Urganch davlat universiteti kimyo texnika fakulteti


Download 0.72 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/8
Sana03.09.2017
Hajmi0.72 Mb.
1   2   3   4   5   6   7   8

bayoni keltirilgan: 

           Tajriba  stolida  lozim  bo’lgan  ashyolar:  (oq  yoki  samo  rang)  probirka,  suvli 

yuvish  moslamasi,  spirtovka  yoki  gaz,  gugurt,  filtr  qog’oz,  sochiq,  pichoq,  shisha 

trubkalar.  Tajribani  boshlashdan  oldin,  men  bir  necha  marotaba  stolda  hamma 

vositalarni  ratsianal  qo’yilishi,  priborlarni  to’plash  ketma  ketligini  aniqladim.  Shu 

bilan birga estetik jihatlarga ham e’tiborli berdim. 

           Agar sintez amalga oshmasa, uni takrorladim. Agar materiallar yetarli bo’lsa 

va  amalga  oshoshmaslik  asboblari  ma’lum  bo’lsa  tajribani  darhol  takrorlash  kerak. 

Agar  sabablar  ma’lum  bo’lmasa  yoki  tushunarsiz  bo’lsa,  sintezni  tekshiruvlardan 

keyin,  so’nglik  bilan  o’tkazdim.  Men  o’zimning  va  atrofdagilarning  havfsizligini 

taminladim. 2014 –yil  dekabr oyidan 2015 yil 10-may oyigacha “Xorezim antikorr 

invest”  korxonasining  ilmiy  ishlab  chiqarish  laboratoriyasida  Gossipol  smolasi 

asosida  turli  muxitda  ishlovchi  korxonalar  uchun  kimyoviy  barqaror  rangli  

bo’yoqlar  olish  borasida tadqiqotlar olib borish uchun moslama o’rnatdim.   


44 

 

Laborotoriya uskunaning sxemasi quyidagi  1-rasmda



 

keltirilgan: 

 

 

1-Rasm. Rangli zangga qarshi buyoqlar olishning laboratoriya uskunasi. 



1- uch bo‘g‘inli kolba; 2- shtativ; 3-termometr; 4- elektromotor;    

5- 


 propeller aralashtirgich

;

  6- yuklov og‘zi



;

      7- spirtli lampa yoki elektr 

 qizdirgich 

 

 



Pasti  tekiz,  uchbo’yinli  kolba-  reaktorga  fosfor  kislota    qo’yiladi  (  hajmi 

1000ml(1)),  u  shtativga  mahkamlangan  (2),  unda  suv  bilan  1,0:0,34  nisbatida 

aralashtiriladi.  U  reaktorga  uchinchi  og’zidan  (6)  qo’yiladi.  Fosfor  kislotasini  suv 

bilan  aralashtirish  propeller  aralashtiruvchi  (5)  vositasida  intensive  aralashtiriladi 

uning elektramotori bor(4).  Olingan eritmaga  furfural spirit qoshiladi 22%li  fosfor 

kislotasi va furfural spirit nisbati 1,0:(0,02 – 0,6). 

        Tayyor eritma fizik kimyoviy analizga yuboriladi. 

Sintez  mazmuni:    gossipol  smolasi,  so’ndirilmagan    oxak-  CaO, 

karboksimetilselluloza,  geksametilentetramin  (GMTA),  rang  beruvchi  pigmentlar  

va erituvchi NEFRAS.   

 

4.2.2. Gossipol smolasini suvsizlantirish jarayoni 



 

Gossypol smolasidan foydalanishda asosiy kamchiliklaridan biri uni tarkibida 

namlik mavjudligi. 

          Urganch  yog’-moy  korxonasi  tarkibida  xosil  bo’ladigan  gossypol  smolasida 



45 

 

10-15%  ba’zan  20%  gacha  namlik  bo’ladi.  OCT  18-114  tarmoq  standartiga  asosan 



gossypol  smolasida  namlik  4%  dan  oshmasligi  kerak.  Gossypol  smolasini  quvrlar 

orqali  tashilishini  osonlashtirish  maqsadida  o’tkir  bug’  ishlatiladi.  Ushbu  bug’ni 

kondensatsiyalashishi  hisobiga  gossypol  smolasi  tarkibidagi  namlik  oshib  ketadi. 

Gossypol  smolasini  qayta  ishlatishda  gossypol  smolasini  suvsizlantirish  talab 

qilinadi.  Bu  jarayon  ko’p  mehnat  va  vaqt  talab  qiladi.  Suvsizlantirish  jarayoni 

spesifik  holatlarni  o’rganish  maqsadida  biz  uni  suvsizlantirishni  ilmiy 

tadqiqotimizda ko’rib chiqdik. 

        Adabiyotlar  tahliliga  ko’ra  [9,10]

 

gossypol  smolasini  tarkibini  yetarlicha 



o’rganilgan.  Bunga  ko’ra  gossypol  smolasida  12%  azot  saqlovchi  moddalar,  36% 

gossypol  smolasi  o’zgarish  mahsulotlari  va  qolgan  qismi  yog’  va  oksi  yog’ 

kislotalaridan  iborat.  Ilmiy  tadqiqotlarda  ishlatilgan  yog’-moy  korxonasi  gossypol 

xona  xaroratida  vaqtni  qayt  qilgan  holatda  tadqiqot  ishlarini  olib  bordik.  Gossypol 

smolasini suvsizlantirish jarayoni 200 gr miqdorda namuna olinib qum hammomida 

o’tkaziladi. 

Urganch 

yog’-moy 

gossypol 

smolasini 

namunasi 

A-tarkib, 

kattaqo’rg’on  yog’-moy  korxonasi  B-tarkib  va  yangiyo’l  yog’-moy  kombinati 

tarkibi V-tarkib. 

       Tadqiqotlarda har 10 daqiqadan haroratni o’zgarishi qayd qilib boriladi. Bunda 

A  tarkibni  harorati  20  daqiqa  o’tgandan  keyin  50°C  ni  tashkil  qiladi.  A  tarkibni 

suvsizlantirish  jarayoni  jadvalda  keltirilgan  va  haroratni  gossypol  smolasini 

suvsizlantirish  vaqtini  namlik  yo’qotishga  bog’liqligi  rasmda  keltirilgan.  Bunga 

dastlabki  xona  haroratidan  50°C  gacha  massada  kamayish  kuzatiladi.  Har  10°C  

harorat  oshganda  tarkibni  og’irligi  o’lchab  turiladi.  Urganch  yog’-moy  kombinati 

gossipol  smolasini  suvsizlantirish  jarayonining  o’rganish  natijalari  quyida 

keltirilgan. 

 

 

 



 

 


46 

 

Jadval 4. 



Urganch yog’-moy kombinat gossipol smolasini suvsizlantirishni  

o’rganish natijalari  

 

№ 

Harorat (



o

C) 


Yo’qotishlar 

(%) 


Kuzatishlar natijasi 

50 



0,9 

Suv bug’larini kuchsiz chiqishi 

60 


1,3 

Suv bug’larini boshlang’ich chiqishi 

70 


2,3 

Suv bug’larini chiqishi 

80 


3,7 

Suv bug’larini chiqishi 

90 


9,6 

Suv bug’larini chiqishi 

100 


13,5 

Past qaynash 

110 


15,4 

Qaynash 


120 


16,3 

Bir maromda qaynash 

130 


17 

Kuchli qaynash 

10 

140 


17 

Kuchli qaynash 

 

 

 



            2- Rasm .    Turli yog’-moy kombinatlari gudronining suvsizlanish   

                                jarayoniga xaroratning ta’siri 

                                 

                                 I-  Kattaqo’rg’on yog’-moy kombinati gudroni 

                                II-  Urganch yog’-moy kombinati gudroni 

                                III- Yangiyo’l yog’-moy kombinati gudroni 

 

 


47 

 

dagi massa kamayishi 1,3% ni tashkil  



qiladi.  

         1  soat  o’tgandan  keyin  tarkibni  harorati  100°C  gacha  bunda  massa  13,5% 

tashkil qiladi, suvsizlantirish jarayoni 180 minut davom qiladi. Bunda harorat 140°C 

gacha  ko’tariladi,  massa  kamayish  17%  ni  tashkil  qiladi.  Tadqiqotlarni  huddi 

shunday  tartibda  B,V  tarkiblar  bilan  ham  suvsizlantirish  jarayoni  o’rganildi.  Bu 

tadqiqot  natijalari    Kattaqo’rg’on  yog’-moy  kombinati  gossipol  smolasini 

suvsizlantirish jarayonlari 6-7  jadvallar  va 1- rasmda (I,III ko’rinishlari) keltirilgan. 

Jadval 5. 

Kattaqo’rg’on yog’-moy kombinati gossipol smolasini suvsizlantirishni 

o’rganish natijalari  

№ 

Xarorat (



o

C) 


Yo’qotishlar 

(%) 


Kuzatishlar natijasi 

50 



0,1 

Suv bug’larini kuchsiz chiqishi 

60 


1,4 

Suv bug’larini boshlang’ich chiqishi 

70 


2,5 

Suv bug’larini chiqishi 

80 


Suv bug’larini chiqishi 

90 


10 

Suv bug’larini chiqishi 

100 


14 

Past qaynash 

110 


16 

Qaynash 


120 


17 

Bir maromda qaynash 

130 


18 

Kuchli qaynash 

10 

140 


18 

Kuchli qaynash 

 

 

Jadval 6. 



Yangi yo’l yog’-moy kombinati gossipol smolasini suvsizlantirish jarayonini 

o’rganish natijalari  

№ 

Xarorat (



o

C) 


Yo’qotishlar, 

(%) 


Kuzatishlar natijasi 

50 



1,2 

Suv bug’larini kuchsiz chiqishi 

60 


Suv bug’larini boshlang’ich chiqishi 

70 


Suv bug’larini chiqishi 

80 


Suv bug’larini chiqishi 

90 


Suv bug’larini chiqishi 

100 


13 

Past qaynash 

110 


16,8 

Qaynash 


120 


19 

Bir maromda qaynash 

130 


20 

Kuchli qaynash 

10 

140 


20 

Kuchli qaynash 



48 

 

Shunday  qilib  Gossipol  smolasini  suvsizlantirish  jarayonini  25°c  dan  160°C  gacha 



intervalda  o’rganiladi  va  bunga  asosan  smola  tarkibida  20%    gacha  bog’lanmagan 

suv bo’lishi kuzatiladi. Suvsizlantirish jarayoni 150 daqiqa davom qilishi aniqlandi.  

 

Sintez jarayonining asosiy bosqichlari: 



№ 1-bosqich  

 Reaktor-  kolba  ichiga  gossipol  smolasi  suvsizlantirib  bo’lgandan  keyin 

53,5%  gossypol  smolasiga  2-7%gacha  oxak  qo’shib  ko’rdim.  Bunda  2-3%  oxak  

qo’shganda ozgarish kam bo’lib, quyuqlashmay suyuqlanib turdi. Reaksiya borishi 

ham  qiyinlashdi.      4,5%  oxak  qo’shganda  reaksiya  juda  yaxshi  sodir  bo’ldi 

cho’kma  ham  tushmadi  va  quyuqligi  ham,  tez  qotib  qolmadi.  5%  oxak  qo’shib 

ham  tajriba  o’tirdim  bunda  salgina  chokma  tushdi  va  ko’pikli  xavo  pufakchalari 

paydo  bo’ldi sal yaxshiroq  bo’ldi. 6-7% oxak qo’shganimda reaksiya tugamasdan 

tez  qotib  qoldi  va  cho’kma  tushdi.  Uni  yaltiroqligi  ham  yo’qolob  qoldi.    Men 

tajribadan  ko’rib  eng  ma’qul  bo’lgan  4,5%  oxak  qo’shib  olishni  talabga  javob 

beradigan darajada deb shunda to’xtaldim va menga kerakli mahsulot uchun 4,5% 

oxak  qo’shish  tajribam  uchun  yaxshi  natijadir.    Oxak  qo’shish  jarayonidan  oldin 

gossipol  smolasini  suvsizlantirib  olganimni  yuqoridagi  jadval  orqali  ko’rsatib 

beraman.  Shundan  so’ng    4,5%  oxakni  juda  maydalab  kukun  holida  sekin-sekin 

sepalab  suvsizlantirilgan  gossipol  smolasiga  qo’shib  boshladim,  qo’shish 

jarayonida  tinmay  aralashtirib  turish  kerak  to’xtamasdan  va  oxakni  qo’shish 

davomida  ko’pirib  toshib  ketmasligi  uchun  olovni  sal  pasaytirib  va  aralashtirib 

turiladi  reaksiya  tugashga  yaqinlashganda  aralashtirishni  to’xtatsa  ham  bo’ladi. 

Reaksiya  tugagandan  so’ng  tiniqlashadi  va  cho’kma  tushmasligi  kerak.  Shu  bilan 

oxakni qo’shish jarayoni tugaydi. Bunda sal xarorat tushgandan song ustiga chiqib 

qolgan  havo  pufakchalarini,    ko’pikni  olib  tashladim  chunki  mahsulot  chiqishida 

sifatini qochirib tiniqligini kamaytirishi mumkin. 



49 

 

 



3-Rasm.   Turli yog’-moy kombinatlari gudronining CaO ta’siridagi qotish 

vaqtlari 

 

Jadval  7. 



Gudronining qotish vaqtiga CaO ta’sirini o’rganish natijalari 

Qotish muddati, soat 

CaO 

miqdori, 



Kattaqo’rg’on yog’-

moy kombinati 

Urganch yog’-moy 

kombinati 

Yangiyo’l yog’-moy 

kombinati 

 







 

24 



15,8 

11 


7,30 


4,30 

2,20 



 

19,50 



13,10 

10,50 


9,10 

7,50 


6,10 

5,40 


 



16,0 

13,30 


11.10 

10 


8,10 

 



50 

 

 2-bosqich 



Karboksimetilsellulozani qo’shishda ham o’ziga yarasha qiyinchilik tug’dirdi.  

Bunda  quyidagi  jarayon  sodir  bo’ldi.  Xarorat  180

o

C-190


o

C  ga  ko’tarilganda  sekin-

sekin 

solib 


bordim 

bunda 


har 

xil 


o’lchamlarda 

qo’shib 


ko’rdim, 

karboksimetilselluloza  0,5%  dan  3%gacha  qo’shdim,    juda  maydalab  va  quritilgan 

holda 

sekin-sekin 



sepib 

qo’shamiz. 

0,5% 

juda 


kamlik 

qildi 


unda 

 

4-Rasm.      Turli  yog’-moy  kombinatlari  gudronining  karboksimetilselluloza 



ta’siridagi adgeziyasi 

 

xech  qanday  o’zgarish  bo’lmadi.  1%  qo’shganda  ham  undagi  o’zgarish  sezilmadi 



salgina  qotishi  bilan  uni  yopishqoqligi  oshganday  bo’ldi  lekin  menga  kerakli 

mahsulot  talabiga  javob  bermadi.  1,5%  qo’shdim  bunda  cho’kma  hosil  bo’lmadi 

o’zgarish  yaxshi  bo’ldi  va  bo’yoq  uchun  yopishqoqligini  oshirdi  unda  yaltiroqligi 


51 

 

ham  kamaymadi  yo  suyuqlanub  ham  ketmadi.  2-3%  da  esa  reaksiya  tugagach 



cho’kma paydo bo’ldi va juda tez quyilb qolib yopishib qotib qoldi. Bundan ma’lum 

bo’ldiki  menga  ma’qul  variant  deb  1,5%  qo’shishni  o’zmga  ma’qul  deb  oldim.  Bu 

bo’yoq uchun yaxshi va sifatli darajasini o’zida saqlash uchun yordam beradi.  

 

 



Jadval  8. 

Turli yog’-moy kombinatlari gudronining karboksimetilselluloza ta’siridagi 

adgeziyasi ko’rsatgichlari 

Adgeziya 

Karboksi 

metilselluloza 

Urganch yog’-

moy kombinati 

Kattaqo’rg’on 

yog’-moy 

kombinati 

Yangiyo’l 

yog’-moy 

kombinati 

 

0,5 


1,0 

1,5 


2,0 

2,5 


3,0 

3,5 


4,0 

4,5 


5,0 

 



80 


90 

9,8 


100 

100 


100 

100 


100 

 



40 

70 


80 

80,9 


90 

90,5 


90,5 

100 


100 

 



20 

55 


70,5 

80,3 


80,9 

80,9 


90 

100 


100 

 

 № 3-bosqich 



140

o

C  gacha  xaroratni  tushirib    0,5%  dan  2%  gacha    geksametilentetramin 



(GMTA)ni  ham  qo’shib  ko’rdim.  Bunda  0,5%  da  yaxshi  natija  berdi  cho’kmasiz, 

reaksiya  yaxshi  bordi.  Lekin  boshqa  foizlarda  undan  yaxshi  natijalarga  erishish 

mumkindir  deb  o’yladim.  Bunda  1%  qo’shganimda  sal  o’zgarish  bo’lib  yoqimsiz 

ko’rinib sal cho’kma tushganday bo’ldi bunda bu foizda olganim  menga yoqmadi 



52 

 

va  2%  da  qo’shib  ko’rdim    bunda  ham  natija  yaxshilanmadi  va  yanada  ko’proq 



cho’kma  berib  umuman  boshqacha  tusga  aylandi.  Aralashtirish  jarayonida  ham 

xarorat  pasayib  tezda  suyuqlanib  qoldi.  Bundan  ma’lum  bo’ladiki  menga  ma’qul 

ko’rsatgich  0,5%  qo’shilgani  talabga  javob  beradigan  darajada.  GMTA  asosan 

bo’yoqning korroziyaga chidamlilik darajasini oshirib beradi.  

 

 

 



 

5-Rasm. GMTAning 3 %li NaCl eritmasiga nisbatan ta’sirining   

                kamayishi 

 

 



 

 

 



 

53 

 

    Jadval  9. 



GMTAning 3 %li NaCl eritmasiga nisbatan ta’sirining kamayishi 

3 %li NaCl eritmasi ta’sirining kamayishi 

 

GMTA, % 


Urganch yog’-moy 

kombinati 

kombinati 

Kattaqo’rg’on 

yog’-moy 

Yangiyo’l yog’-moy 

kombinati 

 

0,5 



0,1 

0,15 


0,20 

0,25 


0,30 

0,35 


0,40 

0,45 


 

90 


85 

80 


75 

70 


65 

55 


40 

15 


 

82 


78 

72 


70 

65 


55 

45 


30 

 



78 

72 


68 

62 


55 

45 


30 

10 


 

 



№ 4-bosqich 

Uchinchi  bosqichdan  keyin  xaroratni  yana  pasaytirib  (80

o

C-70


o

C)  erituvchi 

NEFRAS  oz-ozdan  solib  tez-tez  aralshtiramiz,  ehtiyot  bo’lib  aralshtirib  chunki 

erituvchimiz  yonish  xususiyatiga  ega,  boshlab  tez  birdaniga  solganda  tayyor 

bo’layotgan  bo’yoqimiz  tezda  qotib  qoldi  va  uni  aralashtirib  bo’lmay  tashlashga 

ham  to’g’ri  keldi  xattoki  yonib  ketish  ehtimoli  ham  bo’ladi  juda  ehtiyotkorlikda 

ishladim.  Erituvchini  juda  sekin  ham  solish  yaramaydi  unda  aralashmay  bir  joyda 

o’ralib  erituvchimiz  esa  uchib  qolgan  vaqtlar  ham  bo’ldi.  Shuning  uchun  meyorda 

aralashtirib  70-80°C  da  erituvchini  solib  aralashtirib  boshladim,  erituvchini 

bo’yoqning  tayyor  bo’layotganligini  ham  hisobga  olib  30-40%  da  qo’shdim.    Bu 

jarayondan  so’ng  rang  beruvchi  pigmentlardan  kerakli  rang  hosil  qilib  qo’shib  10-

20%  da  pigmentlar  tayyorlanadi,  qora  rangni  oldin  tayyorlab  so’ng  unga  har  xil 

rangdagi  pigmentlardan  rang  yaratib,  yaxshilab    aralashtirdim  va  turli  muhitda 


54 

 

ishlovchi  korxonalar  uchun  himoyalovchi  rangli  bo’yoq  oldim  bunda  eng  ma’qul 



foiz 10% da yaxshi natija berdi. 

 

№ 5-bosqich 



Mahsulot olinishi. Tayyor mahsulotni kerakli idishlarga quyib joylaymiz. Idishlarga 

qadoqlashda salgina suyuqroq holda joylasak yanada yaxshiroq bo’ladi. Chunki agar 

bo’yoqlarimiz  sal  ko’proq  vaqt  turib  qolsa  ham  quyilib  qolmay  mayor  darajasida 

saqlanib  turadi.  Qadoqlash  vaqtida  juda  ozadalikka  e’tibor  qaratish  lozim. 

Bo’yoqlarimizni  saqlash  joyi  juda  issiq  ham  bo’lmasligi  kerak,  unda  erituvchi 

bo’lganligi  uchun  u  yonish  hususiyatiga  ega  ehtiyotkorlik  bilan  salqin  joyda 

saqlanishi zarur. 

  

4.2.3. Ishchi parametrlarning normasi 



    Antikorrozion bo’yoqlarning sintez rejimi normalari: 

1.  Gossypol smolasi 53,5%; 

2.  So’ndirilgan oxak (CaO) 4,5%;  

3.  Karboksimetilselluloza 1,5% 180-190°C; 

4.  Geksametilentetramin (GMTA) 0,5% solish xarorati 130-140°C; 

5.  Erituvchi NEFRAS 30%; 

6.  Yuqoridagini aralashtirish vaqti 10-15min; 

7.  Oxakni solish vaqti 5-15min, 220°C;  

8.  Xar rang uchun pigment 5-10 daqiqa, sovuq xolda ham qo’shiladi; 

9.  GMTA ning kolbaga qo’yilish vaqti 5-10min 

10.  Oxakni reaksiya davom etishi reactor ichida 15-20 min; 

11.  Erituvchini aralashtirish vaqti 15-20 daqiqa davom qiladi; 

12.  Pigmentlarni qo’shish jarayoni (10-20%) 10-20 daqiqa. 

 

 



 

 

 



55 

 

4.3. Turli muxitda ishlovchi korxonalar uchun kimyoviy barqaror rangli 



bo’yoqlar  olishning laboratoriya texnologik reglamenti 

 

 



Bugun  nafaqat  kopralaqtam,  balki  butun  jahon  iqtisodiyoti  metal 

korroziyasidan haddan tashqari katta zarar ko’ryapti. Bundan kelib chiqadi, bizning 

izlanishlarimizga talab nafaqat ichki bozorda balki tashqi bozorda ham katta boladi. 

Xozirgi  vaqtda  mamlaktimiz  korxonalarining  antikorroziyon  materiallariga 

bo’lgan  ehtiyojlari  import  hisobiga  ishladi.  Import  materiallarini  o’rnini  bosuvchi 

olmiy  asoslarini  yaratish  mamlakatimiz  korxonalari  uchun  dolzarb  savol  bo’lib, 

uning  tabiiy  xom  ashyolarini  va  valyuta  resurslarini  tejashga  yordam  qiladi. 

Yuqorida  aytilganlardan  kelib  chiqib,  bu  laboratoriya  reglamentining  maqsadi  turli 

muhitda ishlovchi korxonalar uchun rangli bo’yoqlar olish  (gossypol smolasi, oxak, 

erituvchi  (NEFRAS),  korboksimetil-selluloza,  GMTA,  mahalliy  resurslar,  sanoat 

chiqqindilari asosida) texnologiyalalarini yangi turlarini ishlab chiqarishdan iborat. 

         Turli  muhitda ishlovchi korxonalar uchun rangli bo’yoqlar olishda yuqoridagi 

yurli  qo’shimchalardan  iborat.  Bu  vosita  zanglagan  metallarning  yuzasida  paydo 

bo’ladigan  qoldiqlar  va  turli  korroziya  mahsulotlaridan  kimyoviy  tozalash  va 

himoya qilish uchun mo’ljallangan. 

        Lekin  korroziyadan  himoyalovchi  bo’yoqlar  va  antikorrozion  qoplamalarni 

sintez  qilish  uchun  kimyoviy  izlanishlarni  bajarish  va  tayyorlash  uchun  ularni 

mazmunini,  kimyoviy  reaksiyalar  ko’chishining  asosiy  xususiyatlarini  bilish  lozim 

va  kimyoviy  experimentni  texnikasi  boyicha    yetarlicha  bilmlar  va  tajribaga  ega 

bo’lish kerak. 

        Ushbu laborotoriya reglament uning uchun belgilangan jarayonlarni o’z ichiga 

olgan.  Reglament  mahsulot  ishlab  chiqrishning  optimal  metodlarini  belgilaydi. 

Loborotoriya  sharoitlarida  stabil  chiqishlar  bilan  texnologik  jarayonlarini  qayta 

ishlanish shartlarini, texnik xavfsizlikni va boshqalarni ta’minlaydi. 

 

 

 



56 

 

4.4. Xom ashyo xarakterisikasi 



  Bu  ishning   nazariy  va amaliy  izlanishlar olib borishda asosiy ob’ekt bo’lib 

hizmat  qilgan:      oxak,  urotropin  (GMTA),  karboksimetilselluloza,  erituvchi 

(NEFRAS) va gossypol smolasi – yog’-moy sanoatini chiqqindilari.  

  Bu  ob’yektlarni  fizik  kimyoviy  xarakteristikalari,  tarkibi  quyidagilardan 

iborat:  

 

Geksametilentetraamin (GMTA)  fizik kimyoviy va kimyoviy 



xarakteristikasi 

 

Geksametilentetraaminning hamma xarakter xususiyatlariga ega, sonsiz tuzlar 



paydo  bo’lishida,  qo’shimcha  qo’shiluvchi  mahsulotlar,  uglerod  va  azot  bir-biriga 

barobar(teng)  turli  komplexslarni  tashkil  qiladi.  Bundan  chiqdi  GMTA  ni  asosiy 

amin deb bilishimiz  lozim.  Sof GMTA o’zi bilan rangsiz,  hidsiz, sal shirali ta’mga 



Download 0.72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling