Toshkent farmatsevtika instituti ijtimoiy fanlar kafedrasi


Download 5.27 Kb.
Pdf ko'rish
bet8/27
Sana12.12.2017
Hajmi5.27 Kb.
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27

1991  yil  14  iyunda  O‗zbekiston  Oliy  Kengashining  12-chaqiriq  5-sessiyasida  «Vijdon  erkinligi 
va diniy tashkilotlar to„g„risida»gi  qonuni  qabul  qilingan  edi.  «Vijdon erkinligi  va diniy tashkilotlar 
to‗g‗risida»gi Qonunning yangi tahriri 1998 yil 1 mayda Oliy Majlisning II-sessiyasida qabul qilindi.  
Umuman, Islom ekstremizmi, fundamentalizmi tomonidan O‗zbekiston xavfsizligiga solinayotgan 
tahdidlar quyidagilardan iborat: 
1)Dindor  musulmonlarning  islohotchi  davlatga  ishonchini  yo‗qotish,  demokratik  jamiyatni 
obro‗sizlantirish, barqarorlikni va milliy totuv-likni buzishga urinmoqda.  
2)Asossiz  da‘vatlar  orqali yoshlarni  mutelik,  erksizlik holiga tushirib qo‗yish, aqliga va taqdiriga 
hukmron bo‗lish.  
3) Qarama-qarshilikni keltirib chiqarib mamlakatni parchalab tashlash.  
4) Din uchun kurashuvchi jangorilarning yangi avlodini vujudga keltirish. 
5)  Musulmon  va  nomusulmon  mamlakatlar  orasida  O‗zbekiston  obro‗-sini  to‗kish, 
obro‗sizlantirish.  
6) Islom va boshqa sivilizatsiyalar o‗rtasida ziddiyatlarni keltirib chiqarish. 
7) Omma ongida soxta tasavvurlarni qaror toptirish.  
«Bu  radikal  guruhlarning  barchasini  birlashtirib  turadigan  umumiy  bir  xususiyat  bor.  Ular, 
mohiyat  e‘tiboriga  ko‗ra,  biz  uchun  mutlaqo  yot  bo‗lgan  bir  maqsadni  -  diniy  davlat,  musulmon 
xalifaligini o‗rnatishni targ‗ib qilmoqda»
4

 
XX  asrning  oxirgi  o„n  yili  jahon  xaritasini  o„zgartirib  yubordi,  sobiq  ittifoq  barham  topdi, 
mustaqil davlatlar shakllandi. O‘tgan o‘n yil O‘zbekiston uchun ham qutlug‘ keldi - mamlakatimiz Islom 
Karimov  rahbarligida  mustaqillikka  erishdi.  Milliy  davlatchilik  an’analarini  tikladi.  YAngi 
Konstitutsiya  qabul  qilindi,  jamiyat  hayotining  barcha  soha-larida  tub  o‘zgarishlar  sodir  bo‘ldi, 
mamlakatimiz o‘ziga xos va mos rivoj-lanish yo‘li - taraqqiyotning o‘zbek modelini amalga oshirishga 
kirishdi.  
SHu bilan birga o‗tish davri - faqat yutuq va muvaffaqiyat emas, balki hayotning barcha sohalarida 
totalitarizmdan qolgan salbiy oqibatlarga barham berish, fuqarolar ongini o‗zgartirish, iqtisodiy, siyosiy, 
ma‘naviy sohada tub burilishlar qilish bilan bog‗liq yillari bo‗ldi.  
                                                           
4
 Каримов И.А. Ўзбек халқи ќеч қачон, ќеч кимга қарам бЎлмайди. -Т.: Ўзбекистон, 2005. 53-бет. 

Tarixdan  ma‘lumki,  umrini  o‗tab  bo‗lgan  g‗oya,  aqida  yoki  mafkura  taraqqiyot  nuqtai  nazaridan 
inkor etilishi natijasida g‗oyaviy bo‗shliq vujudga kelib, turli mafkuraviy tahdidlar kuchayishi mumkin. 
SHu  ma‘noda,  Prezident  Islom  Karimovning  quyidagi  fikrlari  katta  ahamiyatga  ega:  «Men  ko‗hna  bir 
haqiqatni  yana  eslatmoqchiman:  tabiatda  bo‗shliq  bo‗lmaganidek,  insonning  ongu  tafakkurida  ham 
bo‗shliq  vujudga  kelishiga  aslo  yo‗l  qo‗yib  bo‗lmaydi.  O‗zbekistonning  mustaqillikka  erishganidan 
keyingi taraqqiyoti bu fikrni naqadar to‗g‗ri ekanini yaqqol ko‗rsatadi».  
Foyaviy, mafkuraviy tahdid kuchaygan joyda aholi keng qatlamlari, xususan, yoshlarning qalbi va 
ongini  egallashga  qaratilgan  urinishlar  kuchayib  borishi  mumkinligi  chuqur  anglab  olindi.  Holbuki, 
bugungi  kunda  ayniqsa,  dunyoning  turli  mamlakatlarida  joylashgan,  katta  moliyaviy  va  mafkuraviy 
ta‘sir  kuchiga  ega  bo‗lgan  ba‘zi  g‗oyaviy  markazlar  istiqlolning  dastlabki  yillaridagi  vaziyatdan 
foydalanib,  o‗z  yovuz  niyatlarini  amalga  oshirish  yo‗lida  kechayu  kunduz  harakat  qiladilar.  Bu 
masalalar  Prezidenti-mizning  «O‗zbekiston  XXI  asr  bo‗sag‗asida:  xavfsizlikka  tahdid,  barqarorlik 
shartlari va taraqqiyot kafolatlari» asarida atroflicha tahlil qilingan. 
 
O„zbekistonga xuruj qilayotgan mafkuraviy tahdidlar va ularning turlari: 
1.
 
Diniy ekstremizm va fundamentalizm. 
2.
 
Buyuk davlatchilik va agressiv millatchilik. 
3.
 
Narkobiznes. 
4.
 
Xalqaro terrozim. 
5.
 
Axloqsizlikni targ‗ib qiluvchi ommaviy axborot tizimlari. 
 
Tarixiy  qonuniyat:  bir  ijtimoiy  tuzumdan  ikkinchisiga  o‗tish  dav-rida  g‗oyaviy-mafkuraviy 
sohada ham muayyan muammolarni hal etish zaruriyati yuzaga keladi.  
Buni chizma shaklida quyidagicha izohlash mumkin.  
Mamlakatimizdagi  barqarorlik  va  mustaqillikni  mustahkamlashga  halaqit  beruvchilarning  niyati 
istiqlol  yo‗lidan  borayotgan  O‗zbekistondagi  g‗oyaviy  bo‗shliqni  o‗z  g‗oyalari  bilan  to‗ldirib, 
mamlakatimiz hududidagi beqiyos boyliklarga egalik qilish, xalqimizni o‗z siyosati, o‗z hukmronligiga 
bo‗ysundirishni,  eng  yomoni,  mana  shu  muhim  geopolitik  maydonni  o‗z  ta‘sir  doirasiga  olishdan 
iboratdir.  
Mustaqillikka 
erishganidan 
so‗ng  mamlakatimizda  eski  mafkura  asoratlariga,  quruq 
safsatabozlikka,  xalqimiz  manfaatlariga  zid  bo‗lgan  sobiq  siyosiy  va  mafkuraviy  tuzilmalarga  barham 
berildi.  Ijtimoiy  adolat,  xavfsizlik,  ijtimoiy  muhofaza,  millati,  dini  va  e‘tiqodidan  qat‘iy  nazar, 
fuqarolarning  huquq  va  erkinliklari,  sha‘ni  va  qadr-qimmatini,  qonunning  ustuvorligini  ta‘minlashga 
qaratilgan  zarur  chora-tadbirlar  ko‗rildi.  Jamiyatdagi  sog‗lom  ijtimoiy-siyosiy  muhitni  buzadigan, 
odamlar  fikrini  chalg‗itadigan noxush holatlarga  barham berildi.  Mamlakat va xalq manfaatlari  yo‗lida 
birlashish,  hamjihat  bo‗lish,  barcha  imkoniyatlardan  ehtiroslarga  berilmay,  aql-idrok  bilan  foydalanish 
yo‗li tutildi.  
Aslida  «fundamentalizm»  va  «ekstremizm»  g‗oyalarining  Markaziy  Osiyoga  kirib  kelishidan 
ko‗zlangan  maqsad  -  dinning  qadriyatlarini  qaytadan  tiklash  emas,  balki  ana  shu  g‗oyalardan  vosita 
sifatida foydalanish orqali mintaqada beqarorlikni, diniy va millatlararo nizolarni vujudga keltirish, oxir 
-  oqibat  esa  hokimiyatni  qo‗lga  kiritishdir.  Bu  urinishlarda  tuzatib  bo‗lmas  fojialarga  olib  kelishi 
mumkin  bo‗lgan,  tarix  sahifasida  qolib  ketgan  xalifalikni  tiklash  g‗oyasiga  ham  zo‗r  berilishi  bilan 
bog‗liq.  Bugun  diniy  ekstremizm  va  fundamentalizm  oqimlari  tomonidan  Markaziy  Osiyoda  olib 
borilayotgan  qo‗poruvchilik  va  terroristik  harakatlar  ham  ana  shunday  maqsad,  yo‗l  va  uslublarga 
tayanmoqda.  
 O‗zlarini  islom  dinining  «himoyachilari»  deb  ko‗rsatishga  urinayotgan  terroristlarning  asl  niyati 
chinakam  islomiy  qadriyatlarni  tiklash  emas,  balki  hokimiyatni  qo‗lga  kiritish,  Markaziy  Osiyodagi 
mamlakatlarni o‗zlari tanlagan yo‗ldan qaytarish va butun mintaqada o‗z hukmronligini o‗rnatishdir.  
Umuman,  XXI  asr  boshidagi  mafkuraviy  kurashlarni  targ„ibotlar  kurashi  davri,  deb  tavsiflash 
mumkin. Bizga tahdid solayotgan mafkuralar «maftunkor», «ommabop» bo‗lib ko‗rinsada, puxta, ilmiy 
texnologik  asosga  qurilganligi  sir  emas.  CHunki  ularning  targ‗iboti  oldingi  va  hozirgi  zamonaviy 
mafkuraviy  kurash  usullariga  ega.  Faqat  g‗oya,  maqsad  shakli  o‗zgargan.  Masalan,  ana  shunday 
g‗oyalardan  biri  «Xalifalik  davlatini  tuzish»  g‗oyasidir.  «Xalifa»  so‗zining  lug‗aviy  ma‘nosi  - 

«o‗rinbosar»,  terminologik  ma‘nosi  «musulmon  jamoasi  va  musulmon  davlatining  diniy  hamda 
dunyoviy  boshlig‗i»  deb  talqin  etiladi.  Xalifalik  davlati  mutlaq  monarxiya  tipidagi  davlat  bo‗lib, 
davlatni  xalifa  boshqaradi.  Xalifalik  davlatining  boshqaruv  tizimi  islom-shariat  qonunlari  bilan 
belgilanadi.  «Hizbut-tahrir»  da‘vo  qilgan  xalifalik  davlati  esa  «Islom  Nizomi»  nomli  kitobida  bayon 
qilingan  qonunlarga  asosan  boshqariladi.  Payg‗ambarimiz  Muhammad  (s.a.v.)dan  rivoyat  qilingan 
ushbu Hadisi  sharifda aniq aytilgan:  «Xalifalik  mendan  so‗ng, ummatim ichida 30 yildir, undan keyin 
podshohlik  bo‗ladi».  Hozirda  «Hizbut-tahrir»  tarafdorlari  minglab  begunoh  kishilarning  nohaq  qoni 
to‗kilsa-da, xalifalik barpo etilishini majburiy, deb da‘vat etmoqdalar. 
«Hizbut-tahrir»  -  sunniylik  doirasidagi  diniy-siyosiy  partiya  bo‗lib,  1952  yilda  Quddus  shahrida 
tashkil  etilgan.  Bu  partiya  falastinlik  Taqiyiddin  Naboxoniy  (1909-1978)  tomonidan,  «Al-Ixvon  al 
musliman» rahbari Sayid Qutb bilan kelisha olmay  qolganlaridan keyin tashkil etilgan.  «Hizbut-tahrir» 
(Ozodlik)  partiyasi  g‗oyasiga  ko‗ra  musulmon  davlatlarida  mavjud  bo‗lgan  tuzumni  o‗zgartirib, 
«xalifalik»  davlatini  tuzishlik  va  bu  maqsadni  amalga  oshirishlik  uchun  «Islom  dini»  niqobi  ostida 
«Ozodlik»  partiyasiga  asos  solinib,  bu  «Hizbut-tahrir»  partiya-sining  idoraviy  to‗plamlari  va  boshqa 
qonunlari ishlab chiqilgan
5
... 
 
 YOshlar ma‟naviyatiga yot tahdidlar va unga qarshi milliy g„oyaviy tarbiya vositalari. 
 
1. YOshlar ma‟naviyatiga tahdidlar va milliy g„oya. Mustaqillikning dastlabki va eng oliy ne‘mati 
o‗zligimizni anglab etish bo‗ldi. O‗zligini anglab etgan tafakkurning birinchi belgisi milliy g‗oya, milliy 
mafkuradan  bahramand  bo‗lishdir.  Mamlakatimizdagi  tinchlik  va  barqarorlik  milliy  mafkura  doirasida 
uchrashi  mumkin  bo‗lgan  ichki  ixtiloflarning  oldini  oldi  va  uni  keng  miqyosda  yoshlar  qalbiga    kirib 
borishiga  imkon  yaratdi.  YOshlar  ongi  va  tafakkurida  o‗zgarish  kuchayar  ekan,  ular  o‗z  hayoti  va 
istiqbolini  millat  hamda  mamlakat  istiqboli  bilan  bog‗liq  ekanligini  chuqur  his  qila  boshlaganini 
anglatadi.  «Dunyoda  yoshlar  ongi  va  qalbini  egallashga»  urinishlar  saqlanib  qolmoqda.  Ayniqsa, 
yoshlar  tafakkuri,  dunyoqarashini  shakllantirish  masalalariga  befarq  bo‗lmaslik  kerak.  Demak, 
mafkuraviy tahdidning saqlanib qolishi yoshlarni ham  o‗ylashga undaydi.  
Foyaviy  tahdid  yuzaki  qaraganda  birdan  va  bevosita  ko‗zga  tashlan-masligi  mumkin.  CHunki 
g‗oya  inson  ongi,  tafakkurida    shakllanadi.  SHunga  binoan,  ongni,  tafakkurni  tahlikaga  soluvchi  har 
qanday tahdidlarning oldini olish, ularga yo‗l qo‗ymaslik zarur. 
Dunyoviy fuqarolik jamiyatida har kim o‗z ishini qilishi, shug‗ul-lanishi, shuningdek, «din dinning 
ishini, davlat davlatning ishini qilishi kerak. Davlat diniy masalalarga aralashmaganidek, din ham davlat 
ishlariga,  siyosiy  jarayonlarga  aralashmasligi  kerak.  Agar  yoshlarimiz  orasida  o‗z  mamlakatida  diniy 
qadriyatlarning rivoji, ma‘naviy yuksalishning jamolini ko‗rishga xayrixohlar bo‗lar ekan, ular, birinchi 
navbatda,  zamon  farzandi,  milliy  g‗oya  va  milliy  mafkura  egasi  bo‗lgan  bilimdon  va  ma‘rifatli  inson 
bo‗lmog‗i  lozim.  Ular  azaliy  va  abadiy  ma‘naviy  qadriyatlarimizdan  uzilmagan  holda  zamonaviy 
tafakkur darajasidagi bilim va idrokka ega bo‗lishlari kerak». 
Milliy  g‗oya,  milliy  tafakkur  va  milliy  mafkura  yo‗lida  yoshlar  qanchalik  birlashsa,  jipslashsa 
jahon xalqlari ko‗z o‗ngida kuchimiz,  mavqeimiz va o‗rnimiz shunchalik baland ko‗tariladi. Biz boshqa 
davlatlarga  suyanib,  boshqa  davlatlarni  panoh  tutib,  ularning  etagidan  ushlab  yuradigan  davlat,  xalq 
emasmiz,  mustaqil siyosat,  mustaqil tafakkur va mustaqil  harakatlargina doimo boshqalarda hurmat va 
e‘tibor uyg‗otgan. Mutelik, tobelik mevasi har qanday sharoitda millatning rivojlanishiga yo‗l bermaydi.  
 
   YOshlarda milliy g„urur, milliy or-nomus va milliy iftixor fazilatlarini  shakllantirish. 
 
1)  Milliy  g„urur  va  milliy  or-nomus.  Milliy  g„urur  -  shaxs,  ijtimoiy  guruhning  milliy  o‗z-o‗zini 
anglashi  asosida  shakllanadigan  ajdodlari  qoldirgan  moddiy,  ma‘naviy  merosdan,  o‗z  xalqining  jahon 
sivilizatsiyasiga  qo‗shgan  hissasi,  o‗zga  millatlar  oldidagi  qadr-qimmati,  obro‗-e‘tiboridan  faxrlanish 
hissini ifodalovchi tushuncha.  
Bu  tuyg‗u  quyidagi  shakllarda  namoyon  bo‗ladi:  millatning  yutuqlari,  obro‗-e‘tibori  bilan 
faxrlanish,  uning  muammolariga  befarq  qarab  turmaslik;  o‗z  eliga,  millatiga  jonkuyar  bo‗lish;  o‗z 
                                                           
5
  Эргашев  И.  ва  бошқ. Миллий  истиқлол  ғояси:  Ўзбекистон  Республикаси  Олий  таълим  бакалавриат  босқичи  учун 
дарслик. -Т.: Академия, 2005. 106-113-бет. 

millatining  moddiy,  ma‘naviy  merosini asrab-avaylash;  xalq odatlari, an‘analari, qadriyat-larini hurmat 
qilish, ularni  boyitish va takomillashtirish; o‗z millatiga mehr-muhabbatini amaliy faoliyatda namoyon 
qilish.  Mustaqillik  kishilar  milliy  g‗ururini  oshirib,  uni  xalq,  Vatan,  ajdodlar  xotirasi  oldidagi 
mas‘uliyatini  his qilishdek, mazmun bilan boyitmoqda.  
Muayyan  davrdagi  milliy  g‗oya,  milliy  mafkura,  ya‘ni  jamiyatning  asosiy  maqsadini  ideallar, 
demokratik  tamoyillar  bilan  uyg‗unlashtirish  masalasi  ham  juda  muhimdir.  Bu  jarayon  millatni  o‗z 
qobig‗ida  o‗ralashib  qolish  xavfidan  ozod  etadi,  unga  jahon  miqyosida  tafakkur  yuritish  imkoniyatini 
beradi. Insoniyat uchinchi ming yillik sivilizatsiyasida shunday taraqqiyot yo‗lini qo‗lga kiritdi.  
Mustaqillikkacha  bo‗lgan  tushuncha,  tasavvur  hamda  kechinmalarimizdan  bugungi  ruhimiz, 
ma‘naviyatimiz  naqadar  katta  farq  qilishi  hammaga  ayon.  Buni  har  kim  o‗ziga  o‗zi  beradigan  «Kecha 
kim edigu, bugun kim bo‗ldik?» degan javobdan, anglab olsa bo‗ladi.  
YOshlar ma‘naviyatini oshirish masalalarining birlamchi yoki ikkilamchi vazifalari yo‗q. Ularning 
barchasi  bir  yo‗la  hamda  doimiy  diqqat-e‘tibor  markazida  turmog‗i  kerak.  SHuning  uchun  ta‘lim-
tarbiya, bilim va dunyoqarashga katta ahamiyat berilmoqda.  
Biz  bugun  fuqarolarning  erkinligi  va  mustaqil  tafakkuriga  asoslangan  jamiyat  qurayotgan 
ekanmiz,  yoshlarimizga  jamiyatda  mutlaq  erkinlik  bo‗lmasligini,  mustaqil  fikrlash  mas‘uliyatsizlik  va 
burchni unutish emasligini tushuntirib borishimiz zarur.  
Fuqaro  erkinligi  va  yangi  ijtimoiy  tuzum  tomonidan  kafolatlansa-da,  fuqarolarning  jamiyat 
manfaatlariga  mos kelmaydigan  mutlaqo  erkin xatti-harakatlarning kafolati emas.  «Men  mutlaqo erkin 
fuqaroman,    mustaqil  tafakkurli  insonma,  bilganimni  qilaman»  qabilida  yashash  tarzini  o‗zgartirish 
insonning ijtimoiy va milliy mohiyatiga ega aqidadir. 
SHu  o‗rinda  O‗zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  2004  yil  25  maydagi  «O‗zbekiston  Xotin-
qizlar  qo‗mitasi  faoliyatini  qo‗llab-quvvatlash  borasidagi  qo‗shimcha  chora-tadbirlar  to‗g‗risida»gi 
Farmoni  va  21  iyun  kuni  Oqsaroyda  ushbu  Farmonda  belgilangan  vazifalarni  hal  etish  yo‗llariga 
bag‗ishlangan  majlisda  ta‘kidlanganidek,  «YOshlar  o‗rtasida  diniy  ekstremizm,  aqidaparastlik, 
giyohvandlik  kabi  illatlarning  oldini  olishda,  farzandlarimizni  bunday  balo-qazolardan  asrash  uchun 
kurashda,  doimo  sezgir  va  ogoh  bo‗lib  yashashda  hokimliklar,  vazirlik  va  idoralar,  xususan,  Oliy    va 
o‗rta  maxsus,  Xalq  ta‘limi  vazirliklari,  Din  ishlari  bo‗yicha  qo‗mita,  «Kamolot»  yoshlar  ijtimoiy 
harakati, «Oila» markazi, keng jamoatchilik, barchamiz mas‘ulmiz»
1
.  
SHuning  uchun  yoshlar  tarbiyasi  va  bu  tarbiya  zaminida  ularning  ma‘naviyatini  harakatga 
keltiruvchi  mustaqillik  g‗oyalari,  milliy  qadriyat-larni  asrab-avaylash  va  rivojlantirish  tuyg‗usi,  Vatan 
istiqboli  yo‗lida  halol  va  pok  mehnat  qilish  singari  milliy  mafkuraning  o‗zak  tomirlarini    singdirish 
yotadi.  
Bugun  yoshlar  mustaqillik  tufayli  «or»,  «andisha»,  «nomus»,  «vij-don»,  «insof»,  «g‗urur»,  kabi 
tushunchalarning haqiqiy ma‘nosini anglab etmoqdalar.  
Or.  Or  -  bu  nomunosib  yoki  ep  ko‗rilmagan  ishdan,  narsadan  hijolat  tortish,  uyalish,  uyat  va 
nomus  qilish  tuyg‗usidir.  Bundan  tashqari,  o‗z  o‗rnida  hazar  qilish  yoki  bo‗lmasa,  obro‗-e‘tibor, 
faxrlanish ma‘nolarini ham bildirishi mumkin
6
.  
Andisha.  Andisha  -  bu  oqibatini  o‗ylab  yoki  yuz-xotir  qilib  yuritilgan  mulohaza,  ehtiyotkorlik 
hissidir.  Andishali  odam  deganda,  oqibatini  o‗ylab  ish  qiladigan,  yuz-xotirni    biladigan,  or-nomusli, 
sharm-hayoli,  iboli  insonni  tushunamiz.  Odatda  andishali  odam  betgachoparlik  qilmaydi,  farosat  bilan 
ish tutadi.  
Nomus.  Nomus  -  bu  iffat,  bokiralik  ma‘nolaridan  tashqari  kishining  o‗z  mavqeini  saqlash, 
ulug‗lash  va  ardoqlash,  xijolat  tortish  tuyg‗ularini,  oila  va  ajdodlar  sha‘niga    dog‗  tushirmaslik 
ma‘nosini  ham  ifodalaydi.  Odatda,  nomusli    odam  ma‘naviy  qadriyatni  moddiy  boylikka  alishishni 
o‗ziga ep ko‗rmaydi. Qonun taqiqlay olmagan  narsalarni goho nomus taqiqlay oladi,  degan   naql  ham 
bor halqimizda.  
Vijdon.  Vijdon -  bu kishining kundalik faoliyati,  qilmishi, fe‘l-atvori uchun oila, jamoat, jamiyat 
va Vatan, millat oldida ma‘naviy mas‘uliyat his etishidir.  
Vijdon  tug‗ma  hislat  deyuvchilar  ham  bor.  Vijdon  -  kishilarning  yashab  turgan  sharoitiga,  olgan 
                                                           
1
 Хотин - қизлар қЎмиталари аѐллар манфаатини ќақиқий ифодачиси ва ќимоячисига  айланиши керак. «Халқ сЎзи», 
2004 йил 23 июнь.  
6
 Ибрагимов А., Султонов Х., ЖЎраев Н. Ватан туйғуси. – Т.: Ўзбекистон, 1996. –27–29-бетларидан фойдаланилди. 

ta‘lim-tarbiyasiga  bog‗liq,  deb  hisoblovchilar  ham mavjud.  Vijdon ko‗p  yoki oz bilimlilikka, boy  yoki 
kambag‗al bo‗lishlikka, oddiylik yoki mashhurlik bilangina bog‗liq emas.  
Insof.  Insof  -  bu  adolat  va  vijdon  amri  bilan  ish  tutish  tuyg‗usi  va  qobiliyati,  ishda,  kishilarga 
munosabatda halollik, to‗g‗rilik,  barobarlik, tenglik,  sofdillik  va haqiqatgo‗ylikdir. O‗zgani  o‗z o‗rniga 
va  shuningdek,  o‗z  o‗rniga  o‗zgani  xayolan  qo‗yib  ko‗rish  ham  insofga  kiradi.  To‗q  ochni,  boy 
kambag‗alni,  baxtli  baxtsizni,  tolei  baland  tolei  zabunni,  omadli  omadsizni,  sog‗lom  bemorni  o‗z 
o‗rniga qo‗yib ko‗rolsa, va aksincha, ham xuddi shunday bo‗lsa, insoflilar safi kengayib boradi.  
Insof  tushunchasi  SHarq  falsafasida    shunday  talqin  etiladi.  Insof  -  bu  kishining  ijtimoiy  axloq 
me‘yori  nuqtai  nazaridan  o‗z  hulq-odobini  tartibga  solishi  va  axloqiy  baholashidir.  Insof  vijdonli 
odamning  yoki  ma‘lum  jamoatning  jamiyatga  yoki  boshqa    kishilarga  nisbatan  o‗z  xulq-atvori  uchun 
ma‘naviy javobgarlik hissidir. Agar kishi biror ishni to‗g‗ri bajarsa, unda ichki qoniqish paydo bo‗ladi, 
vijdon  pok bo‗ladi, atayin noto‗g‗ri bajarsa, insofdan chiqqan bo‗ladi. Insof kishini biror ishni qilishga 
undasa yoki qilishdan tortsa, bunda u qalb amri tarzida  bo‗ladi. 
Xullas,  insof  kishining  jamiyat  oldida,  tevarak-atrofidagi  kishilar  oldida  o‗z  xatti-harakati  bilan 
ma‘naviy mas‘uliyatini his etishining ifodasidir.  
Furur. Ona tilimiz asrlar bo‗yi xalqimiz tomonidan zargarona sayqal berilib, shunday mukammal 
qilib  yaratilganki,  u  orqali  har  qanday  ma‘no  va  tushunchalarni,  ularning  eng  nozik  va  harir 
jihatlarigacha  aniq  va  tiniq  ifodalash  mumkin.  YA‘ni  necha  ming  yillar  davomida  xalqimiz  ongi 
to‗lishib  boravergan,  unda  hosil  bo‗lgan  tushunchalarni  o‗z  tub  so‗zlarimiz  bilan  ham,  o‗rnida  jahon 
tillariga oid so‗zlar bilan ham, yangi-yangi so‗zlar yaratish vositasi bilan ham  ifodalangan. 
SHu  tariqa  til  bisoti  boyib  kelgan.  Tilimizdagi  g‗urur,  faxr  va  iftixor  so‗zlarini  olib  ko‗raylik. 
Bular  bir-biriga  yaqin  ma‘nolarni    anglatsa-da,  ayni  bir  paytda,  bir-biridan  muayayn  darajada 
farqlanuvchi tushunchalarni ham bildiradi. 
SHaxs g„ururi  - bu  faxrdir. Har bir  shaxs o‗zining yutuqlaridan  mamnuniyat hissini tuyadi. Ota-
ona  qobil  farzandlaridan,  ustoz  iste‘dodli  shogirdidan,  yozuvchi  yaxshi  asaridan,  bog‗bon  so‗lim 
bog‗idan, millat o‗z merosi, iste‘dodli farzandlari bilan faxrlanadi va hokazo.  
Inson o‗z kuchiga ishongan va bu bilan faxrlana olgan taqdiridagina biror narsaga erisha oladi. O‗z 
qadr-qimmatini  anglash  aqlli  odamni  yanada  kamtarin,  yanada  sabotli  qiladi.  Kishi  uchun  o‗z 
qobiliyatidan  ortiq  darajada  g‗ururlanishi  ham,  o‗z-o‗zini  erga  urishi  ham  yaramaydi.  O‗z-o‗zligicha 
qola bilgan odamning g‗ururi bus-butundir.  
O‗ziga ortiqcha bino qo‗ymoq, gerdaymoq, kekkaymoq, dimog‗dorlik - bular takabburlikka kiradi.  
2) YOshlar ruhiyatida milliy g„urur va milliy iftixor fazilatlarining zarurligi. Milliy g‗urur  - bu 
milliy iftixordir. Milliy iftixor millat o‗zini yaxlit ijtimoiy birlik ekanligini ongli ravishda his qilishidir. 
Bu  shunday  bir  kuchli  ruhiy  holatki,  u  tufayli  tarixiy  birlik,  qon-qarindoshlik,  til,  madaniyat, 
ma‘naviyat, iqtisodiy hayot va kelajak birligi millat vakillarining qalbidan chuqur o‗rin oladi. 
Milliy  birdamlik  tuyg„usi  milliy  ongning  negizidir.  Milliy  birdamlik  etuk  va  mukammal 
ma‘naviy  fazilat  sifatida,  milliy  ongi  rivojlangan  millatlarda  to‗laroq  namoyon  bo‗ladi.  Mahalliychilik 
va  guruhbozliklar  milliy  birdamlik  hissiyotining  kuchsizlanishiga  olib  keladi.  Milliy  iftixor  millat 
ma‘naviy kamolotining barcha jihatlarini, merosi va bugungi qadriyatlarni o‗z ichiga oladi.  
Milliy  istiqlol  natijasida  erishilgan  va  erishilayotgan  iqtisodiy  va  ma‘naviy  yutuqlar  ko‗paygani 
sari  O‗zbekiston  bilan  faxrlanish  hissi  kuchayib  boraveradi.  Milliy  iftixor  mamlakatimizning  barcha 
fuqarolari uchun birdek tegishli va uning yuksala borishi uchun barcha fuqarolar  barobar mas‘uldirlar. 
Xulosa  qilib  aytganda,  imonli  odam  risoladagi  fuqarodir.  Bu  O‗zbekiston  Respublikasining 
Konstitutsiyasiga, Parlamentimiz tomonidan qabul qilingan fuqarolikka doir qonun-qoidalarga ham mos 
keladi. Biz kelajagimiz taqdirini ana shunday fidoyi insonlar, o‗z ehtiyojlarini tafakkur tarozusida, imon 
ko‗zgusida  idrok  etadigan,  nafs  balosidan  forig‗    yoshlar  qo‗liga  topshirishimiz  lozim.  Bu  yoshlar  har 
qancha  g‗ururlansa,  faxrlansa  arziydigan  tarixi  va  qadriyatlari  bor  halqga,  millatga,  Vataniga  xizmat 
qilishni  o‗zlarining  burchi  deb  qarashlari,  shunday  e‘tiqodga  ega    bo‗lishlari  zarur.  SHuning  uchun 
yoshlarimizda  milliy  g‗ururni  tarbiyalash  ishlarini  har  kuni  va  muntazam  olib  borish  ular  ma‘naviyati 
yuksalishining  garovidir.  YOshlarimizning  har  biri  milliy  g‗urur  va  milliy  iftixor  tuyg‗ularini  o‗zlari 
ham shakllantira oladilar.  
Milliy  g‗urur,  avvalambor,  har  bir  millat  vakilining  o‗z  xalqi  tarixini,  ma‘naviy,  axloqiy 
qadriyatlari,  istiqbolini  bilishi  va  qadrlashi,  shu  bilan  birgalikda,  boshqa  xalqlar  va  millatlarning  ham 

milliy  qadr-qimmatini,  udumlari,  tarixi,  adabiyoti,  san‘ati  va  madaniyatini  adolatli  ravishda  himoya 
qilish, chuqur his etish va o‗rganish,  hurmat qilish bilan bog‗liq faxrlanish tuyg‗usi bo‗lgan millatning 
insoniy fazilatidir.  
Milliy  g‗urur    yoshlarni  o‗z  kuchi,    qobiliyati  va  iste‘dodini  milliy  va  umuminsoniy  manfaatlar 
yo‗lida  safarbar  qilishga  chaqiradi.  O‗zbek  xalqining  yuksak  milliy  qadr-qimmati,  or-nomusi  va  shon-
sharafi uning o‗ta  mehribonligi va  sof vijdonligiga asoslangandir.  
Milliy iftixor, eng avvalo, o‗zligini anglash, milliy ravnaqni ta‘minlash yo‗lidagi hatti-harakat, o‗z 
millati istiqboli oldida mas‘ul-likning beqiyos namunasidir. Milliy o‗tmishini yaxshi bilgan, uni qadrlay 
oladigan va ayni paytda, uni yangicha sharoitlar va holatlarda boyitib boradigan komil insondir.  
Aks  holda,  milliy  iftixor  hissi  shunchaki  maqtanchoqlik  vositasiga  aylanib  qolishi  mumkin. 
Dunyoda  200  dan  ortiq  millatlar  bo‗lsa,  har  bir  millat  o‗ziga  xos  fe‘l-atvoriga  egadir.  SHuning  uchun 
ham turli mintaqada yashayotgan xalqlar turlicha yashash tarziga, bir-biriga o‗xshamagan urf-odatlarga 
ega bo‗lishadi.  
Jumladan,  o‗zbeklar  diyonat,  or-nomus,  sharm-hayoni  ijtimoiy  hayot-ning  hamma  jabhalarida 
muhim  fazilat  deb  qabul  qilishgan.  SHunday  hislatlarga  egalarki,  ba‘zan  bu  faqat  «o‗zbekona  fazilat» 
deb yuritiladi.  
Milliy  iftixor  tuyg‗usining  yana  bir  jihati  shundaki,  u  yoshlarning,  eng  avvalo,  qaysidir  millatga 
mansubligi, uning keng imkoniyatlaridan quvona olish fazilatigina emas, balki  yashab turgan zaminga, 
fuqaroligiga  daxldor  bo‗lgan  mamlakatga  munosabat  belgisi  hamdir.  Milliy  iftixori  kuchli  bo‗lgan 
yoshlar  o‗z  mamlakati  bilan  faxrlana  oladi  va  uning  taqdiriga    befarq  qaray  olmaydi.  Demak,  bunday 
xalq o‗z istiqbolini chuqurroq anglaydi va unga sidqidildan xizmat qiladi. 
Milliy g‗urur, milliy o‗z-o‗zini anglash mazmun va mohiyat jihatidan o‗zaro aloqadorlikda bo‗lib, 
bir-birini boyitadi, to‗ldiradi, biri ikkinchisisiz mavjud bo‗lmaydi. 
«Biz  sharq  farzandi  ekanligimizdan,  o‗zimizning  urf-odatlarimizdan  faxrlanamiz.  Milliy 
qadriyatlarimizni asrash va hech qachon unutmaslik haqida ota-bobolarimizdan tarbiya  olganmiz.  Endi 
esa buni bolalarimizga ham o‗rgatayapmiz»
1

O‗tmishini  bilmagan  va e‘zozlamagan  xalqning kelajagi  yo‗q. O‗tmish bizlar uchun  ham, boshqa 
xalqlar  uchun  ham  allaqachon  qaytmas  bo‗lib  ketgan,  ko‗z  o‗ngimizdan  olislashgan,  tarix  mulkiga 
aylangan  davrdangina  iborat  emas,  balki  ahamiyati  hech  qachon  yo‗qolmaydigan  tag  zamin,  o‗q 
ildizimizdir. O‗tmish bizning tayanch nuqtamiz ekaniga shubha yo‗q.  
SHu  bilan  birga,  siyosiy  globallashuv  hamda  fan,  madaniyat,  ta‘lim  va  axloq  sohasidagi 
jarayonlarni  ifodalovchi  ijtimoiy-madaniy  globallashuv  ham  sodir  bo‗layotganini  yoddan  chiqarmaslik 
zarur. Globallashuv jarayonining yana bir o‗ziga xos jihati uning  mafkuraviy ta‘sir o‗tkazish ko‗lamini 
haddan  ziyod  kengaytirib,  beqiyos  darajada  tezlatib  yuborganida  ham  ko‗rinadi. “Mana  shunday 

Download 5.27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling