T o sh k e n t d a V la t iq t iso d iy o t u n IV e r s it e t I f. Sh. Shamsutdinov, Sh. F. Shamsutdinova chet mamlakatlar


Amerika qo‘shma shtatlari soliq tizimining asoslari


Download 4.32 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/44
Sana02.12.2017
Hajmi4.32 Mb.
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44

8.2.Amerika qo‘shma shtatlari soliq tizimining asoslari

«Hayotda oMim va soliqdan  m uqarrar  narsa  y o ‘q»

(B .Franklin)

AQSh  katta  tarixga  ega  boy  davlat  boMganligi  uchun  uning  soliq 

tizimi  chuqur  o ‘rganilgan,  nazariy  asoslangan  va  am aliyotda  keng 

miqyosda  sinalgan.  Bu  tizim  bir  necha  asrlar  davom ida  am aliy 

xususiyatlarini saqlab,  ulami  rivojlantirib kelm oqda.

AQSh  konstitutsiyasiga  binoan  federal  va  shtat  hukum atlari  m ustaqil 

soliq  siyosati  yuritish  huquqiga  ega.  Soliqlar  federal,  shtat  hukum atlari  va 

mahalliy organlari hukumati tom onidan yigMladi.

AQShning  hozirgi  soliq  tizimi  1986  yil  sentyabr  oyida  qabul 

qilingan.  Ushbu  soliq  islohoti  qonuni  1942  yili  kiritilgan  darom ad 

to‘g‘risidagi qonundan  keyin eng yirik soliq tadbiri  hisoblanadi.

Islohotning 

asosiy 

maqsadi 


federal 

soliqqa 


tortish 

tizim ini 

soddalashtirish  va  «adolatli»  soliq  solish  yoMi  bilan  m am lakatda 

iqtisodiyotni  rivojlantirish  darajasini  rag'batlashtirishdan  iborat  edi. 

Islohot  natijasida  fuqarolami  daromad  soligMga  tortish  va  korporatsiya 

foydasini  soliqqa  tortish  tizimi  sezilarli  darajada  o'zgardi.  D arom ad 

soligMni  eng  yuqori  stavkasi  ayrim   shaxslar  uchun  -5 0 d a n   26  foizga  va


korporatsiyalar uchun  46  dan  34  foizga tushirildi.  1993  yili  qabul  qilingan 

q o n u n   ham  soliq  tizim iga  talaygina  o ‘zgartirish  kiritdi.  Qonunda  xususiy 

sh ax slar uchun  ikkita soliq stavkasi  (36 va  39,6% ) va korporatsiyalarga  34 

d an   35  foizgacha  o ‘zgartish  kiritildi.  Shu  bilan  bir  qatorda  xizm atga 

taa  lluqli  ziyofat,  ко  ngilochar  tadbirlar  bilan  bog'liq  chegirm alar 

qisqartirildi.

A Q Shda  70%   dan  ortiq  soliq  tushumlari  to ‘g ‘ri  soliqiardan,  shu 

ju m la d an ,  ulam ing 40 foizdan k o ‘prog‘i  federal  daromad soligMdan iborat. 

Soliqiarning 

zarurligi, 

m azm uni 

va 


aham iyati 

ko'pchilik 

AQSh 

iqtisodchilari 



tom onidan 

nazariy  jihatdan 

asoslangan. 

Bu  sohada 

K em pbell,  M akkonel,  Stenli  Bryu  va  boshqalar  katta  hissa  qo‘shdilar. 

Q a to r  kam chiliklar,  qaram a-qarshiliklar,  iqtisodiyotning  ko‘ptarm oqliligi 

xususiyatlarini  va harakatdagi  soliq  qonunchiligini  murakkabligini hisobga 

o lib,  hozirgi vaqtda A Q Sh soliq kodeksining yangi  loyihasi tayyorlangan.

Ijtimoiy  m anfaatdorlik  va  ijtimoiy  xizm atning 

tabiati  ju d a 

m urakkab  va  q o ‘p  qirrali  hisoblanadi.  Shu  sababli  aniq  shaxs  am aliyotda 

qaysi  sohadan  k o ‘p  darom ad  ko ‘rayotganini  aniqlash  qiyindir.  Shuning 

uchun  aniq  shaxs  avtom obil  yoMlaridan,  bepul 

o ‘rta  taMim  tizimidan, 

d av lat  va  m ahalliy  xavfsizlik  organlari,  yongMndan  himoya  qilish  va  ob- 

havoni  prognoz  qilish  xizm atlaridan  qanday  m oddiy  m anfaat  olishini 

belgilash  oddiy  m asala  em as.  Demak,  soliq  ogMrligini  taqsim lash 

m uam m oli  m asala  boMib  qoladi.  Iqtisodiyotda  soliq  ogMrligini  taqsim lash 

m uam m osiga ikki  xil  qarash  m avjud:

- olingan m anfaatni soliqqa tortish printsipi  (tamoyili);

- toMov qobiliyati kontseptsiyasi  printsipi  (tamoyili).

O lingan  m anfaatni  soliqqa  tortish  printsipiga  asosan,  uy  x o ‘jaliklari 

v a  tadbirkorlar  davlat  beradigan  tovar,  k o ‘rsatgan  xizmatni  xuddi  boshqa 

tovarlarni  sotib  olgandek  qabul  qilishlari  kerak.  Hukum at tom onidan tak lif 

qilinadigan  tovar  va  xizm atlam i  qabul  qiluvchilar,  ushbu  tovar  va 

xizm atlam i  m oliyalashtirish  uchun  soliq  toMashlari  kerak.  M antiqiy 

jih atd an   bu  to ‘g ‘ri  boMadi.  Ijtim oiy  m anfaatning  bir  qismi  olingan 

m anfaatni  soliqqa  tortish  qoidasi  asosida  m oliyalashtiriladi.  Masalan, 

benzindan 

olinadigan  soliq, 

qoida  bo ‘yicha,  yoMlami 

qurish 


va 

ta ’m irlashni  m oliyalashtirishga  sarflanadi.  Kim   sifatli  yoMdan  n a f  olsa, 

yoM  uchun  xarajatni  toMaydi.  Shunga  qaram ay,  qachonki  aniq  va  keng 

m iqyosda  olingan  m anfaatni  soliqqa  tortish  printsipi  qoMlanganda  shu 

zahoti  m uam m olar kelib chiqadi.


Birinchi  m uam mo  -  uy  xo 'jalig i  boshlig'i,  tadbirkor  ayrim  

xizm atlardan  qanday  hajmda  n a f  (foyda)  olishini  baholash.  A vtom obil 

egalari  yaxshi  sifatli  avtoyoMdan  har  xil  darajada  foyda  olganlaridek, 

avtomobil  egasi  boMmagan  shaxslar  ham   foyda  oladilar.  Y axshi  yoMlarni 

paydo  boMganidan  tadbirkorlar  ham   bozorlarni  kengaytirib  talaygina 

yutadilar.

Ikkinchi  m uamm o  -  qabul  qilingan  afzalliklam i  soliqqa  tortish 

printsipi  asosida  moliyalashtirish  hukum atni  darom adlam i  qaytadan 

taqsimlash  harakatini  m uvaffaqiyatsizlikka  olib  keladi.  S huningdek, 

kam bag'al  oilalam i  xayriya  nafaqalarini  m oliyalashtirish  u ch u n   kerak 

boMgan  m ablag'ni  ulam i  soliq  toMashga  m ajbur  qilish  yoMi  bilan  qoplash 

fikri  ham bem a’ni  va natijasiz hisoblanadi.

ToMov  qobiliyati  printsipi  m anfaatni  soliqqa  tortish  printsipidan 

keskin  farq qiladi.  Bu  printsipning asosida  soliq yuki  asosan aniq  darom ad 

va farovonlik darajasiga bog'liq  degan fikr yotadi.

ToMov  qobiliyati  printsipi  yuqori  darom adli  shaxslar yoki  tadb irko rlar 

kam  daromadlilarga  nisbatan  absolyut  va  nisbiy  k o 'p ro q   soliq  to  lashini 

talab qiladi.

Bu  kontseptsiya  asosida  quyidagi  fikr yotadi:  uy  xo 'jalig i  tom o nid an 

olingan  har  bir  qo'shim cha  dollar  o 'z   navbatida  qiziqishni  to b o ra  pasayib 

borishiga  olib  keladi.  Bunday  holni  yuzaga  kelish  sababi  oddiy: 

daromadning  dollarda  olingan  dastlabki  qism i  birlam chi  ehtiyojga  ega 

boMgan  tovarlarga  sarf  etilib,  keyingi  m ab lag 'lar  u  darajada  zarur 

boMmagan  tovar  v a  xizm atlarga  ishlatiladi.  Bu  shuni  anglatadiki, 

kam bag'aldan soliq sifatida undirilgan dollarlar boy  odam dan soliq  sifatida 

olingan dollarlarga nisbatan ko'proq zaram i  tashkil  etishi  m um kin.

Shunday 

qilib, 


soliqdan 

q o 'rilg an  

zaram i 

ten glashtirish  

(baravarlashtirish)  maqsadida,  soliqni  olinadigan  darom ad  hajm iga  qarab 

taqsimlanadi.  Bu  alohida  ahamiyatli  holatdir.  Lekin  bu  printsipni 

qo'llashni  ham  muam molari  mavjud.  M asalan,  bir  yilga  50  m in g  dollar 

daromad  oladigan  uy  xo'jaligi  10  ming  dollar  oladigan  uy  x o 'ja lig id a n  

ko'proq  soliq  tulash  qobiliyatiga  ega.  Lekin,  boy  kishi  o 'z in in g  

daromadiga  qarab  necha  marta  k o 'p ro q   soliq  to'laydim i,  y o 'q m i  d egan 

savol  tug'iladi.  A m aliyotda  har  bir  kishini  soliq  to 'la sh   im koniyati  to 'liq  

aniqlanmagan.  M asalani  echishda  m am lakatni  boshqaruvchi  partiya,  v aq t 

talabi,  hukumatni  darom adga  boMgan  talabini  hisobga  olgan  holda, 

afzalroq ko'rilgan holat olinadi.



A m erika  iqtisodiyotining  soliqlari  tarkibi  olingan  manfaatni  soliqqa 

tortish  printsipiga  ko ‘ra,  q o ‘proq  to ‘lov  qobiliyati  kontseptsiyasiga  to ‘g ‘ri 

keladi.  ToMov  qobiliyati  v a olingan  manfaatni  soliqqa tortish  printsiplarini 

k o ‘rib   chiqish  pirovard  natijada  soliq  stavkalari  to ‘g ‘risidagi  savolga  va 

har  qanday  shaxsni  darom adi  oshganda  bu  stavkalam i  o'zgartirish 

m asalalariga olib keladi.

Soliq 

stavkalari 



progressiv 

(ilg'or, 

taraqqiy), 

proportsional 

(m uttanosib)  va  regressiv  (orqaga  qaytish)  tarzida  boMadi.  Shunga  qarab 

soliqlarni  ilg‘or,  m utanosib va  regressiv turlariga  boMish  mumkin.  Bunday 

ta ’riflash  stavka  bilan  darom adni  bir-biriga  m unosabatiga  asoslanadi. 

D arom adni  olishga  sabab,  ham m a  soliqlar  darom addan,  mahsulotdan, 

im orat,  yer  uchastkasidan  olinishiga  qaramay,  kim ningdir  daromadidan 

toManadi.

Darom ad  o ‘sishi  bilan  o ‘rtacha  stavka  oshib  borsa,  soliq  progressiv 

(ilg ‘or)  hisoblanadi.  B unday  soliq  faqat  absalyut  (m utlaq  o‘zgarm as) 

sum m ani  faraz  qilib  qolm ay,  darom ad  oshishi  bilan  olinadigan  qismini 

k o ‘payishini  ham anglatadi.

Regressiv  soliqda,  darom ad  oshishi  bilan  o ‘rtacha  stavka  pasayib 

boradi.  Bunday  soliqlar  darom ad  ko‘payishi  jarayonida  uning  kam   va 

y a n a d a kam  qism ini  olishni talab  qiladi.  Regressiv stavkalar bo‘yicha soliq 

k a tta   absolyut  sum m ani  keltirishi  va  balki  darom ad  ko‘payishi  bilan  katta 

abso ly u t  sum m ani  keltirm asligi  mum kin.  M uttanosib  (proportsional)  soliq 

shunday  belgilanadiki,  darom ad  hajmini  o ‘zgarishidan  qatMy  nazar, 

o ‘rtacha  soliq  stavkasi  o ‘zgarm ay 

qoladi.  T a’kidlab  o ‘tish  lozimki, 

progressiv  soliqlar boylarni  qattiqroq ezsa,  regressiv  soliq  kam bag‘allarga 

ogMrroq ta ’sir qiladi.

Federal  hukum at  tom onidan  olinadigan  soliqlar  mamlakatni  ham m a 

hududlarida  bir  xil  boMib,  ular  federal  daromadni  asosiy 

bandi 

hisoblanadi.  Shtat  soliqlari  bir-biridan  farq  qiladi.  Aholining  yashash 



jo y in i  tez-tez o ‘zgartirib,  y a ’ni  k o ‘chib yurishi  yuqori  darajada  boMganligi 

uchun  bu  soliqlarni  yigMsh  m exanizmi  texnik jihatdan  ju da ham murakkab 

hisoblanadi.  Bu  holat  ham   A Q Sh  soliq  tizim ining  xususiyatlariga  izoh 

beradi.


Byudjet  tushum ining  katta  qism ini  to ‘g ‘ri  soliqlar  ta’minlaydi. 

U ning  hissasi  ju d a   yuqori  (70  foizgacha).  Egri  soliqlar  asosan  regressiv 

so liq   boMganligi  uchun  oddiy  soliq  toMovchilar  tomonidan  doimiy 

ravishd a  tanqid  qilinadi.  Lekin,  ko‘pchilikning  fikricha  egri  soliqlam ing 

y ag o n a  shubhasiz  fazilati  bor  -  ularni  yigMshning  oddiyligi.  Haqiqatda


tovarni  sotib  oluvchi  sotishdan  olinadigan  soliqni  to ‘lashdan  bosh 

tortmaydi.  Teskari holatda unga tovar sotmaydi.

AQShda to ‘g‘ri va egri soliqiarning tarkibi quyidagi sxem ada keltirilgan.

8.1.-chizm a



A Q SH ning soliq tizimi

T o ‘g‘ri  soliqlar

Egri  soliqlar

1.  Aholidan olinadigan daromad 

solieM.

1.  Aktsizlar, bojxona boji.



2.  Korporatsiya foydasiga 

solinadigan soliq: 

federal, shtat,  mahalliy

2.  Ijtimoiy  sug'urtag a xususiy 

tadbirkorlam i  federal  badallari

3.  Shtatlam i va mahalliy organlarni 

mol-mulk soligM

3. Transport vositalari  yigMmi va 

boshqa soliqlar  (tadbirkorlardan 

olinadigan shtatlar v a m ahalliy 

soliqlar)

4.  Ijtimoiy  sug‘urtaga ajratma 

(federal,  shtatlar)

,  5.  Meros va sovg‘alardan 

olinadigan soliq

6.  Fuqarolardan transport vositasi 

uchun olinadigan yigMm

AQSh  -  federal  respublika.  U lam ing  davlat  tuzilishi  asosida  faqat 

hokimiyatni  vazifalari  bo‘yicha  bo ‘linish  em as,  hududlar  bo  y ich a  ham  

ajratish yotadi.

Hokim iyatning  hududlar  b o 'y ich a  tuzilishi  etarli  darajada  vazifalarni 

aniq 


chegaralash 

va 


uchta 

hududlar 

—federal, 

shtat, 


m ahalliy 

hokimiyatlami  alohida  xuquqlarini  nazarda  tutadi.  B unday  ajratilish  bilan 

byudjet xarajatlari  va soliq tushum larining xarakteri uzviy bo g  liqdir.

Federal  hukum atning  asosiy  faoliyati  m udofaa,  m am lakatning  tashqi 

aloqalari,  inson 

resurslarini  qayta  ishlab  chiqarish  (sogMiqni  saqlash, 

ijtimoiy ta ’minot,  daromadlarni  qayta taqsim lash) va davlat qarzi  xizm atini 

ta’minlashdan iborat.



Federal  hukum atning  har-xil  xarajatlari  ichida 

quyidagi  guruhlar 

ajralib turadi:

- darom adni  him oya qilish;

- m illiy m udofaa;

- davlat qarzi b o 'y ich a foizlam i toMash.

D arom adni 

him oya 


qilish 

kategoriyasi 

qariyalar, 

mehnatga 

qobiliyatsiz,  ishsiz,  tibbiyot  yordam iga  muhtoj  nogironlarga  yordam 

k o 'rsa tish   yoMi  bilan  ularning  daromadlari  darajasini  saqlab  turish  bilan 

bogMiq.  M illiy  m udofaa  federal  byudjetning  to‘rtdan  bir  qism ini  qamrab 

oladi.  B u  davlat  q o'shinlarini  jan g o v ar  holatini  ta ’minlash  uchun  yuqori 

darajada  xarajat  qilinishini  anglatadi.  Davlat  qarzi  bo 'yicha  foizlami 

to  lash  oxirgi  davrda  nisbatan  oshdi.  Bu  bir 

tom ondan  davlat  qarzini 

oshishi  va ikkinchi tom ondan foiz stavkalarini ko'tarilishi bilan bogMiq.

Y uqorida  k o'rsatilgan  harajatlam i  qoplash  uchun  federal  hukumat 

darom adga va,  shu jum ladan,  soliqlarni yig'ish  im koniyatiga ega.

F ederal  byudjetga  fuqarolardan  olinadigan  daromad  solig'i,  ish  haqi 

fondiga  solinadigan  soliq  va  korporatsiyalva  10  tsent  kelib  tushadi. 

B undan  tashqari,  kichik  hajm da  aktsiz yig'im lari,  bojxona  boji,  qo'chm as 

m ulkka  solinadigan  soliq,  so v g 'a la ra r  foydasiga  solinadigan  soliqlar  kelib 

tushadi.  Y uqoridagi  ketm a-ketlikka  muvofiq  soliq  sifatida  yig'ilgan  har 

bir  dollardan  45,35  dan  olinadigan  soliq  va  boshqalar  federal  byudjetga 

tushadi.  Federal  byudjetga  tushadigan  aktsiz  so lig'i-  benzin,  chekish 

m ahsulotlari,  alkogol  ichim liklarini  sotish  bilan  bogMiq  boMgan  tanlangan 

so liqlar hisoblanadi.

Shtatlarga  aholiga  va  korporatsiya  m ulkiga  taalluqli  nazoratni 

m untazam   tartibga  solish,  m a’m uriy  boshqarish  funktsiyalari,  ishchi 

kontraktlam i  bajarilishi  ustidan  nazorat  qilish,  kasb  faoliyatiga  litsenziya 

berish,  fuqarolar  holati  aktini  rasmiylashtirish  va  boshqa  vazifalar 

yuklatilgan.

О  z-o 'zin i 

boshqaruvchi 

m ahalliy 

organlar  asosan  o'zlarining 

hududlarida  aholi  va  korxonalarga  har  xil  xizm at  ko'rsatadilar.  Bu 

m aktabda  o'qitish,  kom m unal  xizm ati  ko'rsatish,  y o 'l  xo'jaligi,  ijtimoiy 

y o rd am lar  berish,  shaxs  v a  m ulkni  m uhofaza  qilish,  uy-joy  qurilishi, 

shaharni  rivojlantirish,  y o n g 'in   va 

politsiya  xizm ati,  dam   olish joylariga 

q arash  kabi  vazifalam i  bajaradi.  B oshqacha qilib aytganda, yashovchilarga 

istiqom at  qilishlari  uchun  m oddiy  va  sotsial  sharoit  yaratish,  shu  hududda 

jo y lash g an   korxonalam i  ishlab  chiqarishini  rag'barlantirishdan  iborat 

b o 'la d i.


A Q Shda  iqtisodiyotni  byudjet  -  soliq  orqali  boshqarish  ju d a  keng 

m iqyosda  qoMlaniladi.  Hozirgi  vaqtda  25% ga  yaqin  ichki  milliy  m ahsulot 

byudjet orqali qaytadan taqsimlanadi.

A Q Shda  tashkil  topgan  hokim iyat  tarkibiga  binoan  har  bir  darajada 

byudjet tashkil  topadi  - federal  hukum at byudjeti,  shtatlar v a m ahalliy  o ‘z- 

o 'zini  boshqaruvchi  organlar  byudjetiga  boMinadi.  N avbatdagi  m oliya 

yiliga  (1  oktyabrdan  boshlanadi)  federal  byudjetning  loyihasi 

ham m a 


federal 

vazirliklar 

va 

m ahkam alar 



ishtirokida 

m a’m uriy-byudjet 

boshqarmasi  tomonidan  tuziladi  va  prezident tom onidan  kalendar yilining 

boshida  kongressga  olib  chiqiladi.  K ongressda  loyiha  k o ‘riladi  va 

navbatdagi  moliya yili  boshlangunga qadar tasdiqlanadi.

Iqtisodiyotni  tartibga  solish  maqsadida,  ayniqsa,  tanqislik  holatini 

bartaraf  qilish  uchun  federal  byudjetning  ham   darom ad,  ham   xarajat 

qism idan  foydalaniladi,  ishlatiladi.  Harajat  qism i  20  ta  asosiy  byudjet 

kategoriyalariga boMinadi.  Shu jum ladan,  milliy  m udofaa  harajati,  xalqaro 

ishlam i  olib  borish,  qishloq  x o ‘jaligi,  transport,  energetikani  rivojlantirish, 

sogMiqni  saqlash,  ijtimoiy  su g 'u rta  va  boshqalar  taxm inan  60%  

um um davlat  xarajatlari  federal  byudjet  zim m asiga  v a  qolgani  shtat  v a 

m ahalliy organlar byudjetiga to ‘g ‘ri keladi.

AQShni  XX  asr  oxiridagi  iqtisodiy  siyosatida  asosiy 

o ‘rinni  soliq 

sohasidagi  tadbirlar  egalladi.  1981-1983  yillarda  bosqichm a-bosqich 

daromad  soligMni  stavkasi  sezilarli  pasaytirildi.  Islohot  soliqlarni  to ‘plash 

boshqarmasi  (STB)  zim m asiga  to ‘g ‘ri  keldi.  U nga  rahbar  etib  C harlz 

Rossoti  tayinlandi.  Yangi  boshliq  33  ta hududiy  STBni  direktorlari va bosh 

taftishchilarini 

almashtirdi. 

C harlz 


Rossoti 

soliq 


boshqarm alari 

faoliyatidagi 

kam chiliklami 

topdi 


va 

ulam i 


y o 'q otish i 

natijasida 

boqim anda kamaytirildi.

AQSh  byudjet  tizimini  har  bir  shahobchasi  alohida  soliqlarga 

asoslangan.  Masalan,  federal  byudjetni  toMdirishda  asosiy  m anba  aholidan 

va  korporatsiyalardan  olinadigan  darom ad  soligM  hisoblanadi.  Shtatlar 

byudjeti  sotishdan  olinadigan  soliqqa  va  m ahalliy  (shu  jum ladan, 

m unitsipial)  hukumat  byudjeti  ularning  hududida  joylashgan  m ulk 

qiymatidan olinadigan soliqqa asoslangan.


8.1.-jadval

AQShda  hokimiyat darajasi va soliq  turlari bo‘yicha  byudjet 

tushumining odatdagi tarkibi

H okim iyat

darajasi

Hamma

soliqlar

Soliq turlari  bo'yicha

Daromad soligM

Sotishga 

solina­

digan soliq

Mulk

qiymatiga

solinadi-gan

soliq

Fuqarolar­

dan

Korporatsiya­

lardan

Federal

56,4

82,1

76,9

30,2

_

Shtat



26,8

16,3

20,9

58,6

4,0

M ahalliy

16,8

1,6

2,2

11,2

96,0

Jadvaldan  k o ‘rinib turibdiki,  federal  byudjetga  82,1%  fuqarolardan  va 

76,9%   korporatsiyalardan  olinadigan  daromad  soligM  kelib  tushayapti. 

Sotishga solinadigan soliqning asosiy  qismi  shtatlar byudjetiga tushmoqda. 

M ol-m ulkka  solinadigan  soliqning  deyarli  hammasi  mahalliy  byudjetlarga 

y o ‘naltirilm oqda.  Shunday  qilib,  federal  byudjet  o ‘zining  asosiy  talabini 

fuqarolardan  va  korporatsiyalardan  olinadigan  daromad  soligM  hisobiga, 

shtatlar-sotishga  solinadigan  soliq  va  mahalliy  organlar-  mol-mulkka 

solinadigan  soliq  hisobiga 

qoplaydilar.  MaMum  darajada,  a n ’anaviy 

boMmagan  sotishga  solinadigan  soliq  ham  mahalliy  hokim iyat  talabini 

qondiradi.  A Q Shni  hozirgi  zam on  soliq  tizim iga  federal  xukum at  va  shtat 

ham da  m ahalliy  hokim iyatlar  soliqlarni  asosiy  turlaridan  parallel  tarzda 

foydalanishlari  xarakterlidir.

8.2.-jadval

AQShning  soliq  tizimi___________________

S o l i q l a r

Federal

Shtatlar

Mahalliy

1.  Daromad  soligM 

(federatsiya)

1.  Daromad  soligM 

(shtatlar)

1. Daromad soligM 

(mahalliy)

2.  Korporatsiyalar  foydasi

2. Korporatsiyalar foydasi

2.  Korporatsiyalar fovdasi

3.  Ijtim oiy  su g ‘urtaga 

ajratma

3.  Ijtim oiy  sug'urta 

fondiga badal lar

3.  Ijtimoiy  su g‘urta 

fondiga badallar

4.  B ojxona  boji

4.  Sotishga  solinadigan 

soliq

4. Um um iy  sotishga 

solinadigan soliq, 

aktsizlar, ekologiya 

soligM

5.  M eros va hadyalar

5.  M axsus alkogol 

ichim liklar, chekish

5. M eros va hadyalardan


mahsulotlari va yoqilgMga 

solinadigan aktsizlar

6. M eros va xadvalar

7. M ol-m ulk soligM

7. Transport vositalaridan 

yigMm

8.  Transport vositalaridan 

yigMm

Aholi  har uch xil  turdagi  daromad  solig1 ini:  federal, shtat va m ahalliy, 

ikki  xil  mol-mulk  soligM: 

universal  va  aktsiz  soligMni,  shtat  ham da 

mahalliy byudjetlarga toMaydi.

8.3.  Federal soliqlar

AQShda  um um davlat  pul  mablagMari  fondi  federatsiya  by ud jetida 

to ‘planadi.  AQShning  byudjet  tizim ida  m arkaziy  o ‘rinni  federal  b yudjet 

egallagani  uchun,  bu  byudjetning  darom adlari  tarkibini  k o ‘rib  chiqish 

alohida ahamiyat kasb etadi. 

.

Haniniv  rm olivaviy Yil)



Daromadlar

1980

1990

1992

Aholidan olinadigan daromad  soliqlar, 

mlrd.dollar

244,1

466,9

529,5

Umumiy  daromad  hajmiga foiz

47,2

45,3

45,5

Korporatsiyalar foydasiga  solinadigan 

soliq,  mlrd.  Dollar

64,6

93,5

101,9

Umumiy  daromad hajmiga nisbatan 

foiz hisobida

12,5

9,1

8,7

Ijtimoiy sug‘urta fondiga beriladigan 

badallar,  mlrd. Dollar

157,8

380,0


Download 4.32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling