Toshkent farmatsevtika instituti dori turlari texnologiyasi kafedrasi iii-kurs farmatsiya fakulteti talabalari uchun


Download 0.61 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana10.01.2019
Hajmi0.61 Mb.
  1   2   3

 

O„ZBEKISTON    RESPUBLIKASI    

SOG„LIQNI   SAQLASH   VAZIRLIGI 

TOSHKENT   FARMATSEVTIKA   INSTITUTI 

 

 

 

 

DORI TURLARI  TEXNOLOGIYASI  KAFEDRASI 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

III-KURS FARMATSIYA  FAKULTETI  TALABALARI  UCHUN 

FARMATSEVTIK  TEXNOLOGIYA  FANIDAN  

KURS  ISHINI   BAJARISH  BO„YICHA   

  USLUBIY   KO„RSATMA   

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Toshkent - 2017 

 

 

 



 

Tuzuvchilar:   f.f.d.,  dots. Yo.S. Karieva    

                        f.f.n.,   dots. Sh.N. Shodmonova   

                        f.f.n.,   N.M. Rizaeva  

 

 

 

 

 

 

Taqrizchilar: 

Toshkent  farmatsevtika  instituti  Dori  vositalarining  sanoat 

texnologiyasi kafedrasi mudiri,  f.f.n.,  dots. V.R.Xaydarov 

 

 

O„zR SSV qoshidagi  Dori vositalari  va tibbiy  texnika sifatini 

nazorat  qilish  Bosh boshqarmasi  Farmakopeya  qomitasi  raisi, 

f.f.d.,  dots. A.F.Do‟smatov 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  



Uslubiy  ko„rsatma  Toshkent  farmatsevtika  instituti  Markaziy  uslubiy  kengashning 

2017 yil     apreldagi    - son yig„ilishida  muhokama  qilindi  va ma‟qullandi. 

 

 

 

 

MUK raisi    

 

 

S.U.Aliev 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uslubiy  ko„rsatma  Toshkent  farmatsevtika  instituti  Kengashininng  2017  yil    

maydagi       -son yig„ilishida  muhokama  qilindi  va chop  etishga tavsiya etildi. 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 



 

O„ZBEKISTON  RESPUBLIKASI 

SOG„LIQNI  SAQLASH  VAZIRLIGI 

 

TOSHKENT  FARMATSEVTIKA  INSTITUTI 

 

 

DORI TURLARI  TEXNOLOGIYASI  KAFEDRASI 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

“TASDIQLAYMAN” 

O„quv  ishlari  bo„yicha  prorektor 

f.f.n.    S.U.Aliev 

“______”____________2017 yil 

 

 

 

III-kurs  “Farmatsiya”  fakulteti  talabalari  uchun 

“Farmatsevtik  texnologiya” fanidan   

kurs  ishini    bajarish   bo„yicha   

  USLUBIY   KO„RSATMA 



 

 

 



 

 

 



Ta‟lim  yo„nalishi: 

            5510500 –  Farmatsiya  (Farmatsevtika  ishi)  (334 soat) 

 

 

 



 

5510500 –  Farmatsiya  (Farmatsevtik  tahlil)  (334 soat) 

 

 

 



 

5510500 –  Farmatsiya  (Klinik  farmatsiya)  (334 soat) 

 

 

 



 

51110005 –Kasb ta‟limi  (314 soat) 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Toshkent 2017 

 

 

 



 

Kirish 

Mazkur  uslubiy  ko„rsatma  “Farmatsiya”  fakulteti  3  kurs  talabalari  uchun 

mo„ljallangan  bo„lib    “Farmatsevtik  texnologiya”  fanining  4  ta  asosiy  bo„limiga 

oid 140 ta mavzuni  qamrab olgan. 

Kurs  ishi  o„quv  jarayonining  muhim  va  asosiy  bir  qismi  hisoblanadigan, 

o„qituvchi rahbarligida  mustaqil  bajariladigan  o„quv uslubiy va ilmiy  ishdir. 

“Farmatsevtik  texnologiya”  fanidan  kurs  ishi  talabalarni  ta‟lim  jarayonida 

olgan  nazariy  va  amaliy  bilimlarini  mustaqil  va  keng  doirada  o„zlashtirish,  dori 

shakllarini  dorixona  sharoitida  tayyorlash  qonun  qoidlarini  adabiyot  ma‟lumotlari 

bilan  tanishgan  holda  mustaqil  umumlashtirib,  to„g„ri  hulosa  chiqara  olish  hamda 

tajriba  izlanishlarini  olib  borish  qobilyatini  oshirishda  asosiy  omillardan  biri  bo„lib 

hizmat  qiladi. 



Umumiy  qoidalar 

Kurs  ishi  mavzulari  o„quv  yilining  boshida  taqsimlanadi,  ushbu  taqsimot 

kafedra majlisida  tasdiqlanadi.  

Har  bir  kurs  ishi  zarvaraq,  kirish,  adabiyotlar  sharhi,  amaliy  qismi,  xulosa, 

adabiyotlar    ro„yxatidan  tashkil  topgan  bo„lishi  kerak.    Mavzuga  oid  reja  talaba 

tomonidan  tuziladi  va  o„qituvchi  tomonidan  tekshiriladi.    Uslubiy  ko„rsatmada 

kurs  ishini  yozish  jarayonida  kerak  bo„ladigan  MTX  va  adabiyotlar  ro„yxati 

keltirilgan.   

Kurs  ishini  talaba  o„zi  mustaqil  holda  aniq,  reja  bo„yicha  va  hatosiz  bajarishi 

shart! 


Kurs  ishi  15-20  sahifani  tashkil  qilishi  kerak.  Xar  bir  varaqning  xoshiyalari 

chap  tomondan  3  sm,  yuqori  va  past  tomondan  2 sm, o„ng tomondan 1,5 sm joy 

qoldirilishi  va har bir betda 28-30 qator bo„lishi lozim. 

    Bosh  varaqada  quyidagi  ma‟lumotlar  beriladi:  vazirlik  va  oliy  o„quv  yurti 

nomi,  kurs  ishiga  aloqador  kafedraning,  mavzuning  nomi,  muallifning  va 

rahbarning  ismi,  familiyasi  to„liq  aks  ettirilgan  bo„lishi  kerak.  Zarvaraq  yozilishi 

ilova  qilinadi.                                                                                                                                                                              


 

 



 

Kurs  ishining  boshida  kirish  so„zi  yoziladi.  Bunda  talaba mavzuning maqsadi, 

vazifasi,  ahamiyati  va muhimligini  yoritadi.  

Adabiyotlar  sharhini  yozayotganda  talabalar  mavjud  materiallarni  chuqur 

o„rganib chiqib, umumlashtiruvchi  referat  tariqasida ta‟riflab  berishi lozim.   

Kurs  ishining  amaliy  qismi  o„quv  yili  davomida  kafedrada  o„qituvchi 

rahbarligida  bajariladi. 

Kurs  ishining  xulosa  qismida  adabiyotlarni  tahlil  qilish  va  amaliy    bajarilgan 

ish yuzasidan  olingan  natijalar  asosida to„g„ri xulosa chiqarish ko„zda tutilgan. 

Kurs  ishining  ohirida  talaba  mavzuga  doir  foydalanilgan  adabiyotlar  

ro„yxatini  keltiradi.  Ro„yxatda  foydalanilgan  adabiyot  muallifi,  adabiyotning  nomi, 

nashriyotning  nomi,  nashr  etilgan  yiliб  betlar  soni.  Oynomada  bosilgan  bo„lsa 

maqola  muallifining  nomi,  maqola    nomi,  oynoma  nomi,  chiqqan  yili,  nashri  va 

maqolaning  bosilgan  beti.  Adabiyot  qaysi  tilda  yozilgan  bo„lsa  shu  tilda  aniq  va 

to„g„ri ko„rsatilishi  kerak.  

Ishni  bajarish  davomida  rahbar  talaba  bilan  muntazam  ravishda  muloqot  olib 

boradi.  Talaba  kurs  ishini  rasmiylashtirib  bo„lganidan  so„ng  himoya  uchun  taqdim 

etadi. 

    Kurs ishini himoya qilish 

    Kurs  ishi  himoyasi  o„quv  yilining  oxirgi  laboratoriya  mashg„ulotida 

o„tkaziladi.  Kurs  ishi  himoyasi  kafedra  qarori  bilan  tuzilgan  hay‟at  a‟zolari 

ishtirokida 

o„tkaziladi,  himoyada  kafedra  professor-o„qituvchilari,  guruh 

ьгкфиишнш va talabalar  ishtirok  etishlari  mumkin. 

     Himoya  interfaol  usulda,  aqliy  hujum  ko„rinishida  o„tkaziladi.  Talaba  bajargan 

kurs  ishining  mazmunini  qisqacha  taqdimoti  shaklida  taqdim  etiladi.  Kurs  ishi  

qog„oz va elektron shaklda topshirilishi  shart.  

Kurs ishi  100 balli  tizimda  baholanadi. 

       Kurs  ishini  bajarmagan  yoki  himoya  qila  olmagan  talaba  akademik  qarzdor 

hisoblanadi.  Himoyada  55  balldan  past  baho  olgan  talabaga  qayta  himoya  qilish 

uchun vaqt beriladi. 



 

 



 

FARMATSEVTIK TEXNOLOGIYA FANIDAN KURS ISHI MAVZULARI 

 

1-MAVZU. Farmatsevtik texnologiya fani. Ushbu fanni buyuk allomalar 

(Ibn Sino, Klavdiy Galen va b.) asarlari bilan bog‘langan holda o‘rganish.  

Nazariy  qism:  Dori  turlari  texnologiyasi  ta‟rifi,  vazifalari,  boshqa 

farmatsevtika  fanlari  bilan  o„zaro  bog„langanligi.  Dori  turlari  texnologiyasining 

qisqacha tarixi.  Ushbu fanning  rivojlanishida  buyuk allomalarning  hissasi. 

Amaliy qism: Suyuq, yumshoq va qattiq dori turlariga retseptlar keltirish. 

 

2-MAVZU. Dori turlarining tasniflanishi (agregat holati, qo‘llanilish usuli  



va kiritish yo‘li bo‘yicha, dispersiologik tasnif). 

Nazariy  qism:  Dori  turlarining  turli  ko„rsatkichlar  bo„yicha  guruhlarga 

bo„linishi,  ushbu  tasniflar  kim  tomonidan  va  qachon  taklif  etilganligi.  Tasniflanish 

turlarining  afzallik  va kamchiliklari. 

Amaliy qism: Turli yo„llar bilan  kiritiladigan  dori turlariga  retseptlar keltirish. 

 

3-MAVZU.  Dori turlari texnologiyasida qo‘llaniladigan terminlar. 



Nazariy  qism:  Dori  turlari  texnologiyasida  qo„llaniladigan  terminlar 

(farmakologik  vosita,  dori  vositasi,  dori  moddasi,  dorivor  homashyo,  yordamchi 

modda  va  b.).  Dori  moddasi  va  yordamchi  moddalar  tasnifi,  ularga  qo„yilgan 

talablar. 



Amaliy  qism:  Keng  qo„llaniladigan  yordamchi  moddalarga  ta‟rif  berish,  turli 

yordamchi moddalardan foydalangan  holda retseptlar keltirish. 



 

4-MAVZU. Retsept va uning ahamiyati.  

Nazariy  qism:  Retsept  tushunchasi,  uning  tibbiy,  yuridik,  texnologik  va  b. 

ahamiyati.  Retseptning  tarkibiy  qismlari.  Retseptda  uchraydigan  qisqartirishlar 

(O„zR SSVning 2010 yil  18 iyundagi  191-buyrug„i).   

Amaliy qism: Qattiq, suyuq va yumshoq dori turlariga retsept yozish  misollari

 


 

 



 

5-MAVZU. Dorilarni og‘irlik va hajm bo‘yicha  dozalarga   bo‘lish 

Nazariy  qism:  Dozalash  usullari.  Og„irlik,  hajm  va  tomchilab  dozalarga 

bo„lishda  qo„llaniladigan  asbob-uskunalar  (tarozi  turlari,  toshlar,  dozatorlar, 

byuretkalar, 

pipetkalar, 

o„lchov  kolbalari,  standart  va  empirik  tomchi 

o„lchagichlar).   



Amaliy  qism:  Dozalarga  bo„lishdagi  ruhsat  etiladigan  chetlanishlar.  Turli 

usullar  yordamida dozalarga bo„linadigan  dori shakllariga  retseptlar keltirish. 

 

6-MAVZU. Dorilarni  sifatini  ta’minlashda qadoqlov   materiallarini  o’rni. 

Nazariy  qism:  Qadoqlov  materiallarini  yuqori  sifatli  dori  shakllarini 

tayyorlashdagi  ahamiyati,  farmatsevtika  amaliyotida  qo„llashga  ruhsat  berilgan 

qadoqlov  materiallar  ta‟rifi,  ularga  qo„yiladigan  asosiy  talablar,  zamonaviy 

qadoqlash idishlari,  ularning  afzalligi  va kamchiliklari. 



Amaliy  qism:  Dorixona  sharoitida  tayyorlanadigan  suyuq,  yumshoq  va  qattiq  

dori  turlarini  qadoqlashda  ishlatiladigan  qadoqlov  materiallarining  assortimenti, 

ularni  zamonaviy  talablarga  sifat jihatidan  to„g„ri kelishi.   

 

7-MAVZU.  Dorixona      sharoitida      dori  turlari  texnologiyasida   



ishlatiladigan   asbob-uskunalar. 

Nazariy  qism:  Dorixona  sharoitida  tayyorlanadigan  qattiq,  suyuq,  yumshoq 

dori  turlari  texnologiyasida  qo„llaniladigan  asbob-uskunalar:  xovoncha,  Islamgulov 

maydalagichi,  TK  2  asbobi,  tarozilar,  tarozi  toshlar,  pipetka,  byuretka  moslamasi, 

infundir  apparati, suv xammomi,  avtoklav,  akvadistillyator,  filtr  turlari  va b.   



Amaliy  qism:  Poroshoklar  texnologiyasida  dozaning  aniqligiga  taroz  va 

xovonchaning  to„g„ri  tanlanishini  ahamiyati,  suyuq  dori  turlarini  tayyorlashda 

ishlatiladigan  empirik  tomchi o„lchagichni  standartlash tartibi. 

 

 



 

 

 



 

8-MAVZU. Tarozilarning metrologik tavsifi. 

Nazariy  qism:  Tarozilarning  metrologik  tavsifi,  tarozi  turlari,  tarozi  toshlar, 

tarozilarga  qo‟yilgan  talablar,  qo„l  tarozilarida  va  texnik  tarozilarda  tortish 

qoidalari,  dozalashda uchraydigan chetlanishlar. 

Amaliy  qism:  Posongli  tarozilarda  va  qo„l  tarozilarda tortish qonun qoidalari, 

qo„l  va  posongli  tarozlar  yordamida  poroshoklar  tortib  tayyorlanadigan 

retseptalarga  misol keltirish. 

 

9-MAVZU.  Og‘irlik  bo‘yicha  dozalarga  bo‘lish.  Tarozi  turlari,    tarozi 



toshlari. 

Nazariy  qism:  Dorixona  sharoitida  dori  turlarini    tayyorlashda qo„llaniladigan 

tarozlar  (posongli,  qo„l,  elektron  tarozilar),  ularda    tortish  qoidalari,  dozalashda 

uchraydigan  chetlanishlar.  Qo„l tarozining  sinflari. 

Amaliy  qism:  Dozalarga  bo„lingan  va  bo„linmagan  qattiq  va  suyuq  dori 

turlariga  retseptlar keltirish. 

 

10-MAVZU. Hajm va tomchilab dozalarga bo‘lish. 

Nazariy  qism:  Hajm  va  tomchilab  dozalashda  qo„llaniladigan  o„lchov 

asboblari  (dorixona  byuretkasi,  dorixona  pipetkasi).  Tomchilab  dozalarga  bo„lish, 

nostandart tomchi o‟lchagichni  kalibrovkasi.   

Amaliy  qism:  hajm  bo„yicha  dozalarga  bo„linadigan  turli  agregat  holdagi dori 

turlariga  misollar  keltirish. 



 

11-MAVZU. Dorixona muassasalari tomonidan tayyorlanadigan va idishga 

joylanadigan dori vositalarini tashqi bezagiga doir qoidalar (O‘zR SSVning 2002 

yil  15 apreldagi 177-sonli buyrug‘i). 

Nazariy  qism:    O„zR  SSVning  177-  sonli  buyrug„i,  dori  vositalarini  tashqi 

bezagida  qo„llaniladigan  yorliqlar,  yorliqlarga  qo„yilgan  talablar.  Dorixonalarda 

yakka  tartibda  tayyorlanadigan  dori  vositalar,  oldindan  tayyorlab  qo„yilgan  dori 


 

 



 

vositalar  va  davolash  profilaktika  muassasalari  uchun  dorixonalar  tomonidan 

tayyorlanadigan  dori vositalarning  tashqi bezagi. 

Amaliy  qism:  Dorixonalarda  yakka  tartibda  tayyorlanadigan  va  oldindan 

tayyorlab qo„yilgan dori vositalarga  retsept keltirish.

 

 

12-MAVZU. Ibn Sino asarlarida dori shakllari ta’rifi, tasnifi, tayyorlash 



usullari. 

Nazariy  qism:  Dori  shakli  va  dori  preparatiga  Ibn  Sino  tomonidan  berilgan 

ta‟rif va ularning  tasniflanishi,  organizmga  ta‟sir qilish  doirasi, me‟yoriy dozalari 



Amaliy  qism:  Ibn  Sino  asarlarida  keltirilgan  dori  shakllariga  misollar  keltirish, 

ularning  texnologiyasi

 

 

13-MAVZU. Poroshoklar ta’rifi, tasnifi. Umumiy tayyorlash bosqichlari. 

 

Nazariy  qism:  Poroshoklar  haqida  umumiy tushuncha, ta‟rifi va tasniflanishi,

 

poroshoklar 



tayyorlashda 

ishlatiladigan 

asbob-uskunalar, 

 

poroshoklar 



tayyorlashning  umumiy  bosqichlari. 

Amaliy  qism:  Poroshoklarga  retseptlar  keltirish,  dorixona  sharoitida 

tayyorlangan  poroshoklarni  sifatini  baholash.

 

 

14-MAVZU.  Murakkab  tarkibli  poroshoklar,  tayyorlash  usullari, 

muammolari. 

Nazariy  qism:  Murakkab  tarkibli  poroshoklar  haqida  tushuncha,  murakkab 

tarkibli 

poroshoklar 

tayyorlashning 

umumiy 

va 


xususiy 

texnologiyalari, 

tayyorlashda yuzaga  keladigan  muammolar. 

Amaliy  qism:  Ekstraktlar  turlari,  zaxarli  va  kuchli  ta‟sir  etuvchi  moddalar 

bilan  murakkab poroshoklar tayyorlash. 

 


 

 

10 



 

15-MAVZU. Qiyin maydalanuvchi moddalar bilan poroshoklar tayyorlash 

Nazariy  qism:

 

Poroshoklar  ta‟rifi,  tasnifi,  qo„yiladigan  talablar.



 

Qiyin 


maydalanuvchi  moddalar  bilan  poroshoklar  tayyorlash  qoidalari.  Poroshoklar 

sifatiga  DF tomonidan qo„yilgan talablar. 



    Amaliy  qism:

 

Qiyin  maydalanuvchi  moddalar  bilan  murakkab  poroshoklar 



tayyorlash.   

  

16-MAVZU.  Bo‘yovchi moddalar bilan poroshoklar tayyorlash. 

Nazariy  qism: 

Poroshok  tarkibida  bo„yovchi  moddalar  kelganda  umumiy 

tayyorlash  texnologiyasi    va  o„ziga  hos  tomonlari,  bo„yovchi  moddalar  bilan 

poroshoklarni qadoqlash.  DF tomonidan poroshoklarga qo„yilgan talablar



   Amaliy  qism:

 

Bo„yovchi  moddalar  bilan  murakkab  poroshoklar  tayyorlash 



texnologiyalari. 

 

17-MAVZU.  To‘zg‘uvchi moddalar bilan poroshoklar tayyorlash 

Nazariy  qism:  Poroshoklar  ta‟rifi,  tasnifi,  umumiy  texnologiyasi.  To„zg„uvchi 

moddalar  bilan  poroshoklarni  tayyorlash  bosqichlari,  poroshoklarni  sifatiga  baho 

berish, poroshoklarni sifatli  jihozlanishi. 

    Amaliy  qism:

 

To„zg„uvchi  moddalar  bilan  murakkab  poroshoklar  tayyorlash 



texnologiyalari. 

 

 



18-MAVZU.  Ekstraktlar bilan poroshoklar tayyorlash. 

Nazariy  qism:  Ekstarktlar  ta‟rifi,  agregat  holati  bo„yicha  tasnifi.   

Poroshok 

tarkibida  suyuq,  quruq  va  quyuq  ekstraktlar  kelganda  umumiy  tayyorlash 

texnologiyasi,  ularni  qadoqlash  qoidalari.  Quyuq  ekstrakt  eritmasi  tarkibi, 

tayyorlanishi. 

 

Amaliy qism:

 

Quyuq, suyuq va quruq ekstraktlar bilan murakkab poroshoklar 



tayyorlash texnologiyalari. 

 

 

 

11 



 

19-MAVZU.  Efir moylari bilan poroshoklar tayyorlash 

  Nazariy  qism:  Poroshoklar  tushunchasi,  dori  turi  sifatida  ta‟rifi,  tasnifi, 

qo„yilgan  talablar.

 

Efir  moylari  bilan  poroshoklar  tayyorlanganda  ularning  sifatiga 



baho berish,

 

tayyorlash bosqichlari, sifatli  jihozlanishi 



Amaliy  qism:

 

Efir  moylari  bilan  murakkab  poroshoklar  tayyorlash, efir moy - 



qand aralashmasini  tayyorlash   

 

20-MAVZU. Zaharli va kuchli ta’sir etuvchi moddalar bilan poroshoklar 

tayyorlash. Trituratlar. 

Nazariy  qism:  Poroshoklarni  ta‟rifi  va  tasnifi,  zaharli  va  kuchli  ta‟sir  etuvchi 

moddalar  bilan  murakkab  poroshoklar  tayyorlashning  umumiy  texnologiyasi. 

Trituratlar  texnologiyasi,  tayyorlanish  nisbatlari.  Poroshoklarni  sifatini  baholash  va 

tayyor mahsulotni  jihozlanishi. 



Amaliy  qism:  Zaharli  va  kuchli  ta‟sir  etuvchi  moddalar  bilan  trituratlar 

tayyorlash, trituratlardan  foydalanib  murakkab poroshoklar tayyorlash.  

 

21-MAVZU.    Dori  vositalarini  ishlab  chiqarishda  davlat  me’yorlari. 

Dorixona sharoitida sanitariya qoidalari.  

Nazariy  qism:

 

Dori  vositalarini    ishlab  chiqarishda  davlat  me‟yorlari, 



dorixona  sharoitida  dori  vositalarini  ishlab  chiqarishda  sanitariya  qoidalari,  Davlat 

farmakopeyasida  dori  turlari  sifatiga  keltirilgan  me‟yorlar,  SanPin  talablari  va 

me‟yorlari   

 Amaliy  qism:  Poroshoklar  va  surtmalar sifatiga O„zR SSVning buyruqlari va 

DF tomonidan qo„yilgan talablar

 

        


22-MAVZU.  Hab dorilar va ularni tayyorlash texnologiyasi. 

Nazariy  qism:

  H


ab  dorilarning  tarixi  va  hozirgi  kundagi  ahvoli,  hab  dori 

tayyorlashda  ishlatiladigan    yordamchi  moddalar,  hab  dori  massasini  tayyorlash 



 

 

12 



 

uchun  yordamchi  modda  tanlash  va  miqdorini  hisoblash,    hab  dori  tayyorlashning 

texnologiyasi. 

Amaliy  qism:

  oksidlovchi  moddalar,  alkaloidlar,  gidrofob  suyuqliklar    bilan 

h

ab dorilar tayyorlash. 



  



Download 0.61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling