T o s h k e n t davlat a g r a r u n IV e r sit e t I s. Avezba y ev, T. Karabayeva


-//-  rasm   (■com etrik nivelirlash  turlari


Download 82.64 Kb.
Pdf ko'rish
bet24/25
Sana16.02.2017
Hajmi82.64 Kb.
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25

-//- 
rasm
  (■com etrik nivelirlash  turlari:
a   -  o   ria d a n     -  o ld in g a   q arab  
A  nuqtaning  balandligi  HA  m a’lum  va  В  nuqtaning  A  nuqtaga

nisbatan  balandligi  h  aniqlangan  bo'lsa,  Hn=HA+h,  ya’ni  keyingi  nuqta 
balandligi  oldingi  nuqta  balandligiga  ular  orasidagi  nisbiy  balandlikning 
qo'shilganiga  teng  bo'ladi.  Oraliq  nuqtalar  balandligi  asbob  gorizonti 
balandligi  (Ag)  orqali  hisoblanadi.  Bunda  avvalo  Ag  hisoblanishi  kerak. 
Asbob  gorizonti  balandligi  deb  sathiy  yuzadan  ko'rish  o'qigacha  bo'lgan 
balandlikka  aytiladi,  u  Ag=HA + a  ga  teng,  y a ’ni  asbob  gorizonti  balandligi 
nuqta  balandligiga  shu  nuqtaga  o'm atilgan  reykadan  olingan  sanoqning 
qo'shilganiga  teng.  U  vaqtda  oraliq  nuqta  balandligi  asbob  gorizonti 
balandligidan  oraliq  nuqtadagi  reykadan  olingan  sanoqning  ayrilganiga  teng 
bo'ladi, ya’ni
Hc =Ag -  c.
Asbob  bir  joyga  oTnatilgan  holatda  bir  qancha  nuqtalarga 
qo'yilgan  reykalardan  sanoqlar  olingan  bo'lsa,  ular  balandliklarini  asbob 
gorizonti  balandligi  orqali  hisoblash juda qulay bo'ladi.
Ikki  nuqta  orasidagi  nisbiy  balandlik  asbobning  bir  o'm atilishida 
aniqlansa,  oddiy  nivelirlash  deyiladi.  Nivelir  o'm atilgan  har  bir joy  bekat 
deb yuritiladi.
A  va  В  nuqtalar  (42-  rasm)  orasidagi  nisbiy  balandlikni  aniqlash 
uchun  asbob  bir  necha  bekatga  o'm atilgan  bo'lsa,  bunday  nivelirlashga 
murakkab  nivelirlash  deyiladi.  Bunday  holda  bir  nuqtaning  ikkinchi 
nuqtaga nisbatan  balandligi  quyidagi  ifoda yordamida aniqlanadi:
hi= a ,  — b,.
So'ngra  1-  nuqta  bilan  2-,  2-  nuqta  bilan  3-  va  hokazo  nuqtalar 
orasidagi  h2,  hy  kabi  nisbiy  balandliklar hisoblanadi.
Agar  hamma  bekatlar  soni  n  ta  bo'lsa,  u  vaqtda  В  nuqtaning A  dan

n
boshlab  nisbiy  balandligi  h ]+ h 2+ . . .+ /i4= y h  yoki 
(a  ~  ^ )=

i

/I 
п
= у   а  -   ^   b,  ga  teng  bo'ladi,  ya’ni  oxirgi  nuqtaning  birinchi  nuqtaga

i
nisbatan 
balandligi 
orqa 
sanoqlar 
yig'indisidan 
oldingi 
sanoqlar 
у ig‘indisining  ayrilganiga  teng.  Nivelirlashda  ikki  qo'shni  bekat  uchun 
umumiy  bo'lgan  nuqtalar  bog'lovchi  nuqtalar.  qolganlari  oraliq  nuqtalar 
deyiladi.
Agar  ikkita  piket  orasini  bitta  bekatdan  nivelirlab  bo'lm asa,  y a’ni 
nisbiy  balandlik  reyka  uzunligidan  ortiq  bo'lsa,  iksli  (oraliq)  nuqtalar 
olinadi  (42b-  rasm).  Ikkita  piket  orasini  bekatdan  turib  nivelirlaganda  sanoq 
quyidagicha  olinadi:  1)  orqa  reykaning  qora  tomonidan;  2)  oldingi 
reykaning  qora  tomonidan;  3)  oldingi  reykaning  qizil  tomonidan;  4)  orqa 
reykaning  qizil  tomonidan:  5)  oraliq  nuqtalarda  o'm atilgan  reykalam ing 
qora  tomonidan.
Murakkab  nivelirlash  vaqtida  bog'lovchi  nuqtalardan  sanoq  olishga 
alohida  ahamiyat  qaratilishi  kerak.  chunki  sanoq  olishda  yo'l  qo'yilgan 
barcha  xatoliklar  keyingi  nuqta  balandligini  to 'g 'ri  topishga,  binobarin, 
qolgan  hamma  nuqtalaming  balandligiga  ta ’sir  etadi.  Murakkab  nivelirlash 
chiziqli  inshootlami  (temir  va  avtomobil  yo'llarini  qurish,  kanallar  qazish) 
barpo  etish  uchun  qidiruv  ishlarida  trassadagi  nuqtalar  balandliklarini 
topishda qo'llaniladi.
Muhandislik  inshootlarini  loyihalash  va  qurish  bilan  bog'liq 
bo'lgan  nivelirlash  ishlari  texnikaviy  nivelirlash  deb  yuritiladi.  Texnikaviy 
nivelirlashda  nivelirdan  reykagacha  bo'lgan  oraliq  150  m.gacha  bo'lishiga 
y o 'l  qo'yiladi.
Bo'lajak  chiziqli  inshoot  trassasini  nivelirlashda  bajariladigan 
ishlar  quyidagilardan  iborat:  topografik  xaritada  trassa  yo'nalishini 
belgilash;  joyni  o  rganish;  trassaning  burilish  burchaklari  va  tomonlarini 
o'lchash;  trassa  yo'nalishi  o'zgarganda  egrining  burilishini  rejalash; 
piketlarga  bo'lish;  joyni  qoziqlar  bilan  mustahkamlash;  nivelirlash;  hisob 
ishlari;  bo'ylam a  profilini  chizish.
Nivelirlash  natijalari  bo'yicha  quriladigan  chiziqli  inshoot  o'qining 
profili  chiziladi.  Bunday  nivelirlashga  bo'ylam a  nivelirlash  deyiladi. 
B o'ylam a  nivelirlash  vaqtida  trassa  yo'nalishini  belgilashda  uning  yonidagi 
xarakterli  nuqtalar  balandligini  ham  aniqlash  kerak  bo'ladi.  Buning  uchun 
ko'ndalang  nivelirlash  bajariladi. 
Sug'orib  dehqonchilik  qilinadigan 
yerlarda  yoki  mudofaa,  transport  va  boshqa  inshootlami  qurishda  joyni 
tekislash  uchun  yer  maydonlarining  relefi  gorizontallar  bilan  tasvirlangan 
planini  tuzish  talab  etiladi.  Bunday  planlar  maydon  yuzasini  nivelirlash 
orqali  tuziladi.
Nivelirlash  naiijasini  ishlab  chiqish.  Nivelirlash  natijalari  texnikaviy 
nivelirlash  qaydnomasiga  yoziladi  (24-  jadval).  Hisoblash  bp*ma-bet

tekshiriladi.  Buning  uchun  texnik  nivelirlash  jadvalining  3-  ustunidagi 
orqadagi  reykadan  olingan  sanoqlar  yig'indisidan  va  4-  ustundagi  oldingi
reykadan  olingan  sanoqlar  yig'indisining  ayirmasi  ('L a—'Zb)  yarmiga  6- 
ustundan  hisoblangan  nisbiy  balandlik  £/?  hisob  yarmisi  7-  ustundagi 
o'rtacha  nisbiy  balandliklam ing  amaliy  yig'indisiga  teng  bo'ladi.  Texnik 
nivelirlash  jadvalini  hisoblashni  uchinchi  ustundagi  orqa  tomondagi 
reykadan  olingan  sanoqlar  yig'indisi 
=  28980;  to'rtinchi  ustundagi  oldi 
tomondagi  reykadan  olingan  sanoqlar  yig'indisi  Xb  = 2 0 6 9 6 ;  6-  ustundagi 
hisoblangan  nisbiy  balandliklar  yig'indisi  Х/?ы5=  -8284  va  7-  ustundagi 
nisbiy  balandliklar  o'rtachasining  yig'indisi  Х/|оп=-4142  aniqlangandan 
keyin  quyidagi  ifoda orqali  tekshiriladi:
( I a - I A ) / 2 = I / i his/ 2 - I / i 0.n  =28980 -  20696/2=8284/2= 4142.
Demak,  dalada  nivelirlash  ishlari  to 'g 'ri  bajarilganligi  o ‘z  tasdig'ini 
topdi.  Nivelirlash  ikki  reper  orasida  bajarilganligi  tufayli  trassa  oxiridagi 
reper  balandligidan  boshidagi  reper  balandligini  ayirish  orqali  nazariy 
nisbiy  balandlik quyidagi  ifoda  orqali  aniqlanadi:
ZAna/m, 
WRp77 =  26,642  -  22,500  =  4,142.
(Bizning  misolimizda  WRp-n  =22.500;  WRp<,6 =26.642).
Ikki  reper  orasida  nivelirlash  bajarilsa,  u  vaqtda  nivelir  yo  lini 
nisbiy  balandliklar  yig'indisidagi  bog'Ianm aslik  xatosi  (fh)  quyidagicha 
hisoblanadi:
f h  — X^amaiiy-   ^_.^па/лп\ 
4,142 — 4,142  — 0  mm.
Nisbiy  balandliklar  yig'indisidagi  yo'l  qo’yarli  bog'Ianm aslik 
xatosi  (Jhchek)  nivelir  yo'li  bir  to 'g 'ri  yo'nalishda  o'tkazilgan  bo'lsa, 
quyidagicha hisoblanadi:
./^chek_ -3 0  -J~L  -   ±30  0 .5  
121  mm, 
b u ye rd a  L  - kilometrda  ifodalangan  yo'l  uzunligi.
Xato  yo'l  qo'yarli  qiym atda  bo'lsa,  u  teskari  ishora  bilan  o'rtacha 
nisbiy  balandliklarga  tarqatib  yuboriladi. f h   < f h chM,  bo'lsa  teskari  ishora 
bilan  7-  ustundagi  o'rtacha  nisbiy  balandliklarga  tarqatiladi.  So'ngra  nisbiy 
balandlik  ishorasiga qarab qo'shib  yoki  ayirib  to'g'rilangan  nisbiy  balandlik 
8-  ustunga  yoziladi.  Boshlang'ich  reper  y a’ni  Rp77  dan  va  8-  ustundagi 
tuzatilgan  nisbiy  balandliklardan  foydalanib  bog'lovchi  (piket)  nuqtalar- 
ning  balandligi  quyidagicha  aniqlanadi:  Hn^\=H^f l l +h.  Keyingilarining 
balandliklari  ham  tuzatilgan  nisbiy  balandlikni  qo'shib  yoki  ayirib  topiladi. 
Bu yerda Hn -  orqadagi  (keyingi)  nuqta (piket)ning balandligi:
Ярко  =  WRp77  +  h  =  22,500+0,764  = 23,264.
Topilgan  balandliklar  jadvalning  10-  ustuniga  tegishli  piketlar

qatoriga  yoziladi.  Hisobning  to'g'riligini  oxirgi  reper.  y a’ni  Rp
96 
balandligini  kelib chiqishi  belgilaydi.
Oraliq  nuqtalar  (plyusli),  ya’ni  Pft,  +  75  yoki  PK}  +  40  va  boshqa 
nuqtalar balandliklari  asbob gorizonti  orqali  topiladi:
Ag  =Ноща  -   a yoki Ag  -   HMt  +  b, 
bu yerda 
-  bekatdan  orqadagi  va  oldindagi  piketlar  balandligi;  a
va b -  shu  nuqtalardagi  reykalardan olingan  birinchi  sanoqlar.
4-  jadvalda  ikkinchi  bekatda  A g ^ P K ,^ a - 24,544^2,587=27,045  ga
teng
Asbob  gorizonti  balandligi  9-  ustunga  tegishli  bekat  qatoriga 
yoziladi.  Oraliq  nuqta  P K X~15  balandligi  quyidagicha hisoblanadi:
Worahq  =  Ag -   с  =  27.045  -  0,615  -  26,430.
Hisoblangan  nuqta  balandligi  10-  ustunga PK,+75  to 'g 'risig a  yoziladi. 
Shu  kabi  boshqa  oraliq  va  ko'ndalang  nuqtalar  balandliklari  ham  hisoblab 
chiqiladi.
Sans>nt  146b 
Sanoq  09S9
Dnl’noxft; «anoqlar^ 
ПаГаотсх eanoqLan
о^зь,  кю
43- rasm.
  T ru b a n in g  k o 'rish   niaydonidagi  reyka  tasviri.
Bo'ylam a  profit  chizish.  Yer  yuzasidagi  bir  yo‘nalish  vertikal 
kesimining  kichraytirilgan  tasviri  profil  deyiladi.  Profil  bo'ylam a  va 
ko'ndalang 
bo'ladi. 
ProFillar 
texnik 
nivelirlash 
qaydnomasidagi 
nuqtalam ing  hisoblangan  balandligi  bo'yicha  chiziladi.  Profilda  gorizontal 
masofalar 
gorizontal 
masshtabda. 
vertikal 
masofalar 
esa 
vertikal 
masshtabda chiziladi.
Bo'ylam a  profil  chizish  uchun  nivelirlash  yo'lining  uzunligi  va 
profil  masshtabiga  qarab  kerakli  o'lcham da  millimetrli  q og'oz  olinadi. 
Kanalning  profil ini  chizishda  gorizontal  masshtab  1:1000  (I  sm.da  10  m), 
vertikal  masofa  masshtabi  esa gorizontal  masshtabdan  o ‘n  marta yirik,  y a’ni 
1:100(1  sm.da  1  m) qilib tanlanishi  mumkin.
Bunda  q og'oz  tagidan  5  sm  qoldirib  balandligi  7  sm  va  uzunligi  5 
sm .bo'lgan  to 'g 'ri  to'rtburchak  chiziladi.  Lining  ostki  qismidan  boshlab  2 
sm  trassa  planiga,  0,5  sm  piketlar,  0,5  sm  masofalar,  1,5  sm  yer  balandligi,

1,5  sm  loyihaviy  balandlik  va  I  sm  nishablikka joy qoldiriladi  va  ular orqali 
parallel  chiziqlar  chiziladi.  Keyin  2  mm  kenglikda  vertikal  chiziq 
o'tkaziladi.  Vertikal  chiziq  tagidan  5  sm  qoldirib,  har  bir  santimetrga  yer 
balandliklarining  eng  past  nuqtasidan  yaxlitlab  yoziladi.  Piketlar  va  plyus 
nuqtalar  o 'm i  piketlar  grafasida,  m asofalar  grafasida  esa  plyusli  nuqtalar 
masofasi  yoziladi.  Yer  balandligi  grafasiga  texnik  nivelirlash  jadvalining 
10-  ustunidagi  qiymatlar  yoziladi.  S o'ngra  vertikal  ustunda  belgilangan 
raqamlar  ko'rsatiladi  va  ular  o'zaro  tutashtiriladi.  Natijada,  nivelirlash 
trassasining profili  hosil  bo'ladi  (44-  rasm).
v»  1:100 
rasm
  B o 'y la m a   profil  PKo-HkV 
Inshoot  quriladigan  jo y  in i  belgilovchi  chiziq  loyihaviy  chiziq 
deyiladi. 
M a’lumki, 
loyiha 
chizig'ini 
o'tkazishda, 
kanal 
qurishda 
inshootning  pishiqligi.  tuproq  ishlari  hajmining kam   va  arzon  hamda  uning 
foydalanish  uchun  qulav  bo'lishligi  e'tiborga  olinadi.  Loyiha  chizig'i 
m a’lum  bir  nishablikda  o'tkaziladi.  Kanalning  bosh  #bosh  va  oxirgi  nuqtasi 
^oxirgi  orasidagi  nisbiy  balandlikni  shu  nuqtalar  orasidagi  masofaning 
gorizontal  qo'yilishi    ga  bo'lgan  nisbati  nishablik  deyiladi  va  u  /'  bilan 
belgilanadi:
i~(Hoxirgi
Masalan,  / / b0sh"25  m,  HmiI&=23  m  va  ular  orasidagi  masofa  500  m 
bo'lsa, joyning nishabligi  quydagiga teng:
500 
500
Loyihaviy  chiziqlar  o'tkazilib,  ulam ing  nishabi  aniqlangach,  avval 
piket nuqtalam ing loyihaviy  balandliklari  hisoblanadi:
W„. i =tf,bosh+/-rf=25,00-’-(-0 .0 0 4 )-1 00= 24 ,6 0 .
Demak,  PK,  ning  loyiha  balandligi  24,60  m  ekan.  Boshqa  piket  va 
plyusli 
nuqtalam ing 
loyiha 
balandliklari 
shu 
taxlitda 
hisoblanadi. 
Hisoblangan  loyiha  balandligi  loyiha  chiziq  o'tgan  balandliklarga  to 'g 'ri

kelishi  kerak.
Bir  vertikal  chiziqdagi  loyihaviy  (//|)  va  yer  balandliklari  (Hy„ ) 
larqi  ish balandligi deviladi.
l =Hr Hur
/   musbat  bo'lsa,  keltirib  to'kiladigan,  manfiy  bo'lsa  kesib  olinadigan 
tuproq  ishlari  bo'ladi.  Ish  balandligi  loyihaviy  chiziqning  ikki  yoniga  1  sm 
uzoqlikda  vertikal  holda  yoziladi.  Yer  yuzasining  balandligi  loyihaviy 
balandlikdan  katta  bo'lsa.  ishchi  balandlik  loyiha  chizig'ining  ostiga, 
aksincha  bo'lsa,  loyiha chizig'ining  ustiga yoziladi.
Loyiha  balandligi  va  yon  chiziqlar,  nishablikni  ko'rsatuvchi  chiziq 
va  yozuvlar,  loyiha  chizig'i,  trassa  planining  o 'q   chizigM,  ish  balandliklari 
profiIda qizil  tush  bilan  tasvirlanadi.
Yer  balandligi  chizig'i  bilan  loyihaviy  chiziqning  kesishgan 
nuqtasida  ish  balandligi  nolga  teng  bo'ladi  va  u  nolinchi  nuqta  deb  ataladi. 
Bu  nuqtaning  ikki  yonidagi  piketdan  bo'lgan  uzoqligi  aniqlanadi  va  profilda 
ko'rsatiladi.  Nolinchi  nuqtaning  oldingi  nuqtadan  uzoqligi  (*,)  quyidagicha 
hisoblanadi:
.г,  1/(1 ,-h )  d,
bu yerda  !\ \  l 2  -   nolinchi  nuqtadan  ikki tomonidagi  ishchi  balandliklar;  d  -  
ular orasidagi  masofa.
Profilda  nolinchi  nuqta  (0  raqami)  va  uning  ikki  tomonidagi 
masofalar  ko‘k  tushda  yoziladi.  Nolinchi  nuqta  balandligi  quyidagicha 
aniqlanadi:
Hn=HrK+ x i
bu yerda  H„  -  nolinchi  nuqtaning  loyiha  balandligi;  ///-a— oldingi  nuqtaning 
loyihaviy balandligi;  
nolinchi  nuqtagacha b o ‘lgan  masofa;  i -  nishablik.
Nivelirlash  trassasining  plani  piketlash  daftarchasida  belgilangan 
masofalar va tafsilotlar bo'yicha  shartli  belgilar  bilan tasvirlanadi.
Nazorat  uchun  savnllar:

N iv e lirla s h n m g   qan d a y  tu rla rin i  b ila s i/ '1

G e o m e trik   n iv e lirla s h   u s u s lin i  bayo n   e lin i"

N e v ilir  a s b o b in in g  qanday  tu rla rin i  b ila s iz ’’

M u ra k k a b   n iv e lirla s h   h aq id a  n im a la m i  b ila s iz ’’
5. 
P ik e tla r n im a  va   u la m i  ta s h k il  c lis h   ta r tib in i  s o 'z la h   b e rin g ?
6. 
C h iz iq li  in s h o o tla r  uchu n   trassani  n iv e lirla s h d a  b a ja rila d ig a n   ish la r ta rtib in i
k o 'rs a tin g

N is b iy   b a la n d lik n i  a niq lash   ta rtib in i  b a yo n   q ilin g .
)i 
Y u z a n i  n iv e lirla s h d a  qanday  u su lla rd a n   fo y d a la n ila d i?

Y u /a n i  h isn b la sh d a   k v a d ra tla r  to   ri  qanday  v a s a la d r’
1(1 
Y u /a n i  k v a d ra tla r  u s u lid a  n iv e lirla s h d a   b o g 'lo v c h i  va o ra liq   n u q ta la m in g  
b a la n d lik la rim   h iso b la sh   ta rtib in i  bayon  e tm g
1 1
.  J o y n in g  p la n in i  tu z is h   haqula  n im a la rn i  b ila s i/?

'-Л
X*
-
SJ
_
-
lic
k
a
tla
r
.N
V
-o +
Xi
0
"3
“Э
7S
"V
£
+
-j
ил
“O
к
;c

0
-j
-o
I~<
S   1
Z3
U/i
0

0
X*
OO
O' u/i
Ui
Хь
NJ
i
_ /
i
О
t-j
u/»
oc
~o
to
U
j
О
tJ
X*
Vi
to
0
OC
O'

0
0
■- c  c.
'S

K
c
y
k
a
d
a
g

s
a
n
o
q
la
r
Xb
-o
Lrt
to
О
'-Л
to
>C
-u
L
a
о
’_Л

х*
UJ
0
*Vl vj
to
NJ
*>©
OC
-J
X».
C3- 
3
'
qo
to
0

U/i
ЕГ
*75
to
U)
£
1
х*
х>.
.U
Xo
fc
SJ
oc
to
ЭС
vl
O'
+
3-
~A
5:

03 
3
oc
О
3

Nis
b
iy
 
b
a
la
n
d
lik
la


). 
n
u
n
to
UJ
Xb
xl
X*

X*
X-
X*
bJ
oc
0
-o
~u
+
3
C:
c.
3*
K>
u*

1

Vo
UJ
X-
■u
i
X*
to
00
+
с
’-о
£
GC

tu
/a
lil
g
a
n

h,
to
'Jl
0
u/1
Jb
to
>J
О
Хь
Vi
ac
>   3   >
a
'   >   O'
3   5  
t
to
w
Ы
UJ
M
UJ
0
Ji.
UJ
NJ
X».
Lrt
X*.
-J
to
X».
ЧЛ


0
to
0
oc
ЭС
to
•л
ос
ос
to
O'
X*
w
0
to
to
Xb
'_л

X».
I
n
J
X*
'^1
X-
Хь
to
u>
to
X.
NJ
SJ
2
;
to
JO
•./»
Б
^  
и
3
3  Q.
'TS
T
e
x
n
ik
 
n
iv
e
li
rl
a
s
h
 
ja
d
v
a
li

24
-i
ad
va
lm
nK
 
tla
ro
nt
i
2
3
.3
1
3
2
2
.7
3
6
"T
•r.
Г -.
ГЧ
sO
Г -
sC
r j
о
r -
г ч
oc
X
ЭС
'"'S
PM
r -
c*\
r j
r-
Г"-,
ГЧ
cc
-T
V,
ГЧ
IS
t-
’S

I

2
6.6
42 
1
О
>/*!
г ч
-r
r j
о
r-
эс
s C
+
3
СЧ
О
ТГ
r-
ЭС

•r>
O '
ГЧ
f*-,
ГЧ
о
* t
Г -
oc
« Т
Г '
ЭС
-
Г-
s C
Г“.
ГЧ
г ч
>o
I/-.
'
r-~
Г4
Tf
Г—
c*i
«/■'.
CM
гч
( Л
г -
о
«г
00
о
T
oc
O'
o ’
о
гч
о
NO
ЭО
S
Г»
*r,
oc
к
гч
•r
.
r-
ГЧ

r
. 
•* r
гч
О
O'
Q .
r -
+
01»
с
p -
<“4
Ui
X
o.
я
.e
<■4
C
l
CO
U
£
C-
£
Q_
X
X
n
C
о
о.
се
:
*
г-
oc
>yga
''U F
E
E
ГЧ
II
[ o
г
is*
£ £
Д
\
s
CN
И
00
CN
oo
эо  O'
O'  sc
эо  о
гч  гч
л
■s:
-s:
с
H
I
a
и
SO 
O ' 
SO 
О  
ГЧ
I
О
55
O'
00
(N
(N
-s:
й
Д
«,293

3.  M enzula  syom kasi
Asosan  teodolit  asbobi  bilan  bajariladigan  gorizontal  syomkada 
joydagi  nuqtalaming  gorizontal  tekislikka  bo'lgan  proeksiyalari  aniqlanib, 
joyning  konturli  plani  chiziladi.
Nivelir  asbobi  yordamida  bajariladigan  vertikal  syomkada  yer 
yuzasidagi  nuqtalaming  balandliklari  aniqlanib.  joy  relefi  plan  va  profilda 
tasvirlanadi.
Planda  joyning  tafsiloti  va  relefi  birgalikda  tasvirlansa,  buni 
topografik  plan  deyiladi.  Joyning  topografik  planini  chizish  uchun  shu 
joyda  gorizontal  va  vertikal  syomka  bir  vaqtda  bir  asbob  bilan  bajarilsa, 
bunga topografik  syomka  deyiladi.
Topografik  syomkada  ishlatiladigan  asbob  va  ishlash  usullariga 
k o 'ra taxeometrik  va  menzula  syomkalari  o'zaro  farqlanadi.
Menzula  syomkasi  kichik 
m aydonlaming  topografik  planni 
menzula  va  kipregel  asboblari  yordamida tuzishda qo'llaniladi.  Taxeometrik 
syomkada  dala  va  kameral  ishlari  har  xil  vaqtda  bajariladi,  bu  ish  ko'p 
vaqtni  olib,  syomka  aniqligiga  salbiy  ta 'sir  qiladi.  Syomka  aniqligini 
oshirish  hamda  vaqtni  tejash  maqsadida  topografik  syom kaning  dala  va 
kameral  ishlarini  bir  vaqtda  bir  asbob  yordamida  dalada  bajarishga  menzula 
syom kasi  deyiladi.  "Menzula"  so'zi  stolcha  degan  m a'noni  bildiradi. 
Menzula  syomkasida  chiziqlar  orasidagi  burchak  o'lchanm aydi,  balki 
ularning  gorizontal  qo  yilishi  gorizontal  taxta  (planshet)ga  proeksiyalanadi, 
shunga  ko  ra  bu  syomka  burchak  chizish  syomkasi  deb  ham  yuritiladi. 
Bunda  masofa  dalnomer  bilan.  nisbiy  balandlik  trigonometrik  nivelirlash 
orqali  aniqlanadi.  tafsilot  va  relef  dalani  syomka  qilish  bilan  bir  vaqtda 
qog'ozga  chiziladi.  Menzula  syomkasi  menzula  va  kiprigel  yordam ida  olib 
boriladi.  Ular  shtativ.  taglik  va  planshetdan  iborat.  Menzula  tagligi  planshet 
bilan  birgalikda  ikki  -  yuqori  va  quyi  qismlardan  iborat  bo'lib,  yuqori  qism 
surish  va  qaratish  vinti  vositasida  planshet  bilan  birgalikda  biriktirilgan 
diskdan  iborat.  Planshet  o'lcham i  60x60x3  sm.li  taxta  bo'lib,  uning  ustki 
yuzasi  silliq  va  tekis.  Uning  metall  asosi  kipregelni  shtativga  o'm atish 
uchun  xizmat  qiladi.  Menzula  jihoziga  maxsus  reyka  va  oriyentirlash 
bussoli  kiradi.  Kipregel  menzula  syomkasida  ishlatiladigan  asosiy  asbob 
bo'lib.  u  orqali  masofa.  vertikal  burchak  va  nisbiy  balandlik  o'lchanadi. 
Tuzilishi  va  ko  rinishiga  qarab  kipregelning  KB,  KB-1.  KA-2,  KN  va 
boshqa  rusumlari  mavjud  (45  va 46-  rasmlar).
Menzula  va  kipregel  quyidagi  talablarga javob  berishi  kerak:
1.  Menzula:  a)  menzula  turg  un  bo'lishi;  b)  menzula  taxtasining 
ustki  sirtini  tekis  bo'lishi:  c)  menzula  taxtasining  ustki  sirtini  menzula 
aylanish  o'qiga  perpendikulyar bo’lishi:
2.  Kipregel:  a)  kipregel  chizg'ichning  yo'nalgan  qirrasini  to 'g 'ri

chiziq  bo'lishi:  b)  kipregel  chizg'ichining  quyi  yuzasining  tekis  bo'lishi;  c) 
ko'rish  turbasining  aylanish  o'qi  kipregel  chizg'ichining  ostki  tekisligiga 
parallel  bo'lishi:  d)  to'm ing  vertikal  ipining  trubaning  aylanish  o 'q ig a 
perpendikulyar  bo'lishi:  e)  trubaning  ko'rish  tekisligining  kipregel 
chizg  ichi  qirrasidan  yoki  unga  parallel  chiziqdan  o'tishi;  j)  vertikal 
doiraning  nol  o'rni  nolga yaqin  son  bo'lishi.
M enzula 
syomkasini 
amalga 
oshirishdan 
oldin 
planshet 
tayyorlanadi.  Bu  ish  quyidagi  tartibda  olib  boriladi:  sifatli  chizma  q o g 'o z  
alyumin  yoki  fanerga  tuxum  oqi  yoki  kraxmal  yordamida yopishtirilib,  unda 
kvadratlar  to'ri  yasaladi.  syomka  asosi  nuqtalar  koordinatalari  bo'yicha 
tushiriladi.  ulaming  balandliklari  yoziladi.  Planshet  menzula  taxtasiga 
mahkamlanadi.  menzula  markazlashtiriladi.  menzula  taxtasi  gorizontal 
holatga  keltiriladi  va  oriycntirlanadi.  Syomka  qilish  uchun  m enzula 
oldindan  belgilab  (mustahkamlab)  qo'yilgan  x,  у   koordinatalari  va 
balandligi  m a'lum   bo'lgan  nuqtaga  o'rnatilib,  markazlashtiriladi,  m enzula 
taxtasi  gorizontal  holatga  keltiriladi  va  oriyentirlanadi.  So'ngra  asbob 
balandligi  /  o  lchanib,  reykada  lenta  bog'lab  belgilanadi.  Agar  reyka 
suriladigan  bo'lsa.  asbob  balandligiga  surib  mahkamlab  qo'yiladi. 
Nuqtaning  nomeri  suratga.  balandligi  esa  maxrajga  yozib  qo'yiladi.  Shu 
nuqtadan  atrofdagi  tafsilot  va  relef syomka  qilinadi.  Syomkani  boshlashdan 
avval  syomkachi  reykachi  bilan  birga  shu  nuqta  atrofini  aylanib, joyni  to 'la 
va  to 'g 'ri  syomka  qilish  uchun  reyka  qo'yiladigan  tafsilot  va  relefning 
xarakterli  nuqtalarini  aniqlaydi.

h
4 5 - ra sm   M e n z u la  j i h o z l a r i :
a)  k ip re g e l  I -  k o 'r is h   tru b a si;  2  -  vertik al  d o ira ;  3  -  u stu n :  4   -  c h iz g 'ic h ;
5.  ().  7  -  silin d rik   ad ila k ;  8   -  o k u ly a r lirsag i;  9   - o k u ly a r:  10  - k re m a le ra  v in ti;
1 1-  m a h k a m lo v c h i  v in t:  12  - q a ra tish   v in li:  13  -  c lc v a tsio n   v in t;  14  - o y n a c h a la r;
15  -  y o rd a m c h i  c h i / g 'i c h :   16  -  m a ssh ta b   c h iz g 'ic h .  b)  m e n z u la:  1-  p la n sh e t;  2 - ta g lik ; 
3  -  k o 'ta r g ic h   v in tla r,  4  - q a ra tish   v in ti;  5  -  m a h k a m lo v c h i  vint.
4 6 - ra sm .  K 'll  k ip r c g e li  t r u b a s i n i n g  k o 'r i s h   m a y d o n i.
Tafsilotni  s\om ka  qilish  uchun  chizg'ichning  qinasini  1  nuqtaga 
qo'yib  xarakterli  nuqtaga  qaraladi.  So'ngra  chizg'ichning  qirrasi  bo'yicha 
chizib,  unga  o'lchangan  masofa  qiymati  masshtab  bo'yicha  qo'yiladi  va 
o 'm i  ninada  teshib  belgilanadi.  46b-  rasmda 
=  0,194  mm  ■  100=19,4  m, 
y a ’ni  asbob  turgan  joydan  reykkagacha  bo'lgan  masofa  19,4  m  ekan.  Bu 
yerda  ld  =  0,194  mm  masofa  egri  chizig'i  bo'yicha  olingan  ko'rsatkich 
ko'paytirilgan  (100  -  koefftsient).  Nisbiy  balandlik  lh  =  0,126  mm.  Nisbiy 
balandliklar  egri  chiziqdan  olinadi  va  +10  koeffisiyentga  ko'paytiriladi.

Demak.  /;,  -  0.126-10=*  1.26.  va'ni  reyka  q o ’yilgan joy  asbob  turgan joyga 
nisbatan  1,26  m.ga  baland  ekan.  Shu  nuqtaning  balandligini  topish  uchun 
asbob  turgan  nuqta  balandligiga  nisbiy  balandlik  qo'shiladi  va  nina  bilan 
tcshilgan  nuqla yoniga  balandligi  va tartib  raqamii  yozib  qo'yiladi.  Shu  kabi 
boshqa  relef  va  tafsilot  nuqtalari  syomka  qilinadi.  Syomka  1-  nuqtada 
tugagach,  boshqa  nuqtaga  asbob  ko  chiriladi.  Shu  tartibda  ham m a  tayanch 
va  o'tish  nuqtalarida  syomka  qilingach  joy  plani  asosiy  qog‘ozda  to 'la  
tasvirlanadi.  Kameral  sharoitda  kontur  chiziqlari  qora  tushda  gorizontallar 
jigar  rang,  suv  inshootlari  havo  rangga  bo'yaladi.  Tafsilotlar  shartli  belgilar 
asosida chiziladi.
Katalog: filesarchive
filesarchive -> O. K. Iminov iqtisod fanlari doktori, professor
filesarchive -> B u X o r o o z I q o V q a t V a y e n g I l s a n o a t t e X n o L o g I y a s I i n s t I t u t I r. A. X a I t o V, V. E. R a d j a b o V a
filesarchive -> Ipak qurti seleksiyasi.pdf [Aeratsiya stansiyalari]
filesarchive -> Ipak qurti ekologiyasi va boqish agrotexnikasi.pdf [Aerologik asboblar]
filesarchive -> Osimliklarni biologik himoya qilish vositalari.pdf [Agrotexnik himoya usuli]
filesarchive -> 0 ‘zbekist0n respublikasi oliy va à b t 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi
filesarchive -> 10-168 Tuproqshunoslik.pdf [Agrotuproq rayonlashtirish]
filesarchive -> Qishloq xojaligi asoslari.pdf [Almashlab ekish rotatsiyasi]
filesarchive -> Umumiy va qishloq xojaligi fitopatologiyasi.pdf [Aralash ekinlar]
filesarchive -> Chorva parranda va baliq mahsulotlarini yetishtirish qayta ishlash texnologiyasi.pdf [Aralash silos]

Download 82.64 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling