Toshkentkimyo texnologiya


Download 235.06 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/3
Sana11.05.2020
Hajmi235.06 Kb.
#104959
  1   2   3
Bog'liq
gidrotozalash qurilmasidan olingan gazlar aralashmasini metildietanolaminer
ҚАЛБ КЎЗИНГНИ ОЧ..., ҚАЛБ КЎЗИНГНИ ОЧ..., Монодурагай, sql-texnologiyalari fanidan amaliy mashgulotlar boyicha uslubiy korsatma., tasviriy sanat, 11, gggggggg, hozirgi davr geosiyosati va uning asosiy xususiyatlari, hozirgi davr geosiyosati va uning asosiy xususiyatlari, Чертеж1-Model, Fizik kimyo va tahlil usullari, dispersiya, 2-variant AKADEMIK, Samarqand etnomadaniyati

 

 

 



 

2013


 

 

TOSHKENTKIMYO-



TEXNOLOGIYA 

INSTITUTI 

 

YOBKTF  23-09 guruh talabasi  Hamroqulov Hamid



 

 

MALAKAVIY BITIRUV ISHI]



 

Gidrotozalash qurilmasidan olingan gazlar aralashmasini 

metildietanolamineritmasi yordamida tozalash qurilmasini loyihalash 


MUNDARIJA 

 

1.

 



Kirish…………………………………………………………………. 

 

2.

 



Texnik iqtisodiy asoslar………………………………………………. 

 

3.



 

Xomashyo moddalar va tayyor maxsulotlar tavsifi............................ 



 

4.

 



Texnologik jarayon tavsifi…………………………………………….. 

 

5.



 

Asosiy qurilmaning texnologik hisobi………………………………… 

 

6.

 



O’lchash asboblari va avtomatlashtirish……………………………... 

 

 



7.

 

Atrof  muhit-muhofazasi……………………………………………... 



 

8.

 



fuqaro muhofazasi……………………………………………………. 

 

 



9.

 

Mehanat muhofazasi…………………………………………………. 



 

10.


 

 Iqtisodiyot bolimi…………………………………………………… 

       

11.


 

Bitiruv ishining qisqacha mazmuni…………………………………. 

 

12.


 

 Foydalanilgan adabiyotlar…………………………………………… 

 

 

 



 

 


 

 

 



 

 

 



 

 

       Kirish



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

Tabiat O’zbekistondan ne’matlarini 

ayamagan.Zaminimiz boyliklari 

jumladan o’ta muhim ahmiyatga 

ega energiya resurslari-neft, gaz 

kondesati tabiiy gaz mavjuddir. 

 

I.A. Karimov. 

 

Kirish 

       O’zbekiston    xalq    xo’jaligini   yirik   tarmoqlaridan   biri    sanoat   bo’lib 

unda  ish  bilan  band  bo’lgan  aholining 1/8 faoliyat ko’rsatmoqda. Sanoat ko’p 

tarmoqli soha O’zbekistonda uning yuzdan ortiq tarmog’i mavjud. Asosiy 

fondlarning 40%i sanoatda, yalpi ichki mahsulotning 17%i yana sanoatda 

yaratiladi. Mamlakatimiz sanoati korxonalarida elektr energiyasi, gaz, neft, ko’mir, 

benzin, po’lat, avtomobillar, qishloq xo’jaligi mashinalari, elektrodvigatellar, 

akkumulyatorlar, kabellar, ekskavator, yigiruv mashinalari, samalyotlar, mineral 

o’g’it, sun’iy tola, oltingugurt kislotasi, turli qurilish materiallari, gazlamalar, un, 

paxta moyi, guruch, kiyim-kechak va boshqa oziq-ovqat mahsulotlari ishlab 

chiqariladi. Tarmoqlarning sanoatda tutgan o’rni har xil.  

     Sanoat  tarmoqlari  orasida  qishloq  xo’jaligi  mahsulotlarini  qayta  ishlovchi 

va  agrosanoat  majmuiga  xizmat  ko’rsatuvchi  tarmoqlar  tarixan  yetakchi  mavqega 

ega.  Bular  paxta  tozalash,  shoyi  to’qish,  konserva,  yog’-moy  va  boshqa  sanoat 

turlaridir.  Shu  bilan  birga  kimyo  va  neft  kimyosi,  mashinasozlik,  elektronika, 

energetika,  metallurgiya,  yengil  va  qurilish  materiallari  sanoati  jadal  sur’atlarda 

rivojlanmoqda.  Sanoat  taraqqiyotida  yoqilg’i-energetika  majmuasining  o’rni 

alohida. Uning tarkibiga gaz, neft qazish va ularni qayta ishlash, ko’mir qazish va 

elektr quvvati ishlab chiqarish kiradi. 

       Bu majmuaning mamlakat sanoat ishlab chiqarishidagi xissasi 26,8%dan 

iborat.  O’zbekiston  jahondagi  10  ta  yirik  gaz  ishlab  chiqaruvchi  mamlakatlar 

jumlasiga  kiradi.  Respublikada  qudratli  gidroelektr  stantsiyalari  va  issiqlik  elektr 

stantsiyalari mavjud.Metallurgiya majmuasi tarkibiga ma’dan xom ashyosini, qora 

va  rangli  metallarni  qazib  chiqaruvchi,  boyituvchi  va  qayta  ishlab  chiqaruvchi 

korxonalar  kiradi.  Oltin,  kumush,  mis,  qo’rg’oshin,  rux,  volfram,  molibden,  litiy, 

uran,  alyuminiy  xom  ashyosi,  nodir  metallar  va  boshqa    qator  qazilma 

boyliklarning  aniqlangan  zahiralari  ko’p.  O’zbekistonda  oltinning  30  ta  koni 

topilgan.  Qazib  olnadigan  oltinning  umumiy  miqdori  bo’yicha  O’zbekiston  MDH 

mamlakatlari orasida ikkinchi, kumush, mis, qo’rg’oshin, rux va volfram bo’yicha 

uchinchi o’rinni egallaydi. O’zbekiston jahon hamjamiyatida oltin ishlab chiqarish 

miqdori  bo’yicha  sakkizinchi,  uni  aholi  jon  boshiga  ishlab  chiqarish  bo’yicha  esa 

beshinchi  o’rinda  turadi.Kimyo  va  mashinasozlik  majmualari  sanoatning  muhim 

sohalaridir.  Yangi  iqitsodiy  sharoitda  bu  tarmoqlarda  chuqur  tarkibiy  qayta 


qurishlar  amalga  oshirilmoqda.  Ular  mamlakatning  iqtisodiy  mustaqilligini 

mustahkamlashga yo’naltirilgan. 

Ishlab  chiqarilayotgan  iste’mol  mollarining  uchdan  bir  qismi  yengil  sanoat 

korxonalari  tomonidan  amalga  oshirilmoqda.  Bu  erda  an’anaviy  yetakchi  soha 

to’qimachilikdir. 

  

 Gaz  sanoati  Tarmoqning  respublikada  qazib  olinayotgan  yoqilg’i 

balansidagi xissasi 87,2% tashkil etadi. Sanoat usulida qazib chiqarish asosan 50-

60 yillarda boshlandi. Qazib olish sanoati joylashgan asosiy rayonlar- Farg’ona va 

Surxondaryo  viloyatlari,  Buxoro,  Qashqadaryo  hamda  Qoraqalpog’iston 

respublikasidir.  50  yillar  oxirida  Jarqoq-Buxoro-Samarqand-Toshkent  magistral 

gazaprovodi  qurilishi  bilan  respublika  sanoat  markazlari,  shahar  va  qishloqlarni 

gazlashtirish  boshlandi.  1862  yil  Gazli  koni  ishga  tushirildi  va  magistral 

gazoprovodlar  qurilib  O’zbekiston  gazi  Sobiq  ittifoqning  Yevropa  qismi,  Ural, 

Qozog’iston,  Qirg’iziston,  Tojtkiston,  Boltiq  respublikalariga  va  boshqa 

hududlarga  uzluksiz  jo’natib  turildi.  Nihoyatda  qisqa  muddatlarda  Buxoro-Ural, 

O’rta  Osiyo-Markaz,  Buxoro-Toshkent-Frunze-Olmaota  gazoprovodlari  qurib 

foydalanishga  topshirildi.  1970  yilga  kelib  respublika  jami  32  mlrd.m

3

  gaz  qazib 



olindi.Bizda  tabiiy  gaz  murakkab  geologik  qatlamlarda  (3500  m  va  undan 

chuqurda, bosim  600  (atmosferagacha)  joylashgan  bo’lib tarkibida vodorod sulfid 

(6% ga qadar), kordanad kislota kabi agressiv aralashmalar bo’lgan) konlarni ishga 

tushirishda bir qancha ilmiy-texnikaviy muammolarni hal qilishga to’g’ri keladi. 

Respublikamizda  eng  yirik  bo’lgan  Muborak  gazni  qayta  ishlash  zavodining 

birinchi  navbati  1972  yil  ishga  tushirilib,  gazni  aralashmalarda  tozalash 

imkoniyatlari yaratildi. Hozir respublikamizda yiliga Muborak zavodida, Farg’ona 

neftni qayta ishlash zavodida hamda Sho’rtang gaz majmuasida 100 ming tonnaga 

yaqin suyultirilgan gaz ishlab chiqarilmoqda. 

O’zbekiston 

mustaqillikka 

erishgach, 

mamlakatning 

neft 


va 

gaz 


mahsulotlariga  bo’lgan  ehtiyojini  o’z  resurslari  hisobiga  qondirish  asosiy  masala 

bo’lib  qoldi.  1991  yili  O’zbekiston  neft  va  gaz  sanoati  davlat  kontserni  tashkil 

etildi,  keyinroq  1992  y.  Kontsern  negizida  O’zbekiston  neft  va  gaz  sanoati  milliy 

korporatsiyasi ("O’zbekneftgaz") tuzildi.Korporatsiya tarkibida tsirik birlashma va 

boshqarmalar hamda korxonalar faoliyat ko’rsatib kelmoqdalar. Korporatsiya qator 

xorijiy mamlakatlarning eng yirik firmalari bilan xamkorlik qilmoqda. 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

Texnik-

iqtisodiy qism

 

 

I. Texnik iqtisodiy qism  

1.1. Tabiiy gazlarni  qayta ishlashga tayyorlash. 

 

Tabiiy  yoqilg’i  gazlar  metan  qatori  uglevodorotlari  aralashmasini  o’zida 



namoyon  etadi.  Ayrim  konlardan  chiquvchi  gazlarida  nordon  komponentlar 

(vodorod  sulfid,  uglerod  ikki  oksidi,  azot,  kislorod,  kamchil  gazlar  –  geliy  va 

argon) bo’ladi, shuningdek, barcha tabiiy gazlarni doimiy hamrohi suv bug’laridir. 

Tabiiy gaz tarkibiga kiruvchi uglevodorodlarni shartli ravishda uch guruhga 

bo’lish mumkin: 

• 

I  guruhga  metan  va  etan  kiradi,  ular  quruq  gazlar  hisoblanib,  gazlarda 



ularning miqdori normal sharoitda 60 dan 95 % gachabo’ladi. 

• 

II  guruhga  propan,  izobutanva  n–butan  kiradi.  Bu  uglevodorodlar  normal 



sharoitda gaz ko’rinishida, oshirilgan  bosimlarda ular  suyuq holatga  o’tadi. 

• 

III  guruh  izopentan,  n–pentan,  geksan  va  biroz  yuqori  molekulali 



uglevodorodlar  kiradi.  Ular  normal  sharoitda  suyuq  holatda  bo’lib,  benzin 

tarkibiga kiradi. 

Tabiiy      gazning      asosiy      tarkibiy      qismini  (92-99  %)  metan  CH

tashkil 



etadi  va  qolgan  qismini  uglerod  (II)  oksidi,  yonuvchi  vodorod,  azot,  is  gazi,  suv 

buglari, oltingugurtli vodorod, ammiak va boshqalarni  tashkil  qiladi. 

Sun`iy    gazlar    qattiq    va  suyuq  yonilqilarni  qayta  ishlash  jarayonida   

olinadi,  jumladan,  sanoatgazi  (domna,  koks,  yorituvchi,  kanalizatsiya  gazlari), 

generator    gazi    (qattiq  yonilqilarni  gazga  aylantirishda)  va    boshqalar.  Ularning 

tarkibi  va  xossalari,  shu  jumladan,  yonish  issiqligi  keng  ko`lamda  o`zgaradi. 

Odatda,  ular  turli  hiddagi  yonuvchi  va  inert  gazlarning  aralashmasidan  iborat. 

Ularning  tarkibiga  yonuvchigazlar:  metan,  propan,  butan    C

n

H



formulali  boshqa 

uglevodorodlar,  vodorod,  is  gazi  va  shuningdek,  inert  gazlar  va  ifloslantiruvchi 

moddalar  (karbonatangidrid,  azot,  namlik,  smola  holidagi  moddalar,  mexanik 

zarralar, oltingugurtli  birikmalar va boshqalar) kiradi. 

Gazsimon  yonilqilar  siqilgan  va  suyultirilgan  ko`rinishda  ishlatiladi.  Kritik 

harorati  havo  haroratidan  yuqori  bo`lgan  uglevodorodlar  past  bosimda 

gazholatidan  suyuq  holatga  o`tadi.  Bunday  gazlar  –  suyultirilgan  gazlar 

deyiladi.20°Charoratda  propanni  suyuq  holatga  o`tkazish  uchun  0,85MPa,  butan 

uchun 0,2 MPabosim talab  qiladi. 

Siqilgan gazlar kritik harorati  havo haroratidan  past bo`lgan uglevodorodlar 

hisoblanadi.  Siqilgan    gazning    asosiy  tarkibiy  qismi  bo`lgan  metanni  suyuq 

holatga    o`tkazish    uchun  -  82°C  harorat  talab  etiladi.  Atmosfera  bosimida  esa 

metan  -  161°C  haroratda  ham  suyuq  holatga  o`tadi.  -  82°Cqaroratdan  yuqori 

bo`lganda har qanday yuqori bosimda ham metan suyuq holatga o`tmaydi. 

Gazlarni    qayta    ishlashning    mohiyati  shundaki,  ularni  tarkibidan  nordon 

komponentlar  va  namlikni  yo’qotish,  so’ngra  bu  gazlardan  I  va  II  guruh 

uglevodorodlarini ajratishdan  iboratdir.  


Ma`lumkiuglevodorodgazlarikelibchiqishigako’raularniuchguruhgabo’lishmu

mkin: 


1. 

Tabiiy  gazlar,  mustaqil  hosil  bo’lgan  bo’lib  tarkibida  juda  oz  miqdorda 

suyuq  uglevodorod  saqlagan gazlar; 

2. 


Yo’ldosh  gazlar, neft  bilan  birgalikda  chiquvchi  gazlar; 

3. 


Zavod    gazlari,  neftni  qayta  ishlashdagi  destruktiv  jarayonlarda  hosil 

bo’ladigan  gazlar. 

Tabiiy gazlardan sanoat korhonalari va aholi turar joylarida yoqilg’I sifatida 

keng  foydalaniladi,  bundan  tashqari  kimyoviy  mahsulot  ishlab  chiqarishda 

xomashyo  bo’lib  hizmat  qiladi.  Bu  mahsulotlar  asosan  vodorod,  acetilen, 

formaldegid, hloroform va boshqalar. 

Yo’ldosh  gazlar  communal  ehtiyojlar  va  avtotransportlarda  yoqilg’I  uchun 

qo’llaniladi,  shuningdek,  piroliz  jarayonlari  uchun  homashyo  sifatida  ham 

foydalaniladi. 

Neft homashyolarini qayta  ishlashda  har bir destruktiv  jarayonlardan  zavod 

gazlari  hosil  bo’ladi.  Zavod  gazlari  uglevodorod  tarkibiga  ko’ra  bir–biri  dan 

farqlanadi.  Termik  kreking  gazlari  tarkibida  metan  va  boshqa  miqdorda 

to’yinmagan uglevodorodlarga boy bo’ladi. Katalitik kreking gazlarida butanlar va 

butilenlar miqdori ko’pligi bilan harakterlanadi.  

Tabiiy  gazlarni  qazib  chiqarish  va  qayta  ishlash  doimo  gazgidratlari  hosil 

bo’ladi.  Gidrat  hosil  qiluvchi  komponentlar  asosan  tabiiy  gaz  tarkibida  engil 

uglevodorodlar  –  metan,  etan,  propan,  izobutan,  shuningdek,  azot,  uglerod  ikki 

oksidi  va  vodorod  sulfide  hisoblanadi.  Tabiiy  gaz  gidratlari  quyidagi  formulaga 

egadir: 

Gidratlar ko’rishini – oq Kristal moddalar bo’lib, hosil bo’lish sharoitiga ko’ra muz 

yoki zichlashtirilgan qorga o’hshaydi. Uglevodorodli gaz gidratlarida suvli kristall 

panjara  katta  qismi  suyuq  propan  va  izobutan  to’la  bo’ladi,  kichik  qismida  esa 

metan, etan, azot, vodorodsulfid va uglerod ikki oksidi bo’ladi. 

Gaz  gidratlari  hosil  bo’lishi  quvurlar  va  jihozlarda  tiqinlar  hosil  qilishi 

tufayli ko’ndalang kesim yuzasi kichrayishiga olib keladi.  

Neft  va  gaz  sanoati  korxonalarida  gazlarni  quritish  va  ingibirlashni  turli 

sxema va usullaridan foydalaniladi. Gaz gidratlari hosil bo’lishiga qarshi kurashda 

ingibirlash  usuli  (gaz  oqimiga  ingibitor  kiritish)  keng  qo’llaniladi.  Bu  usulning 

mohiyati shundaki, bunda nam gaz oqimiga kiritilgan ingibitor suvda erkin eriydi 

va  natijada  suv  bug’lari  bosimi  hamda  gidratlar  hosil  bo’lish  temperaturasi 

pasaytiriladi. 

Ingibirlash  hisobiga  gidratlar 

hosil 

bo’lish  temperaturasi 



pasaytirilishini Gamershmidt tenglamasi yordamida aniqlash  mumkin: 

∆t = 0,556 K/M · w/100 - w 



Bu  erda:              ∆t-  ma`lum  bosimdagi  gidratlar  hosil  bo’lishni  pasayish 

temperaturasi,  0S;    w-  ingibitor  massa  ulushi,%;  K-o’zgarmas  (methanol  uchun 

K=2335; glikollar uchun K=4000); M- ingibitor molekulyar massasi. 

 

Gidratlar  hosil  bo’lishiga  qarshi  ingibitorlar  sifatida  methanol  va  gazlarni 



quritishda glikollar keng qo’llaniladi. Metanol (CN

3

ON) – metal spirit bo’lib, gaz 



oqimiga kiritilganda suv bug’larini yutadi va ularni past muzlash haroratidagi suvli 

spirt  eritmasiga  o’tkazadi.  Glikollar    ham  suv  bug’Iga  to’yingandan  keyin 

separatorlarda ajratiladi va so’ngra qayta tiklanadi.  

Ingibitorlar  sifatida  kalsiyhlor  (CaCl

2

)  eritmasi  va  litiyhlor  ham  ko’p 



qo’llaniladi.  Gidratlar  hosil  bo’lishini  oldini  olishni  yanada  samarali  usuli  bu 

gazlarni quritishdir, bunda namlik miqdori keskin kamayadi. 

Sanoatda  gaz  va  siqilgan  uglevodorlarning  quritishni  keng  tarqalgan  usullari 

mavjud:  

- suyuq yutuvchilar – glikollar (mono, di, tri etilglikollar)  

-  qattiq  yutuvchilar  –  (aktivlangan  alyuminiy  oksidi,  silica  gel,  boksitlar)  sintetik 

seolitlar va boshqalar. 

      Gaz sanoatida suyuq yutuvchilar yordamida gazlarni kuritish keng 

qo’llaniladi.Gazlarni quritish qurilmada glikollarni qo’llash ikki ko’rinishda 

bo’ladi:  gaz oqimiga glikolni purkash va absorbsion.  

 

Uzluksiz     ishlaydigan    oksidlash     kolonnasini    material   va    issiqlik 



balansinituzib   chiqamiz va  uning    ichki   diametri,  balandligi  va   shu bilan 

birga  havo  sarfini  hisoblaymiz. 

 

Boshlangihg  ma’lumotlar:  xom  ashyo-  36



0

S  haroratdagi  va  985  kg/m

3

 

bosimdagi  Buxoro  Neftni  qayta  ishlash  zavodidgi  gudron;  xom  ashyoning  ishlab 



chiqarish  quvvati  Gk=4176  kg/s,  berilayotgan  bitum  GHD  60/90s  Yumshash 

harorati  48ºSJarayon  sharti:  harorat  t=250ºS,  bosim  R=0,3  MRa,  havoning 

solishtirma sarfi g

havo


-100nm

3

/t, gudronning berish tezligi ω=0,3 s



-1



Hisoblash: Kolonnaning material  balansini    hisoblaymiz.  

Tayyor maxsulotning chiqishi. 3.27 jadval  asosida 96,5 %ni tashkil etadi. 

 

 



G=97.0Gf⁄100=97.0 · 4167/100=4041 kg/s 

 

Umumiy sarf 

G

havo



 =g

havo


GFP

havo


 = 100· 4.167-1.293=417 kg/s 

Azot miqdori 

G

azot



 = 0.77 G 

havo


= 0.77 · 417 = 321 kg/s 

 

Kislorod miqdori 

G

kislorod



= 0.23 G

havo


 = 0.23 · 417 = 96 kg/s 

 

 

 

Oksidlangan gaz tarkibidagi kislorod 

G′

kislorod



 0.05 G

havo


= 0.05 · 417 = 20.85 kg/s 

Kolichestvo yazrasxodovannogo kisloroda 

  G′′

kislorod


 - G

 kislorod

 - G′

 kislorod



 96 – 21 = 75 kg/s 

 

Rasschitыvaem kolichestvo i sostav pobochnыx produktov okisleniya, 

nыxodyaщix na skyaslyaemogo slok kolonы. Prinimaem , chto na obrazovanie 

SO2 rasxodustsya 30% (massa) kisloroda, a na obrazovanie N2O 65%(massa). 



Kolichestvo obrazuyuщegosya SO2. 

 

G SO2 =0.3GO2MSOMO2  = 0.3 · 373 · 44/32 = 154 kg/ch, 



Gde M..) i   / MO2 – molekulyarnыe massы SO2 i O2 soogvetstvenno. 

Hosil boladigansuv miqdori.  

  

            GN2O = 0.65G′′O2MN2O/ MO2  = 0.65 · 373 · 16/16=273 kg/s 



 

Qafurda MN2O –suvning molekulyar massasi. 

SO2 va N2Oni gudronga yutilish miqdori.  

 

G = (GSO2-0.3G′′O2)  + (GN2O-0.65GO2)=(154-0.3 · 373) + (273 – 0.65 · 373) = 



73 kg/s, 

 

Xom ashyodan  0.46% (massa)ni tashkil etadi 

Uglerodli gazlarni miqdori  2%(massa) dan iborat 

 

G  = 2 · 16000/100= 320 kg/s, 



 

Kolonnada haydalgan sutyuq maxsulot xom ashyoga nisbatan 0.54%(massa) yoki 

 

Gj = 0.54· 16000/100=86 kg/s, 



 

Reaksion hajm 

 

Vp= GF/PFV=16000/985·0.3=54.1m3 

 

Kolonnaning diametri 2,5m. Kolonnaning yuzasi  S=πD2/4=3.14· 2.52/4=4.91m2. 



 

Aralashma balandligi  h=54.1/4.91=11.0m 

Jarayonda havoni berish tzligi va sharti.  

 

G



havo

=2069/1.293· 250+273/273·0.1/0.3 · 3600 = 0.28 m3/s 

 


Havoning tezligi  S=0/28/4/91=0/06v/c/ 

 

 

Issiqlikni o’tishi : 

 

1)



 

Xom ashyo  Grts = 16000 · ts, kDj/ch 

Qayerda gudronning olishtirma issiqligi, kDj/(kg · K), 

t—harorat,  ºS. 

 

2)  issiqlik, gudronni oksidlanish   Qr= IGF = 188 x 4167 = 783396 kDj/ch 

qayerda   I—gudronning oksidlanish nergiyasi, kDj/kg 

 

umumiy issiqlik  (9600000+4167st) kDj/ch 



 

 

Issiqlik hisobi: 

 

1)

 

Bitum bilan  Qb = Gbst 15540  x 2.1· 250 = 8158500 kDj/s 



2)

 

Oksidlash gazi bilan  Grts = 2529 · 1.26 · 250 = 796635 kDj/s 



3)

 

Issiqlikni atrof muhitga yoqotilishi  Qrts = aS(ts-to), kDj/ch, -issiqlik koefyitsenti 

koefyitsenti, M2; 

S-issiqlik berish yuzasi, M2; 

tskolonnanng qobigi harorati ,ºS. 

to—atrof-muhit harorati, ºS. 

 

Qoqim = 25 · 115(50-10)=115000 kDj/s. 



 

Umumiy issiqlik sarfi  9070100 kDj/s. Xom ashyoning kolonnaga kirishi 

harorati  

 

t=9070100-3008000/(2/0 · 16000) = 190 ºS. 



 

 

 



 

 



(massa) 

kg/s 

olindi  


gudron  

havo 


 

100 


12.9 

 

4167 



417 

∑ 

 



112.9 

 

4584 



Qabul qilindi 

Bitum 


Azot 

Kislorod 

Uglerod  

Suv 


Uglerod gazi 

Otgon 


 

97.0 


10.0 

0.6 


1.0 

1.7 


2.0 

0.6 


 

 

 



4041 

321 


21 

31 


48.75 

83.34 


22.5 

∑ 

 



112.9 

 

9152.6 



 

 

 



 

Xom-


ashyo,moddalar 

va tayyor 

maxsulot tavsifi 


Xomashyo moddalar va tayyor maxsulot tavsifi. 

Dastlabki xomashyo reagentlar,katalizator yordamida materiallar yarim 

maxsulotlar ishlab chiqarish maxsulotlar tavsifi 

Xomashyo 

materiallar 

maxsulotlarnin

g nomlanishi 

Normativ 

hujjatlarning 

belgilanishi 

Nazorat 

uchun 


zarur 

bolgan 


sifat 

Korsatkich

i nomi 

O’lchov 


birligi 

Normativ 

hujjatlar 

boyicha 


Korsatkich 

qiymati 


Qollanish 

doirasi 


1.Umumiy 

nafta 


KST 

16472899002:

2006 

1.Fraksiya



viy tarkib 

oxiri 


 

180 


 

yuqori 


bolmagan 

Qurilma 


xomashy

 



 

2.Umumiy  

Oltingugur

t massaviy 

ulushi 



meyorlanmayd



 

 



 

3.20 Cda 

zichlik 

Kg/m 


Meyorlanmayd

i aniqlash 

majburiy 

 

2.Gidrotozalan



gan nafta 

KST 


16472899002:

2008 


1.Vodorod

ning 


massaviy 

ulushi 


hajmi 


85 dan kam 

bolmagan 

Naftani 

gidrotoz


alash 

uchun 


 

 

2.vodorod 



sulfidning 

massaviy 

ulushi 

Ppm 


hajm 

1dan kam 

bolmagan 

 

 



 

3.Namlikn

ing 

miqdori 


Ppm 

hajm 


15-25 

 

3.Yoqilgi gazi 



KST 

16472899002:

2006 

1.Tarkibi 



-azot 

-vodorod 

-metan 

-etan 


-propan  

-butan 


-pentan va 

yuqori 


 

0-2 



56,8-85,6 

4,8-18,4 

4.6-16.0 

2.2-4.0 


1,1-1,4 

 

1,2-1,4 



 

 


 

 

 



2.Molekulyar 

vazni 


6,2-12,8 

chegaralarida 

 

 



 

3.Vodorod 

sulfidning 

miqdori 


chegaralarda 

0-00,5 



 

4.Tabiiy 

gaz 

GOST 


5542-79 

H

2



tarkibi 


g/nm 

0.005 dan kop 

bolmagan 

 

 



 

Merkaptanlar 

miqdori 

g/nm 


0,024 dan kop 

bolmagan 

 

 

 



Issiqlik 

yaratish 

qobiliyati 

Kkal/nm


8155 dan kop 

bolmagan 

 

 



 

Tarkibi: 

C



dan kam 



bolmagan 

 

C



dan kam 


bolmagan 

 

C



3

dan kop 


bolmagan 

 

C



4

 dan kop 

bolmagan 

 

C



5

 dan kop 

bolmagan 

 

N



dan kop  

bolmagan 

 

CO



dan kop 


bolmagan 

 

 



%hajmm 

 

 



91,5 

 

 



3,65 

 

 



0,8 

 

 



0,35 

 

 



0,20 

 

 



0,65 

 

 



2,85 

 


6.HR406

Spesifikatsiyag



Ko’ra 


1.Ishlab chiq 

firma 


‘’Axens’

’ 

 



Naftani 

selektivligi 

Gidrotozalas

h uchun 


 

 

2.Tashqi 



ko’rinishi

 

 



 

 

 



 

3.Zarrachala

r diametri 

mm 


1,1-1,3 

 

 



 

4.dm/m


qis 


Qarishidan 

songi zichlik 

-min 

-max 


 

 

 



 

0.65 


0.76 

 

 



 

5.solishtirma 

yuzasi 

Mg/g 


180 

 

 



 

6.yuklash 

miqdori 

M



26 

 

 



 

7.xizmat 

muddati 

yil 


 

 



 

7.Tuproqnin

Spesifikatsi



ya kora 

1.tipi 


 

 

 



Inert 

shariklari 

 

 

2.Yuklash 



Miqdori 

6mnli shariklari 

20 mmli shariklari 

 

 



 

M



 

M



 

 

 



0.5 

 

1.1 



 

Dimetildisul

fi 

DMDS 


Spesifikatsi

ya kora 


1.rangi 

och 


sariq 

Katalizato

ri 

Sulfidlash 



uchun 

 

 



2.namunaviy tozaligi 

98dan 



kam 

bolmagan 

98,5 dsan 

kop 


mbolmaga

 



 

 

3.Metilmerkaptanlarni



ng 

miqdori 


1dan kop 

bolmagan 

 

 



 

4.suv 


0.06dan 


kop 

bolmagan 

 

 

 



5.Molekulyar 

94.2 



 

 

 



6.Oltingugurt 

vaz


68.1 


 

Suvda erimaydi. 

 

 

 



 

 

 



 

Asosiy 


qurilmaning 

Texnologik 

Hisobi 

 

 



Download 235.06 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2022
ma'muriyatiga murojaat qiling