Suv ostida sakson ming kilometr

100

Zandgacha  qadimiy va hozirgi  zamon avtorlarining 

asarlarini ko'rdim. Ammo bu kutubxonada ilmiy ki- 

toblar har holda ko'proq  edi.  Bilishimcha,  kapitan- 

ning ilmiy m ashgulotlarining asosiy predmeti tabi­

iyot tarixi bo‘lishiga qaramay, ballistika  mexanika- 

si,  gidrologiya2,  meteorologiya,  geografiya,  geolo- 

giya  va  hokazolarga  oid  kitoblar  ham  kam  emasdi. 

Tokchalarda  Gumboldt,  Aragoning  barcha  asarlari, 

Fuko,  Anri  Sen  Kler-Devil,  Shasl,  Miln-Edvards, 

Katrfaj,  Tindal,  Faradey,  Bertello,  Abbat  Sekki,  Pe- 

term ann,  Mori,  Agasits  asarlari,  akademiyalarning 

«Solnoma»lari, turli  geografik jamiyatlarning bulle- 

tenlari va hokazolar,  xuddi  shu faxrli  jamoa yonida 

kapitanning menga ko'rsatgan hurm atidan m innat- 

dor bo'lishim  kerakdir,  mening o‘sha ikki  tomligim 

ham  turar  edi.  Jozef  Bertranning  «Astronomiya 

asoslari»  kitobi  menga bir  sanani  aniqlab  olish  im- 

konini berdi: bu kitob  1865-yilning o'rtalarida chiq- 

qanini  bilardim;  bundan  chiqdi,  «Nautilus»  shun­

dan oldin suvga tushmagan.

Demak, kapitan Nemo ko‘pi bilan bundan uch yil 

muqaddam suvosti sayohatiga chiqqan!

Bordi-yu,  bundan  ham  keyinroq  chiqqan  ki­

toblar  topilib  qolsa,  suvosti  kemasining  dengizga 

tushirilgan  vaqtini  yanada  aniqroq  belgilab  olish 

mumkin,  deb oyladim  o'zimcha. Ammo bu masala- 

lam i bilib olish uchun hali oldinda yetarli vaqt bor, 

hozir  esa  «Nautilus»  mo'jizalarini  ko‘rib  chiqishni 

kechiktirgim kelmadi,

-   Kutubxonangizdan  foydalanishga  ruxsat  ber-

1 

Ballistika  -

  artilleriya  snaryadlarining uchishini  o'rganadigan

fan.

2  Gidrologiya

  -   yer  sharining  suv  bilan  qoplangan  (okean- 

lar,  dengizlar,  ko'llar  va  daryolar)  qismining  fizik  xususiyatlarini 

o'rganadigan fan.

101

ganingiz  uchun  rahmat,  kapitan.  Bu  chinakam  fan 

xazinasi va men undan foydalanaman.

-  Bu uy faqat kutubxona bo'libgina qolmay, bal­

ki chekadigan joy ham.

-   Chekadigan  joy?!-  qichqirib  yubordim  m en.- 

«Nautilus»da chekishadimi?

-  Albatta.

-   Unday bo'lsa,  kapitan,  siz  Gavana  bilan  aloqa 

bog'lab turar ekansiz-da?

-   Mutlaqo,  -   javob berdi kapitan Nemo.  -   Mana 

bu  sigarani  chekib ko'ring,  professor,  u  Gavananiki 

emas,  ammo  kashanda  bo'lsangiz  sizga  ma’qul  tu- 

shadi.

Men  ko'rinishdan  eng  yaxshi  Gavana  sigarala- 

riga  o'xshagan,  ammo  rangi  ochroq,  oltinrang 

yaproqlardan  o'ralgan  sigarani  olib,  bronza  sham- 

dondagi  shamdan  tutatdim .  Ikki  kun  tamakidan 

mahrum  bo'lgan  ashaddiy  kashandaday  ochko'zlik 

bilan tutundan tortdim.

■

  -   Juda  zo'r  sigara,  ammo...  demak,  bu  tamaki 

emas ekan-da?

-   Yo'q,  -   deb javob berdi  kapitan.  -   Bu,  tarkibi- 

da nikotin ko'p bo'lgan turli xil  dengiz o'tlari.  Endi 

Gavana sigaralariga qalaysiz?

-   Shu  daqiqadan  boshlab  men  ulardan  irgana- 

man.

-   Unday bo'lsa,  sigaraning qayerdan  kelib  chiq- 

qanini  surishtirmay,  istaganingizcha  chekavering. 

Bular uchun hech  qanaqa tamaki  monopoliyasi  so- 

liq olgani yo'q. Ammo bu bilan sigaralar bemazaroq 

bo'lib qolmadi, shunday emasmi?

-  Juda to'g'ri.

Shu payt kapitan Nemo biz boyagina kutubxona- 

ga kirgan  joyning ro'parasidagi  eshikni  katta  ochdi 

va biz ulkan, yaxshi yoritilgan salonga kirdik.

102

Bu  burchaklari  kesik,  uzunligi  o‘n,  eni  olti  va 

balandligi  besh  metr  keladigan  katta  zal  edi.  Shift 

sathi  bilan  bir  tekisda  bo'lgan  chiroyli  jimjimador 

naqshli lampalar bu muzeydagi mo'jizalarga yorqin, 

ammo  ko'zni  qamashtirmaydigan  yog‘du  sochardi. 

Ha, bu chinakam muzey edi!  Epchil va  saxiy qo'llar 

bu yerga tabiat va  san’at xazinasini  rassom xonasi- 

dagiday tartibsiz holdagi go‘zalligi bilan yiqqan edi. 

Buyuk  rassomlarning  bir  xil  ramkalardagi  o'ttizga 

yaqin  asarlari  odmi  gulli  mato  tortilgan  devorlarni 

bezab turardi. Rasmlar oralig'ida qalqon va qurollar 

hamda barcha ritsarlik yarog-aslahalarini taqib  ol- 

gan haykalchalar turardi.

Men  ilgari  Yevropa  vistavkalarida  hamda  shax- 

siy  rasmlar  galereyasida  tomosha  qilib  yurgani- 

mizda  juda  bebaho  asarlami  ko'rdim.  Qadimgi 

san’atkorlar  mahorati  bu  yerda  Rafaelning  «Ma’- 

budasi»,  Leonardo  da  Vinchining  «Qiz  bola»si, 

Korredjioning  «Gung»i,  Titsianning  «Ayol»i,  Ve- 

ronezening 

«Sehrgarlar 

sajdasi», 

Muriloning 

«Maqtov»i, 

Golbeynning  «Portret»i,  Velaskez- 

ning  «Monax»i,  Riberning  «Jafokash»i,  Tenersning 

«Yarmarka»si,  Rubensning  Flamandiyaning  ikki 

peyzaji,  Jerar-Dou,  Metsu,  Pol  Potterlar  uslubidagi 

uchta kichik-kichik asar,  Jeriko va Pryudonning ikki 

kartinasi, Bakyuyzen va Vernening bir necha dengiz 

manzaralari  orqali  namoyish  qilingan  edi.  Hozir- 

gi  zamon  rassomchilik  san’ati  namunalari  orasida 

men Delakrua, Engr, Dekan, Truayn, Meyssone, Do- 

bini va boshqalar yaratgan asarlarni uchratdim.

Antik  haykaltaroshlarining  marmar  va  bron- 

zadan  ishlagan  haykallarining bir necha maftunkor 

nusxalari bu  ajoyib  muzeyning burchaklaridagi  ba­

land tagliklarda turardi.

Kapitan  Nemoning  oldindan  aytib  qo'ygan

103

so'zlari  to ‘g‘ri  chiqa  boshladi:  «Nautilus»ni  ко 'rib 

chiqish  uchun  qo'yilgan  dastlabki  qadamlardayoq 

men hayratga tushdim.

-   Mulozamat ko'rsatmay, yig'ishtirilmagan,  tar- 

tibsiz  xonaga  sizni  boshlab  kelganim  uchun  meni 

kechirarsiz, degan umiddaman, professor,  -  dedi bu 

g'alati odam.

-   K apitan,-  deya  javob  berdim  m en ,-  ochigini 

aytsam, siz haqiqiy artist ekansiz!

-   0 ‘-o‘,  yo'q,  havaskorman,  xolos,  -   e’tiroz 

bildirdi  u.  -   Inson  tafakkuri  yaratgan  bu  ajo­

yib  asarlarni  yig'ish  menga  quvonch  baxsh  etardi. 

Men  hormay-tolmay  izladim,  xarid  qilishga  o ‘ch 

edim.  Shuning  uchun  bu  bir  qancha  juda  qimmat- 

baho  narsalam i  qo'lga  kiritdim.  Bu  -   men  uchun 

o'lgan  yerdan  so'nggi  xotiralardir.  Nazarimda, 

hatto  hozirgi  zamon  rassomlaringiz  ham  qadimiy 

san’atkorlardir.  Buyuk iste’dod  egalarining hozirgi- 

si, qadimgisi bo'lmaydi.

-   Mana  bu  musiqachilar-chi?  -   so'radim  men 

Veber,  Rossini,  Motsart,  Betxoven,  Gaydn,  Meyer- 

ber,  Vagner,  Ober,  Guno  va  boshqalarning  ikki 

eshik oralig'idagi joyni egallab turgan katta pianino- 

organning  ustida  sochilib  yotgan  partituralariga 

ishora qilib.

-   Bu  musiqachilar  men  uchun  Orfey1  zamon- 

doshlaridir.  O'lganlar  xotirasida  vaqt  tafovuti  qol- 

maydi,  professor,  men  esa  o'sha  sizning  tuproq 

ostida  yotgan  yor-birodarlaringiz  singari  o'lgan 

odamman...

Kapitan Nemo jim qolib, chuqur o'yga toldi. Men 

unga katta  qiziqish  bilan  indamay qarab  turib,  yuz

1 

Orfey  -

  qadimgi  grek  mifologiyasidagi  ashulachi.  U  o‘z  qo‘- 

shiqlari  bilan  daraxtlar  va  qoyalarni  harakatga  keltirgan,  yirtqich 

hayvonlarni o‘ziga rom qilgan.

104

tuzilishining  o‘ziga  xos  belgilarini  qidirardim.  U 

qimmatbaho  stolchaga  suyangan,  meni  ко‘rmas  va 

aftidan, yonidaligimni ham tam om an unutgan edi.

Men  uning xayolini bo'lmaslik  uchun bu  salon- 

ga  to'plangan  mo'jizalarni  ko'rishni  davom  ettir- 

dim.

San’at  asarlari bilan bir  qatorda  tabiat yaratgan 

nodir  narsalar  ham  kattagina  o‘rin  egallab  turardi. 

Bular  asosan  o‘simliklar,  chig'anoqlar  va  okean­

ning  boshqa  o'simlik  va  hayvonot  dunyosining 

mahsulotlari bo'lib, aftidan,  kapitan Nemo o‘z qo‘li 

bilan yigganga o'xshardi.

Salonning  o'rtasida  ostidan  elektr  chirog'i  bi­

lan yoritilgan  faw ora  bor  edi;  suv  zarrachalari  tri- 

daknaning  juda  katta  chig anog idan  qilingan  ho- 

vuzga  tushib  turar  edi.  Tridaknaning  aylanasi  olti 

metrcha kelardi.  Binobarin,  u hatto Venetsiya  Res- 

publikasi  qirol  Fransisko  I  ga  tuhfa  etgan  mashhur 

chig'anoqdan ham katta edi.

Hovuz  atrofidagi  mis  bilan  pardozlangan  chi- 

royli  oynaband  vitrinalarga  tabiatshunos  yet­

ti  uxlab  tushida  ham  ko'rmagan  eng  nodir  dengiz 

mo'jizalari  qo'yilgan.  Bir  qarashdayoq  qanchalik 

quvonib ketganimni tasaw u r qila olsangiz kerak.

Zoofitlar  bo'limi  bu  yerda  poliplar1  va  tikante- 

rililar  orqali  namoyish  etilgan  edi.  Birinchilari 

orasida  yelpig ichsimon  gorgoniylar,  dengiz  or- 

ganchalari,  suriya bulutlari, moluk marjonlari,  alsi- 

oniyning ajoyib nusxasi, odamni hayratga soladigan 

yelpigichyaproqlar,  Reyunyon  orolidan ko'zchalar 

va m adreporlarning juda  katta kolleksiyasi bor edi- 

ki,  bular  orasida  Antil  orollaridan  olingan  «Neptun 

aravachasi»  ayniqsa  diqqatni  o'ziga  tortardi.  Bu 

yerga  marjonlarning  turli  xillari  yig'ilgan  bo'lib,

1 

Polip -

 bir joyda qimirlamay yashaydigan dengiz hayvoni.

105

odatda,  ularning  to'dalari  butun-butun  orollarni, 

asrlar  o'tishi  bilan  esa  ehtimol  qit’alarni  ham  vu- 

judga keltirishi mumkin bo'ladi. Dengiz yulduzlari- 

ning bir  necha turlari,  dengiz  ko'zachalari  (golotu- 

riy), dengiz tipratikanlari, ilondumlilar va boshqalar 

bu yerga kosasi tikanaklar hamda nayzachalar bilan 

qoplangan tikanterililarning namoyandalari sifatida 

qo'yilgan.

Mening  o'rnimda  asablari  zaifroq  konxiolog 

bo'lganida,  molluskalar kolleksiyasi  o'rin olgan na- 

rigi vitrinani  ko'rishi  bilanoq yuragi yorilib  o'lardi. 

Bu eksponatlar bebahodir va ularni tavsiflash uchun 

butun  bir tomni  bag'ishlash  lozim  bo'lur  edi.  Shu- 

ning  uchun  ham  eng  diqqatga  sazovorlarini  sanab 

o'tish  bilan  kifoyalanaman.  Kapitan  Nemo  kollek- 

siyasida Hind okeanining sidirg'a qizg'ish jigarrang 

ustiga  mutanosiblik bilan  joylashgan  oq  dog'li  chi- 

royli bolg'asi; hamma yog'i mayda donachalar bilan 

qoplangan  va  yaltillab  turadigan  «imperator  spon- 

diliysi»,  bunga  istagan  Yevropa  muzeyi  yigirma 

ming  frankni  ayamasdi;  topilishi  deyarli  mumkin 

bo'lmagan  avstraliya  bolg'asi;  nafas  tegsa  sochilib 

ketadigan darajada  m o'rt Senegal yuraksimonlari  -  

qo'sh-tabaqa,  oq  ohak  naychalarining chetlari  jim- 

jimador va  ishqibozlar yuksak baholaydigan bir ne­

cha Yavana dengiz leykalari; Amerika suvlarida uch- 

raydigan  sariq-yashil,  Yangi  Zelandiya  sohillarida 

yashaydigan  to 'q   kulrang,  Meksika  qo'ltig'ida  uch- 

raydigan  toshbaqasimon  chig'anog'i  bilan  ajraladi- 

gan bo'g'inoyoqlilarning juda ko'p xillari; bulardan 

tashqari,  oltingugurtli  juda g'alati  tellinlar,  siter va 

venuslarning qimmatbaho  navlari,  sadaf tangachali 

m armar  kubarna;  yana  Hindistonda  tanga  o'rnida 

ishlatiladigan  «ilonboshi»  chig'anoqlarining  ham ­

ma turlari;  Sharqiy Hindistonning «dengizga  shon-

106

sharaf»  degan  eng  qimmatbaho  chig‘anog‘i;  niho- 

yat, olimlar juda chiroyli nomlar bilan atashgan na- 

fis va m o'rt chig'anoqlar  -  minorachalar, yantinlar, 

mitrlar,  kaskalar,  bagretslar,  arfalar,  tritonlar,  pte- 

rotserlar, patellalar, gialeylar, kleodorlar bor edi.

Ayrim  vitrinalarda  elektr  yog'dusida  chaqnab 

turgan  mislsiz  chiroyli  marvarid  shodalari:  Qizil 

dengiz  qa’ridan  olinadigan  pushti  rang  marvarid, 

turli  molluskalar  badanidan  chiqadigan  va  deyarli 

barcha  dengiz  hamda  okeanlarda  uchraydigan  ya- 

shil, sariq, ko‘k, qora marvaridlar turardi.

Bu  marvaridlardan  ba’zilari  kaptar  tuxumidan 

kattaroq  edi.  Ular  sayyoh Tavernening Eron  shohi- 

ga  uch  millionga  sotgan  marvarididan  ham  qim- 

matroq, chiroyda esa men dunyoda eng chiroyli deb 

hisoblaganim  imom  Masqatiyning  marvarididan 

ham afzalroq edi,

Xullas,  bu  kolleksiyani  baholash  sira  mumkin 

emas  edi.  Kapitan  Nemo  bunday  kolleksiya  uchun 

millionlarni sarf etgan bo‘lishi kerak.

Bu quloq eshitmagan boyliklar qayerdan olingan 

ekan  deb  oylayotganim da  birdan  kapitan  menga 

murojaat qilib qoldi:

-  Kolleksiyalarimni ko'ryapsizmi, professor?

U  chindan  ham  naturalistning  diqqatini  jalb 

etishga  molikdir.  Ammo  men  uchun  ular  yanada 

qadrliroq,  negaki, bularning har birini  o‘z  qo'llarim 

bilan yig‘ganman va yer yuzida bu vitrinalar uchun 

biror narsa bermagan dengiz yo‘q.

-   Kapitan,  bu  boyliklarni  har  ko'rganda  qu- 

vonishingizning sababini yaxshi tushunam an.  Yev- 

ropa  muzeylaridan  birontasida  ham  bunaqa  kol­

leksiya  yo‘q!  Ammo  men  zavqlanishimning  ham- 

masini  muzeyni  ko'rishga  sarflasam,  unda  kemani 

ko'zdan  kechirganda  nima  qilaman?  Men  odob  va

kamsuqumlikni  bir  chekkaga  yig'ishtirib  qo'yib, 

sirlaringizni  bilib  olishga  harakat  qilaman,  ammo 

oldindan aytib  qoyay,  «Nautilus»ning o‘zi,  uni  h a­

rakatga  keltirayotgan  kuch,  kemaning  shu  qadar 

tez  yurishini  ta ’minlayotgan  mexanizmlar  meni 

ko'proq  qiziqtirmoqda.  Bu  salon  devorida  qanday 

xizmatni  o'tashi  menga  nom a’lum  bo'lgan  asbob- 

larni ko'rib turibman. Men so'ramoqchi bo'lgan...

-   Janob  Aronaks,  -   deya  mening  so'zimni 

bo'ldi  kapitan,  -   men  sizning  bu  kemada  erkin 

odam  ekanligingizni  ilgaridan  aytib  qo'ydim,  bino- 

barin,  «Nautilus»da  sizning  borishingiz  man  etil- 

gan  bironta  burchak  yo'q.  Kemani  istaganingizcha 

ko'rishingiz  mumkin  va  m en  bajonidil  sizga  ham- 

roh bo'lib, uni ko'rsatishga tayyorman.

-   Sizga qanday minnatdorchilik bildirishga  ham 

hayronman,  kapitan.  Iltifotingizni  suiiste’mol  qil- 

maslikka harakat qilaman. Bir narsani bilib olishim-

. ga  ijozat bersangiz,  fizikaga  doir mana bu  asboblar 

nimaga ishlatiladi?

-   Xuddi  shunday  asboblar,  professor,  kayu- 

tamda  ham  bor,  bularning  nimaga  ishlatilishini 

o'sha  yerda  aytib  beraman.  Ammo  hozir  sizga  aj- 

ratilgan  kayutaga  boraylik.  Axir  siz  «Nautilus»da 

qanday  sharoitda  yashashingizni  bilishingiz  ke­

rak-ku.

Men  kapitan  Nemoga  ergashib  tor  yo'lakdan 

ketaverdim.  Kema  tumshug'iga  yetgach,  kapitan 

Nemo  meni  kayutaga,  to'g'rirog'i,  karavot,  tualet 

stolchasi,  kreslolar  va  boshqalar  bilan  jihozlangan 

juda chiroyli keng xonaga boshlab kirdi.

Benihoya m innatdorchilik bildirdim.

-   Sizning kayutangizdan  menikiga  o'tish  m um ­

kin,  -   dedi  kapitan  eshikni  ocha  turib,  -   meniki-

108

dan  esa  biz  hozirgina  chiqib  kelgan  salonga  kirsa 

bo'ladi.

Biz  kapitanning  kayutasiga  kirdik.  Temir  ka- 

ravot,  ish  stoli,  bir  necha  stul,  umivalnik  -   butun 

jihoz  shundan  iborat  edi.  Eng  zarur  narsalar,  or- 

tiqcha hech nima yo‘q.

Kayuta  nim  qorongi  edi.  Kapitan  Nemo  stulga 

ishora qildi:

-  Marhamat, o'tiring.

Men  o'tirdim.  U  biroz  indamay  turdi-da,  so'ng 

so'zlay ketdi.

0 ‘ n  i k k i n c h i   b o b  

HAMMA NARSA ELEKTR VOSITASIDA

-   Mana  bu  yoqqa  qarang,  professor,  -   deb  so‘z 

boshladi  kapitan  Nemo  xona  devorlarida  osig'liq 

turgan asboblarga ishora qilib.  -  Bular «Nautilus»ni 

boshqarishga  xizmat  qiladigan  apparatlar.  Bu  yer­

da  ham  salondagiday  bular  hamisha  mening  ko‘z 

oldimda bo'ladi va «Nautilus»ning okeanning qaye- 

rida turganini va yo'nalishini aniq ko'rsatadi.  Mana 

bu  «Nautilus»dagi  havo  haroratini  ko'rsatadigan 

term ometr; bunisi barometr, u havo bosimini  aniq- 

laydi va bu bilan havoning o'zgarishini oldindan ay- 

tib turadi, gigrometr atmosferada namlik miqdorini 

ko'rsatadi;  kema  yo'nalishini  ko'rsatadigan  kom- 

pas,  quyosh  balandligiga  qarab  joyning  kengligini 

aniqlaydigan sekstant; geografik uzunlikni belgilay- 

digan xronometrlar; nihoyat, kunduzgi va tungi ku- 

zatuv  trubalari,  «Nautilus»  suv  sathiga  chiqqanda, 

men bular yordamida ufqni kuzataman.

-   Bu  asboblarning  hammasi,  -   deb  javob  ber­

dim  men,  -   kemachilikda  ishlatib  kelinmoqda  va 

bularning  hammasi  menga  ilgaridan  tanish.  Biroq

109

mana  bu  yerda  menga  ma’lum  bo'lmagan  allaqan- 

day  asboblar  bor.  Ehtimol  «Nautilus»ni  boshqa- 

rishning  o'ziga  xos  xususiyatlari  ana  shularga 

bog'liqdir.  Mana  bu  harakat  qilib  turadigan  milli 

katta siferblat manom etr emasmi?

-   Ha,  bu  manometr.  U  kema  tashqarisidagi  suv 

bosimini  o'lchaydi  va  bular  «Nautilus»ning  suvga 

qancha cho'kkanini ko'rsatib turadi.

-  Mana bular zondlarmi?

-   Ha,  faqat yangi konstruksiyadagisi.  Bular turli 

suv  qatlamlaridagi  haroratni  o'lchaydigan  termo- 

metrik zondlar.

-   Mana  bu  asboblar-chi?  Bularning nimaga  ish- 

latilishiga aqlim yetmay turibdi.

-   Buning uchun,  professor,  oldin  sizga ba’zi bir 

narsalarni tushuntirishga to ‘g‘ri keladi,  -   deb javob 

berdi kapitan Nemo.

U birpas jim turdi-da, keyin so‘z boshladi:

-   Tabiatda  itoatkor,  tezkor va  ishlatilishi  qulay 

kuch  bor.  Mening kemamdagi  hamma  ishlarni  shu 

kuch bajaradi:  u y ogdu beradi,  isitadi,  mashinalar- 

ni harakatga keltiradi. Bu kuch -  elektr.

-  Elektr deysizmi?!- ajablanfb xitob qildim men.

-H a .

-   Biroq  sizning  kemangiz  gayritabiiy  tezlik  bi­

lan  suzadi-yu,  kapitan.  Elektr  to 'g risid a  bizga 

m a’lum  tushunchalar sizning gaplaringiz  bilan  sira 

qovushmaydi.  Hozircha  uning  mexanik  kuchi  juda 

cheklangan.

-   Bilasizmi,  professor,  -   deb  javob  berdi  ka­

pitan  Nemo,  -   mening  elektr  quw atidan  foydala- 

nish  usulim  hamma  foydalanayotganidan  boshqa- 

cha.  Xafa bo'lmasangiz, bu borada shu gapning o‘zi 

bilan cheklansam.

-   Sizning bu gaplaringiz meni qanchalik taajjub-

110

lantirgan  bo'lmasin,  zo'rlamayman,  kapitan.  Ayb- 

ga  buyurmasangiz  faqat  birgina  savolim  bor.  Axir 

bu  aql  bovar  qilmaydigan  kuchni  olish  manbayiga 

xizmat  etadigan  elementlar,  ayniqsa,  rux  juda  tez 

tugab  qoladi-ku.  Yer bilan  aloqa  qilib  turmaganin- 

gizdan keyin ularning o'rnini qanday to'ldirasiz?

-   Bu savolga  jonim bilan  javob beraman,  -   dedi 

kapitan  Nemo.  -   Awalo  shuni  bilib  qo‘yingki,  de­

ngiz  qa’rida  rux,  temir,  kumush,  oltin  va  boshqa 

m etallam ing koni bor,  ularni  qayta ishlash esa un- 

chalik  og‘ir  emas.  Ammo  men yerda  ishlatiladigan 

bu metallardan foydalanmayman.  Men kerakli miq- 

dordagi energiyani dengizdan olaman.

-  Dengizdan?

-   Ha,  professor,  dengizdan.  Dengizdan  elektr 

energiyasi  olishning yo'llari  ko‘p.  Chunonchi,  men 

turli  chuqurlikka  tushirilgan  o'tkazgichlar  orqali 

ularni  o'rab  turgan  suv  qatlamlaridagi  har  xil  suv 

haroratidan tok olishim mumkin. Ammo men bosh­

qa qulayroq usuldan foydalanishni afzal ko'rdim.

-   Qanaqa usuldan?

-   Siz  dengiz  suvi tarkibini bilasiz-a? Uning yuz- 

dan to'qson olti yarim qismi sof suv, taxm inan ikki- 

yu uchdan ikki qismi natriy xloriddir1. Bundan tash- 

qari,  uning  tarkibida  biroz  magniy  xlorid  va  kalsiy 

xlorid, bromli  magniy sulfat,  sulfat kislotasi va ug- 

lekalsiy  tuzi  bo'ladi.  Ko‘rib  turibsizki,  xlorli  natriy 

dengiz  suvida  juda  ko‘p.  Men  o‘z  elementlarimga 

xuddi mana shu xlorli natriyni ishlataman.

-  Xlorli natriyni deysizmi?

-   Ha. U simob bilan birikkach,  Bunzen element- 

larida  ruxning  o'rnini  bosa  oladigan  amalgama2 

hosil  etadi.  Simob  elementlarda  parchalanmay-

1 

N atriy xlorid -

 oddiy osh tuzi.

2 

Am algama  -

 biror metallning simobdagi aralashmasi

111

di.  Shunday  qilib,  faqat  natriy  sarflanadi,  uni  esa 

menga  dengiz  beradi.  Sizga  yana  shuni  ham  aytib 

qo'yayki,  nima  bo'lganda  ham  natriy  elementlari 

ruxnikidan ikki baravar kuchliroq.

-   Sizning  sharoitingizda  natriyning  afzalligi- 

ni  tushunib  turibman,  kapitan.  Dengizda  uni  is- 

tagancha  topish  mumkin.  Bu  juda  soz.  Biroq  oldin 

natriyni  xlorli  birikmadan  ajratib  sof  holga  kel- 

tirish  kerak-ku!  Buni  qanday  amalga  oshirasiz? 

Shubhasiz,  batareyalaringiz  xlorli  natriyni  elektro- 

liz1  qilishga  xizmat  eta  oladi,  biroq  adashmasam, 

elektrolizga  undan  olinadigandan  ko'ra  ko'proq 

natriy  sarflanadi.  Binobarin,  siz  yangi  olganingiz- 

dan ko'proq natriy sarflaysiz-ku!

-   Xuddi  mana  shuning  uchun  ham,  professor, 

natriyni  elektroliz  yo'li  bilan  olmayman,  balki 

toshko'm ir  yoqib,  uning  energiyasidan  foydalana- 

man.

-  Toshko'mir? Demak,  siz baribir yer bilan aloqa 

bog'lab turar ekansiz-da?

-  Yo'q.  Istasangiz uni dengiz ko'miri deb atashi- 

miz mumkin.

-  Demak, siz suvosti konlaridan toshko'm ir olish 

yo'lini topibsiz-da?

-   Siz  buni  o'z  ko'zlaringiz  bilan  ko'rasiz,  pro­

fessor. Faqat biroz sabr qiling: vaqt bemalolligi ham 

bardoshli bo'lishingizni taqozo etadi. Faqat bir nar­

sani  unutmang:  m en mutlaqo hamma  narsani  oke- 

andan  olaman.  U  menga  elektr  beradi,  elektr  esa 

«Nautilus»ga issiqlik, yorug'lik, harakat -  xullas, bir 

so'z bilan aytganda, hayot beradi!

-   Ammo  nafas  olish  uchun  havodan  boshqa 

hamma narsani.

Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар)
Elektron%20adabiyotlar -> IM. M. Vaxitov, sh. R. M irzayev I q I s m. M e ’ morf hilik tarixi
Elektron%20adabiyotlar -> I oism. M e ’ m o r c h IL ik tarixi 0 ‘zbek3ST0n respublikasi oliy va
Elektron%20adabiyotlar -> Milliy manaviyatimiz asoslari. Imomnazarov M.pdf [Abdulloh ibn Abu Avona Shoshiy]
Elektron%20adabiyotlar -> Sa id a h b o r bulatov asrol m u xto ro V g a n c h k o r L i k
Elektron%20adabiyotlar -> Namangan davlat universiteti
Elektron%20adabiyotlar -> Binolar zilzilabardoshligi. Rahmonov B, Siddiqov M.pdf [Abdurasulboy madrasasi]
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Gul bir yon, m a n bir yon
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Yoshlar 4 kutubxonasi
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Xamsa alisher Navoiy xamsa
84%20Бадиий%20адабиёт(асарлар) -> Shokolad fabrikasi