   R E SPU B L IK A SI 

K O N S T IT U T S IY A S IN I  0 ‘R G A N IS H N I 

TA SH K IL  E T IS H   T O ‘G ‘RISID A  



4-YANVAR  2001-YIL

H a y o tim iz n in g   a s o s iy   Q o n u n i  b o ‘lm ish   0 ‘z b e k is to n  

K onstitutsiyasining jam iyatdagi  о ‘m i  va  ahamiyatini,  m a’no- 

m azm uni  va  m oh iyatini  o ‘rganish,  yosh  avlodning  huquqiy 

ongi, tafakkuri va madaniyatini tarbiyalash hamda yuksaltirish, 

shuningdek,  K onstitutsiyani  bilish,  uning  mazmun-m ohiyatini 

targ‘ib  va  tashviq  qilish  maqsadida:

1.  0 ‘z b e k is to n   K o n s t it u t s iy a s i  b o ‘y ic h a   b o la la r   va 

o ‘quvchilarda  m u stah kam   bilim larni  sh akllan tirish   ham da 

K o n stitu tsiy a   m o h iy a tin i  keng  om m a  on g ig a   singd irish ga 

qaratilgan  K o n stitu tsiy a n i  o ‘rganish  dasturini  yaratish,  u- 

n in g   a so s id a   m a x su s  o ‘q uv  k u r sla r in i  ish la b   ch iq ish   va 

t e g is h li  m e to d ik a la r n i  t a y y o r la s h   b o ‘y ic h a   k o m is s iy a  

ta sd iq la n sin .

Kom issiyaga ta ’lim turlari b o ‘yicha mutaxassislardan iborat 

ekspert  guruhlarini  tashkil  etishga  ruxsat  berilsin.

2.  K om issiya  X alq  ta ’limi  vazirligi,  Oliy  va  o ‘rta  maxsus 

ta ’lim  vazirligi,  D a v la t  m atb u ot  q o ‘m itasi  va  0 ‘zb ek iston  

Respublikasi  Prezidenti  huzuridagi  D avlat  va jam iyat  qurilishi 

akademiyasi  bilan  birgalikda:

—   Bir  oy  muddatda  ta’limning  barcha  turlarida  K onstitu­

tsiyan i  o ‘rgan ish   u chun  zarur  b o ‘lgan   d astu rlar,  kurslar, 

m e to d ik   k o ‘r sa tm a la r  va   b o sh q a   d id a k tik   v o s ita la r g a  

q o ‘yiladigan  talablarni  ishlab  chiqsinlar;

—   2 0 0 1 -yil  1-aprelga  qadar  « O ‘zb ek iston   R esp u b lik asi 

K onstitutsiyasini  o ‘rganish»  m axsus  o ‘quv  kurslarini  barcha 

ta’lim  turlari  uchun  ishlab  chiqsinlar  va  tasdiqlasinlar;

—  Barcha ta ’lim turlari uchun bolalar va o ‘quvchilarni, yosh 

xususiyatlarini  hisobga  olgan  holda,  huquqiy  ong  va  madani­

yatini  shakllantirishga  qaratilgan  K on stitu tsiyan i  o ‘rganish 

bo'yicha darsliklar va maxsus adabiyotlarni 2001-yil  1-avgustga 

qadar  yaratsinlar,  chop  etsinlar  va joylarga  yetkazishni  tashkil 

etsinlar.

374

3.  X a lq   t a ’lim i  v a z ir lig i,  O liy  va  o ‘rta  m axsu s  t a ’lim  

vazirligi,  ta’lim  muassasalariga  ega  b o ‘lgan  boshqa  vazirlik  va 

idoralar:

—   2001-yil  1-avgustga  qadar  « 0 ‘zb ek iston   R espublikasi 

K onstitutsiyasini  o ‘rganish»  kurslari  b o ‘yicha  m aktabgacha 

ta’lim  turidagi  tarbiyachi  va  metodistlar,  umumiy  o ‘rta  ta ’lim 

muassasalaridagi o ‘qituvchilar, o ‘rta maxsus, kasb-hunar ta ’lim 

va  oliy  ta’lim  turlarida  dars  beruvchi  professor-o‘qituvchilarni 

tayyorlasinlar;

—   2 0 0 1 -2 0 0 2   o ‘q uv  y ilid a n   b o sh la b   m a k ta b g a ch a   va 

umumiy o ‘rta ta’lim muassasalarida,  o ‘rta maxsus,  kasb-hunar 

va  o liy   t a ’lim   m u assa sa la rid a   « 0 ‘z b ek isto n   R esp u b lik a si 

Konstitutsiyasini  o ‘rganish»  kurslarini  o ‘qitishga  kirishsinlar;

—   Kurs  m azm unining  sifatli  o ‘zlashtirilishini  ta ’m inlash 

maqsadida uning yakuni b o ‘yicha o ‘quvchi va talabalar orasida 

kollokvium   va  sinovlar  o ‘tkazsinlar.

4.  Q o r a q a lp o g ‘isto n   R e sp u b lik a si  V a zirla r  K en g a sh i, 

v ilo y a tla r   va  T o sh k e n t  sh ah ar  h o k im lik la r i,  R e sp u b lik a  

M a ’naviyat-m a’rifat kengashi,  Respublika «M ahalla» jam g‘ar- 

m asi,  tegishli  jam oat  tashkilotlari  K onstitutsiyan i  o ‘rganish 

dasturi  aso sid a   o ‘q u v-u slu b iy,  ilm iy -o m m a b o p   va  b o sh q a 

vositalar  yordam ida,  m utaxassislarni  keng  jalb   qilgan  h olda 

fuqarolar  o ‘rtasida  K onstitutsiyan in g  m azm un-m ohiyati,  u- 

ning  o ‘rni  va  aham iyati  b o ‘yicha  targ‘ib ot  va  tashviqot  ish- 

larini  olib  borsinlar,  ularning  huquqiy  ongi  va  m adaniyatini 

yuksaltirish uchun zarur chora-tadbirlar belgilasinlar va amalga 

oshirilishini  ta ’minlasinlar.

5.  0 ‘z te le r a d io k o m p a n iy a si,  M illiy   a x b o r o t  a g en tlig i, 

«T asviriy  oyina»  uyushm asi  om m aviy  axb orot  vositalarid a 

m a z k u r   m a s a la   b o ‘y ic h a   d o im iy   ru k n la r  tu rk u m i, 

telek o ‘rsatuvlar  va  radioeshittirishlar  ham da  tasviriy  v osita­

lar  tashkil  etsinlar.

6.  M azk u r  F a rm o y ish n in g   b aja rilish in i  n a zo ra t  q ilish  

0 ‘z b e k is to n   R e sp u b lik a s i  B o sh   v a z ir in in g   o ‘r in b o sa r i

H .K arom atov  zimm asiga  yuklansin.

I.KARIM OV, 

0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti

KONSTITUTSIY ANI 

0 ‘RGANISH BO‘YICHA 

T E S T   S A V O L L A R I

1.  «Konstitutsiya»  so'/ining  lug‘aviy  ma’nosi  nima?



a)  K onstitutsiya  lotincha  «constitution»  so'zidan  olingan 

b o ‘lib,  « o ‘rnataman»  degan  m a’noni  bildiradi;

b)  K onstitutsiya  grekcha  «constitution»  s o ‘zidan  olingan 

b o ‘lib,  «ta’sis  etaman»  degan  m a’noni  bildiradi;

d)  K onstitutsiya  grekcha  «constitution»  so'zidan  olingan 

b o ‘lib,  «belgilaym an»  degan  m a’noni  bildiradi;


Download 8.86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling