Suv ostida sakson ming kilometr


Download 9.02 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/45
Sana21.12.2019
Hajmi9.02 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45

15

yoritilib,  ma’lum  bo'lgan  barcha  faktlar  ilmiy nuq- 

tayi nazardan baholandi.

Shu maqoladan parcha keltiraman:

«Shunday  qilib,  -   deb  yozdim  men  ilgari  suril- 

gan  barcha  taxminlarni  birma-bir  keltirib,  -   aqlga 

sig'adigan  boshqa  biror  taxminga  asoslana  olmas- 

ligimiz  tufayli,  bahaybat  maxluqni  juda  kuchli  de- 

ngiz hayvoni deyishdan bo'lak ilojimiz yo‘q.

Juda  chuqurlikdagi  okean  hayoti  bilan  biz  mut- 

laqo  tanish  emasmiz.  Hech  qanaqa  burg'i  hali  u 

yerga  yetgani  yo‘q.  Bu  tubsiz  chuqurlikda  nimalar 

bo'lyapti?  U  yerda  qanday  mavjudotlar  yashayap- 

ti,  dengiz  sathidan  o‘n  ikki-o‘n  besh  ming  metr 

chuqurlikda1  qanaqa  mavjudotlar yashay  oladi?  Bu 

mavjudotlarning  tuzilishi  qanaqa?  Bu  haqda  hatto 

biror taxmin ham aytish qiyin.

Bu  masalani  ikki  yo‘l  bilan yechish  mumkin:  yo 

yer yuzidagi barcha mavjudotlar bizga ma’lum, yoki 

ulardan faqat ayrimlari ma’lum.

Bordi-yu, 

planetamizda 

yashayotgan 

bar­

cha  mavjudotlarni  bilmasak,  tabiatning  hali  biz­



ga  noma’lum  sirlari  bo'lsa,  unda  baliq  yoki  dengiz 

sutemizuvchilarining  juda  chuqurlikda  o ‘z  qonun- 

qoidalari  bilan  yashayotgan  va  bizga  ma’lum 

bo'lmagan turlari va  nasllari  borligini  inkor etishga 

asosimiz  yo‘q.  Bunday mavjudotlar okeanning tad- 

qiqotchilar  yeta  olmaydigan  quyi  qatlamlarida  ya- 

shashlari va biror noma’lum ta ’sir ostida yoki hech 

qanday  sababsiz  vaqt-vaqti  bilan  suv  sathiga  suzib 

chiqishlari mumkin.

Aksintfha,  bordi-yu,  tirik  mavjudotlarning  bar­

cha  turlari  bizga  ma’lum  bo'lsa,  unda  biz  o'rgana- 

yotgan  bahaybat  maxluqni  turkumlarga  ajratilgan



1  Okeanning eng chuqur yeri  10000 metrdan  ortiqroqdir  (Tinch 

okeanda);  1 2 0 0 0 -1 5 0 0 0  metr chuqurlik esa yo‘q.

16

dengiz  hayvonlari  qatoriga  qo'shmog'imiz  kerak. 

Bunday  taqdirda  men  juda  ulkan  narval1  mavjud 

degan fikrni ilgari surardim.

Oddiy  narvalning  bo'yi  ko'pincha  o'ttiz  futga 

yetadi.  Ana  shu  uzunlikni  beshga,  o‘nga  kopay- 

tiring,  uning kattaligiga qarab qoziq tishida qancha 

kuch  bo'lishi  mumkinligini  chamalang  va  shunda 

sizni  tashvishlantirayotgan  jumboqqa  javob  olasiz. 

Bu hayvon «Xanaan» ofitserlari aytgan hajmga teng 

keladi,  qoziq  tishlari  «Shotlandiya»  korpusidagiday 

shaklda  tesha  oladi,  uning  paroxodni  okean  tubiga 

cho'ktirishga yetarli kuchi ham bo'ladi.

Chindan  ham  narvalning  o'ziga  xos  qoziq  tishi, 

yoki  ayrim  tabiatshunoslarning tili  bilan  aytganda, 

alebardasi bor. Bu alebarda po'latdek qattiq bo'ladi. 

Ana  shunday  alebardalarni  narvallar  bilan  jangda 

ko'pincha maglubiyatga uchraydigan kitlarning ta- 

nasidan bir necha marta topib olishgan. Bir yonidan 

kirib,  ikkinchi tomonidan teshib chiqqan ana  shun­

day  alebardalarni  yog'och  kemalarning korpusidan 

mashaqqat bilan sug'urib olishgan.

Parijdagi  meditsina  fakultetining  muzeyida 

uzunligi  ikki-yu  chorak  metr  keladigan  alebarda 

bor.  Bu  alebarda  o‘zak tomonining yo'gonligi  qirq 

sakkiz santimetr.

Shunday qilib,  oddiylaridan o‘n baravar katta va 

juda  ulkan  alebarda  yoki  qoziq  tishli  narvalni  ko‘z 

oldimizga  keltiramiz,  soatiga  yigirma  dengiz  mil- 

yasi  tezligida  yura  oladi,  deb  faraz  etamiz,  uning 

jismini  tezligiga  ko‘paytiramiz,  ana  shunda  u  bilan 

to'qnashgan  har  qanaqa  kemaning  ham  halokatga 

uchrashi sizni taajjublantirmaydi!





Narval  -   kitsimon  sutemizuvchi  yakkashox  dertgiz  hayvoni. 

Urg'ochi  narvallarning  chap  jag'ining  yuqori  qismida  katta  qoziq 

, 

tishi  bo'Iadi. 

V  



S i  f / f

17


Pirovardida  shuni  aytmoqchiman:  hozircha 

boshqa  batafsilroq  ma’lumotlar yo‘q  ekan,  men  bu 

bahaybat  maxluqni  oddiy  alebardali  emas,  balki 

usti  po'lat  bilan  qoplangan,  kemaday  mustahkam 

va  kuch-quwatda  ham  undan  qolishmaydigan  ha- 

qiqiy taranli narval deb hisoblayman!

Bu kamdan kam uchraydigan  g'aroyib voqeani... 

agar  u  darhaqiqat  chin  bo'lsa,  faqatgina  shunday 

izohlash  mumkin.  Buning  o‘zi  hali  tadqiq  etishga 

muhtojdir».

Ana  shu  so'nggi  ibora  qo'rqoqlik  orqasida  yo- 

zilgan:  men  buni  olimlik  mavqeyimni  saqlash  va 

amerikaliklar oldida kulgi bo'lishga turtki bermaslik 

uchun yozdim.  Shunday qilib, men bu bilan o'zimni 

oqlash chorasini topib 

q o 'y g a n  

bo'lsam ham, ammo 

bahaybat  maxluqning  mavjudligiga  hech  qanday 

shubham yo‘q edi.

Mening  maqolam  keng  tarqalib,  katta  shov- 

shuvlarga  sabab  bo'ldi.  Hatto  unga  bir  qancha  ta- 

rafdorlar ham to'plandi.  Jumboqni hal etmoq uchun 

unda  keltirilgan  dalillar  tasaw ur  qilib  ko'rishga 

katta  imkoniyat  berdi.  Odamlar  g'ayritabiiy  narsa- 

larni  oylashni  yaxshi  ko'rishadi.  Dengiz  esa,  dar­

haqiqat,  juda  ulkan  mavjudotlarning  o'sishi  uchun 

sharoit  yaratib  bera  oladigan  birdan  bir  qulay  mu- 

hitdir.  Yerdagi  fil  va  karkidon  singari  yirik  mavju- 

dotlar ular oldida  arzimagan gap.  Sutemizuvchilar- 

ning  kit  singari  eng  yirik  namunasi  ham  dengizda 

yash^ydi.  Nega  endi  o‘sha  yerda  bahaybat  mollus- 

kalar,  uzunligi  yuz  metr  keladigan  dahshatli  qis- 

qichbaqasimon  omarlar yoki har birining vazni  ikki 

yuz  tonnagacha  yetadigan  qisqichbaqalar  yashashi 

mumkin deb faraz qilmas ekanmiz. Oldingi geologi- 

ya  davrlarida  to'rt  oyoqlilar,  to'rt  qo'llilar,  qushlar 

va  o'rmalovchilar  juda  ulkan bo'lganlar.  0 ‘n yillar,

18


yuz  ming  yillardan  keyingina  ular hozirgi  hajmga- 

cha kichrayganlar.

Yer  qatlami  doimiy  o'zgarishda  bo'lib  tursa-yu, 

shu  davr  mobaynida  dengiz  tarkibi  o'zgarishsiz 

qolsa,  nega  endi  unda  hayvonot  olamining  oldin- 

gi  geologik  davrlardan  namunalar  saqlanib  qolmas 

ekan?!  Nega  endi  dengiz  o‘z  qa’rida  umrlari  yil- 

lar  bilan  emas,  balki  asrlar  yoki  ming  yillar  bilan 

o'lchanadigan  ana  shu  dastlabki  bahaybat  mavju- 

dotlarning  so'nggi  namunalarini  saqlamagan  bo‘l- 

sin?

Sirasini  aytsam,  shirin  xayolga  berilib  ketdim. 



Lekin  bu  haqda  boshqalarga  nisbatan  kamroq  o‘y- 

lardim.


Yana  qaytaraman,  bu  ajoyib  hodisaning  tabia- 

ti  to ‘g‘risida  boshqa  bahs-munozara  bo'lmadi.  Ja- 

miyat  ertaklardagi  dengiz  ilonlariga  sira  aloqasi 

bo'lmagan  qandaydir  juda  katta  hayvonning  borli- 

giga ishondi.

Biroq  ba’zilarga  bu  masala  ilmiy  nuqtayi  nazar- 

dan  qiziq bo'lib ko'rinsa,  okean kemalarining xavf- 

sizligidan  manfaatdor  inglizlar va  amerikaliklar  ol­

dida  dengizni  bu  xavfli  maxluqdan  tezda  xoli  etish 

uchun zarur choralar ko'rish masalasi turar edi.

Moliya  va  savdo  masalalari  bilan  shug'ulla- 

nuvchi matbuot endi bahaybat maxluq bilan bogliq 

bo'lgan  masalaga  faqat  shu  nuqtayi  nazardan yon- 

dasha  boshladi.  «Dengiz  sharhlovchisi»,  «Lloyd  ga- 

zetasi»,  «Paketbot»,  «Dengiz  savdosi  gazetasi»  kabi 

katta  ziyon ko'rish xavfi tug'ilib turgan sug'urta ja- 

miyatlarining  mana  shu  barcha  matbuot  organlari 

bahaybat  maxluqqa  qarshi  shafqatsiz  urush  e ’lon 

qilishni yakdillik bilan talab eta boshladilar.

Jamoatchilik,  birinchi  navbatda  shimoliy  ame­

rikaliklar  fikri  sug‘urta  jamiyatlari  tomonida  edi.

19


Nyu-Yorkda  narvalni  ovlash  uchun  ekspeditsiya 

tayyorlay boshladilar. Bu ekspeditsiya uchun tezyu- 

rar  «Avraam  Linkoln»  harbiy  kemasini  shaylashga 

qaror qilindi.

Harbiy  qurol-yarog'lar  tayyorlanadigan  barcha 

yerlarning eshiklari,  qaysi yo‘l bilan bo'lmasin, tez- 

roq suzib ketishga harakat qilayotgan shu kema ko- 

mandiri kapitan Faragut uchun kengochib qoyildi. 

Ammo  shunday  paytlarda  odatdagiday,  maxluqni 

qidirib borishga qaror qilingan zahoti aksiga olib,  u 

ко‘rinmay ketdi. Ikki oy davomida u haqda hech kim 

hech nima eshitmadi. Bironta kema uni uchratmadi. 

go‘yo  narval  unga  qarshi  yurish  boshlanishini  sez- 

ganday  edi.  Atlantik okeani  suvosti  kabellari  orqali 

shu qadar ko‘p gapirildiki!.. Hazilkashlar mug'ambir 

narval  juda  ko‘p  telegrammalardan  birini  olib, 

shosha-pisha iniga kirib ketdi, deb kulishdilar.

Shunday  qilib,  harbiy  kema  safar  hozirligini 

ко‘rib,  g'ayrioddiy ovga  zarur anjomlar bilan  jihoz- 

lanib bo'lganda, kapitan qayoqqa qarab yurishni bi- 

lolmay hayron edi.

Hammaning  sabr  kosasi  to‘lay  deb  turganda, 

San-fransisko  va  Shanxay  oralig'icfa  qatnaydigan 

kema bundan qariyb uch hafta muqaddam maxluq­

ni  Tinch  okeanning  shimoliy  qismida  uchratgani 

haqida xabar tarqalib  qoldi.  Bu  xabar juda katta ta- 

assurot  qoldirdi.  Kapitan  Faragutga  safarni  loaqal 

bir  kunga  ham  kechiktirishga  ruxsat  berishmadi. 

Oziq-ovqat  kemaga  ortilgan,  tryumlar  ko'mir  bilan 

liq  to'la,  komanda  sostavi  shay.  0 ‘txonani  yoqib, 

bug  hosil  qilish-u,  langarni  ko'tarib  jo'nab  ketish 

qolgan edi, xolos.

Kapitan Faragut hatto yarim kungina kechikkan- 

da  ham  uni  hech  kim  kechirmas  edi.  Sirasini  ayt- 

ganda, uning o‘zi ham yo‘lga oshiqardi.

20


«Avraam  Linkoln»  kemasining  jo'nab  ketishiga 

uch  soat  qolganida  menga  quyidagi  mazmundagi 

maktubni topshirishdi:

«fanob professor Aronaksga.

«Beshinchi avenyu» mehmonxonasi, Nyu-York.

Muhtaram janoblari!

Agar  siz  «Avraam  Linkoln»dagi  ekspeditsiyaga 

qo‘shilishga  rozi  bo‘Isangiz,  Qo'shma  Shtatlar  huku- 

mati Fransiya  Siz orqali ushbu  tashabbusga  qo'shildi, 

deb  mamnun  bo‘lur edi.  Kapitan Faragut Sizga  alohi- 

da kayuta ajratib beradi.

Sizga  astoydil ixlosmand dengiz ministri D.B.  Gob- 

son».

Uch i n chi  b o b  

«XO'JAM SHUNIISTASALAR»

Dengiz  ministrining  xatini  olishimdan  uch  se- 

kund  oldin  men  Shimoli-g'arbiy  muzliklar1  orqali 

o'tish  to'g'risida  qanchalik  oylagan  bo'lsam,  nar- 

valni  qidirib  borish  haqida  ham  shunchalik  bosh 

qotirayotgan edim.  Xatni  olganimdan keyin  oradan 

ilich sekund o'tgach, mening chinakam vazifam, ha- 

yotimning yagona maqsadi  ana shu xavfli bahaybat 

maxluqni  qidirib borish va  insoniyatni  undan xalos 

etish ekanligini tushunib yetdim.

Ayni vaqtda men endigina og'ir safardan  qaytib, 

juda  charchagan,  dam  olishim  zarur  edi.  Vatanim- 

ga, yor-do‘stlarim huzuriga,  Botanika bog‘i yonida- 

gi  kichkina  uyimga,  o'zimning  qimmatli  va  beba- 

ho  kolleksiyalarimga  qaytish  orzusida  edim.  Biroq 

meni  hech  nima to'xtata  olmadi.  men hamma  nar-



1  Atlantik okeandan Tinch okeanga Amerika qit’asining shimo- 

liy qirg'oqlari yonidan o'tadigan yo‘l.

21

sani  -   charchoqni,  yor-do‘stlarimni  ham,  kolleksi- 

yalarimni ham unutdim va hech ikkilanmay Ameri- 

ka hukumatining taklifini qabul etdim.

«Buning  ustiga,  -   deb  oyladim  men,  -   hamma 

yo'llar  Yevropaga  olib  boradi,  binobarin,  narval 

ham meni Fransiya  sohillariga yetaklasa ajab emas. 

Bu  katta  o'lja  Yevropa  dengizlarida  qo'lga  tushib 

qolsa  bormi?!  0 ‘shanda  uning  qoziq  tishidan  loa- 

qal yarim metrini Parijdagi tabiiyot tarixi muzeyiga 

olib borardim!»

Ammo  hozircha  narvalni  Tinch  okeanning  shi- 

moliy qismida  qidirishga  to ‘g‘ri  keldi.  Bu  Fransiya- 

ga  qaytish uchun butun  dunyoni  aylanib  chiqishim 

kerak, degan gap.

-  

Konsel!  -   deya  qichqirdim  men  sabrsizlik 



bilan.

Konsel  mening  xizmatkorim.  U  safar  vaqtida 

hamisha  menga  hamroh.  Bu  flamandiyalikka  ixlo- 

sim juda baland.  0 ‘z navbatida u ham menga shun- 

chalik ixlosmand.  U tabiatan sovuqqon,  beg'amroq, 

xushfe’l,  og'ir-vazmin,  mo'min-ma’qul  va  tirish- 

qoq;  turmushda  bo'lib  turadigan  mayda-chuyda 

tasodiflarga  ortiqcha  e ’tibor  berib  o'zini  diqqat  qi- 

lavermaydigan,  hamma  ish  qo'lidan  keladigan,  ha­

misha  ishga  tashna  odam.  Ismi  jismiga  monand 

emas1.  Iltimos  qilishganda ham  hech kimga masla- 

hat bermaydi.

Konsel  mening kichkina  uyimga  kelib  turadigan 

olimlar  davrasida  muttasil  bo'lganidan,  talaygina 

narsalarni  o'rgandi,  tabiiyot  fani  tasnifi  sohasida 

mutaxassisga  aylandi.  Butun  bo'limlar,  guruhlar, 

sinflar,  sinfchalar,  turkumlar,  oilalar,  nasllar,  tur- 

lar va turchalar narvoniga akrobatlarcha chaqqonlik 

bilan  chiqib  tusha  olardi.  Biroq  uning butun  bilimi

1  So‘z o y in i.  «Konsel»(consiel)  -   fransuzcham aslahatdegani.

22


ana shuning o'zidangina iborat edi. Turlarga bo'lish 

nazariyasini yaxshi bilardi-yu, amaliy bilimdan juda 

uzoq  edi.  Nazarimda  u  tashqi  ko'rinishdan  kitni 

kashalotdan ajrata olmasdi.

Shunga qaramay u ajoyib odam!

0 ‘n  yil  davomida  Konsel  butun  ilmiy  ekspedi- 

tsiyalarda  men  bilan  birga  bo'ldi.  Men  biron  marta 

uning safar  cho‘zilib  ketdi  yoki  charchadim  deb  no- 

liganini eshitmasdim. Konsel istagan daqiqada, qaysi 

mamlakat bo'lmasin -  Xitoymi yoki Kongomi surish- 

tirmay, hech narsadan cho'chimay ketaverardi.

Uning  salomatligi  juda  yaxshi.  Bundaylar  hech 

qanaqa  kasallikdan  qo'rqmaydilar.  U  mushaklari 

baquwat, asablari metin bir odam edi.

Konsel  o'ttiz  yoshda  edi.  Uning  yoshi  xo'ja- 

yinning yoshiga  o‘n beshning yigirmaga  nisbatiday 

gap.  Qirq  yoshimni  shu  qadar  murakkab  majoziy 

yo‘l bilan bildirganim uchun uzr.

Konselning  bir  kamchiligi  bor  edi.  U  ashaddiy 

rasmiyatchi, men bilan doim uchinchi shaxsda gap- 

lashardi.  Shunday  kezlarda  ko'pincha  yuragim  to- 

shib ketardi.

-   Konsel!  -   yana  chaqirdim  va  ayni  vaqtda 

shosha-pisha safar hozirligini ko'ra boshladim.

Konselning  menga  haddan  tashqari  sodiqligiga 

imonim  komil  edi.  Odatda  men  safarga  chiqish  ol- 

didan  hech  qachon  uning roziligini  so'rab  o'tirmas 

edim,  ammo  bu  gal  ekspeditsiyaning  qancha 

cho'zilishi  ham  ma’lum  emas,  buning ustiga bu  ish 

xavfli edi. Kemani pista po‘chog‘iday to'ntarib tash- 

lashga  qurbi  yetadigan  maxluqning  izidan  borish 

hazilakam  gap  emas!  Dunyodagi  eng  og‘ir-vazmin 

odam  ham  bir 

o 'y la b  

ko'rardi.  Ammo  Konsel  nima 

derkin?


-  Konsel!  -  uchinchi marta chaqirdim men.

23

Konsel kirib keldi.

-   Xo'jam  meni chaqirdilarmi?  -   so'radi u kirgan 

zahoti.

-   Ha,  azizim.  Safar jabdug'ini  hozirla.  Ikki  soat- 



dan keyin jo'naymiz.

-   Xo'jam  shuni  istasalar,  tayyorman,  -   deb  ba- 

maylixotir javob berdi Konsel.

-   Har  bir  daqiqa  g'animat.  Butun  kerakli  narsa- 

larni  -   ust-bosh,  ko'ylak,  paypoqlami  chamadonga 

sol.  Siqqanicha  joyla,  ammo  mumkin  qadar  tezroq 

bo‘1!

-   Xo'jamning  kolleksiyalari-chi?  -   luqma  tash- 



ladi Konsel.

-  Ularni keyinga qoldiramiz. Mehmonxonada tu- 

rib tursin.

-  Bug'u-to'ng'izni-chi?

-   0 ‘zlari  boqishaveradi.  Aytganday,  butun hay- 

vonotxonamizni Fransiyaga jo'natishlarini aytishim 

kerak.

Demak,  biz  Parijga  bormayotgan  ekanmiz- 



da? -  deb so'radi Konsel.

-  Nima desam bo'ladi,  -  deya mujmal javob qay- 

tardim  men,  -   biroz  aylanma  yo‘1  bilan  borishga 

to'g'ri kelyapti shekilli...

-   Xo'jam   shuni  istasalar,  har  qanday  aylanma 

yo‘l bosh ustiga.

-   Albatta  bu  hech  gap  emas!  Faqat  yo‘l  biroz 

olisroq  bo'ladi...  Biz  «Avraam  Linkoln»da  jo'nay­

miz.

-  Xo'jam  shuni istasalar,  -   deya vazminlik bilan 



tasdiqladi Konsel.

-   Bilasanmi,  og'ayni,  gap  bahaybat  maxluq... 

o'sha,  mashhur  narval  ustida  boryapti...  Biz  oke- 

anlarni  undan  xoli  etishimiz  kerak!..  «Okean  tubi- 

ning sirlari» ikki tomligining avtori kapitan Faragut

24


bilan  bo‘ladigan  safardan  bosh  torta  olmaydi...  Bu 

sharafli  vazifa,  ammo  shu  bilan  birga  xatarli  ham! 

Narval  bizni  orqasidan  qayoqqa  ergashtirib  bori- 

shi  noma’lum...  Bu  maxluq  juda  injiq  bo'lishi  ham 

mumkin.  Ammo  nima bo‘lsa  ham biz  boramiz!  Ka- 

pitanimiz -  zo‘r odam.

-   Xo'jam qayoqqa borsalar, men ham o‘sha yoq- 

qa boraveraman-da,  -  dedi Konsel.

-   Yaxshilab  oylab  ol!  Sendan  hech  narsani 

yashirmoqchi  emasman.  Bu  -   borsa  qaytish  qiyin 

bo'lgan safarlardan.

-  Xo'jam shuni istasalar...

Oradan  chorak  soat  o'tganda  chamadonlar  taxt 

qilib 


q o 'y ilg a n  

edi.  Konsel  hech  narsani  unutma- 

di.  Bu  ajoyib  odam  ko'ylak  va  ust  kiyimlarni  ham 

qush  va  sut  emizuvchilarni  turlarga  ajratgani  kabi 

ko'ngildagiday  joylaydi.  Yo'lak  mulozimi  yuki- 

mizni  mehmonxonaning  chiqaverishiga  olib  borib 

qoydi.  Men  pastki  qavatdagi  hamisha  odamlar  bi­

lan  liq  to'la  idoraga  tushdim  va  jonivorlar  hamda 

quritilgan  o'simliklar  joylashtirilgan  toylarni  Pa- 

rijga  jo'natish  lozimligini  aytdim.  Bug‘u-to‘ng‘izga 

yetadigan  miqdorda  kredit  ochdim  va  qarzlarimni 

to'lab,  nihoyat  aravaga  sakrab  chiqdim.  Bu  yerda 

Konsel o'tirar edi.

Ekipaj  Brodvey  boyidan  Yunion  xiyoboniga 

borib,  so'ngra  To‘rtinchi  avenyuga  qayrildi  va  un- 

dan  Katrinstritga  yetib,  nihoyat  0 ‘ttiz  to'rtinchi 

qirg‘oqda  to'xtadi.  U yerdan  parom  hammamizni -  

odamlami,  otlar  va  ekipajni  Bruklin-ga,  Gudzon 

daryosining  chap  qirg‘og‘ida  joylashgan  Nyu-York 

shahar  chekkasiga  olib  o'tdi.  Bir  necha  minutdan 

so‘ng  arava  to ‘g‘ri  ikkita  mo'risidan  halqa-halqa 

qalin  tutun  chiqarayotgan  «Avraam  Linkoln»ining 

ko'chma ko‘prikchasi oldiga kelib to'xtadi.

25


Yukimiz  bir  zumda  kemaga  ortildi.  Men  trap- 

dan yugurib bora turib, kapitan Faragutni  qayerdan 

topsa bo'ladi,  deb  so'radim.  Matroslardan biri  meni 

ko'prikkacha  boshlab  borib,  ochiq  chehrali  novcha 

dengizchini ko'rsatdi. U menga qo'lini uzatdi.

-  Janob Pyer Aronaksmi? -   so'radi u.

-   Xuddi  shunday,  -   javob  berdim  men.  -   Kapi­

tan Faragutmisiz?

-   Shaxsan  o'zlari.  Xush  kelibsiz,  janob  profes­

sor! Kayuta sizga muntazir.

Men ta ’zim qildim va ketish oldidagi dolzarb da- 

qiqalarda  kapitanga  xalaqit  bermaslik  uchun  mat- 

rosdan ajratilgan kayutani ko'rsatishini so'radim.

«Avraam  Linkoln»  nazarda  tutilgan  ekspeditsiya 

uchun juda mos edi.

U  tezlikni  soatiga  o'n  sakkiz-u  o'ndan  uch  mil- 

yagacha yetkaza  oladigan,  eng takomillashgan ma- 

shinalar bilan  jihozlangan  tezyurar kema  edi.  Sira- 

sini  aytganda,  shu katta tezlik ham gigant narvalni 

quvishga yetarli emasdi.

Remaning  ichki  jihozlari  ham  uning  dengizda  su- 

zish sifatlaridan qolishmas edi. Menga ajratilgan kayu­

ta  kemaning  quyruq  tomonidagi  ofitserlar bo'lmasida 

joylashgan bo'lib, u menga juda ma’qul edi.

-   Bu  yerda  yaxshilab  joylashib  olishimiz  mum­

kin,  -  dedim men Konselga.

-   Xo'jamning  ruxsatlari  bilan  aytmoqchiman- 

ki,  bu  yer  makonidan  ajralgan  qisqichbaqa  shil- 

liqqurtning  chig'anog'iga  joylashib  olganday  gap 

bo'lar  ekan-da,  -   dedi  mening  olim  xizmatkorim.

Men Konselni chamadondagi narsalarni chiqarib 

olish uchun kayutada qoldirib,  o'zim jo'nashga tay- 

yorgarlikni  ko'rish  maqsadida  kema  sahniga  chiq- 

dim.


Xuddi  shu  daqiqada  Faragut  «Avraam  Lin-

26

koln»ni  Bruklin  qirg'og'ida  saqlab  turgan  arqonni 

yechishga buyruq berdi. Chorak soat kechikkanimda 

«Avraam  Linkoln»  mensiz  suzib  ketib,  favqulodda 

qiziq ekspeditsiyaga ishtirok etolmas  edim.  Sirasini 

aytganda, har bir narsaga ishonchsizlik bilan qaray- 

digan  odamlar  bu  ekspeditsiyaning  eng  haqqoniy 

tafsilotiga ham ishonmasalar ajab emas.

Kapitan Faragut narvalga qarshi yurishni bir kun 

emas,  hatto  bir  soat,  loaqal  bir  daqiqaga  ham  ke- 

chiktirgisi yo‘q edi.

U kema injenerini chaqirdi.

-  Bug  bosimi yetarlimi? -  so'radi u.

-  Xuddi shunday, kapitan.

-  Sekin yurilsin!  -  buyruq berdi kapitan.

Siqilgan  havo  harakatga  keltirayotgan  telegraf

orqali  bu  buyruqni  olgan  mexanik  kemani  ishga 

tushiradigan richagni aylantirdi.

Bug‘  vishillab  silindrlarga  o‘tdi  va  porshenlar 

eshkakni  aylantiradigan vallarni  harakatga keltirdi.

,  Vintning yassi  parraklari  borgan  sari  tezroq  aylana 

boshladi va «Avraam Linkoln»ni kuzatuvchilar bilan 

liq  to ‘la  yuzlab  kema  va  shatakchi  paroxodchalar 

hamrohligida salobat bilan suzib ketdi.

Bruklin  qirgoqlari  tomoshaga  kelganlar  bilan 

to ‘lib ketgan  edi.  Minglab tomoqlarni  qirib chiqqan 

uch marta «ига» sadosi momaqaldiroqning gumbur- 

lashiday yangradi.  «Avraam Linkoln» Nyu-York joy- 

lashgan yarim  orol  chetidan  Gudzon  daryosi  suviga 

kirib olguncha minglab dastro'mollar olomon boshi 

uzra havoda hilpirab, kemani tabriklab turdi.

«Avraam  Linkoln»  Gudzon  daryosi  oqimiga  qa- 

rab  pastga  suzib,  hashamatli  uylar  zanjirday  tizi- 

lishgan  Nyu-Jersey  yoqalab  borib,  qo‘rg‘onlar  yo- 

nidan  o‘tayotganida,  ularning  to'pdan  o‘q  uzib 

berayotgan  salutlariga  javoban  quyruq  tomondagi


Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар)
Elektron%20adabiyotlar -> IM. M. Vaxitov, sh. R. M irzayev I q I s m. M e ’ morf hilik tarixi
Elektron%20adabiyotlar -> I oism. M e ’ m o r c h IL ik tarixi 0 ‘zbek3ST0n respublikasi oliy va
Elektron%20adabiyotlar -> Milliy manaviyatimiz asoslari. Imomnazarov M.pdf [Abdulloh ibn Abu Avona Shoshiy]
Elektron%20adabiyotlar -> Sa id a h b o r bulatov asrol m u xto ro V g a n c h k o r L i k
Elektron%20adabiyotlar -> Namangan davlat universiteti
Elektron%20adabiyotlar -> Binolar zilzilabardoshligi. Rahmonov B, Siddiqov M.pdf [Abdurasulboy madrasasi]
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Gul bir yon, m a n bir yon
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Yoshlar 4 kutubxonasi
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Xamsa alisher Navoiy xamsa
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Shokolad fabrikasi

Download 9.02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling