T o s h k e n t davlat a g r a r u n IV e r sit e t I s. Avezba y ev, T. Karabayeva


Download 82.64 Kb.
Pdf ko'rish
bet22/25
Sana16.02.2017
Hajmi82.64 Kb.
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25

 
s ilin d rik  a lid a d a  o 'q i
ga teng bo'ladi.  y a’ni  yarim  qabuldagi  burchaklar qiymatlari  o'rtasidagi  farq 
sanoq  olish  moslamalari  aniqligining  ikkilanganidan  oshmasligi  kerak. 
2
T J
0
  teodolitida / -
1
'  ga teng.
Joydagi  BA  va  A C   chiziqlar  bilan    tekislik  orasidagi 
va  v

burchaklar  vertikal  (qiyalik)  burchaklar  bo'lib  hisoblanadi  (27-  rasm).
S h lf ix it  m i ir o s to p   (  у   3 0   ) 
S a n o q   B _   З О ^ О ^ Т '
G -   6 9°46'
S h k a la lj  m ik ro sk o p   (  2 Г   3 0   ) 
S an o q   д .   - 2 ° 2 6 , 5 '
g
- I 2 S ° I I ,
b
'
3 0 -  ra sm   T e n d o liln i n g  s a n o q   o lis h   m o s la m a la r i .

Vertikal  burchak  nuqtalam ing  nisbiy  balandligi  va  chiziq  gorizontal 
qo‘yilishini  aniqlashda  ishlatiladi.
Gorizontal 
burchaklarni 
о 'Ichash. 
Gorizontal 
burchaklami 
o'lchashdan  oldin  teodolit  ish  holatiga  keltiriladi:  teodolit  o'lchanishi  kerak 
b o ig a n   burchak  ustidagi  nuqtaga  o'm atilgan  shtativga  mustahkamlanadi. 
Buning  uchun  shtativ  usti  taxminan  gorizontal  holatga  keltirilib,  o'm atgich 
vintga  osilgan 
shoqul 
uchi 
nuqta  ustiga  keltiriladi,  ya’ni 
asbob 
markazlashtiriladi,  keyin  shtativ  oyoqlari  yerga bosib o'm ashtiriladi.  Shoqul 
uchini  nuqta  ustiga  aniq  to 'g 'rilash   uchun  o'm atgich  vint  bo'shatilib, 
teodolit  shtativ  ustida  bir  oz  suriladi  va  u  qayta  mahkamlanadi.  Shundan 
keyin  teodolit 
2
  ta  ko'targich  vintni.qarama-qarshi  tomonga  burab,  doiraviy 
adilak  pufakchasi  nol  punktga  keltiraladi.  So'ngra  uchinchi  ko'targich  vint 
yo'nalishiga burib adilak pufakchasi  nol  punktga yanada  aniqroq  keltiriladi.
G orizontal  burchak  /7  o'lchanishi  uchun  limb  mahkamlangan  holda 
ko'rish  trubasi  dastlab  burchakning  o 'n g   tomoni  bo'yicha,  so‘ngra  chap 
tomoni  b o 'y ich a predmetga qaratiladi.
Gorizontal  burchaklar  qabullar  usulida,  takrorlash  va  doiraviy 
qabullar  usulida  o'lchanadi.  M uhandislik  ishlarida  burchaklami  o'lchash 
uchun  asosan  qabullar  usuli  qo'llaniladi.  Bu  usulda  ВАС burchakni  o'lchash 
uchun  teodolit  A  nuqtada  o'm atilib,  ish  holatiga  keltiriladi  va  limb 
mahkamlanib,  alidadani  aylantirish  orqali  ko'rish  trubasi  o'ngdagi  В 
nuqtaga  yo'naltiriladi.  Gorizontal  doirada  ob' sanoq  olinadi,  so'ngra  alidada 
buralib,  truba  С  nuqtaga  qaratiladi  va  oc'  sanoq  olinadi.  O'lchanayotgan 
burchak  qiymati  (i  =  ob'-  oc'  bo'ladi,  ya'ni  burchak  o 'n g   sanoqdan  chap 
sanoqning  ayrilganiga  teng.  Bajarilgan  amal  yarim  qabulni  tashkil  etadi. 
Natijani  tekshirish  va  o'lchash  aniqligini  oshirish  uchun  burchak  ikkinchi 
yarim  qabulda  o'lchanadi.  Yarim  qabul  orasida  truba  zenitdan  o'tkazilib, 
limb  holati 
1
-
2
°  o'zgartiriladi,  limb  mahkamlanadi  va  alidada  bo'shatilib, 
truba qaytadan  В  va  С nuqtalarga qaratiladi.  Ikkita  yarim  qabul  to 'la  qabulni 
tashkil  etadi.  Yarim  qabullarda  topilgan  natijalar  farqi  asbob  sanoq  olish 
m oslam asining 
ikkilangan 
aniqligidan 
oshmasa, 
ularning 
o'rtachasi 
hisoblanadi. 
Qabullar  usulida  poligon 
ichki  burchaklarini  o'lchash 
natijalarini  yozish  tartibi 
21
- jadvalda keltirilgan.
Vertikal  burchaklam i  o'lchash.  Vertikal  burchak  aniqlanayotgan 
nuqtaga  yo'naltirilgan  trubaning  ko'rish  o 'q i  BB'  bilan  gorizontal  tekislik 
orasidagi  burchak  v  bo'ladi.  Nuqtaning  nisbiy  balandligi  va  chiziqning 
gorizontal  qo'yilishini  aniqlashda  ishlatiladigan  bu  burchak  teodolitning 
ko'rish trubasi  bilan  birgalikda  aylanadigan  limb  va qo'zg'alm as  alidadadan 
iborat  bo'lgan  vertikal  doirasida o'lchanadi.
Vertikal  burchakni  o'lchashda  burchak  tomonlaridan  biri  ko'rish 
o 'qi  yo'nalishi  BB'  bo'lsa,  ikkinchi  tomoni  sanoq  olish  moslamasining  noli

ОС)'  b o ‘ladi.  Bu  esa  vertikal  burchakni  o'lchash  uchun  trubaning  ko'rish 
o 'q i  BB'  va  gorizontal  doiradagi  adilak  o'qi  UU'  o'zaro  parallel  bo'lganda 
vertikal  doiradan  olinadigan  sanoq  nol  o 'm i  (N O ‘)  m a’lum  bo'lishi 
kerakligini  ko'rsatadi.  Nol  o'm ini  aniqlash  uchun  truba  uzoqdagi  aniq 
koTinadigan  nuqtaga  yo'naltiriladi,  trubaga  nisbatan  vertikal  doirani  o 'n g  
(O ')  va  chap  (Ch)  holatida  sanoqlar  olinadi.  2T30  teodolitda  vertikal  doira­
dagi  sanoqlar  soat  strelkasi  (manfiy  ishorali)  va  unga  teskari  yo'nalish 
bo'yicha  0  dan  75  gacha  yozilgan.  Shuning  uchun  nol  o'm ini  va  qiyalik 
burchaklarini  hisoblash  ifodalari  quyidagicha  bo'ladi:
N O '= 0 ,5 -(C h + 0   );  V =  0 ,5 - ( C h - 0 ') ;  L * = C h -N O ';  L b N O '- O '.
Gorizontal  syomka  teodolit  asbobi  yordamida  bajarilganligi  uchun  teodolit 
syom kasi  deb  ham  yuritiladi.  Teodolit  syomkasi  xo'jalik  yerlari,  sanoat 
korxonalari  egallagan  maydonlar,  temir  yo'l  bekatlari  o'm i  yoki  m a’lum 
yo'nalish,  y a ’ni  chiziqli  inshoot  bo'ylab  bajarilishi  mumkin.  Teodolit 
syomkasi  joyning  konturli  planini  tuzish  maqsadida  bajariladi,  u  teodolit 
yo'lini  belgilash.  uni  geodezik  tarmoq  punktlariga  bog'lash,  tafsilotlami 
syomka  qilish  kameral  (hisoblash  va  chizma  grafik)  ishlaridan  iborat. 
Hamma tomonlari  va  ular orasidagi  gorizontal  burchaklari  o'lchangan  ochiq 
va  vopiq  ko'pburchakka  teodolit y o 'li  deyiladi  (31-  rasm).  Teodolit  yo'liga 
asoslanib,  joyda  syomka  tarmoqlari  yasaladi  va  joy  syomka  qilinadi. 
Teodolit  yo'li  uchlari  atrof yaxshi  ko'rinadigan  burchak  va  chiziq  o'lchash 
uchun  qulay joylarda  tanlanadi  va  mahkamlanadi.  Bunda  tomon  uzunliklari 
o'rtacha  200-250  m  bo’ladi.  ular  po'lat  lenta  yordamida  to 'g 'ri  va  teskari 
yo'nalishlarda 
1:2000
  chekli  nisbiy  xato  bilan,  burchaklar  esa  teodolitda 
to 'la qabul.usulida o'lchanadi.
3 1 - rasm .  T e o d o lit  y o 'l la r i  sx em a la ri:
a   - y o p iq :   b  -  o c h iq

U)
5
о
3*
KJ
С
о
t i
о
rr
p
-
-
tu
ri
lg
a
n
i
с
£ i
В
В!
X*
t.J
u>
-
'-«J
-
'.Л
f>J
Vi
KJ
k
u
/a
ti
lg
a
n
i
KJ
-fc*
О
U>
t

NJ
vi
о

Ш
 
|

91
£ 
1
UJ
KJ
C'
К
i6

|
O
fr

|
KJ
■Й.
UJ
w
g
ra
d
u
s

Li
mb
da
n
 
s
a
n
o
q
la
r
KJ
Vi
O'

40
 
1
Vl
KJ
о
Ul
-J
hJ
L>J
Vi

С
О
UJ
u>
хь
m
in
u
t
fO
NJ
О
KJ
о
ui
U)
•VI
1
g
ra
d
u
s

D
ll
 
va 
IX
'h
 
|

B
u
rc
h
a
k
la

,
LU

С
5
Э
-J
««J
С
2
S
Э
U>
KJ
UJ
•jj
о
с
3
з ”
ON

m
in
u

|
IC
Q.

CL
е»
к»
о
g
d
a
TJ
C
l
a>
О
Ul
JC
с .
cc
—1

g
ra
d
u
s
a
w
о
3*
Ш
«•J
JO
^vi
GO
3
s '
с
о
.Lb
С
Хь
KJ

.
f
t
b
o
t
t
’ 
|
sO
Л
/i
m
u
t
y
o
k
i
ru
m
b
la
r

(3
-4

1
2
0
,4
0

1
3
5
,5
0
 
|

(2
-3
)1
3
5
,5
0

1
3
8
.1
4
 
____
I

(1
-2
)1
3
8
,1
0
О
Chiziq 
u
z
u
n
li
g



o
'l
c
h
a
s
h
 
2- 
o
'l
c
h
a
s
h
о
о
KJ


2
4
’ 
I
-
Q
iy
a
Ji
k
b
u
rc
h
a
g
i
B
u
rc
h
a
k
 
0
‘lc
ha
sh
 
ju
r
n
a
li

2
1
-ja
d
va
ln
in

J
a
v
o
m
i
Я
я
ТЭ
60
г-
я
?г,
O'
о
я
тэ

1
2
0
,4
4
-

(4
-5

1
7
6
,4
7
 
I
sO
г-
00
NO
г -
«л
з

г-~
V
о

r j
гч
гп
00
гч
ОС
Г"
-
п
O'
я
JZ.
(J
я
к-
' c
Г1
с
о
я
я
ос
ос
D
o
ir

о
'п
]
г -
я
«с
0  
я
1
г -
ГЧ
-
-
гч
O '
гч
O'
r -
r f
m
ос
ГЧ»
О
г -
гм
O'
о
»
оо
m
(N
ГЛ
m
s£>
О
Г»
s
о-
ГП
ГЧ
00
ГЧ
3
гч
С“)
г-
о
СП
ОО
гч

о
s
ГЧ
T
г**>
«л
ГГ)
Tf
-
тг
-
•'t
V“)

Teodolit  y o  ‘li  uchlarining  koordinatalari  Davlat  sistemasiga 
muvofiq  bo'lishi  uchun  koordinatalari  m a’lum  geodezik  tarmoq  (A  va  B) 
punktlar  orasidagi  burchak  kattaligi  va  chiziqlar  uzunligini  o'lchash  orqali 
bog'lanadi.  Agar  teodolit  y o 'li  hech  qanday  punktga  bog'lanm asa  bunday 
yo‘l  erkin  y o 'l  deyiladi.  Ochiq  poligon  teodolit  yo‘lning  boshida  tayanch 
punktga  bog'lanib,  oxirida  punktga  bog'lanm asa,  bu  yo‘l  osma  y o 'l  deb 
ataladi.  Kichik joylam ing  planlari  shartli  koordinata  sistemasida  tuzilganda 
esa,  teodolit y o ’li  magnit  meridiani  bo’yicha oriyentirlanadi.
Tafsilot 
syomkasi 
aylanma, 
perpendikulyarlar, 
burchak 
kestirmalari,  qutb  usullarida  bajariladi.  Maydonni  chegaralari  bo'ylab 
teodolit 
yo'lini 
o ‘matish 
orqali 
syomka 
qilishda 
aylanma 
usul, 
perpendikulyarlar  usuli  to 'g 'ri  geometrik  shakllami  yoki  egri  konturlami 
syomka qilishda,  burchak  kestirmalari  usuli  borish  qiyin  bo'lgan  konturlami 
syomka qilishda qo'llaniladi.
Sxematik  chizma  abris  qalamda  chiziladi.  Abrisda  hamma  olingan 
kontur  nuqtalam ing  tartibi  o’zaro  va  tayanch  chiziqlarga  nisbatan 
joylashishi  ko’rsatiladi.
Teodolit  y o'li  tomonlarining  uzunligi  50  m.dan  400  m.gacha 
bo'lishi  mumkin.  Teodolit  yo’lidagi  nuqtalardan  atrofdagi  joylar  yaxshi 
ko'rinib  tursa,  burchak  va  tom onlar  uzunligini  o ’lchash  qulay  bo'ladi. 
Teodolit  yo'llari  faqat  syomka  uchungina  emas,  balki  turli  masshtabdagi 
topografik  syomkalami  bajarishda,  syomka  shoxobchalarini  barpo  etishda 
ham qo'llaniladi.
Koordinata 
orttirmalari 
jadvalini 
hisoblash. 
Gorizontal 
syom kaning  dalada  o'lchab.  topilgan  natijalarini  hisoblab,  jo y   planini 
chizishga kameral ishlar deyiladi.
Teodolit  yo'li  (poligon)ni  yopiq  yoki  ochiq  bo'lishligiga  qarab 
o ’lchangan  burchaklar turli  x ^ u su lla r bilan  hisoblanadi.
Ieodolii  y o lig a   nisbatan  chap  yoki  o 'n g   tomonda  yotgan 
burchaklar  o'lchanishi  mumkin.  Teodolit  yo'llarida  ko'pincha  o 'n g  
burchaklar  o ’lchanadi.  Hisoblash  ishlarida  miqdorlaming  o'lchab  topilgan 
qiymatlari  matematik  ifodalar orqali  taqqoslanadi.
Yopiq  poligon  ichki  burchaklarini  tenglash. 
Ma’lumki,  yassi 
ko'pburchak  ichki  burchaklarining  nazariy  yig'indisi  £ Д ,aza„y= 180°(и-2)  ga 
teng  bo'ladi  (bunda  n  -  burchaKlar  soni).  O 'lchangan  ichki  burchaklaming 
amaliy  yig'indisi  (22-  jadvalda  ustundagi  o'lchangan  ichki  burchaklar 
yig’indisi)  X/?amaii>=£Aia
7
am  bog'liqlikni  qanoatlantirishi  lozim.  Lekin 
o'lchashda  y o 'l  qo'yilgan  ba’zi  xatoliklar  sababli  ushbu  yig'indilar  o ’zaro 
teng  bo'lm aydi.  Bu  farq  burchaklar  bog'lanm asligining  amaliy  xatosi 
deyiladi  va f p zhekii  bilan  belgilanadi: f/3Cbek\i=±\’-t-'ln  (bu yerda t -  sanoq  olish 
aniqligi;  n  -  burchaklar  soni).  2T30  teodoliti  uchun  bog’lanmaslik  xatosi  Г,

y a ’ni  2T30  q  ± Г   ga  teng.  Agar f P   < УДьскь  bo'lsa,  o'lchash  xatosi  yo‘l 
qo'yarli  bo'ladi.  Yuzaga  kelgan  burchak  xatosi  teskari  ishora  bilan 
o ‘lchangan  burchaklarga baravar tarqatiladi:  bunga tuzatma deyiladi.
O'lchangan  burchaklami  tenglash  teodolit  yo'lidagi  nuqtalar 
koordinatalarini  hisoblash  qaydnomasida  olib  boriladi.  22-  jadvaldagi 
hisoblashlar  shuni  ko'rsatadiki.  o'lchangan  ichki  burchaklaming  amaliy 
yig'indisi  I/? aimi|,5=539°59'  ga  teng  ekan.  Ichki  burchaklami  nazariy 
yig'indisi  ЕД,а2апу=180°(л-2)=540°  bo'lganligidan  //?= Х Д та||у-Х/?п;шГ1>= 
= 539°59'-540°=-Г.  Burchaklardagi  bogManmaslik  xatosi  fP = -V   ga  teng 
bo'lib,  bu  y o 'l  qo'yarli  bo'lgani  uchun  sekundlari  bor  ichki  burchaklarga 
teskari  ishora  bilan  tarqatiladi.  Tuzatilgan  ichki  burchaklar  ustuniga 
ko'chirib  yoziladi.  Endi  tarqatilgan  ichki  burchaklar  yig'indisi  540°,  y a ’ni 
£Amaiiy=£AiaMr,y  bo‘ldi.  So‘ngra  boshlang'ich  tomon  direksion  burchagi 
orqali  uni  boshqa tomonlarining direksion  burchaklari  hisoblab topiladi.
Birinchi  va  ikkinchi  yo'nalish  orasidagi    =  44°59'  direksion 
burchak  berilgan  bo'lsa,  keyingi  yo'nalishlam ing  direksion  burchaklari 
aniqlanishi  mumkin.
Poligon  tomonlarining  direksion  burchaklari  quyidagi  formula 
yordam ida  hisoblanadi:
a „ 4 8 0 ° - / ? n
a 2=  a , + 180o-/?2=44o59'4  180°-112°35'=104°42'.
Direksion  burchaklaming  to ‘g ‘ri  hisoblanganligini  quyidagicha 
tekshirib  ko'rish  mumkin:
a r 328c3 2 '-1 8 0 c-103o33'=508o3 2 '- l0 3 o33'= 507o9 2 '-l0 3 °3 3 '=
= 4 0 4 °5 9 '-3 6 0 ^4 4 °5 9 '.
So'ngra  direksion  burchaklar  qiymatlari  orqali  tomonlaming  rumb 
burchaklari  aniqlanadi.
Koordinata  orttirmalari  Ar  va  Ду  lar  qiymati 
hx=d-cosa,
 
Д у ^ -sina 
ifodalarga 
asosida 
trigonometrik 
funksiyalam ing  natural 
qiymatlari 
bo'yicha  hisoblash  mashinalari  yoki  maxsus  koordinata  orttirmalari jadvali 
(В.Б.Баканова, 
П.Н. Фокин. 
«Таблица 
прирошений 
координат») 
yordam ida aniqlanishi  mumkin.
Yassi  yopiq  ko'pburchakda  koordinatalar  orttirmalari  yig'indisi 
nolga teng bo'lishi  kerak,  y a ’ni  ZA*=0  va Z 4 ) - 0 .  Lekin,  o'lchashda yuzaga 
keladigan  xatoliklar tufayli  koordinata orttirmalari  nolga emas,  balki J x \ a j y  
ga  teng  bo'ladi:  Z.Ax=fx  va 
(bu  yerda  f x   va  f y   lar  koordinata
orttirmalarida  bog'lanm aslik  xatosi  deyiladi).  f = \ f 2x  + f 2y ;   f   <  
1/2000 poligon  perimetriga  to ‘g ‘ri  kelgan  bog'lanm aslik.

Г   M
U  i f
OO  ?
"  M   ®   “
~  I   J 
ил 
з   u> 
U»  I 
•  VO
11 

^
*  
5
 
II  >C 
К»  II  u .
£
*t  ' - o
'-Л
ю
Y
o
'l
u
c
h
la
ri

•О
ы
о
-J
0
00
+  
ч
Р   ^2
•V.  ^
'-Л
1-0
о

t  
I*-»
P   U> 
•-л  to
*_Л
o
'l
c
h
a
n
g
a
n
Ic
h
k

b
u
rc
h
a
k
la
r
P

ы
о
-4
о
ОС
SJ
о
U)
t-л
ы
о
о
О
UJ
о
и»
u>
С
g
стГ
ta
3
и»
hJ
ое
о
и>
NJ
KJ
-U
О
о

NC
*-4
Ю
о
О

5
э

и>
■U
J-
o
’Vi
О
D
ir
e
k
s
io
n
b
u
rc
h
a
k
la
r
a
1
UJ  С/5
—  э-
о  £> 
°®  р*
J
G
b
.
6
0
°
4
9

J
S
h
q
.
7
°
5
3
'
-J  t_
•_л  ^
_2  з*
ос  -р
X*  У" 
Д*  3- 
о  i r  
=T 
*0  .£
R
u
m
b
la
r
r
II
Cl  ^
4^
1
7
6
,8
6
1
7
6
.4
4
1
2
0
.4
2
' «J 
’-Л
'.л
о
1
3
8
.1
2
C
h
iz
iq
 
u
z
u
n
li
g

d,
 
m
i v v
о   w   w
A
K l « *  
O'  ■£ 
—  'G
+



+
H-
3?’
5*

3

K
o
o
rd
in
a
ta
la

o
rt
ti
rm
a
si


I
Q
0
.0
3
1
5
0
,8
5
8
6
,0
3
О
о.о
з
1
2
8
,2
0
Q
0
.0
2
3
4
,3
8
-0
.0
2
9
7
,6
4
Q
0
,0
2
&
o w   w
-  ^   Xfc
J *   5
^   1л
о

.
+
+
+
H-
-0
,0
3
9
2
,3
2
1
5
4
,0
4
-0
,0
3
1
7
,7
5
-0
,0
2
9
0
‘ 1 
£ 
1
О
О
U)
9
7
,6
9
-0
,0
3
£
IS

.

1
+
H-

tu
z
a
ti
lg
a
n
 
I
о
о
о

5
0
,8
8
8
6
,0
0
IJ
00
ое
3
4
.3
6
n
O
-J
O'
O'
ЕГ



-*
+
H-
о
о
о
9
2
,3
5
1
5
4
,0
7
1
7
.7
3
UJ
U
j
9
7
,6
6
£
+
+
+
t
*
+
H-
K
o
o
rd
in
a
la
la
r.
 
m
3
0
0
,0
0
1
4
9
,1
2
2
3
5
,1
2
3
6
3
,3
0
3
9
7
,6
6
UJ
О
О
О
о
H
+
+
-
+
+
+
H-
О
о
о
о
3
9
2
,3
5
5
4
6
,4
2
■_/1
ю
ОС


NC

O'
O'
3
0
0
.0
0
4;
K
o
o
r
d
in
a
ta
la
rn

h
iso
bla
sh
 
q
a
y
d
n
o
m
a
s
i

о
о
РЧ
od 
v
©
II
sO
VI
•^r
0 0
o ’
T
o '
СЧ
0 0
T f
3
1
<"  -I-
II  s o
00
o '
c f
^ o o
oo
О
r -
4
1
Q
II  V
• s
w
< "?  +_
>■  •*-
ii  'L  ". 
^

O r ltirm a la r  ishorasi jadvali
O rltir-
m a la r
D irek sio n   b u rc h a k   q iy m a lig a  te g ish li  a y la n a  c h o ra k la ri
1
( 0 - 9 0 °   ShSliq)
11
(9 0 ° — 180°  JS h q )
111
(1 8 0 ° —2 7 0 °  J G ‘)
IV
(2 7 0 ° —3 6 0 °   S h G ‘)
-
-
+
b y
+
+
-
-
Geodeziyada  koordinata  choraklarining  nomlanishi,  ishoralari  va  x. y 
o'qlari  geometriya  fanida qabu!  qilingan  tizimdan  farq  qiladi:
x   S h im o l
'
IV  ch o rak
1  c h o ra k
У
111  c h o ra k
II  ch o rak
J a n u b
Agar  bog'lanm aslik  yo‘l  qo‘yarli  darajada  bo'lsa,  u  vaqtda 
koordinata  orttirmalari  tomon  uzunliklariga  proporsional  holda  bo'linib, f x  
va f y   ishorasiga  teskari  ishora  (23- jadval)  bilan  Ax  va  Ду  larga  tuzatm alar 
sifatida tarqatiladi.  Bu  tuzatm alam ing  son  qiymati  qaydnomaning  8-  va  10- 
ustunlarida  tegishli  koordinata  orttirmalari  ustiga  yoziladi.  Tuzatilgan 
koordinata  orttirmalari  12  va  14  ustunga  yoziladi.  Koordina  orttirmalari 
yig'indilari  endi  nolga teng bo'lishi  kerak,  ya’ni  Ar=0  va Ду^О  bo'ladi.
B og‘langan  koordinata  orttirmalarini  aniqlash  ifodasiga  asosan 
ko'pburchak 
uchlarining 
koordinatalari 
hisoblanadi. 
Buning 
uchun 
boshlang'ich  nuqtaning  koordinatalari  m a’lum  bo'lishi  kerak.  Boshlang‘ich 
nuqta  koordinatalari  teodolit  yo'lini  geodezik  tayanch  tarm og'i  punktlariga 
bog'lash  orqali  topiladi  yoki  ixtiyoriy  ravishda  belgilanadi.
,V2 =  Ar1+ A x 1;  Y: —  K ,+A v,.  .V-, =  ,Y2+ A x 2;  Y3-  
va h.k.
Birinchi  nuqta  koordinatasiga  koordinata  orttirmasi  qo'shiladi. 
Natijada  ikkinchi  nuqta  koordinatasi  aniqlanadi.  Shu  kabi  nuqtalar 
koordinatalari  hisoblangandan  so 'n g   oxirida  birinchi  nuqta  koordinatalari 
chiqsa hisoblash to‘g'ri  bajarilgan  bo'ladi.
Teodolit  syomkasi planini  chizish.  Teodolit  syomkasi  planini  poligon 
burchak 
uchlarining 
koordinatalari 
bo'yicha 
chizish 
uchun 
zarur 
m asshtabda  kvadrat  kataklar  maxsus  asbob,  elektron  koordinatograflar, 
Drobishev  yoki  LBL  chizg'ichi  yordamida  chiziladi.  1:1000  masshtabda  10 
272

sm  yoki  5  sm.li  kataklar  yasaladi.  Koordinatalar  to'rini  raqamlar  bilan 
belilash  uchun  hisoblangan  дг  va у   koordinatalar  bo'yicha  eng  katta  va  eng 
kichik  raqamlarga  e'tibor  beriladi.  1:1000  masshtabda  plan  tuzilayotgan 
bo'lsa,  koordinata  to'ri  100  m.li  raqamlar  bilan  belgilanadi.  Raqamlar 
absissa  x  o'qi  bo'ylab  janubdan  shimolga,  ordinala  у   o 'q i  bo 'y lab   esa 
g'arbdan  sharqqa ortib  boradi.
Koordinatalar  bo'yicha  nuqtalar  o 'm i  belgilanayotganda  ulami  qaysi 
kvadratga  to 'g 'ri  kelishi  aniqlanib,  so'ngra  ortib  qolgan  son  ko'ndalang 
masshtabdan  foydalangan  holda  qo'yiladi.  Planda  nuqtalam ing o 'm i  to 'g 'ri 
belgilanganligini  tekshirish  uchun  ichki  burchak  va  ketma-ket  topilgan  ikki 
nuqta  oralig'i  sirkul  bilan  o'lchanib,  qaydnomadagi  chiziqning  gorizontal 
qo'yilishi  bilan  laqqoslanadi.  Agar  ular  mos  kelsa,  nuqtalar  to 'g 'ri  topilgan 
bo'ladi,  aks  holda  nuqta  o'm ini  qayta  topish  talab  etiladi.  Plandagi  har  bir 
nuqta yoniga  uning  nomeri  yoziladi  (32-  rasm).
Teodolit  yo  lidagi  nuqtalar  planga  tushirilgandan  keyin  abrisga  qarab 
tafsilot  joyda  qanday  usulda  tasvirga  tushirilgan  (perpendikulyarlar,  qutbiy 
koordinatalar.  burchak  kesishtirish  kabi  usullarda)  bo'lsa,  shunday  usulda 
chiziladi  (33-  rasm).  Tafsilot  shartli  belgilar  asosida  avval  qalamda,  so'ngra 
tush  bilan  chiziladi.  Ramkaning  yuqori  ham da  pastki  qismlariga  tegishli 
m a’Iumotlar  (joy  nomi.  masshtabi,  bajarilgan  vaqti  va  b.)  yoziladi.  Teodolit 
yo'li  qora  tushda  chiziladi.  Nuqtalar  o 'm i  diametri  1,0  mm.li  doira  bilan 
ko'rsatiladi,  hamma  yozuvlar  у   o'qiga  parallel  qilib  yoziladi.  Tafsilotlar 
orasidagi  chegaralar  qalinligi  0,1  mm.dan,  orasidagi  masofa  1  mm.dan 
qoldirilib.  nuqtalar qora tushda  chiziladi.
Yuzani  anulitik,  grafik  va  mexanik  usullarda hisoblash.  Joyning  tabiiy 
sharoiti,  maydon  shakli  va  o'lcham iga  qarab  yuzalar  quyidagi  ikki  usul  - 
joydagi  shakl  yuzalari  analilik  va  xaritadagi  maydon  vuzalari  esa  grafik 
usullarda aniqlanadi.
Yuzani  grafik  usulda  hisoblash.  Yuzani  grafik  usulda  aniqlashda 
plandagi  ko'pburchak  yuzasi  taxm inan  teng  tomonli  uchburchaklarga 
bo'linadi  (34-  rasm).  Har  bir  uchburchak  yuzasi  uning  tomonlari 
uzunliklarini  o'lchagich  va  masshtabli  chizg'ichda aniqlash  (asosi  (a)  va  (h) 
balandligi)  orqali  S=ah/2  ifodasi  yordam ida  ikki  martadan  hisoblanadi. 
Aniqlangan  uchburchak  yuzasining  farqi  quyidagi  ifoda  yordam ida 
hisoblanadi:
bu  yerda  M   -   sonli  masshtab  maxraji;    -   uchburchak  yuzasi  topilgan 
cheklashdan  oshmasa,  ulaming  o'rtachasi  bo'yicha  hisoblangan  shaklning 
ikkilanagan  yuzasi  bo'ladi,  ya'ni  2S   =  a thi  +  a2h 2 + . . . . +   a„h„.
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling