Toshkent farmatsevtika instituti «tasdiklayman»


Download 2.85 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/12
Sana10.01.2019
Hajmi2.85 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12

Nasha 
tarkibidagi 
kannabinoidlarni 
narkologik 
aktivligini 
farmakologik   tekshirish. 
Kimyoviy  va  fizik-kimyoviy  usullarda  tekshirishlar  etarli  natijalarni 
bermasa, qo‘shimcha farmakologik nazorat o‘tkazilishi mumkin. 
Farmokologik  nazoratni  vrach-farmakologlar  va  vrach-  toksikologlar 
o‘tkazadi. 
Farmokologik  nazorat  nasha  narkotik  aktivligini  mushuklarni  yoki  ayrim 
holatda  sichqonlarni  ingolyasion  usulda  bajariladi.  Buning  uchun  70  l  xajmli 
germetik berkiluvchi kamerada 2 g nasha bo‘lagi yoqib tugatiladi va unga tajriba 
hayvonlarini 30 daqiqa davomida saqlanadi hamda undagi o‘zgarishlar tekshirib 
boriladi.  Bunda  qisqa  muddatli  serharakat  qo‘zg‘alishlar,  ko‘z  qora  chig‘ini 
kengayishi (midriaz), so‘lak oqishi  (salivatsiya), 2 soatga muddatli harakatsizlik  
holatlari sezilishi kerak. 
Tekshiruv natijalarini uslubiy baholash.  
Tajribalarni olib borilgach ekspertlar aniq javob berishga qiynalishadi.  
CHunki tekshiruvchilar namunada tetragidrokannabinol aniqlamasdan yoki 
farmakalogik tekshirmasdan nasha ekan deb xulosa chiqarib bo‘lmaydi.  
Ko‘pincha  tekshiruvchi  namuna  maxsus  tayyorlangan  aralashma  bo‘lib, 
tarkibida  nashaning  smolasimon  degan  mazmundagi  xulosa  beriladi 
tetragidrokannabinol  saqlamagani  uchun  narkotik  emas  deb  atalgach    yoki 
yuqoridagi xulosaga qo‘shimcha shu tartibda tetragidrokannabinol aniqlandi deb 
yoziladi. Demak keyingi xolda  tekshiruvchilar  namuna  nasha deb nomlanuvchi 
narkotik modda deb ataladi.  
 
Nashavanlik yoki nasha bilan aloqada bo‘lgan  xolatlarni aniqlash. 
 
Nasha  chekilgan  xollarda  oz  miqdorda  bo‘lsada  chekuvchining  og‘iz 
bo‘shlig‘ida,  labida,  barmoqlarida,  kaftida  uning  yupqa  saqlanib  qoladi. 
(CHunki  chekish  uchun  nashavanlar  nasha  bo‘lagini  moxorka  bilan 
aralashtiradilar) 

 
74 
 
Tibbiyot  xodimlari  nashavanlikda  gumonlangan  shaxs  qo‘lidan  spirt 
shimdirilgan  paxta  yoki  doka  tampon  yordamida  artib,  hamda  og‘iz 
bo‘shlig‘idan  osh  tuzi  bilan  to‘yintirilgan  70  %  spirt  bilan  chayqalma  xolatida  
tahlil  uchun  mahsulotlartlar  tayyorlaydilar.  Ular  ashyoviy  dalil  sifatida  ayrim-
ayrim  idishlarda  toksikologik  labaratoriyalarga  yuboriladi  va    kimyo-
toksikologlar tahlil olib boradilar. 
 
Kannabinoidlarni ashyoviy dalillardan ajratib  
olish va aniqlash. 
 
Kannabinoidlarni  paxta  yoki  doka  bo‘laklaridan  ajratib  olish  uchun  ular 
klinik  idishlarga  solinib  2  qayta  1  daqiqa  oralig‘ida  5  ml  dan  efir  yordamida 
chayqatib, efirli eritma ajratib olinadi, efir 0,5-1ml qolguncha porlatiladi, so‘ng 
kannabinoidlarni  aniqlash  uchun,  avval  fil‘tr  qog‘ozda  bajariladigan  rangli 
reaksiyalarda  foydalaniladi.  Rangli  reaksiyalar  chiqsa,  spirtli  eritma  tarkibidan 
tetragidrokannabinolni  aniqlash  uchun  yupqa  qatlamli  xromatografik  usulda  
tekshiriladi.  Filtr  qog‘ozda  tekshirilganda  rangli  dog‘lar  hosil  bo‘lmasa 
kannabinoidlar yo‘q degan xulosaga kelinadi.  
Faqat qo‘lda ajratib olingan paxta yoki doka bo‘laklaridan kannabinoidlarni 
aniqlash, tekshiriluvchi shaxs nasha chekkan degan xulosaga asos bo‘lolmaydi. 
SHuning uchun bu masalaga aniqlik kiritish uchun shaxsdan olingan so‘lak 
va  og‘iz  bo‘shlig‘idan  yuvib  olingan  suyuqliklani  tahlil  qilish  asosiy  vazifani 
o‘taydi.  Buning  uchun  nasha  chekkan  bo‘lsa  kerak  deb  gumon  qilingan 
shaxsdan  10  ml  so‘lak  va  50  ml  osh  tuzi  bilan  to‘yintirilgan  70%  spirtli 
chayqatma birgalikda qo‘shib tekshiriladi.  
Tekshiriluvchi  so‘lak  va  chayqalma  aralashmasidan  10  ml  olib  suyuqlik  
ustiga 10 ml natriy xloridning to‘yingan eritmasi bilan aralashtiriladi, so‘ng 5 ml 
efir  bilan  5  daqiqada  ikki  marotaba  ekstraksiyalanadi.  Efir  qiymatlari  ajratilib, 
birlashtiriladi  va  2  g  suvsiz  natriy  sulfat  tuzi  saqlovchi  fil‘tr  qog‘ozdan 
o‘tkaziladi.  Fil‘trat  0,5  ml  qolguncha  porlatiladi  va  yupqa  qatlamli 
xromatografik usulda tekshiriladi.  
So‘lak  va  chayqalmalarda  tetragidrokannabinol  aniqlansa  shaxsni  nasha 
chekkan degan xulosa berish mumkin.  
 
 
 
 

 
75 
 
8, 9 - MA‘RUZA  
Tabiiy va sintetik fenilalkilaminlar. Amfetamin va metilendioksiamfetamin 
xosilalari. Ularning narkologik axamiyati, ishlatilishi, organizmdagi 
metabolizmi va fizik-kimyoviy tahlil usullari. 
 
Mashg‘ulotning o‘quv  maqsadi
 
-  Talabalarga  sintetik  analgetiklar  (Fentanil, 
ketamin,  metadon,  fensiklidin)  toksikologik  va  narkologik  ahamiyatini 
tushuntirish.  Talabalarni    Sintetik  fenilalkilaminlar.  Amfetamin  va 
metilendioksiamfetamin 
xosilalari 
bilan 
tanishtirish. 
Amfetaminlarni 
aniqlashdagi umumiy reaksiyalar, fizik-kimyoviy taxlil usullarini kursatish.  
 
Tayanch  atama  va  iboralar:  Tabiiy  va  sintetik  fenilalkilaminlar, 
Amfetamin va metilendioksiamfetamin
 
 
Asosiy savollar:  
-
 
Tabiiy va sintetik fenilalkilaminlarning sinflanishi;
 
-
 
Amfetamin  va  metilendioksiamfetamin  hosilalari  haqida  umumiy 
malumot; 
-  Ularning narkologik axamiyati, ishlatilishi; 
-  Amfetamin va metilendioksiamfetaminning  organizmdagi metabolizmi; 
-  Ularning fizik-kimyoviy tahlil usullari. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
76 
 
Amfetamin va metilendioksiamfetamin xosilalari 
Amfetamin 
 
Narkotik vositalarining katta bir guruxini sintetik fenilalkilaminlar tashkil 
etib,  ular  zavod  sharoitlariga  moslashtirilgan  xolda  ishlab  chikarilib,  xuddi 
odatiy  dori  preparatlari  kabi  tabletka,  kapsula  yoki  kukunlarga  uxshaydi.  Bu 
gurux moddalariga Amfetamin va metilendioksiamfetamin xosilalari kiradi. 
1.
 
Amino guruxi orkali almashgan  
2.
 
 Alkil guruxi orkali almashgan 
3.
 
Benzol orkali almashgan 
A)  Amfetamin  –
 
narkotik  vositalar  va  psixotrop  moddalarning  ikkinchi 
ruyxatiga kiritilgan. Birinchi  marta 1887 y.da efedrinning analogi sifatida sintez 
kilingan  bulib,  tibbiyotda  bronxlarni  kengaytiruvchi  vosita  sifatida  keng 
tarkalgan.  20  asrning  2—30  yillarida  MNS  ni  stimullovchi,  appetitni 
sundiruvchi,  xamda  bolalardagi  gipokineziyani  va  narkolepsiyani  davolash 
uchun kullanilgan. Uni kabul kilingandagi asosiy ogir xolatlar: insultning kelib 
chikishi , gipertoniya, aritmiya, paranoidal psixozlar.  
Ishtaxani  kamaytirish    va  faollikni  oshirish  uchun  kundalik  bir  martalik 
peroral    doza  5  –  15  mg.  Narkomanlar  uchun  ogiz  orkali  yoki  kon  tomirga 
yuboriladigan  doza  2000  mg  gacha  etishi  mumkin.  dlya  fosfororganik 
birikmalardan  zaxarlanishlarda  antidot sifatida  «A-1»  -  afin  aptechka tarkibiga 
kiradi. 

 
Kuchli psixik boglanish va kunikish chakiradi  

 
Dozani oshirish  yoki nojuya xolatlar doim kuzatiladi  

 
Odam organizmiga kuchli toksik ta‘sir kursatadi  
Amfetaminlarni  kullash  darov  tuxtatilganda  abstinensiya  yuzaga  keladi, 
turgun  uykusizlik,  uz-uzini  ayblash  fikri  bilan  depressiya  xolati,  ba‘zida 
suitsidga yunaltirilgan buladi. 
Agar  stimulyatorlardan  maxrum  etilsa:  psixoz,  uykuning  buzilishi, 
ongning xiralashuvi, xarakatning kuzgoluvchanligi, ba‘zi xollarda kimdir ta‘kib 
etayotgandek  alaxsirash, gallyusinatsiyalar. 
 
 
Amfetamin metabolizmi: 

 
77 
 
 
 
Amfetamin xosilalari: 
   B). Metamfetamin 
   C). Metoksixosilalari benzol orkali almashgan 
   D). Metilendioksi xosilalari 
 
 

 
78 
 
 
 
 
Metamfetamin - birinchi marta 1919 y.da sintez kilingan . Efedrin va kizil 
fosfor  va  yodvodorod  kislotalar  yordamida  sintez  kilingan  metamfetamin  D-
izomer xisoblanadi. Kon tomirga, mushak ichiga, peroral, xamda chekish orkali 
kabul kilinadi. Gidroxlorid xolida 2,5-15 mg bir martalik peroral dozada xorijda 
semirishni  davolash  uchun  kullaniladi.  Bundan  tashkari  2,5-5  mg  tabletka  yoki 
5-15  mg  dan  muddati  uzaytirilgan  tabletka  kurinishida  ishlatiladi.  Notibbiy 
maksadlarda kon tomirga yoki mushak orasiga yuborish yulidan, peroral  xamda  
marixuana,  tamaki  yoki  petrushka  bilan  aralashtirilgach  chekishdagi  tutunini 
xidlashdan  foydalaniladi.  Eng  xavflisi  bu  -  metamfetamina  gidroxloridning 
kristallik shakli bulib, u «led» deb ataladi. 
 
 

 
79 
 
Metamfetaminning metabolizmi: 
 
 
 
 

 
Mono xosilalar  
 PMA,  PMMA,  4-MTA   

 
Dimetoksi xosilalar  
 DOM, DOET, DOX,  DOB 

 
Metilendioksi xosilalar  
 MDA, MDMA, MBDB, BDB, MDMMA 

 
Trimetoksi xosilalar  
 3,4,5-trimetksiamfetamin, meskalin 
 

 
80 
 
Metilendioksiamfetamin  
(MDA) 1910 yda sintez kilingan. 80 mgdan 
kam dozada stimullovchi effekt beradi. 
YUkori doza (150 mg) gallyusinatsiyalarni 
keltirib chikaradi. 500 mg dan yukorisi 
ulimga olib keluvchi xisoblanadi. MDA 
ning tabletkasi 200-230 mg modda saklaydi. 
Metilendioksimetamfetamin  va  
metilendioksietilamfetamin: 
                       
 

 
MDMA – birinchi marta 1914 y.da sintez kilingan. Sezishni kuchaytiradi. 
Bir martalik doza 100 mg bulib,ta‘siri  30-60 min dan keyin boshlanib, 4-
6 soat davom etadi. 70-yillarda 50-100  mg saklagan   tabletka, kapsula va 
kukun xolida ishlab chikarilgan.  

 
N-etil-MDA (MDEA) – 1980 y.da sintez kilingan.                                       

 
DOM/STP  1967  y.  AKSH  da  paydo  buldi    STP  :    Serenity 
(«bezmyatejnost»  -  beg‗am  ),    Tranquility  («spokoystvie»  -xotirjamlik), 
Peace  («mir»  -tinchlik).  DOM/STP    gallyusinogen  ta‘sirga  ega  va 
meskalinga  nisbatan  80-100  marta  kuchlirok  ta‘sir  kursatadi,  LSD  ga 
nisbatan 50-60 marta kuchsizrok. 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
81 
 
1-Jadval  
Fenilalkilaminlarning ta‘sir etish dozalari va davri 
 
 
 
 
Kimyoviy taxlili: 

 
Tabletkalar  tekshiruvida  uning  5-10  mg  massadagi  kismi  stupkada 
maydalanadi,  ezilgan  kukun  chinni  tovokchaga  utkaziladi  va  2-3  tomchi 
Marki  reaktividan  tomiziladi.    10-  15  minutdan  sung  rang  xosil  bulishi 
kuzatiladi. 

 
Modda  shimdirilgan  kogoz  (DOB,  DOX  yoki  DOM  dan  tarkib  topgan) 
tekshiruvida kaychi bilan kirkib olingan 1-2 kogoz bulakchalari (1 sm ga 1 
sm ulchamdagi) ustiga 1 ml xloroform  va 1 tomchi 0,1 N vodnogo rastvora 
KON  (NaOH)  suvli  eritmasi  kushiladi.  Eritma  kaynaguncha  kizdiriladi. 
Aralashma sovutilgandan keyin organik katlam ajratilib, kuruk koldikgacha 
parlatiladi. Ekstrakt ustiga 2-3 tomchi Marki reaktivi kushiladi. 
 
 
 

 
82 
 
2-Jadval 
Amfetamin xosilalarining kimyoviy taxlili 
 
 
YUpka katlam xromatografiya 
Namunani  taxlilga  tayyorlash.  Amfetamin  xosilalari  saklagan  0,4  ml 
tekshiriluvchi  suyuklikka  0,4  ml  xloroform  va  4  tomchi  25%  ammiak 
eritmasidan  rN  9-10  bulguncha  kushiladi  va  olingan  aralashma  sekin 
chaykatiladi.  Sungra  katlamlar  ajralgach  xloroformli  katlam  ajratilib,  4-5 
mikrolitr xloroformli ekstrakt xromatografik plastinkaga tomiziladi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
83 
 
3-jadval 
YUKX xloroform-atseton-etanol-25% li ammiak eritmasi (20:3:1:20) 
sistemasidagi Rf – kursatkichi 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
84 
 
Gaz xromatografiya – derivatizatsiya kilinmagan fenilalkilaminlar 
xromatorgrammasi 
 
 
Derivatizatsiya kilish –  
 ekstraksiyadan sung kuruk koldikni  0,5 – 1,0 ml toluolda eritiladi. Unga 50 
–  100  mkl  derivatizatsiya  kiladigan    reaktiv  kushiladi.  Idish  maxkam 
berkitilib,  60°S  xaroratda  30  min  kizdiriladi.  Sung  xona  xaroratigacha 
sovutilib, ustiga 1,0 ml 5% natriy bikarbonat eritmasi kushiladi va yaxshilab 
aralashtiriladi.  Aralashmaning  ustiki  kismidan  namuna  olib,  GX  ili  GX-MS 
usulida taxlil kilinadi. Zarur xolda namuna suyultiriladi. 
 Amfetaminlar TFA-xosilalarining Gaz xromatografik xromatogrammasi: 
 
 
Amfetaminning  mass-spektri: 
 

 
85 
 
 
 
Umumiy tekshiruv olib borish boskichlari: 

 
Ekstraksiya  

 
Organik erituvchi kuchli ishkoriy sharoitda  

 
rN: efir; toluol; xloroform 

 
Kattik fazali ekstraksiya: S-18; XAD-2 

 
Tozalash  

 
reekstraksiya  

 
Immunoximiya 

 
YUpka katlam xromatografiya 

 
GX-MS  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
86 
 
Ma‘ruza – 10,11 
Psixotrop moddalar. Barbituratlarning narkologik ahamiyati.  
Barbituratlarni  rangli, yupqa qatlam xromatografik, spektrofotometrik va 
boshqa fizik-kimyoviy tahlil usullari. 
Ma‘ruza vaqti - 2 soat. 
O‘qitish  maqsadi  -  Talabalarni  barbituratlarni  aniqlashdagi  umumiy 
reaksiyalar,  ularning  moxiyati      bilan      xususiy    reaksiyalarga    kiruvchi                       
mikrokristalloskopik  reaksiyalar  va  kristallarni  o‘sishi  va  hosil  bo‘lishdagi  
sharoitlar bilan tanishtirish. 
Ma‘ruza  rejasi:    Barbituratlarni  aniqlashni  umumiy  va  xususiy 
reaksiyalari.  Barbituratlarni  mikrokristalloskopik  va  zamonaviy  fizik-kimyo 
tahlil usullari. 
Asosiy darsliklar va o‘quv qo‘llanmalar  
1. Kramarenko V.F. - Toksikologicheskaya ximiya, Kiev, Vыsha shkola, 1989 g.  
2. Ikramov L.T. va b. ―Sud kimyosidan praktikum‖. Toshkent 2007y. 
3. Ikromov L.T va b. – Sud kimyosidan amaliy mashg‘ulot., 2005y. Elektron darslik 
4. Belova A.V. Rukovodstvo k prakticheskimi zanyatiem po toksikologicheskoy ximii. M, 
"Meditsina",1976g. 
5.Kramarenko V. F. Ximiko-toksikologicheskiy analiz (praktikum) Kiev, Vыssha shkola, 
1982g.  
 
Qo‘shimcha adabiyotlar. 
1.Lujnikov E. D. Klinicheskaya toksikologiya. M, "Meditsina". 1982g. 
4.Bayzoldanov  T.B,  Bayzoldanova  SH.T.  Rukovodstvo  po  toksikologicheskoy  ximii 
yadovitыx veщestv, izoliruemыx metodami ekstraksii. – Almatы, 2003. 
7.Toksikologicheskaya  ximiya:  Uchebnik  dlya  vuzov/T.V.Pleteneva,  E.M.  Salomatin  i 
dr.; pod red. T.V. Pletenevoy. – M.: GEOTAR – Media, 2005. 
8.Clark S. //  Isolation  and  Identification of  Drugs.  –  London:  The Pharmaceutical  Press, 
2004. 
9.
 
M.D.SHvaykova  -  "Toksikologicheskaya ximiya".  M, 1975g. 
10.
 
Kimyo-toksikologik tahlilida barbituratni aniqlash to‘g‘risidagi metodik ko‘rgazmalar. 
11.
 
A.V.Belova - "Rukovodstvo k prakticheskim zanyatiyam po toksikologiches koy 
ximii".  M,1976g. 
12.
 
I.M.Korenman  -  "Mikrokristalloskopiya".  M,1965g. 
13.
 
V.T.Pozdnyakova-"Mikrokristalloskopicheskiy  analiz  farmpreparatov    i  yadov". 
M,1968g. 
14.
 
YU.Kirxner - "Tonkosloynaya xromatografiya 2.Moskva,   1981g, s.191. 
15.Toksikologik  kimyo  fani  bo‘yicha  laboratoriya  mashg‘uloti  uchun  uslubiy 
qo‘llanmalar:  
a) Biologik ob‘ektdan suv bug‘i yordamida ajratib olinadigan zaharli moddalar. Toshkent
2008y.  
b) Qutbli erituvchilar yordamida ajratib olinadigan moddalar. Toshkent, 2008y. 
10.
www.ziyonet.uz
 
11. 
www.tokschem.zn.uz
 
12. 
www.sudmed.ru
 
13. 
www.rc-sme.ru
 

 
87 
 
Barbitur  kislota  hosilalarining  ko‘pi  tibbiyot 
amaliyotida  keng  qo‘llanilmoqda.  Barbitur  kislota 
yoki  malonil  mochevina  tibbiyotda  qo‘llanilmaydi. 
Ammo uning hosilalari - barbituratlar tibbiyotda keng 
qo‘llaniladi va katta toksikologik ahamiyatga ega.  
Barbituratlar 
tibbiyot 
amaliyotida 
tinchlantiruvchi, 
uxlatuvchi, 
aneteziyada 
va 
tutqanoqqa  qarshi  vositalar  sifatida  ishlatilib,  o‘zida 
giyohvandlik  xususiyatini  namoyon  qiladi.  Bular  barbitur  kislotasi  hosilasi 
bo‘lib, asosan malon kislotasi va mochevina yordamida sintez qilinib,  
 
turli  radikallarning  kiritilishi  natijasida  2500  dan  ortiq  barbituratlar  sintez 
qilingan  shulardan  hozirda  butun  dunyoda  50  dan  ortig‘i  tibbiyot  amaliyotida 
qo‘llanilib  kelinmoqda.  BMT  ning  1971  yildagi  “Psixotrop  moddalar 
to’g’risidagi”  Konvetsiyaga  quyidagi  barbituratlar  xalqaro  nazoratga  12 
barbiturat olingan.   
II-ro’yxatga: sekobarbital (1) 
III-ro’yxatga: amobarbital, butalbital, siklobarbital va pentobarbital (4) 
IV-ro’yxatga: 
allobarbital, 
barbital, 
butobarbital, 
fenobarbital, 
metilfenobarbital,  sekbutabarbital va vinilbital(7). 
 
NH
NH
O
O
O
H
H

 
88 
 
 

 
89 
 
 
Barbituratlarning  tabletka,  kapsula,  eliksir,  ik‘eksiya  holida,  kukun, 
shamcha va boshqa dori shakllari bor.  
 “O’zbekiston respublikasiga giyohvandlik vositali, psixotrop moddalar va 
prekursorlarni olib kirish, tashish va tranziti to’g’ridagi” 2000 yil 31 iyuldagi 
Vazirlar  mahkamasining  №293  qaroriga  asossan.  13  barbiturat  ro’yoxatga 
olingan. 
II-ro’yxatga: amobarbital 
III-ro’yxatga: 
allobarbital, 
barbital, 
barbital-natriy, 
butalbital, 
butobarbital,  vinilbital,  mefobarbital, pentobarbital, sekbutabarbital,  tiopental-
natriy, fenobarbital, siklobarbital  
Hozirgi  vaqtda  tibbiyotda  quyidagi  barbituratlar  qo‘llanilmoqda:  barbital, 
fenobarbital, geksenal, barbamil, etaminal, benzonal, butobarbital. 
Barcha  barbituratlar  (tiopental  natriydan  tashqari)  qattiq  kristall  moddalar 
bo‘lib,  hid  siz,  achchiq  ta‘mli,  efirda  yaxshi,  xloroform  va  spirtda  yomonroq, 
suvda  esa  yomon  eriydi.  Barbituratlar  yuqori  xaroratda  quruq  xaydaladi. 
Olingan sublimat kristallari esa ayrim barbituratlar uchun xarakterli bo‘ladi. 
Bu moddalarni farmakologik tasiri bo‘yicha quyidagi guruhlarga bo‘linadi 
(1-jadval). 
 

 
90 
 
2-jadval 
Barbituratlarning uxlatuvchi ta‘siriga ko‘ra guruhlanishi 
Uzoq ta‘sir etuvchilar 
O‘rtacha ta‘sir 
etuvchilar 
Qisqa ta‘sir 
Etuvchilar 
Barbital 
Barbamil 
Geksenal 
Fenobarbital 
etaminal 
Butobarbital 
 
Barbituratlar  zaharli  bo‘lishiga  qaramasdan  tibbiyotda  ishlatiladi  va 
zaharlanish hollari  ko‘p  uchrab turadi.  Barbituratlarning letal dozasi terapevtik 
dozaga qaraganda 20 baravar ko‘p. Masalan, barbital uchun 6-10 g, fenobarbital 
uchun 4-6 g ga teng. 
3-jadval 
Barbituratlarning terapevtik va eng kam zaharlilik dozalari (mg/%) 
 
 Ba‘zi  barbituratlar  kumulyativ  ta‘sirga  ham  ega.  O‘lim  ro‘y  berganda 
patologik-anatomik  tekshirishlar  barbituratlar  uchun  hech  qanday  xarakterli 
alomatlar  ko‘rsatmaydi.  SHu  sababli  zaharlanganda  biologik  ob‘ektni  sud 

 
91 
 
kimyoviy tahlili qilish nihoyatda katta ahamiyatga ega. Albatta, bunda preparat 
miqdorini aniqlash zarur. 
Barbituratlar bilan zaharlanganda ularning bir qismi jigarda parchalanadi  - 
zararsizlanadi, bir qismi buyraklar orqali peshob bilan tashqariga chiqib ketadi. 
 
 
 
Barbituratlarning  peshob  bilan  ajralishi  ularning  kimyoviy  tuzilishiga 
bevosita  bog‘liq,  masalan  sog‘lom  kishilarda  o‘tkazilgan  tajribalarning 
ko‘rsatishicha  qabul  qilingan  barbitalning  70-80%,  fenobarbitalning  15-20% 
peshob  bilan  chiqariladi.  SHuning  uchun  zaharlanish  ro‘y  berganda,  albatta 
bemor  peshobini  tekshirish    zarur.    Barbituratlarning    ta‘sir    kuchi    ularning 
organizmdagi  barqarorligini  belgilaydi,  ya‘ni  organizmga  uzoq  ta‘sir  etadigan 
barbituratlar jigarda ko‘p parchalanmaydi, aksincha peshob bilan chiqib ketadi, 
qisqa  muddatli  uyqu  keltiradigan  geksenal,  tiopental  kabi  barbituratlar  jigarda 
tez parchalanadi. Ular ichki organlarga deyarli bir xilda tarqaladi. 

 
92 
 
Barbituratlarning  biologik  ob‘ektlar  tarkibida  saqlanish  muddatini  olimlar 
turlicha  (1,5  oydan  14  oygacha)  ko‘rsatadi.  Bu  albatta  barbituratlarning 
kimyoviy tuzilishi bilan bog‘liq.  
Barbituratlar  bilan  zaharlangan  bemor  uzoq  vaqt  uxlaydi,  ba‘zan  1-2 
kungacha  uyg‘onmaydi,  xurrak  otib  nafas  oladi,  qon  bosimi  pasayadi,  oyoq-
qo‘llari soviy boshlaydi, ba‘zan ko‘ngli aynib qusadi, pirovardida nafas va qon 
tomirlar  ishini  boshqaruvchi  markazlarning  falajlanishi  natijasida  o‘lim  sodir 
bo‘ladi. 
4-jadval 

Download 2.85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling