#Уткир тумовнинг боскичлари +Курук, сероз, йирингли


Download 142.62 Kb.
Sana18.06.2023
Hajmi142.62 Kb.
#1580396
Bog'liq
ЛОР якуний тест


#Уткир тумовнинг боскичлари
+Курук, сероз, йирингли
-Курук, катарал
-Бошлангич, сунгги
-Геморрагик, постгеморрагик
-Бошлангич,терминал

#Болаларда уткир тумовнинг ривожланиш хусусиятлари


+Уткир фарингитнинг кушилиши
-Факат бурун шиллигининг яллигланиши
-Сурункали кечиши
-Отитнинг кушилиши
-Тез ривожланиши

#Инфекцион тумовнинг кайси тури бошка каслликнинг продромал даври хисобланади.


+Кизамикли тумов
-Аллергик тумов
-Вазомотор тумов
-Уткир тумов
-Тугри жавоб йук

#Сурункали тумов формалари.


+Катарал, гипертрофик, атрофик
-Компенсация, декомпенсация
-Сероз, геморрагик, йирингли
-Гипертрофик, атрофик
-Катарал, геморрагик

#Бурун касалликларидан кайси бири шиллик кават билан богланган парда(спайка) хосил булиши билан характерланади.


+Дифтерия
-Озена
-Вазомотор тумов
-Катарал тумов
-Хеч кайси бири

#Бурунни кайси кон томирлари кон билан таъминлайди.


+A.facialis. a.oftalmicus
-A.parietalis. a.facialis
-A. mandibularis
-A. facialis. A. nasalis
-A. opticus

#Бурун мускулларини кайси нерв иннервация килади.


+N. facialis тармоклари
-N. opticus
-N. infraorbitalis тармоклари
-N. vestibulacochlearis
-N. trigeminus тармоклари

#Бурун бурун-халкум бушлигига нима оркали очилади.


+Хоана
-Бурун тешиги
-Бушликлар
-Тешиклар
-Евстахиев найи

#Бурун бушлиги тубида жойлашган.


+Canalis incisirus
-Canalis nasopharyngus
-Canalis nasolacrimalis
-Canalis nasolabialis
-Canalis nasooftalmicus

#Буруннинг олдинги кисмидан лимфа каерга куйилади.


+Жагости безларига
-Жаг усти безларига
-Кулок атрофи безларига
-Жаг орти безларига
-Буйин олди безларига

#Неча жуфт бурун ендош бушликлари бор.


+4
-3
-9
-6
-Тугри жавоб йук

#Куйидаги бушликларидан кайси бири олдинги бурун ендош бушликларига киради.


+Жагусти, пешона, катаксимон суякнинг олдинги ва урта хужайралари
-понасимон, катаксимон суякнинг орка хужайралари
-Жагусти, катаксимон суякнинг олдинги ва урта хужайралари, понасимон
-катаксимон суякнинг хужайралари, понасимон
-катаксимон суякнинг олдинги хужайралари, пешона

#Жагусти бушлиги проекциясининг ташки чегараси.


+Fossa canina
-N. trigeminus I тармоги чикиш жойи
-Sulcus canina
-Pr. mastoideus
-Юкори думбок

#Юкори бурун йулига кайси бушликлар очилади.


+катаксимон суякнинг олдинги ва урта хужайралари, понасимон бушлик
-гаймор, canalis canina
-очилмайди
-пешона
-canalis canina, пешона

#Янги тугилган чакалокларла 2 та бушлик булади.


+Жагусти ва катаксимон
-гаймор, canalis canina
-пешона, катаксимон
-кулок олди ва кулок орка
-тугри жавоб йук

#Ханжарсимон бушликнинг латерал деворини кандай анатомик хосилалар ташкил этади.


+caroticus interna, пищеристый синус, 3,4,5,6 БМН
-caroticus externa. 1,2,3,6 БМН
-vertebralis, 5,6,2,4 БМН
-facialis . 4.5.6.2 БМН
-Тугри жавоб йук

#Пешона бушлиги суягу некрозини билдирувчи белги.


+Орбитанинг юкори ички бурчагида еки юкори венада абсцесс хосил булиши
-Орбитанинг пастки ички бурчагида еки юкори артерияда абсцесс хосил булиши
-Орбитанинг юкори ташки бурчагида еки пастки венада абсцесс хосил булиши
-Орбитанинг юкори ташки бурчагида
-Тугри жавоб йук

#Уткир фронтит диагностикаси учун керак:


+Рентген
-КТ
-ЭЭГ
-ЭКГ
-Биопсия
#Жаррохлик давога курсатмалар.
+Хамма жавоб тугри
-Узок кечиши
-Интракраниал асоратлар
-Умумий асоратлар
-Интраорбитал асоратлар
#Нотугри жавобни топинг
-Уткир тумовни сурункали тумовга утишига сабаб омиллар.
+Бурун шиллик каватининг шишиши, бурун йулларининг торайиши
-Урта чиганокнинг гипертрофияси
-Бурун тусигиниг кийшайиши
-Полип
Организм реактивлигининг пасайиши

#Риноскопияда ажраладиган суюклик.


+ВСД
-Шилликсимон
-Йирингли
-шиллик-йирингли
-Сероз

#Сурункали фронтитда консерватив даволашнинг асосий йуналишлари.


+бушликдан секрет чикишини таъминлаш
-Диета
-Томир кенгайтирувчи воситалар
-зарарли омилларни тухтатиш
-бушлик пункцияси

#Озена (сассик тумов)нинг диагностик критериялари.


+ярачалар хосил булиши ва сассик хид
-В. Гидрория
-Пароксизмал акса уриш
-эшитишнинг пасайиши
-НПО

#Вазомотор ринит учун характерли:


+Пароксизмал акса уриш
-сассик хид
-НПО
-ярача хосил булиши
-бурун куриши

#Кон кетишида кулланиладиган кушимча методлар.


+коагулограмма ва тромбоэластограмма
-Гемоглабин
-Гематокрит
-протромбин
-кон кетадиган манбани аниклаш

#Буруннинг кайси кисмидан куп кон кетади.


+Киссельбах зонаси
-Розниоллер зонаси
-Бурун артерияси области
-НПО
-тугри жавоб йук

#думалок ет таналар кандай олинади.


+илмок билан
-Пинцет билан
-Бармок Билан
-Кельен ойначаси Билан
-Желе щприци

#Купинча кандай касалликлардан сунг катаксимон лабиринт яллигланиши кузатилади.


+уткир тумов, грипп
-Ангина
-Хламидоз
-кизамик, скарлатина
-герпес, ЦМВ.

#Сурункали этмоидитда буруннинг кайси кисмлари зарарланади.


+урта
-Олдинги
-Бурун халкум
-орка
-диффуз

#Полиплар кандай эпителий билан копланган.


+цилиндрик хилпилловчи
-Ясси цилиндрик
-Мугузланувчи
-куп каватли
-ясси

#Купинча аллергик синуситлар булади.


+жагусти ва катаксимон лабиринт
-Пешона
-Пешона ва понасимон
-тугри жавоб йук
-бурун ени

#Аллергик синуситларда риноскопик хусусиятлари.


+ок доглар(капиллярлар спазми)
-Кизил доглар(гиперимея)
-Яралар
-пардалар
-тугри жавоб йук

#Катаксимон лабиринт яллигланиши асоратлари.


+экзофтальм
-Эндофтальм
-Неврит
-кон кетиши
-хаммаси тугри

#Катаксимон лабиринт яллиглагиши формалари.


+сероз-катарал, йирингли
-Геморрагик, постгемаррагик
-Бошлангич, сунгги
-диффуз, чекланган
-тугри жавоб йук

#Юкори жаг бушлигининг куплаб яллигланишига сабаб буладиган сабаб нима?


+Юкори жаг бушлигининг эвакуацияси кийин, чунки бушликнинг бурун йулига очиладиган тешиги бушликнинг медиал деворининг юкори 1/3 жойлашган
-Юкори жаг бушлигининг огиз бушлиги билан богланадиган канали бор
-Юкори жаг бушлигининг хажми жихатидан энг кичик бушликдир
-Юкори жаг бушлигининг эвакуацияси кийин, чунки бушликнинг бурун йулига очиладиган тешиги бушликнинг латерал деворининг юкори 1/3 жойлашган
-Юкори жаг бушлигининг эпителийси ясси купкаватли шохланмайдиган эпителийдан ташкил топган

#Юкори жаг бушлигининг яллигланишида кузатиладиган ажралишларнинг касаллик кечиши давомида узгариш тартибини курсатинг


+ажралишлар суюк, кейинчалик сероз, тиник эмас, шилимшик ва йирингли
-ажралишлар йирингли, шилимшик, тиник эмас, сероз ва суюк
-ажралишлар йирингли-геморрагик, сероз, суюк
-ажралишлар суюк, геморрагик, сероз, фибриноз
-ажралишлар сероз, йирингли, фибриноз

#Юкори жаг бушлигининг Йирингли яллигланишини диагностика килинганда кулланадиган усул:


+бош касал томонига нисбатан карама-карши томонга эгилади ва урта бурун йулида йирингли ажралма пайдо булади
-бош олдинга эгилганда урта бурун йулида йиринг пайдо булади
-бош касал томонга эгилади ва бунда урта бурун йулида йиринг пайдо булади
-бош касал томонига эгилганда йиринг пастки бурун йулида пайдо булади
-бош оркага эгилганда урта бурун йулида йиринг пайдо булади

#Гаймор бушлиги пункция килинадиган нукта


+пастки бурун чиганогининг олдинги учидан 2,5 см оркага, пастки бурун йулининг гумбазининг энг юкори нуктаси
-урта бурун чиганогининг олдинги учидан 2,5 см оркага, пастки бурун йулининг гумбазининг энг юкори
-урта бурун чиганогининг олдинги учи
-урта бурун чиганогининг олдинги киррасидан оркага 1,5 см ва уша чиганок асосидаги нукта
-1-премоляр тишдан 1 см ичкарига

#Уткир гайморитнинг кайси асорати тезкор хирургик муолажаларга курсатма булади?


+орбита абсцесси, менингит, сепсис
-Полисинусит, епик эмпиема
-бурун бушлигининг умумий яллигланиши кушилганда
-гаймор бушлиги абсцесси, гаймор бушлиги чикиш тешигининг ёпилиб колиши
-Сепсис, совук абсцесслар, эпителиал тукимасининг бошка эпителиал тукимага алмашиши

#Сурункали гайморитнинг катталарда энг куп учрайдиган турлари:


+йирингли , йирингли- полипоз, полипоз
-Катарал аллергик и деворёни–гиперпластик
-Холестеатом, казеоз, некротик
-Катарал, йирингли , некротик
-Катарал,сероз, катарал-йирингли

Бурун чипконини келтириб чикарувчи сабабларига таълукли эмас


-бурун сохасидаги жарохатлар
-уткир ринит
-уткир респиратор касалликлар
-кандли диабет
+чекиш

#Бурун чипконини махаллий белгиларига хос эмас


-бурун сохасидаги огрик
-бурун дахлизи сохасидаги шиш
-бурун дахлизи сохасидаги кизариш
-юзнинг юмшок тукималарининг махаллий реакцияси
+бурун тусигини кийшайиши

#Бурун чипконини даволашда кулланилмайди


-антибиотиклар
-антикоагулянтлар
-чипконни очиш ва дренажлаш
-физиотерапия
+химиятерапия

#Бурундан кон кетишнинг махаллий сабабларига хос эмас


-бурун сохасидаги жарохатлар
-атрофик ринит
-коновчи полиплар
-бурун тусигини кийшайиши
+грипп

#Бурундан кон кетишнинг умумий сабабларига таълукли эмас


-грипп
-хафакон касаллиги
-Cкон касалликлари
-жигар касалликлари
+уткир ринит

#Бурундан кон кетишни тухтатишда кулланилмайди


-олдинги тампонада
-орка тампонада
-бурун сохасига муз куйиш
-кон томирларни боглаш
-антикоагулянтлар

#Бурундан кон кетишини олдинги тампонада килиб тухтатилганда канча вактга куйиш максадга мувофик эмас


-48 соатга
-72 соатга
-96 соатга
+1 соатга
-120 соатга

#Бурун суякларини синиш белгиларига хос эмас


-ташки бурун дефомацияси
-крепитация белгиси
-бурун тусигини кийшайиши
-бурун суяклари рентгенографиясида бурун суякларини синиш белгиси
+бурун сохасидаги шиш

#Бурунда ёт жисм булганда кайси белги хос эмас


-бурундан ажралма окиши
-бурундан хид келиши
-рентгенографияда бурун бушлигида сояланиш
-хид сезишни узгариши
+кунгил айниш

#Уткир сфеноидитга хос эмас


-бурундан ажралма келиши
-бош огриши
-куз косасидаги ва энса сохасидаги огрик
-бурун битиши
+юкори жаг бушлиги сохасидаги огрик

#Бурун ёндош бушликлари касалликлари учун зарур эмас.


+Артериал босимни улчаш.
-БЁБ рентгенограммаси.
-БЁБ томограммаси.
-Риноскопия.
-БЁБ диафаноскопияси.

#Уткир йирингли гайморитга хос булмаган белгини курсатинг.


+Киссельбах тутамидан кон кетиши.
-Урта бурун йулидан йирингли ажралма .
-Чиганоклар шишган.
-Чиганоклар кизарган.
-Нафас олиш кийинлашган.

#Уткир риносинуситларни келтириб чикармайдиган этиологик механизмларни курсатинг


+Бурун шиллик каватидаги атрофик жараён.
-Синуслардаги табий тешикларни шиш хисобига торайиши.
-Хилпилловчи эпителий фаолиятини бузилиши.
-Полиплар.
-Грипп.

#Гайморит давосига хос булмаган жавобни курсатинг.


+Аттико-антротомия.
-Пройтц усулида ювиш.
-Урта бурун йули адреналинизацияси.
-ЮЖБ пункцияси.
-ЯМИК синус катетер.

#ЮЖБ табиий тешиги очиладиган жой учун хос булмаган жавобни курсатинг.


+Бурун тусиги пастки кисми.
-Бурун бушлиги.
-Бурун бушлиги,урта бурун йули.
-Урта бурун йули олдинги кисми.
-хамма жавоблар.

#Риносинуситлар консерватив давосига хос булмаган холат .


+Гликозидлар.
-Антибиотиклар.
-Кон томирни торайтирувчи дори воситалари.
-Сульфаниламидлар.
-Антигистаминлар.

#Риносинуситларни кайси турида физиотерапевтик муолажалар мумкин эмас .


+Уткир йирингли гайморит.
-Катарал ринит.
-Риносинусит давосидан кейинги холат.
-Катарал гайморит.
-Катарал фронтит.

#БЁБ Пройтц усулида ювилганда булиши мумкин булмаган белги.


+Нистагм.
-Кон кетиш.
-Бош огриги.
-Пешонада огрик .
-Бурун битиб колиши.

#Уткир гайморитни сурункали формага олиб келмайдиган холат.


+Уз вактида даволаниш.
-Даволанмаслик.
-Уз вактида шифокорга мурожаат этмаслик.
-Норационал дорилар истемол килиш.
-Аллергик жараён кучайиши.

#ЮЖБ пункция килингандан сунг олинган йирингли махсулот нима хакида ахборот бермайди


+Гемоглабин микдори.
-Йиринг хажми
-Йиринг флораси.
-Кистоз холат хакидаги маьлумот .
-Полиплар мавжудлиги.

#Ташки кулок жарохатларига кайси бири киради:


+отогематома
-ногора парда жарохати
-гематотимпанум
-баротравма
-уткир акустик жарохат

#Ташки кулок жарохатларига кайси бири киради:


+травматик хондроперихондрит
-эшитув найининг жарохати
-уткир акустик жарохат
-эшитув суякчаларининг жарохати
-гематотимпанум

#Ички кулок жарохатига кайси бири киради:


+Уткир акустик жарохат
-эшитув найининг жарохати
-отогематома
-музлаш
-гематотимпанум

#Ташки кулокга бирор майда хашорат кирганида биринчи булиб:


+70 %ли этил спиртни куйиб, сунг хашорат олиб ташланади
-хашорат улишини кутиб, сунг хашорат олиб ташланади
-тезкор хирургик усул кулланилади
-хашорат Ланге илмоги ёрдамида олиб ташланади
-эшитув найи катетеризация килинади

#Кулокни радикал операцияси пайтида сигмасимон синус сохасидан кон кетганда кандай чоралар курилади:


+синус очилиб, зич тампонада килинади
-carotica interna богланади
-v.jugularis кенгайган кисмидан очиб, тампонада килинади
-кон кетаётган жойга совук нарса куйиш
-бурун орка тампонадаси килинади

#Кулокнинг ёмон сифатли усмаларини курсатинг:


+меланома, саркома
-ангиома, остеома
-саркома, остеома
-фиброма , хондрома
-папиллома, саркома

#Кулокнинг кайси кисмлари товуш кабул килувчи тизимига киради:


+спирал аъзо, нерв йули (мия марказигача булган кисм)
-лабиринт суюклиги ва кортиев аъзо
-лабиринт суюклиги ва марказгача булган нерв йули
-лабиринт суюклиги, кортиев аъзо, марказгача булган нерв йули
-ногора парда, кортиев аъзо

#Кулокнинг товуш утказувчи кисмига кайси тизимлар киради:


+кулок супраси, ташки эшитув йули, ногора парда, эшитув суякчалари, лабиринт суюклиги
-кулок супраси ташки эшитув йули, ногора парда , эшитув суякчалари, лабиринт
суюклиги, кортиев аъзо
-кулок супраси, ташки эшитув йули, ногора парда, эшитув суякчалари
-факат ташки ва урта кулок
-кортиев аъзо ва марказгача булган нерв йули

#Ташка эшитув йулининг пастги девори нима билан чегараланган:


+кулок олди бези
-пастки жаг бугими
-буйинтурук венасининг кенгайган кисми
-ички уйку артерияси
-эшитув найи

#Ногора пардага тулик ва тугри таъриф беринг:


+нотугри шаклдаги, кам эластик, 0,1 мм гача булган анатомик тузилма
-айланасимом булган пишик, жуда юпка 0,1 мм гача булган анатомик тузилма
-нотугри шаклдаги, харакатсиз, жуда пишик, жуда юпка 0,1 мм гача булган анатомик тузилма
-ромбсимон шаклдаги, кам эластик, жуда юпка 0,1 мм гача булган анатомик тузилма
-нотугри шаклдаги, харакатсиз, жуда пишик, жуда юпка 0,1 мм гача булган анатомик тузилма

#Ногора пардага нотугри таърифни топинг:


+ташки эшитув йулнинг isthmus сохасида жойлашган
-воронкасимон шаклда ногора бушлиги томон тортилган
-калинлиги 0,1 мм гача
-болаларда нисбатан айланасиман ва калинрок булади
-болгача дастаси ногора парданинг урта ва ички кавати билан кучли жипслашган

#Урта кулок куйидаги тузилмалардан ташкил топган:


+ногора бушлиги, эшитув найи, сургичсимон усимта хужайралари
-ногора парда, эшитув суякчалари, эшитув найи
-ногора бушлиги, сургичсимон усикнинг говак ва хаво сакловчи кисми
-ногора парда, эшитув суякчалари, чакка суягининг пирамидаси
-ногора парда, эшитув суякчалари, сургичсимон усик

#Эшитув суякчалари асосан каерда жойлашган:


+ногора бушлигининг юкори кисмида
-говак кисмида
-ногора урта кисмида
-гипотимпанумда
-дахлиз атрофида

#Ногора бушлигидаги мушаклар кандай вазифани бажаради:


+эшитув суякчаларини муайян холатда ушлаб туради ва ички кулокни кучли товуш таъсирланишларидан саклаб туради
-трансформацион эффектни кучайтиради
-ногора пардани кискариш йули билан ичкарига тортади
-ногора бушлигида мушаклар мавжуд эмас
-ногора пардани таранглаштириб туради

#Эшитув найи кандай кисмлардан ташкил топган:


+1/3 суяк ва 2/3 тогай
-2/3 суяк ва 1/3 тогай
-ярим суяк ва ярим тогай
-факат суякдан
-факат тогайдан

#Эшитув найининг халкум тараф тешиги каерга очилади:


+бурун халкумнинг ён деворига, пастки бурун чиганогини текислигида
-бурун халкумнинг орка деворига, пастки бурун чиганоги текислигида
-бурун халкумнинг ён деворига, урта бурун чиганоги текислигида
-пастки бурун йулининг орка кисмига
-халкум бодомчасимон безининг ёнида

#Спирал (Кортиев) аъзо кайси мемранада жойлашган:


+асосий мембранада
-рейснерев мемранасида
-ёпкич мемранада
-томирли тизмада
-ампула ички юзасининг киррасида

#Пардали лабиринтда кандай тузилмалар мавжуд:


+хаммаси тугри
-эндолимфатик копча
-бачадонча
-копча
-парда чиганокли йул ва яримойсимон каналлар йули

#Товушни ички кулокга утказиш йуллари:


-хаво оркали
-суяк оркали
-тукима оркали.
+хаво ва суяк оркали
-хаво ва эшитув найи оркали

#Товуш утказув системаси тугри фаолияти учун керакли булган шароитларни курсатинг:


+ногора парданинг икки томонидан бир хил босим булиши шарт
-ашки эшитув йулидаги босимнинг ногора бушлигидагидан юкори булиши
-ногора бушлигида хеч кандай босим йук
-ногора парданинг иккала томонидан босимнинг бор-йуклиги ахамиятга эга эмас

#Ногора парда ва эшитув суякчаларининг вазифаларини курсатининг:


+товушни тебраниш кучини унинг апмлитудасини камайтириш хисобига оширади
-товушни тебраниш кучини унинг амлитудасини ошириш хисобига камайтиради
-юкори частоталар учун коллектор сифатида
-товушнинг суяк-тукима утказувчанлигини таъминлайди
-аккомодация вазифасини бажаради

#Эшитув мушаклари кандай вазифаларни бажаради:


+аккомодация ва химоя
-аккомодация ва коллектор
-химоя ва коллектор
-суяк – тукима утказувчанлигини таъминлайди
-дефракцияда катнашади

#Эшитишнинг кандай назарияларини биласиз;


+резонанс назария, югурувчи тулкин назарияси
-резонанс назария, кимёвий назария
-югурувчи тулкин назарияси, оккуломотор назарияси
-Эвалд конунлари
-кетувчи тулкинлар назарияси, резонанс назария

#Ампула – яримайланасимон рецепторлари учун адекват таъсирловчини курсатинг:


+бурчак тезланиши
-марказий тезлашиш
-тугри чизикли тезлашиш
-гравитацион тезлашиш
-тана холатининг бушликда узгариши

#Отолит аппарати учун адекват таъсирловчини курсатинг:


-тугри чизикли тезланиш
-гравитацион тезланиш
-марказий тезланиш
-бош ва тана холатининг бушликда узгариши
+хамма жавоблар тугри

#Суяк ва пардали лабиринт уртасидаги суюклик номини курсатинг:


+перилимфа
-эндолимфа
-кортилимфа
-лимфа
-плазма

#Жонли нутк билан эшитиш анализаторини текширишига куйидагилар киради:


+секин ва гаплашиш нуткини текшириш
-секин ва одатий нуткни текшириш
-эркин ва секин нуткни текшириш
-нутк аудиометрияси
-камертонал текширишлар

#Чап томонлама адгезив отитда Вебер синамаси кайси томонга латерилизацияланади:


+чап кулокга
-ун кулокга
-латерилизацияланмайди
-бош марказида эшитади
-иккала кулогида хам бир хил эшитади

#Унг томонлама сенсоневрал эшитиш заифлигида Вебер синамаси кайси томонга латерализация булади:


+чап кулокга
-унг кулокга
-латерализацияланмайди
-бош марказида эшитади
-иккала кулогида хам бир хил эшитади

#Таъсирловчининг кучига караб аудиометрия усуллари куйдагига булинади:


+бусага ва бусага усти
-тонал ва шовкинли
-тонал, шовкин ва нуткли
-субъектив ва объектив
-бусага ва комбинациялашган

#Йуналишига караб нистагм турларини курсатинг:


-унг ва чап томонлама
+горизонтал, вертикал ва ротатор
-йирик, урта ва майда
-тирик ва холсиз
-I, II ва III даражалари

#Тимпанопластика операцияси учун курсатмаларини курсатинг:


+ногора парда бутунлигини ва эшитув суякчалар занжирини тиклаш
-сурункали йирингли урта отит хуружида
-лабиринт ойначасида дагал узгаришлар булганида
-бош мия асоратлари булганида
-эшитув найини утказувчанлигини тиклаш

#Урта кулокга инфекция тушиш йулларини тугри курсатинг:


+тубар, гематоген, контакт, лимфоген ва шаклланган йуллар оркали
-гематоген ва лимфоген
-тубар, гематоген, контакт ва лимфоген
-бирламчи ва иккиламчи
-тубар, гематоген, лимфоген ва синовиал

#Сарамас кузгатувчисини курсатинг:


+гемолитик стрептококк
-айланасимон таёкча
-олтин стафилококк
-вируслар
-спирохета

#Ташки кулок касаллигини курсатинг:


+экзема
-мастоидит
-петрозит
-лабиринтит
-отосклероз

#Перихондрит учун характерли белгиларни курсатинг:


+кулок чиганогида огрик, шиш, кулок юмшоги мустасно, флюктуация хам булиши мумкин
-ташки эшитув йулини торайиши, пуфакчаларни пайдо булиши
-тишга ва буйинга таркалувчи кулок сохасидаги кучли огрикга ва гапирганида огрикнинг булиши
-тери кичиши, чирувчан окмани булиши, козелокга босганда огрикни пайдо булишига
-кулокдаги огрик, кулок чиганогининг шиши, тана хароратини кутарилиши

#Уткир урта отитнинг иккинчи боскичидаги отоскопик белгиларини курсатинг:


+ташки эшитув йулида йирингли окмани булиши, ногора пардани тешилиши
-ногора пардани хира рангли булиши, тортилиш белгиларининг кузатилиши
-ногора пардани гиперемияси, болгача дастаси атрофидаги томирларнгинг тулаконлиги
-ногора пардани шиши ва гиперемияси, контурларини аникланмаслиги
-ногора пардани чандикли узгариши, тимпаносклеротик тугаллар борлиги

#Сурункали йирингли урта отитнинг клиник шаклларини курсатинг:


+мезотимпанит, эпитимпанит ва эпимезотимпанит
-мезотимпанит, эпитимпанит ва петрозит
-апицит, петрозит ва эпимезотимпанит
-эпитимпанит ва мезотимпанит
-мастоидит, антрит ва петрозит

#Отосклерозни даволаш усуллари:


+стапедопластика
-эшитув найига хаво юбориш
-мирингопластика
-аттикоантротомия
-санацияловчи операция

#Отосклероз учун характерли симптомлар:


+эшитиш пасайган, кулокда шовкин бор, ташки эшитув йули териси юпкалашган ва тез жарохатланади, паракузис Вилизи симптоми борлиги
-эшитиш пасайган, кулокда шовкин бор, ногора парда тешилган, ташки эшитув йулида йирингли ажралмалар бор
-эшитиш пасайган, ногора парда киррали тешилган, нохуш хидли йирингли ажралмалар бор
-эшитиш пасайган, ногора парда хира рангли, чандикли узгарган
-эшитиш пасайган, бош огриги булиши, кунгил айнаши, кусиши, ногора парда гиперемияси, ногора парда тешилиши ва кам микдордаги йирингли ажралмалар борлиги

#Ногора бушлиги куйидаги хажмлардан купини ташкил этмайди.


+1 см. куб.
-2 см. куб.
-3 см. куб.
-4 см. куб.
-5 см. куб.

#Нормал холатда инсон овоз частоталарининг эшитади,нотугрисини курсатинг.


+15 Гц.
-16 Гц.
-17 Гц.
-18 Гц.
-19 Гц.

#Ногора бушлиг деворларини ташкил этади .Нотугрисини крсатинг:


+Урта.
-Юкори.
-Пастки.
-Олдинги.
-Орка.

#Кулок супрасини анатомик кисми хисобланмайди:


+Incisura posterior.
-Incisura anterior.
-Tuberculum supratragicum.
-Helix.
-Tragus.

#Берилган белгиларнинг кайси бири нистагмга хос эмас:


+Нистагм ёйилиши.
-Нистагм йуналиши.
-Нистагм кучи.
-Нистагм тезлиги .
-Нистагм давомийлиги.

#Кулок касалликларига кирмайди.:


+Уткир сфеноидит.
-Уткир мастоидит.
-Уткир антрит.
-Отомикоз.
-Уткир мирингит.

#Ташки эшитув йулидан ёт жисмни олиш усулларига мансуб эмас:


+Ёт жисмни итариш.
-Ташки эшитув йулини ювиш.
-Ташки эшитув йулини огриксизлантириш.
-Ёт жисмни асбоблар ёрдамида олиш.
-Ташки эшитув йулига ёг томчиларини томизиш.

#Кулокнинг ноинфекцион касалликларига кирмайди:


+Кулокнинг рожали яллигланиши.
-Отогематома.
-Ногора парданинг травматик ёрилиши..
-Ташки эшитув йулидан ёт жисми.
-Ташки эшитув йули чипкони.

#Уткир урта отитни этиологик фактрига хос эмас:


+пестицид.
-Стафилокок.
-Срептокок.
-Пневмокок.
-Аралаш флора.

#Ногора парда яллигланиш холатига хос эмас :


+Кулок супрасида атерома мавжудлиги.
-Ногора пардада гиперемия.
-Ногора пардада калинланиш.
-Эшитувни пасайиши.
-Ногора пардада тешик мавжудлиги.

#Қайси касалликка «паракузис Виллизи»симптоми хос:


-аденоид
+отосклероз
-кохлеар неврит
-ринит
-уткир урта отит

#Қайси касаллик қулоқнинг йирингли касалликларига киради:


-адгезив отит
-отосклероз
-кохлеар неврит
-Меньер касаллиги
+уткир урта отит

#Қайси касалликда тимпанопластика операцияси қулланилмайди:


-адгезив отит
+Меньер касаллиги
-кондуктив карлик
-отосклероз
-қуруқ мезотимпанит

#Кохлеар неврит диагнозини қуйишда қайси диагностика методиишлатилмайди:


-тонал бусага аудиометрияси
-отоакустик эмиссия
-отоскопия
+риноскопия
-Швабах пробаси

#Адгезив отит диагнозини қуйишда қайси диагностика методиишлатилмайди:


-тонал бусага аудиометрияси
-импедансометрия
-Ринне пробаси
-отоскопия
+калорик проба

#Отосклероз диагнозини қуйишда қайси диагностика методиишлатилмайди:


-импедансометрия
+айлантирувчи синама
-отоскопия
-тонал бусага аудиометрияси
-желе пробаси

#Қайси касалликка ФУНГ характерли:


-аденоид
-адгезив отит
+кохлеар неврит
-ринит
-уткир урта отит

#қайси диагностика методи кохлеар неврит диагнозини қуйишда ишлатилади:


+тонал бусага аудиометрияси
-Воячек пробаси
-стробоскопия
-риноскопия
-бурун-бармоқ синамаси

#Кохлеар неврит диагнозли беморларда даволаш тактикаси:


-юқори-жаг бушлиги пункцияси
-қулоқни ювиш
-қулоқ пардаси пневмомассажи
-сургичсимон усик трепанопункцияси
+қулоқ орқа сохасига прозерин ва никотин кислотали коктейль қилиш

#адгезив отит диагнозли беморларда даволаш тактикаси:


-қулоқни ювиш
+эшитув найи катетиризацияси ва лидаза юбориш
-юқори-жаг бушлиги пункцияси
-сургичсимон усик трепанопункцияси
-қулоқ орқа сохасига прозерин ва никотин кислотали коктейль қилиш

#Отоген бош мия ичи асоратларига таълукли эмас


-бош мия абсцесси
-мияча абсцесси
-менингит
-арохноидит
+мастоидит

#Менингитга хос булмаган белгилар


-тахикардия
-тана хароратини кутарилиши
-юкори, урта ва пастки Брудзинский белгиси
-Керниг белгиси
+адиодохокинезда кул харакатини оркада колиши

#Сигмасимон синус тромбозида учрамайдиган белги


+мия суюклиги лойкалашган
-куриш нервни сургичини димланиши
-Грезингер белгиси
-Левин белгиси
-тана хароратини кутарилиши

#Йирингли отоген менингитда учрамайдиган белги


+мия суюклиги тиниклиги
-мия суюклиги лойкалашган
-Керниг белгиси
-юкори, урта ва пастки Брудзинский белгиси

#Мияча абсцессида учрамайдиган белги


-нистагм касал томонга йуналган
-Ромберг холатида касал томонга огиш
-брадикардия
-адиодохокенез – абсцесс томонида кул харакати оркада келади
-нистагм сог томонга йуналган

#Узбекистон оториноларингологлар биринчи съездида сурункали тонзиллит классификациясидан кайси бири ишчи булиб кабул килинди?


+Преображенский –Пальчун буйича классификация;
-Солдатов буйича классификация;
-Дитрих –Луковский буйича классификация;
-Воячек буйича классификация;
-Луковский буйича классификация.

#Ангиналар бошка инфекцион касалликлар ичида кандай урин эгаллайди:


+етакчилардан бири
-охирги
-биринчи
-тугри жавоб йук
-кам учрайди

#Сурункали тонзиллитнинг жамоат профилактикасида натижали усуллари:


+А. жисмоний тарбия ва спортни ривожлантириш, санпросвет. иш, диспансеризация
-мехнат ва дам олишнинг тугри ташкил этилиши, противоэпидемиологик усуллар
-рационал ва тулик овкатланиш
-одамларни бир-биридан ажратиш
-карантин киритиш

#Танглай муртаклари ангинаси лимфо-эпителиал халкум халкаси патологиялари орасида кандай урин эгаллайди:


+биринчи
-охирги
-иккинчи
-кам учрайди
-тугри жавоб йук

#Агранулоцитар ангиналарни келтириб чикаришга кодир булган кимёвий моддалар:


+бензол, ДДТ
-симоб
-кургошин
-ментол буглари
-марганец

#Эшитиш найларининг тешиги бурун-халкумнинг кайси сохасига очилади:


+урта бурун чиганокларининг орка учлари даражасида
-бурун-халкум ён деворига
-юкори бурун чиганокларининг орка конуслари даражасида
-пастки бурун чиганокларининг орка конуслари даражасида
-бурун-халкум орка деворига

#Кандай анатомик хосилалар оркали халкум бурун бушлиги билан туташади:


+хоаналар
-ноксимон тешиклар
-зев
-сошник

#Кандай анатомик хосила оркали халкум урта булими огиз бушлиги билан туташади:


+зев
-хоаналар
-ноксимон синус
-умумий бурун йули
-урта бурун йули

#Халкум орти бушлиги орка булимда нима билан чегараланган:


+умуртка олди фасцияси
-ёг клетчаткаси
-лимфоид тукимаси
-тогай пластинкаси
-умуртка таналари

#Симановский-Венсан ангинасининг характерли белгиларини курсатинг:


+беморнинг коникарли ахволи
-касалликнинг
-баланд тана харорати
-ткир бошланиш, танглай муртакларининг гиперемияси ва яра булиши
-баланд тана харорати, танглай муртаклари ва равокларида ифлос кулранг караш

#Халкум бушлигида Леффлер таёкчаси ташувчиларини даволашда кандай дори воситалари кулланилади:


+сульфаниламид препаратлар ва пенициллин
-бурун бушлиги шиллик каватини анемизирловчи воситалар билан артиш
-бурун бушлиги шиллик каватини облепиха мойи билан артиш
-бурун бушлиги шиллик каватини сульфацил-натрийнинг 30% эритмаси билан артиш
-вазилин мойи билан артиш

#Лакунар ангинага хос эмас:


+халкум орка деворининг гиперемияси, шиши
-баланд тана харорати
-танглай муртакларининг гиперемияси вашиши
-лакуна тешикларида ок караш
-ютинганда томокда огрик

#Гипертрофик фарингитга хос симптомлар:


+халкум орка деворида гранулалар
-танглай муртакларининг катталашиши
-бурун-халкум муртагининг катталашиши
-Зак симптоми
-Гизе симптоми

#Болаларда халкум орти бушлигига инфекциянинг энг куп утиш йули:


+лимфоген
-гематоген
-тубоген
-контакт
-посттравматик

#Халкум умуртка погонасига нисбатан кандай даражада жойлашади:


+I-VI буйин умурткаси
-I-III буйин умурткаси
-II-V буйин умурткаси
-V-VI буйин умурткаси
-II буйин - I кукрак умурткаси

#Халкум кандай булимларга булинади:


+бурун-халкум, огиз-халкум, хикилдок-халкум
-олдинги, орка, ёнбош
-нафас, юткин
-юкори, урта, пастки
-юкори, пастки

#Эшитиш найларининг тешиги бурун-халкумнинг кайси сохасига очилади:


+урта бурун чиганокларининг орка учлари даражасида
-бурун-халкум ён деворига
-юкори бурун чиганокларининг орка конуслари даражасида
-пастки бурун чиганокларининг орка конуслари даражасида
-бурун-халкум орка деворига

#Кандай анатомик хосилалар оркали халкум бурун бушлиги билан туташади:


+хоаналар
-ноксимон тешиклар
-зев
-сошник

#Кандай анатомик хосила оркали халкум урта булими огиз бушлиги билан туташади:


+зев
-хоаналар
-ноксимон синус
-умумий бурун йули
-урта бурун йули

#Халкум орти бушлиги орка булимда нима билан чегараланган:


+умуртка олди фасцияси
-ёг клетчаткаси
-лимфоид тукимаси
-тогай пластинкаси
-умуртка таналари

#Симановский-Венсан ангинасининг характерли белгиларини курсатинг:


+беморнинг коникарли ахволи
-касалликнинг
-баланд тана харорати
-уткир бошланиш, танглай муртакларининг гиперемияси ва яра булиши
-баланд тана харорати, танглай муртаклари ва равокларида ифлос кулранг караш

#Симановский-Венсан ангинаси чакирилади:


+веретеносимон таёкча ва огиз бушлиги спирохетаси симбиози
-стрептококклар
-стрептококк ва веретеносимон таёкча симбиози
-веретеносимон таёкча ва вируслар симбиози
-вируслар

#Кандай муртакнинг олиб ташланиши аденотомия дейилади:


+бурун халкум
-тил
-най
-танглай
-ёнбош валиклари

#Ангинали беморда халкум дифтериясини ажратишда кандай текшириш утказиш керак:


+теллурли агарга халкумдан экмага суртма, гемагглютинацияга бемор зардоби билан дифтерия анатоксинларига тормозловчи реакция
-агарга халкумдан экмага суртма
-агарга халкумдан экмага суртма, кондаги стрептококка антителоларни аниклаш
-халкумдан суртмани микроскопияси, бульонга уни экмаси
-муртаклар биопсияси

#Ангинада куйидаги келтирилган асоратларнинг кайси бири кузатилмайди:


+гастрит
-миокардит
-пиелонефрит
-полиартрит
-паратонзилляр абсцесс

#Сурункали тонзиллит ва ангиналарнинг асорати сифатида ички аъзо касалликларининг ривожланиш механизми кандай?


+муртаклардан бактерияларининг гематоген утиши, организмнинг стрептококка сенсибилизацияси ва иммун комплексларнинг хосил булиши
-муртакларда огиз бушлигида доим патоген микрофлоранинг булиши
-интоксикация ва авитаминоз натижасида ички аъзолар дистрофияси
-оксил ва углеводлар алмашинувининг бузилиши
-ички аъзолар дистрофияси

#Сурункали тонзиллитга хос симптомлар:


+муртаклар лакуналарида йиринг, муртакларнинг танглай равоклари билан ёпишиши
-бош огриги, артериал босим кутарилиши, томок куриши
-кунгил айнаши, иштаха йуколиши, тилнинг караш билан копланганлиги
-халкум орка деворини гиперемияси, тана хароратини кутарилиши
-томокда огрик, ютинишнинг кийинлиги

#Халкум орти абсцессида кайси мушаклар ригидлиги аникланади:


+умуртка олди
-чайнов
-танглай мушакларининг
-энса
-орка мушакларининг

#Келтирилган мушакларнинг кайси бири халкумга хос:


+юмшок танглайни кутарувчи ва тарангловчи @дахан-тилости
-калкон-тилости
-орка узук-чумичсимон
-овоз

#Кайси холатларда муртаклар лакуналарини ювиш кулланилади


+сурункали тонизиллитни ремиссии даврида даволашда
-фолликуляр ангинани даволашда
-лакунар ангинани даволашда
-паратонзилляр абсцессни даволашда
-сурункали фарингитни ремиссия даврида даволашда

#Келтирилган касалликларнинг кайси бирида иккиламчи ангина кузатилади:


+агранулоцитоз
-дизентерия
-зотилжам
-сальмонеллез
-менингит

#Келтирилган касалликларнинг кайси бирида иккиламчи ангина кузатилади:


+лейкоз
-уткир ринит
-уткир гайморит
-бод
-нейрит

#Келтирилган касалликларнинг кайси бирида иккиламчи ангина кузатилади:


+инфекцион мононуклеоз
-корь
-краснуха
-паротит
-менингит

#Сурункали тонзиллитнинг декомпенсация шаклига хос булмаган белгилар:


+кунгил айннаш, кусиш
-бугим ва юрак сохасидаги огриклар
-субфебрил харорат
-умумий холсизлик @бош огриги

#Катарал ангинага хос фарингоскопик куриниш:


+танглай муртаклари катталашган, кизарган, шиллик караш билан копланган, танглай муртаклари лакуналарида йирингли пробкалар
-танглай муртаклари юзасида куп микдорда йиринглаган фолликулалар
-танглай муртаклари ифлос кулранг караш билан копланган
-танглай муртаклари катталашган, юзасида макроабсцесслар билан

#Тонзиллэктомия операциясини бажариш мумкин


+хомиладорликнинг биринчи ярмида
-менструал циклда
-вирусли гепатитда
-юрак-кон томир етишмовчилиги касалликларида
-гриппда

#Паратонзилляр абсцесс этиологик фактори:


+танглай муртаклари яллигланиши
-тил муртагининг яллигланиши
-хикилдок лимфоаденоид тукиманинг яллигланиши
-бурун-халкум муртагининг яллигланиши
-жаг ости лимфаденити

#Паратонзилляр абсцессга хос белгилар:


+танглай равогининг инфильтрацияси ва танглай муртагининг бир томонда урта чизикдан утиши, чайнов мушакларининг тризми
-муртаклар гиперемияси, лакуналарда йиринг
-хикилдок орка деворининг гиперемияси, субфебрил харорат
-муртаклар шпател ёрдамида кийин олинувчи каттик ифлос кулранг караш билан копланган
-муртакда конувчи яра

#Лимфааденоидхалкум халкасига хос булмаган функция


+овкат хазм килиш
-химоя
-иммуноген
-кон хосил килувчи
-нейрорецептор

#Преображенский –Пальчун таснифи буйича сурункали тонзиллитлар кандай шакли фаркланмайди (ортикчасини истисно килинг):


-Компенсацияловчи;
-Декомпенсацияловчи;
+Токсико-аллергик;
-Теминал;
-Атрофик.

#Преображенский –Пальчун таснифи буйича сурункали тонзиллитлар кандай шакли фаркланмайди (ортикчасини истисно килинг):


-Компенсацияловчи;
-Декомпенсацияловчи;
+Оддий;
-Теминал;
-Атрофик.

#Кайси махаллий белгилар сурункали тонзиллитга таалукли эмас?


+Фоссе белгиси;
-Гизе белгиси;
-Зака белгиси;
-Преображенеский белгиси
-Олдинги равоклар кирраси тургун кизариши

#Кайси холат Гизе белгиси учун таалукли эмас? (ортикчасини истисно килинг):


+Олдинги равоклар кирраси тургун кизариши
-Танглай равоклари юкори кисмлари шиши;
-Олдинги равоклар кирраси инфильтрацияси;
-Олдинги равоклар кирраси гиперплазияси;
-Муртакларнинг равоклар билан чандикланиши;

#Кайси холат Зак белгиси учун таалукли эмас? (ортикчасини истисно килинг):


+Танглай равоклари юкори кисмлари шиши;
-Олдинги равоклар кирраси тургун кизариши
-Олдинги равоклар кирраси инфильтрацияси;
-Олдинги равоклар кирраси гиперплазияси;
-Муртакларнинг равоклар билан чандикланиши;

#Кайси холат Преображенский белгиси учун таалукли эмас? (ортикчасини истисно килинг):


+Олдинги равоклар кирраси гиперплазияси;
-Танглай равоклари юкори кисмлари шиши;
-Олдинги равоклар кирраси тургун кизариши
-Лимфа тугунлари пайпаслаганда огриши
-Муртакларнинг равоклар билан чандикланиши;

#Кайси холат Преображенский белгиси учун таалукли эмас? (ортикчасини истисно килинг):


+Олдинги равоклар кирраси инфильтрацияси;
-Танглай равоклари юкори кисмлари шиши;
-Олдинги равоклар кирраси тургун кизариши
-Лимфа тугунлари пайпаслаганда огриши
-Муртакларнинг равоклар билан чандикланиши;

#Сурункали тонзиллит оддий шакли куйидаги холатларда аникланади (ортикчасини истисно килинг):


+Ёндош касалликлар сурункали тонзиллит билан ягона этиопатогенетик асосга эга булса;
-Сурункали тонзиллит махаллий белгилари;
-Ёндош касалликлар сурункали тонзиллит билан ягона этиопатогенетик асосга эга булмаса;
-Лакуналарда суюк йиринг ёки тикинлар булиши
-Олдинги равоклар кирраси инфильтрацияси;

#Сурункали тонзиллит токсико-аллергик шакли I даражаси куйидаги холатларда аникланади (ортикчасини истисно килинг):


+Бод касаллиги булса;
-Тонзиллоген интоксикация;
-Сурункали тонзиллит махаллий белгилари;
-Субфебрил харорат;
-Зака, Гизе белгилари

#Сурункали тонзиллит токсико-аллергик шакли I даражаси куйидаги холатларда аникланади (ортикчасини истисно килинг):


+Инфекартрит;
-Тонзиллоген интоксикация;
-Сурункали тонзиллит махаллий белгилари;
-Субфебрил харорат;
-Преображенский белгиси

#Сурункали тонзиллит токсико-аллергик шакли I даражаси куйидаги холатларда аникланади (ортикчасини истисно килинг):


+Юракнинг токсико-аллергик орттирилган касалликлари;
-Сурункали тонзиллит махаллий белгилари;
-Бугимлардаги даврий огриклар
-Буйин лимфаденити;
-Юракнинг огрик куринишидаги факат хуруж вактида аникланувчи функционал бузилишлари;

#Сурункали тонзиллит токсико-аллергик шакли II даражаси куйидаги холатларда аникланади (ортикчасини истисно килинг):


+Юракнинг огрик куринишидаги факат хуруж вактида аникланувчи функционал бузилишлари;
-Сурункали тонзиллит махаллий белгилари;
-Паратонзиляр абсцесс;
-Парафарингит, фарингит;
-Юрак ва пешоб хайдаш тизими орттирилган, инфекцион-аллергик табиатли касалликлари;

#Сурункали тонзиллит токсико-аллергик шакли II даражаси куйидаги холатларда аникланади (ортикчасини истисно килинг):


+Сурункали тонзиллит билан ягона этиопатогенетик асосга эга булмаган ёндош касалликлар;
-Сурункали тонзиллит махаллий белгилари;
-Сурункали тонзиллит билан ягона этиопатогенетик асосга эга булган ёндош касалликлар;
-Асорат (сопряженные) касалликлари;
-Ревматизм, Инфекартрит;

#Сурункали тонзиллит токсико-аллергик шакли асорат (сопряженные) касалликларига кирмайди:


+Регионар лимфа тугунлари катталашиши;
-Уткир ва сурункали тонзиллоген сепсис;
-Ревматизм;
-Инфекартрит;
-Юрак ва пешоб хайдаш тизими орттирилган, инфекцион-аллергик табиатли касалликлари;

#Сурункали тонзиллит токсико-аллергик шакли асорат (сопряженные) касалликларига кирмайди:


+Муртакларни равоклар билан чандикланиши;
-Паратонзиляр абсцесс;
-Ревматизм;
-Парафарингит, фарингит;
-Инфекартрит;

#Гизе белгисига хос эмас -


+олдинги равоклар кирраларининг тургун гиперемияси;
-танглай равоклари юкори булимлари кирраларини шиши;
-танглай равоклари кирралари инфильтрацияси;
-олдинги равоклар кирраларининг гиперплазияси;
-муртакларнинг равоклар билан ёпишганлиги;

#Зак белгисига хос эмас -


+танглай равоклари юкори булимлари кирраларини шиши;
-олдинги равоклар кирраларининг тургун гиперемияси;
-танглай равоклари кирралари инфильтрацияси;
-олдинги равоклар кирраларининг гиперплазияси;
-муртакларнинг равоклар билан ёпишганлиги;

#Агранулоцитар ангинага хос эмас:


+танглай муртакларида ва халкумнинг бошка булимларида некроз вачукур яралар
-танглай муртакларининг гиперемияси ва кескин катталашиши
-танглай муртакларида караш
-катарал яллигланиш белгилари
-танглай муртакларида кийин олинувчи кулранг-ок рангли плёнкалар

#Аденоидлар булиб хисобланмайди:


+бурун-халкум муртагининг гипертрофияси
-най муртагининг гипертрофияси
-бурун-халкум муртагининг яллигланиши
-танглай муртагининг катталашиши
-тил муртагининг катталашиши

#Фарингитлар учун етакчи фактор булиб хисобланмайди:


+совукда узок гаплашиш, аччик жуда совук ёки иссик овкат, бурундан нафас олишнинг кийинлашганлиги
-алкоголь, чекиш
-овоз режимининг бузилиши, юрак фаолиятининг декомпенсациясида халкумда димланиш белгилари
-тугри жавоб йук
-аччик овкат

#Бирламчи ангиналарга киради (ортикчасини ажратинг):


+катарал, фолликуляр, лакунар, ярали-пленкали
-флегмоноз, ярали-пленкали, некротик, катарал
-фибриноз, катарал, ярали-пленкали
-дифтерияда, лейкемияда ва агранулоцитозда ангина
-барчаси тугри.

#Тонзиллотомия бажарилмайди:


+кичик ёшда
-урта ёшда
-катта ёшда
-урта ва катта ёшда
-кичик ва катта ёшда

#Лакунар ангинанинг диагностик белгиларига кирмайди:


+лакуналар тубидан чиккан ок ёки оч сарик караш
-танглай муртаклари ва равоклари гиперемияси
-танглай муртакларининг катталашиши
-танглай муртаклари юзасида яралар
-танглай муртакларида кийин олинувчи ок-кулранг караш

#Ангина асоратларидан кам учрайди:


+паратонзиллит ва паратонзилляр абсцесс
-парафарингит ва парафарингеал абсцесс
-ларингит ва отит
-факат паратонзиллит
-факат парафарингит

#Сурункали тонзиллитнинг аник симптоми булиб хисобланмайди:


+лакуналарда хидли патологик ажралма, муртакларда ва атроф тукималарда чандикли узгаришлар
-танглай муртакларининг равоклар билан ёпишганлиги, гипертрофияси, гиперемияси
-танглай муртаклари атрофияси
-регионар тугунларнинг каттиклашиши
-тугри жавоб йук.

#Тонзиллэктомияга карши курсатма булиб хисобланмайди:


+кон касалликлари
-холецистит, ошкозон яра касаллиги
-катта ёш, гипотония, неврастения, ВСД
-кандли диабет
-сурункали гепатит

#Иккиламчи ангина келиб чикмайди:


+инфекцион мононуклеозда, агранулоцитодаз, панмиелофтизда, лейкозда
-гемофилияда
-тромбоцитопенияда
-анемияда
-барчаси тугри

#Ангина ва тонзиллитларнинг келиб чикишида ахамиятга эга эмас:


+стрептококк, стафилококк, пневмококк
-менингококк, энтерококк, грипп
-стрептококк, менингококк, Коксаки вируси
-факат вируслар
-бактерия ва вируслар ассоциацияси

#Ангиналарни келиб чикишида ички фактор булиб хисобланмайди:


+танглай муртакларининг анатомик тузилишини узига хослиги, организм аллергизацияси ва реактивлиги
-кариоз тишлар, бурундан нафас олишнинг кийинлиги
-толикиш
-гиповитаминоз
-огирлик дефицити

#Аденоидларни даволашнинг асосий усули булиб хисобланмайди:


+хирургик
-медикаментоз
-физиотерапевтик
-физиотерапия ва медикаментоз даволаш
-игнарефлексотерапия

#Сурункали тонзиллит дифференцирланмайди:


+сурункали фарингит, фарингомикоз, танглай муртаклари гипертрофияси билан
-катарал ангина билан
-уткир фарингит билан
-уткир ринит билан
-бронхопневмония билан

#Трахеотомия бажарилмайди:


+хикилдок ангинасида
-фолликуляр ангинада
-лакунар ангинада
-катарал ангинада
-некротик ангинада

#Лакунар ангина дифференцирланмайди:


+агранулоцитар ангина билан
-дифтерия билан
-Симановского-Венсан ангинаси билан
-Людвиг ангинаси билан
-катарал ангина билан

#Сурункали тонзиллит декомпенсация шаклига хос булмаган белгилар:


+кунгил айнаш, кусиш
-бугим ва юрак сохасидаги огриклар
-субфебрил харорат
-умумий холсизлик @бош огриши

#Келтирилган симптомлардан гипертрофик фарингитга хос булмаганини курсатинг (ортикчасини ажратинг):


+халкум орка деворида гранулалар
-халкум шиллик кавати юзасининг гадир-будирлиги
-танглай муртакларининг катталашиши
-бурун-халкум муртагининг катталашиши
-Зак симптоми

#Хикилдок дифтериясининг специфик давоси.


+Дифтерияга карши зардоб.
-Стафилакокга карши зардоб.
-Стафилакокга карши анатоксин.
-Гангренага карши зардоб.
-Кокшолга карши зардоб.

#Хикилдокнинг торайиши бронхиал астма клиникаси билан фарки .


+Нафас сикиш тури билан.
-Пульс частотаси билан.
-Нафас частотаси билан
-Тери цианози даражаси билан .
-Мажбурий холат эгаллаши билан.

#Хикилдокнинг кайси кисмларида лимфоид тукима мавжуд:


+Морганиев коринчалари, елгон овоз бойлами
-чумич-хикилдок усти копкоги бурмалари сохасида
-елгон овоз бурмалари.чумичсимон бурмалар сохасида,
-бойламлар усти сохасида

#Хикилдокнинг пастки чегарасини ташкил килади:


+узиксимон тогайнинг пастки чегараси
-калконсимон тогайнинг пастки чегараси
-овоз бойламларининг пастки юзаси
-кекирдакнинг биринчи айланаси

#Сурункали хикилдок торайишида хикилдокнинг кайси функцияси зарарланади


+нафас олиш
-химоя
-овоз хосил килувчи
-резанотор

#Овоз бойламларининг фонациядаги холати:


+симметрик епишган
-симметрик очилган
-парамедиал
-латерал

#Хикилдокнинг кон билан таминловчи артериялар:


+юкори ва пастки хикилдок артерияси
-олдинги ва орка
-ен хикилдок
-кутарилувчи хикилдок

#Хикилдок торайиши турлари


+яшин тезлигида, уткир, уткир ости, сурункали
-оддий, гипертрофик, атрофик
-яллигланган, яллигланмаган
-компенсациялашган, компенсациялашмаган

#Хикилдокнинг кайси кисмида усма хафлирок кечади:


+вестибуляр кисмида
-овоз бойламлари сохасида
-овоз бойламлари остида
-хикилдок коринчалари сохасида

#Хавфли усмаларнинг хикилдокда купрок учрайдиган турлари:


+ясси хужайрали
-безли
-гормонсезувчан
-хондросаркома
#Болаларда уткир торайувчи ларинготрахеобронхит сабаби:
+юкори нафас вирусли инфекциялари
-бугма коринобактерияси
-ичак таекчаси
-бактериялар

#Пастки хикилдок нерви кайси мушакларни инерватсия килади:


+барча ички мушаклар,олдинги калкон-узиксимондан ташкари
-хикилдокнинг барча мушаклари
-калкон-тилости
-барча буйин мушаклари

#Хикилдок деворига чегарадош без:


+калконсимон без
-айрисимон без
-жаг ости сулак бези
-тил ости сулак бези

#Чин бугма маноси нимани англатади :


+хикилдок дифтерияси
-уткир ларинготрахеобронхит
-аллергик хикилдок шиши
-хикилдок ангинаси

#Кандай касбий омил сурункали ларингит ривожланишига олиб келади:


+ховони чангланиши
-шовкин вавибрасия
-физик зурикиш
-аклий зурикиш

#Кандай инфекцион касалликлар хикилдокни зарарлаши мумкин:


+сил
-менингококк инфекцияси
-корин тифи
-дизентерия

#Кандай касаллик сурункали ларингит турига киради


+хикилдок пахидермияси
-хикилдок склеромаси
-хикилдок грануломаси
хикилдок фибромаси

#Хикилдок бугмасини даволашда кулланиладиган восита:


+бугмага карши зардоб
-бугмага карши анатоксин
-бир гурухли кон
-гангренага карши зардоб

#Хикилдок тогайлари хондроперихондрити замонвий диагностикаси


+компютер томографияси
-рентгенография
-тугри ларингоскопия
-тескари ларингоскопия

#Хикилдок кератозига куйидагилардан кайси бири мос келади


+хикилдок пахидермияси
-хикилдок гранулемаси
-хикилдок фибромаси
-тугунчалар

#Хикилдок функциясига кирмайди


+овкат утказувчи
-нафас
-химоя
-нутк
-резонатор

#Кайси мушаклар нафас олишда хикилдок очилишини таъминлайди


+орка узук-чумичсимон
-бошни букувчи
-овоз
-туш-тил ости
-олдинги калкон-узуксимон

#Кайси трахеотомияни катталарда бажариш осон:


+юкори, хикилдок паст жойлашгани учун
-пастки, хикилдок юкори жойлашгани учун
-коникотомияни
-крикоконикотомияни
-урта трахеотомияни

#Пастки трахеотомияда трахея тогайлари калконсимон без буйинчасига нисбатан каердан кесилади:


+калконсимон без буйинчаси пастидан
-калконсимон без буйинчаси пастки сатхида
-калконсимон без буйинчаси юкорисидан
-калконсимон без буйинчаси сатхида

#Агар ёт жисм кизилунгач юкори кисмида тикилиб, уни кизилунгач буйлаб тушириш ёки чикаришнинг иложи булмаган холлардаги бугилишда нима килиш керак:


+трахетомия
-эзофагоскопия
-бронхоскопия
-тугри ларингоскопия
-тескари ларингоскопия

#Хикилдок уткир стенозининг кайси боскичида шошилинч тpахеотомия килиш керак


+теpминал боскичда
-компенсация боскичда
-декомпенсация боскичда
-эркин нафасда
-субкомпенсация боскичда

#Кайтувчи нерв икки томондан шикастланганда беморда хаёт учун хавфли булган кандай асорат юзага келади


+бугилиш
-мия кон айланиши бузилиши
-упка аpеpияси тромбози
-буйин ва диафрагмал мушаклар фалажи
-юрак фаолияти бузилиши

#Одам хикилдогида канча тогай мавжуд


+3 жуфт, 3 ток
-2 жуфт, 3 ток
-6 жуфт
-3 жуфт, бир ток
-1 жуфт, 3 ток

#Сурункали ларингитлардаги асосий даво чораларини санаб утинг


+витаминотерапия, десенсибирловчи терапия, овоз режими, хикилдокка дори юбориш
-овоз режими, чалгитувчи терапия, хикилдокка дори юбориш
-ёток режими, томокни чайиш, буйинга яримспиртли компресс
-абсцессни очиш

#Хикилдокнинг кайси сохаларида лимфоид тукима бор


+Моргани коринчалари, сохта ва чумичсимон-хикилдок усти бурмаларида
-чин ва чумичсимон-хикилдок усти бурмаларида
-сохта овоз бурмаси, Моргани коринчалари
-чин ва сохта овоз бурмаларида
-бурма усти соха, чумичсимон бурма

#Хикилдок стенози компенсациялашган боскичига хос симптомокомплексни белгиланг


+нафас харакатлари чукурлашиши ва камайиши, жисмоний зурикишда хансираш
-ёрдамчи нафас мушаклари иштирогидаги тезлашган нафас, ковургалараро бушликлар тортилиши
-бемор кузгалган, юз ранги кукиш-кизгиш, акроцианоз, совуук, ёпишкок тер, ифодаланган инспираторная хансираш, нафас юза, тезлашган
-хуш йуколиши, тана харорати тушиши, нафас ва юрак фаолияти пасайиши, корачиклар кенгайиши

#Хикилдок ангинаси нима


+хикилдок турли сохаларидаги сийрак клечатка ва лимфоид тукима яллигланиши
-тил муртагининг уткир яллигланиши
-хикилдок тогай асосининг яллигланиши
-най муртакларининг яллигланиши
-боглам усти сохасининг валиксимон калинлашиши

#Хикилдок шиллик кават иннервациясини амалга оширади


+юкори хикилдок нерви ички шохи
-ташки хикилдок нерви
-юкори хикилдок нерви ташки шохи
-кайтувчи нерв
-сайёр нерв

#Хикилдок уткир стенозида кайси операция бажарилади


+трахеотомия
-фаринготомия
-тонзилоэктомия
-эзофаготомия
-торакотомия

#Иккала кайтувчи нерв шикастланишида кайси асорат юзага келади


+асфиксия
-Юрак ритми бузилиши
-Мия кон айланиши бузилиши
-Упка артерияси тромбози
-Буйин мушаклари ва диафрагма фалажи

#Кайси нерв шикастланиши хикилдок ички мушаклар фалажига олиб келади


+кайтувчи
-тил-юткун
-тил ости
-кушимча
-юкорихикилдок

#Кайси аъзодаги операция кайтувчи нерв шикастланишига ва хикилдок фадажига олиб келади


+калконсимон безда
-кулок олди сулак безда
-жаг ости сулак безда
-танглай муртакларида
-тил илдизида

#Фарингитни энг куп кузгатади


+вируслар
-дифтерия таекчаси
-группасидаги бетта гемолитик таекча
-хламидия

#Халкум орти бушлиги пастда туташади


+орка кукс оралигига
-олдинги кукс оралигига
-параэзофагиал бушлик
-паратонзиллар бушлик

#Kайси тишларнинг патологияси одонтоген гацморит ривожланишига сабаб булиши мумкин


+1 премоляр
-кезак тиш
-2 премоляр
-1 моляр

#Kуп холларда ангина чакирилади


+гурухли бета гемолитик стрептококк
-стафилококк
-адеоновирус
-S – гурухли стрептококк

#Паратонзилляр абсцесс кандай жойлашганда бемор учун купрок огир кечади


+ташки
-олдинги юкори
-орка
-пастки

#Тонзилитнинг махаллий белгиларини курсатинг


+танглай муртаклари лакуналарда казеоз йирингли пробка ва суяк йиринг булиши, чандикли узгарган муртаклар
-танглай равоклари эркин киррасининг гиперемияси ва валиксимон калинлашуви
-танглай муртаклари ва равоклари орасида чандикли бичишмалар
-регионал лимфаденит

#Бемор томогида ютинганида кучаядиган огригидан шикоят килади. 3 кундан буен касал, анамнезида бир неча марта ангина булган. Объектив тана харорати 38.9, озини кийинлик билан очади, томогининг шиллик кавати кизарган, шишган, кучли катталашган, инфильтрациялашган чап танглай муртаги (лакунасида йирингли тикинлар бор. хисобига ассиметрия аникланади. Тахминий ташхис.


+паратонзиляр инфилтрат
-паратонзилар абсцесс
-халкум орти абсцесси
-фолликуляр ангина

#Бемор томогининг унг томонидаги кучли огрик, куп сулак окиши, огзини оча олмаслигидан шикоят килади. Бир хафта олдин ангина утказган. Объектив: томок шиллик кавати унг томони бир оз кизарган. Танглай муртаклари равокларидан чикиб турибди, караш билан копланган, регионар лимфатугунлари катталашган. Огрикли. Сизнинг ташхисингиз.


+паратонзиляр абсцесс
-халкум дифтерияси
-уткир фарингит
-унг муртагининг усмаси

#Kурсатилган кайси воситалар Cимановский пардали ангинасига таъсир килади.


+новарсенол ва пенициллин
-эритромицин
-стрептомицин
-фурацилин эритмаси

#Kурсатилан кайси касалликларда халкумдан кон кетиш кузатилади


+Рандю-Ослер синдроми
-катарал ангина
-хроник тонзилит
-сурункали фарингит

#Кайси лимфойд хосилалар халкумга тегишли


+танглай муртаклари
-Пейер бляжкалари
-Фабрициев халтаси
-тимус

#Халкум лимфойд тукимасининг функцияси


+махаллий хужайравий ва гуморал иммунитет
-хавони намлаш ва иситиш
-чукмани намлаш ва иситиш
-овкат хазм килишда катнашади

#Tанглай муртакларининг кайси хужайралари иммун вазифан бажаради


+лимфоид фоликулаларнинг Т ва В хужайралари
-эпителиал
-эритроцит
-тромбоцит

#Кайси симптом лакунар ангинага характерли эмас.


+муртакларда каттик ифлос-кулранг караш
-умумий холсизлик
-бугимларда огрик
-муртакларда човак караш

#Кайси симптомлар халкум дифтериясига характерли ва уни лакунар ангинадан ажратиб туради


+муртакларда мустахкам расво кулранг караш, шпатель билан кийин олинади, ойналар орасида ёйилмайди
-юкори харорат
-огир умумий ахвол
-сузиларли интоксикация, бугимларда огрик

#Kайси даволаш усули сурункали тонзилитда кулланилади


+муртак лакуналарни ювиш
-диетотерапия
-массаж
-бурунга шафтоли мойи томизиш

#Кайси жавоб сурункали тонзиллит декомпенсациялашган формасига тугри келади


+муртак лакуналарида йиринг, муртакларнинг танглай равоклари билан ёпишганлиги, ревмокардит
-тез-тез ОРВИ, бугимларда огрик
-томокда кирилиш ва куриш, юракда огрик
-муртакларнинг катталашуви, нафас олиш кийинлиги, хансираш

#Буйин тонзилоген флегмона локализацияси характерининг одонтогендан фарки


+буйин томир тугоми буйлаб чукур йуналишда
-ияк ости сохаси
-жаг ости сохаси
-юза мушаклар аро

#Кайси мушакларнинг ригидлиги паратонзилляр абсцессда учрайди


+чайнов
-энса
-орка мускуллар
-кизилунгач мускуллари

#Kайси курсатилган касалликлар катталарда халкум орти абсцесси сабаби булиши мумкин


+умуртка буйин булими туберкулези
-бурун фурункули
-кулок фурункули
-уткир ринит

#Бурун тусиги абсцесси вактида ва етарли даражада кенг килиб очилмаса кандай асорат бериши мумкин


+турт бурчакли тогай чириши
-ташки бурунни кийшайиши
-бурун тусигини кийшайиши
-сурункали тумов

#Бурун чипконида гор симон синусдаги асоратланишлар сабаблари


+вена кон томирлари
-ендош (контакт. йуллари
-лимфа томирлари
-артерия кон томирлари

#Ринофима кандай касаллик


+терини барча каватларини гипертрофияси
-хавфли усма
-хавфсиз усма
-системали касаллик

#Ринофимани даволаш


+хирургик усул билан
-рентегн нурлари билан
-антибиотиклар билан
-лазер нурлари билан

#Уткир тумов нечта боскичда утади


+3
-1
-2
-5

#Уткир тумовни биринчи соатларида кетадиган паталого-анатомик узгаришлар


+шиллик парда кизарган, шишган ва курук.
-шиллик парда шишган, нам, куп микдорда шиллик ажралма
-эпителий ва эпителий остки кават лимфоцитлар билан буккан.
-цилиндирсимон хилпилловчи эпителий киприкларини йукотган

#Уткир тумовда физиотерапевтик муолажалар касалликни кайси боскичида куллаш купрок максадга мувофик


+биринчи боскичда
-учинчи боскичда
-касаллик тузалгандан кейин
-касаллик олдини олиш максадида

#Бурун дифтериясини карашли формасига хос булган белги


+шиллик парда кизарган, шишган ва ифлос, ок ёки сарик караш билан копланган
-шиллик пардадаги кафаш енгил ажралади
-иккита шпатель орасида караш ёки эзилади
-урундан йирингли ажралма

#Бурун дифтериясини катарал-ярали формасига хос булмаган белги


+шиллик парда кизарган, калинлашган ва ярачалар яшил-сарик рангли йирингли ажралма
-шиллик парда кизарган, калинлашган ва караш билан копланган
-шпатель билан эзилганда караш эзилмайди
-шиллик парда некрозга учраб юзаси ивиган экссудат билан копланган.

#Бурун дифтериясини даволаш учун бериладиган дифетерияга карши зардоб касалликни нечанчи куни берилганда яхши натижа беради.


+2 кун
-3 кун
-6 кун
-8 кун

#Дифтерия токсинлари шиллик парда оркали конга утиб, неча кун конда сакланади


+3 кун
-4 кун
-5 кун
-6 кун

#Дифтерияга карши бериладиган зардоб Лефлер таёкчасига таъсир киладими


+йук
-ха
-кисман таъсир килади
-макроорганизмнинг холатига боглик

#Сурункали тумовда шиллик пардадаги носпецифик дистрофик жараен суяк деворига таркаладими.


+ха
-йук
-хамма жавоб тугри
-тугри жавоб йук


#Кайси чанг бурун шиллик пардасини жарохатлаб цилиндрсимон эпителийни киприкларини йуколишига сабаб булади
+минерал
-ун
-бор
-когоз

#Сурункали каторал томовга хос булган бурун шиллик пардасидаги морфологик узгариш


+цилиндрсимон хилпилловчи эпителийни кубсимон ёки ясси эпителийга айланиши
-асосий мембрана калинлашади
-шиллик парда остида кушувчи тукима усади
-бурун чиганогини шиллик пардаси гиперплазияга учрайди

#Сурункали гипетрофик тумовга хос булган шиллик пардадаги морфологик узгариш


+бурун чиганогининг шиллик пардасида кушувчи тукима усиши
-лимфа томирлари кенгайиши ва девори калинлашган
-кон томирлари кенгайган ва девори калинлашган
-шиллик парда экссудат билан калинлашган

#Сурункали катарал тумовга хос булган риноскопия куриниши


+пастки бурун чиганоклари шиллик пардаси кизарган, калинлашган айрим холларда кукимтир
-урта бурун чиганоклари катталашган, шиллик парда юзаси гадир-будур.
-бурун тусигини димок суяги кисми калинлашган
-пастки бурун чиганогини олдинги кисми калинлашган

#Одий атрофик тумовда хос булган шиллик пардадаги морфологик узгариш


+куп каватли цилиндрсимон хилпилловчи эпителий киприкларини йуколиб метаплазияга учрайди
-цилиндрсимон хилпилловчи эпителий киприклрарини йукотади, кайтадан тиклаш мумкин
+шиллик пардани гипертрофияси, эпителиал епкич юмшаган, айрим ерларда шиллик парда киприкларини йукотади
-шиллик парда эпителияси остида куп думалок хужайраси инфильтрат хосил булади, сеник-аста инфильтрация зич фиброз толали тукимабилан алмашинади

#Бурун суяклари синиб уз урнидан кузгалиб кетганда бурун суякларининг репозициясини кайси куни килиш максадга мувофикдир


+1 кун
-2 кун
-3 кун
-4 кун

#Бурун суяклари синганда репозицияси, энг кечи билан кайси кунда килса булади


+21 кун
-10 кун
-15 кун
-12 кун

#Бурун суяклари жарохатланиб синганда кайси белги галвирсимон суякни хам жарохатланганидан дарак беради


+ташки бурун тери остида хавони гичирлаши
-ташки бурун юмшок тукимаси шишган
-ташки бурун кирраси кийшайган
-синган суякларни шикирлаши

#Ташки бурун жарохатланиб синганда кечиктириб булмайдган ердам


+бурундан кон кетишни тухтатиш
-бурун суяклари репозицияси
-бурун суяклари рентгенографияси
-антибиотиклар

#Ташки бурун суяклари парчаланиб синганда репозиция килингандан кейин бурун бушлигига куйилган олдинги тампон неча кундан кейин олиб ташланади


+4 кунда
-1-2 кунда
-10-12 кунда
-5-6 кунда

#Вазоматор тумовни нейровегетатив формаси келтириб чикарувчи сабабчиси


+асаб системасини органик ва функционал фаолиятидаги узгаришлар
-гуллар чанги
-хайвонлар юнги
-микроблар

#Инфекцион – аллергик тумов нимага сезувчанлик ошганда юзага келади.


+Микробларга
-овкат моддаларига
-кулупнайга
-мандаринга

#Нима учун сурункали аллергик тумовда сезувчанликни ташхислаш уткир аллергик тумовга нисбатан мураккаброк


+полиаллергия
-моноаллергия
-хамма жавоб тугри
-тугри жавоб йук

#Вазоматор тумовни нейровегетатив формасини даволашда специфик сезувчанликни камайтириш усули кулланиладими


+йук
-ха
-ёшга боглик холда
-болаларда кулланилади

#Аллергик тумовни уткирлашини даволаш кайси усул билан олиб борилади


+носпецефик гипосенсибилизация
-специфик гипосенсибилизация
-антистафилакокк зардоб юбориш
-вакцинация

#290. Специфик гипосенсибилизация даволаш усули кайси холатларда кулланилади


+аллерген аникланганда
-касаллик хуружида
-аллерген аникланмасдан
-болаларда

#Урта бурун йулига куйидаги йуллар очилади


+бурун ёндош бошликлари олдинги гурухи
-эшитув найи
-видиев канали
-бурун еш канали

#Адгезив отитга таалукли булган камертонал текшириш


+хаво оркали паст тебранишли тулкинларни кабул килиш бузилган
-Желе синамаси касал кулокда манфий
-Вебер синамаси яхши эшитадиган кулокда эшитилади
-юкори тебранишли тулкинларни кабул килиш бузилган

#Адгезив отитда кандай даволаш усули кулланилмайди


+стапедопластика
-тимпанопластика
-ногора бушлигига лидаза юбориш
-ногора бушлигига хемотрипсин юбориш

#Адгезив отитда кандай жараён кетади


+эшитув суякчалар занжирини харакатини чегараланиши
-узангича пластикасида дистрофик узгариш
-айланма бойламна дистрофияси
-чиганокни дисплазияси

#Мияча абсцессида учрайдиган белги


+адиодохокенез – абсцесс томонида кул харакати оркада келади
-ромберг холати – нистагмни секин компоненти йуналган томонга тана огади
-тугри йулдан юриш – ностагмни секин компоненти йуналган томонга краб кийшаяди
-ен томнога юриш унг ва чап томонга аник бажаради

#Йирингли лабиринтитда учрайдиган белги


+беморда нистагмни тез компоненти сог лабиринт томонга йуналган
-беморда нистагмни секин компоненти сог лабиринт томонга йуналган
-Ромберг холатида бемор сог томонга огади
-бурун бармон синамаси беморни курсаткич бармоги бурун утга тегмасдан сог томонга огади

#Сигмасимон синус тромбозида учрамайдиган белги


+мия суюклиги лойкалашган
-куриш нервни сургичини димланиши
-грезингер белгиси
-Левин белгиси

#Йирингли отоген менингитда учрамайдиган белги


+мия суюклиги тиник, босими ошган
-мия суюклиги лойкалашган
-керинг белгиси
-юкори, урта ва пастки Брудзинский белгиси

#Cерозли отоген менингитда узгармайдиган белги


+мия суюклиги босими ошган ва тиник
-мия суюклиги босими ошган ва лойкалашган
-Керниг белгиси
-юкори, урта ва пастки Брудзинский

#Mияча абсцессида учрайдиган белги


+нистагм касал томонга йуналган
-нистагм сог томонга йуналган
-тахикардия
-совук котиб терлаш

#Мезотимпанит ремиссия даврида кенг кулланиладиган жаррохлик усули


+тимпанопластика
-парацентез
-антротомия
-урта кулок радикал операцияси

#Эпитимпанит лабиринтит асоратини берганда энг асосий даволаш усули


+радикал операция
-аттикни Гартман найи ердамида ювиш
-антибиотиклар билан даволаш
-дегидратация дори моддаларини куллаш

#Сог кулок пардасида учрамайдиган белги


+хиралашган
-кул ранг – садафсимон ранг
-еруглик рефлекси
-олдинги ва орка бурмалар

#304.кулокни кайси касаллигида парацентез килинади


+уткир отитни биринчи боскичида
-уткир отитни иккинчи боскичида
-уткир отитни асорати – мастоидитда
-уткир отит учинчи боскичида

#урта кулокни уткир катарида учрамайдиган белги


+кулокда уткир огрик
-тана харорати меъерида
-кулокда шовкин
-эшитиш пасайиши

#эшитув йули чипконида кулок олди сулак безига инфекция кайси йул билан утади


+эшитув йуллари санторин ериклари оркали
-кон оркали
-лимфа оркали
-сургичсимон усик оркали

#307.урта кулокка Политцер усулида хаво юбориш кайси касалликда кулланилади


+сальпингоотитда
-ташки отитда
-уткир отитда
-кохлеар неврит

#308.Евстахиев найи вазифаси бузулиши кайси касалликка олиб келади


+сальпингоотит
-ташки отит
-отосклероз
-кохлеар неврит

#Кайси касаллик эшитиш фаолиятини бузилиши, хамда системали бош айланиши билан кечади


+Меньер касаллиги
-мия усмаси
-ички кулокка кон куйилиши
-мия кон томирларида кон айланиши

#Меньер касаллигида учрамайдиган диагностик белги


+ромберг холатида нистагм секин компоненти томонига тананинг огиши бошни холатига боглик эмас
-эшитишни флюктуация феномени
-системали бош айланиши
-горизонтал-ротатор спонтан нистагм

#Ташки отитга хос булган белги


+эшитув йули тозаланганида огришни зурайиши
-эшитув йулида йирингли шиллик ажралма
-эшитиш пасайган
-сургичсимон усик сохасида огрик

#йирингли мезотимпанитга хос булган белги


+эшитув йулида йирингли шиллик ажралма
-эшитиш узгармаган
-эшитув йулида йирингли ажралма
чайнаганда огриш зурайиши

#эшитув нервининг невритига таълукли булган камертоналд текширишдаги узгаришлар


+Швабах синамаси касал кулокда меъёридан кискарган
-Желе синамаси манфий
-Вебер синамаси емон эшитадиган кулокда эшитилади
-Швабах синамаси касал кулокда маъеридан узайган

#Кохлеар невритда камертонал текширув натижалари ичида учрамайди


+Хаво оркали юкори тебранишли камертонни меъёрида эшитиш
-хаво оркали юкори тебранишли камертонни эшитиш пасайган
-Вебер синамаси яхши эшитадиган кулокка таркалади
-Швабах синамасини кабул килиш кискарган

#Уткир отитни биринчи даврига хос булмаган белги


+кулок пардасида тешик
-кулок пардаси кизарган, шишган
-кулок пардаси ташкарига буртиб чиккан
-кулокда огрик

#Уткир отитни иккинчи даврига хос булмаган белги


+кулокда каттик огрик
-эшитув йулида йирингли ажралма
-кулок пардаси кизариб калинлашган
-кулок пардасида йиринг ажралувчи кичик тешик

#Tашки кулок фурункулида купрок характерли


+козелокка босганда огрик
-эшитишнинг кескин пасайиши
-кулокда пульсацияловчи огрик
-эшитув йулидан йиринг окиши

#Хаво утказиш тизим касаллиги туфайли эшитиш пасайиши кайси касалликларда учрайди


+уткир йирингли урта отит
-кохлеар неврит
-Меньер касаллиги
-эшитув йули чипкони


#Бемор чап кулокдан эшитиши пасайиши, бошни бурганда эшитиш узгаришига шикоят килади. Ногора парда чапда пушти ранг. Белгилари аникланмайди, пастки булими кукимтир булиб нагора бушлигида суюклик сатхи куринади, аудиограммада хаво утказувчанлик типидаги гаранглик. Диагноз куйинг
+экссудатив урта отит
-уткир перфорациясиз урта отит
-сурункали йирингли урта отит
-сальпингоотит

#ЛОР аъзоларининг кайси кисимларини сурункали урта отитлар билан бирга даволаш максадга мувофик


+бурун, бурун ёндош ва бурун халкум касалликлари
-танглай муртаги касалликлари
-огиз халкум касаллиги
-хикилдок ва трахея касаллиги

#Урта кулок суяк деворининг деструктив узгаришида кайси нерв шикастланади


+юз нерви
-уч шохли нерв
-ногора тори
-майда ташки нерв

#322. Урта кулокнинг кайси кисмида юз нервининг жаррохлик амалиёти вактида шикастланиш эхтимоли купрок


+горизонтал ярим айлана канал билан ногора бушлиги орка юкори девори уртасида
-эшитув найси огзи артрофида
-ногора бушлиг тубида
-яримайлана канал билан антрум копкоги орасида

#Отосклерозда кайси жаррохлик амалиёти кулланилади


+стапедопластика
-мирингопластика
-парацентез
-антротомия

#Отосклерозда кандай патоморфологик жараён содир булади


+урта кулок овал дарчасида узангининг анкилози
-ногора бушлигида чандик ва ёпишиш
-ногора бушлигида сероз экссудат егилиши
-кортиев аъзонинг атрофияси

#325. Адгезив отитда Ринне синамасида товушнинг суяк ва хаво оркали утказувчанлиги кандай узгаради


+суяк оркали хаво оркалигига нисбатан яхши булади
-суяк оркали пасайган, хаво оркали меъерида
-суяк ва хаво оркали пасайган
хаво оркали суяк оркалика нисбатан яхши

#Кохлеар невритда Ринне синамасида хаво ва суяк оркали утказувчилик кандай узгаради


+суяк ва хаво оркали пасайган
-суяк оркали кучайган, хаво оркали пасайган
-суяк ва хаво оркали кучайган
-хаво оркали суяк оркалигига нисбатан яхши

#Урта кулокнинг сурункали йирингли яллигланишининг кайси бири купинча отоген калла ичи асоратларига олиб келади


+эпитимпанит купинча
-мезотимпанит
-эпи ва мезотимпанит бир хилда
-мезотимпанит купинча

#Илик сув билан колорик синама утказилганда нистагм кайси томонга йуналади


+текширалаётган кулок томонга
-карама карши кулок томонга
-юкорига
-пастга

#Орка мия суюклигидаги кайси курсаткичлар отоген менингитга хос белги хисобланади


+цитоз 2700\1 мл., лимфоцитлар, нейтрофиллар 80%
-оксил 0.33%
-канд 0,5 ммоль/л
-Реакция Панди +, Нонне-Апельта +

#Беморда отоген менингоэнцефалит мувафакият билан даволанди, кулокда тозаловчи операция килинди ва катта микдорда антибиотиклар берилди, менингиал белгилар кетди, лекин сенсор амнестик афазия белгиси пайдо булди. Сабабини тушунтириб беринг


+миянинг чап булагида абсцесс етилаетганлиги
-менингит утказганлиги туфайли
-мия ярим шари шиши
-мияга кон куйилиши

#Мезотимпанитда кандай операцияини амалга ошириш мумкин агар 6 ой давомида касаллик кайталамаса


+мирингопластика
-антротомия
-аттикотомия
-радикал операция

#Учувчида навбатдаги учишдан сунг чап кулогида шовкин эшитиш пасайиши пайдо булди. Отоскопияда парда пушти калинлашган, нуктасимон кон куйилишлар. Аудиограммада хаво утказиш типдаги гаранглик. Сизнинг диагнозингиз


+аэроотит
-гемотимпанит
-урта кулок сурункали катари
-уткир йирингли урта отит

#Беморда тез тез кайталайдиган йирингли отитдан кейин икки томонлама тургун эшитиш пасайиши пайдо булган. Отоскопияда: ногора парда кизарган, ичкарига тортилган, чандикли узгарган. Аудиограммада аралаш типдаги гаранглик. Сизнинг диагнозингиз


+адгезив отит ва иккиламчи кохлеар неврит
-урта кулок сурункали катари
-отосклероз ва кохлеар неврит
-кохлеар неврит

#Ички кулок перилимфа бушлиги нима билан алокада булади


+субарохноидал бушлик билан
-миянинг веноз чигали билан
-мия ен ошкозони билан
-эндолимфа билан

#Узанги кайси суяк дарчасида жойлашган


+овал дарчада
-адитукда
-эшитув найи огзида
-Фаллопиев каналида

#Эшитув найи функцияси


+барометрик ва дренаж
-нафас олиш ва хид билиш
-эшитиш ва мувозанат саклаш
-резонатор ва химоя

#Урта кулокнинг овал дарчасига узангининг суякли епишиб кетиши кайси касаликка хос


+отосклерозда
-адгезив отитда
-кохлеар невритда
-Меньер касаллигида

#Cурункали йирингли урта отитлар кайси белгиларига караб мезотимпанит ва эрпитимпанитга ажратилади


+перфорацияни жойлашишига караб
-касалликни кайталаши сонига караб
-эшитишнинг пасайиш даражасига караб
-касалликнинг давомийлигига караб

#Беморга кулогида РО килиниб, тромб хосил булганлиги учун сигмасимон синус очилган. Операциядан кейин чайнов мускулини урта кисмида огрийдиган каттиклик пайдо булган, тана харорати 39 булиб буйни кийшайган. Кайси асорат келиб чиккан


+ички буйинтурук вена тромбози
-буйин миозити
-буйин лимфоаденити
-буйин аденофлегмонаси

#Сигмасимон синус тромбози кариоз эпитимпанит туфайликелиб чиккан. ЛОР стационарда беморга канака тез тиббий ердам курсатиш керак


+кулокни радикал операция килиб, мияни орка чукурчасини очиш керак
-мускул орасига катта микдорда антибиотик ва гепарин юбориш керак
-вена кон томири чига катта микдорда антибиотик ва гепарин юбориш керак
-антибиотиклар тавсия килиб, антромастоидопластика операцияси килиш керак

#Бурун халкумни бармок билан текширганда куп учрайдиган асорат


+бурундан кон кетиши
-талвасли тутканок
-анестезияловчи препаратга аллергик реакция
-Бурун тусиги перфорацияси

#Адгезив отитга таалукли булган камертонал текшириш


+хаво оркали паст тебранишли тулкинларни кабул килиш бузилган
-Желе синамаси касал кулокда манфий
-Вебер синамаси яхши эшитадиган кулокда эшитилади
-юкори тебранишли тулкинларни кабул килиш бузилган

#Адгезив отитда кандай даволаш усули кулланилмайди


+стапедопластика
-тимпанопластика
-ногора бушлигига лидаза юбориш
-ногора бушлигига хемотрипсин юбориш

#Адгезив отитда кандай жараён кетади


+эшитув суякчалар занжирини харакатини чегараланиши
-узангича пластикасида дистрофик узгариш
-айланма бойламна дистрофияси
-чиганокни дисплазияси

#Мияча абсцессида учрайдиган белги


+адиодохокенез – абсцесс томонида кул харакати оркада келади
-ромберг холати – нистагмни секин компоненти йуналган томонга тана огади
-тугри йулдан юриш – ностагмни секин компоненти йуналган томонга краб кийшаяди
-ен томнога юриш унг ва чап томонга аник бажаради

#Йирингли лабиринтитда учрайдиган белги


+беморда нистагмни тез компоненти сог лабиринт томонга йуналган
-беморда нистагмни секин компоненти сог лабиринт томонга йуналган
-Ромберг холатида бемор сог томонга огади
-бурун бармон синамаси беморни курсаткич бармоги бурун утга тегмасдан сог томонга огади

#Сигмасимон синус тромбозида учрамайдиган белги


+мия суюклиги лойкалашган
-куриш нервни сургичини димланиши
-грезингер белгиси
-Левин белгиси

#Йирингли отоген менингитда учрамайдиган белги


+мия суюклиги тиник, босими ошган
-мия суюклиги лойкалашган
-керинг белгиси
-юкори, урта ва пастки Брудзинский белгиси

#Cерозли отоген менингитда узгармайдиган белги


+мия суюклиги босими ошган ва тиник
-мия суюклиги босими ошган ва лойкалашган
-Керниг белгиси
-юкори, урта ва пастки Брудзинский

#Mияча абсцессида учрайдиган белги


+нистагм касал томонга йуналган
-нистагм сог томонга йуналган
-тахикардия
-совук котиб терлаш

#Мезотимпанит ремиссия даврида кенг кулланиладиган жаррохлик усули


+тимпанопластика
-парацентез
-антротомия
-урта кулок радикал операцияси

#Эпитимпанит лабиринтит асоратини берганда энг асосий даволаш усули


+радикал операция
-аттикни Гартман найи ердамида ювиш
-антибиотиклар билан даволаш
-дегидратация дори моддаларини куллаш

#Сог кулок пардасида учрамайдиган белги


+хиралашган
-кул ранг – садафсимон ранг
-еруглик рефлекси
-олдинги ва орка бурмалар

#Kулокни кайси касаллигида парацентез килинади


+уткир отитни биринчи боскичида
-уткир отитни иккинчи боскичида
-уткир отитни асорати – мастоидитда
-уткир отит учинчи боскичида

#Yрта кулокни уткир катарида учрамайдиган белги


+кулокда уткир огрик
-тана харорати меъерида
-кулокда шовкин
-эшитиш пасайиши

#356.эшитув йули чипконида кулок олди сулак безига инфекция кайси йул билан утади


+эшитув йуллари санторин ериклари оркали
-кон оркали
-лимфа оркали
-сургичсимон усик оркали

#Yрта кулокка Политцер усулида хаво юбориш кайси касалликда кулланилади


+сальпингоотитда
-ташки отитда
-уткир отитда
-кохлеар неврит

#Евстахиев найи вазифаси бузулиши кайси касалликка олиб келади


+сальпингоотит
-ташки отит
-отосклероз
-кохлеар неврит

#Кайси касаллик эшитиш фаолиятини бузилиши, хамда системали бош айланиши билан кечади


+Меньер касаллиги
-мия усмаси
-ички кулокка кон куйилиши
-мия кон томирларида кон айланиши

#Меньер касаллигида учрамайдиган диагностик белги


+ромберг холатида нистагм секин компоненти томонига тананинг огиши бошни холатига боглик эмас
-эшитишни флюктуация феномени
-системали бош айланиши
-горизонтал-ротатор спонтан нистагм

#Ташки отитга хос булган белги


+эшитув йули тозаланганида огришни зурайиши
-эшитув йулида йирингли шиллик ажралма
-эшитиш пасайган
-сургичсимон усик сохасида огрик

#йирингли мезотимпанитга хос булган белги


+эшитув йулида йирингли шиллик ажралма
-эшитиш узгармаган
-эшитув йулида йирингли ажралма
-чайнаганда огриш зурайиши

#эшитув нервининг невритига таълукли булган камертоналд текширишдаги узгаришлар


+Швабах синамаси касал кулокда меъёридан кискарган
-Желе синамаси манфий
-Вебер синамаси емон эшитадиган кулокда эшитилади
-Швабах синамаси касал кулокда маъеридан узайган

#Кохлеар невритда камертонал текширув натижалари ичида учрамайди


+Хаво оркали юкори тебранишли камертонни меъёрида эшитиш
-хаво оркали юкори тебранишли камертонни эшитиш пасайган
-Вебер синамаси яхши эшитадиган кулокка таркалади
-Швабах синамасини кабул килиш кискарган

#Уткир отитни биринчи даврига хос булмаган белги


+кулок пардасида тешик
-кулок пардаси кизарган, шишган
-кулок пардаси ташкарига буртиб чиккан
-кулокда огрик

#Уткир отитни иккинчи даврига хос булмаган белги


+кулокда каттик огрик
-эшитув йулида йирингли ажралма
-кулок пардаси кизариб калинлашган
-кулок пардасида анатомик аломатлар куринмайди

#ташки кулок фурункулида купрок характерли


+козелокка босганда огрик
-эшитишнинг кескин пасайиши
-кулокда пульсацияловчи огрик
-эшитув йулидан йиринг окиши

#Хаво утказиш тизим касаллиги туфайли эшитиш пасайиши кайси касалликларда учрайди


+уткир йирингли урта отит
-кохлеар неврит
-Меньер касаллиги
-эшитув йули чипкони


#Бемор чап кулокдан эшитиши пасайиши, бошни бурганда эшитиш узгаришига шикоят килади. Ногора парда чапда пушти ранг. Белгилари аникланмайди, пастки булими кукимтир булиб нагора бушлигида суюклик сатхи куринади, аудиограммада хаво утказувчанлик типидаги гаранглик. Диагноз куйинг
+экссудатив урта отит
-уткир перфорациясиз урта отит
-сурункали йирингли урта отит
-сальпингоотит

#ЛОР аъзоларининг кайси кисимларини сурункали урта отитлар билан бирга даволаш максадга мувофик


+бурун, бурун ёндош ва бурун халкум касалликлари
-танглай муртаги касалликлари
-огиз халкум касаллиги
-хикилдок ва трахея касаллиги

#Урта кулок суяк деворининг деструктив узгаришида кайси нерв шикастланади


+юз нерви
-уч шохли нерв
-ногора тори
-майда ташки нерв

#Урта бурун йулига куйидаги йуллар очилади


+бурун ёндош бошликлари олдинги гурухи
-эшитув найи
-видиев канали
-бурун еш канали

#Бурун суяклари синиб уз урнидан кузгалиб кетганда бурун суякларининг репозициясини кайси куни килиш максадга мувофикдир


+1 кун
-2 кун
-3 кун
-4 кун

#Бурун суяклари синганда репозицияси, энг кечи билан кайси кунда килса булади


+21 кун
-10 кун
-15 кун
-12 кун

#Бурун суяклари жарохатланиб синганда кайси белги галвирсимон суякни хам жарохатланганидан дарак беради


+ташки бурун тери остида хавони гичирлаши
-ташки бурун юмшок тукимаси шишган
-ташки бурун кирраси кийшайган
-синган суякларни шикирлаши

#Ташки бурун жарохатланиб синганда кечиктириб булмайдган ердам


+бурундан кон кетишни тухтатиш
-бурун суяклари репозицияси
-бурун суяклари рентгенографияси
-антибиотиклар

#Ташки бурун суяклари парчаланиб синганда репозиция килингандан кейин бурун бушлигига куйилган олдинги тампон неча кундан кейин олиб ташланади


+3-4 кунда
-1-2 кунда
-10-12 кунда
-5-6 кунда

#Вазоматор тумовни нейровегетатив формаси келтириб чикарувчи сабабчиси


+асаб системасини органик ва функционал фаолиятидаги узгаришлар
-гуллар чанги
-хайвонлар юнги
-микроблар

#Инфекцион – аллергик тумов нимага сезувчанлик ошганда юзага келади.


+Микробларга
-овкат моддаларига
-кулупнайга
-мандаринга

#Нима учун сурункали аллергик тумовда сезувчанликни ташхислаш уткир аллергик тумовга нисбатан мураккаброк


+полиаллергия
-моноаллергия
-хамма жавоб тугри
-тугри жавоб йук

#Вазоматор тумовни нейровегетатив формасини даволашда специфик сезувчанликни камайтириш усули кулланиладими


+йук
-ха
-ёшга боглик холда
-болаларда кулланилади
-катталарда кулланилади

#Аллергик тумовни уткирлашини даволаш кайси усул билан олиб борилади


+носпецефик гипосенсибилизация
-специфик гипосенсибилизация
-антистафилакокк зардоб юбориш
-вакцинация

#Специфик гипосенсибилизация даволаш усули кайси холатларда кулланилади


+аллерген аникланганда
-касаллик хуружида
-аллерген аникланмасдан
-болаларда

#гайморитни фронтитдан фарклаш учун кайси текшириш усулидн фойдаланилади


+бурун ёндош бушликлари рентгенографиясидан
-орка риноскопиядан
-олдинги риноскопиядан
-олфактометриядан

#Асоратсиз уткир гайморитни даволашда кулланилмайдиган усул


+гайморотомия
-бурунга кон томирларни торайтирувчи дорилар томизиш
-антигистамин дорилар бериш
-антибиотиклар бериш

#Асоратли уткир гайморитни даволашда энг куп кулланиладиган даволаш усули


+гаймор бушлигида радикал операция, антибиотиклар
-гаймор бушлигини пункция килиш
-бурунга томирларни торайтирувчи дорилар томизиш
-антигистамин дорилар бериш

#бурундан ёт жисмни олишда кайси усулдан фойдаланиш максадга мувофик


+махсус асбоб ёрдамида ташкарига тортилиб чикарилади
-асбоб ёрдамида бурун халкумига итарилиб юборилади
-отсос ёрдамида суриш
-бурунни кокиш

#физиологик бурун тусигини кийшайиши кузатилади


+калла суягига нисбатан бурун тусиги тез усади
-жарохат натижасида
-бир томондан бурун тусигига усмаларни босими натижасида
-бурун халкум муртаги гипертрофияси натижасида

#Патологик бурун тусигини кийшайиши кузатилади


+аденоид вегетациясида
-калла суягига нисбатан бурун тусиги тез-тез усганда
-бурун тусиги икки хил тукимадан ташкил булиши хисобига
-жарохат натижасида

#Физиологик бурун тусигини кийшайиши кайси ёшда юзага келади


+усмирларда
-ёш болаларда
-карияларда
-факат тугрук ёшидаги аелларда

#Бурун тусигини кийшайиши кайси кисмида булганда бурундан нафас олиш купрок кийинлашади


+бурун бушлигини кириш кисмида
-бурун бушлигини суяк кисмида
-бурун тусигини юкори кисмида
-Якобсон аъзоси сохасида

#Бурун тусигини кайси куринишдаги кийшайишида купинча нейрорефлектор бурун битиши учрайди


+бурун тусиги тикансимон кийшайганда
-бурун тусиги тожсимон кийшайганда
-бурун тусиги унга еки чапга кийшайганда
-бурун тусиги иккала томонга кийшайганда

#Бурун конашига сабаб булмайди


+бурун тусигига шиллик парда остида кон томирлар чигалини булиши
-конаш сохасида шиллик пардани ноэластиклиги
-конаш сохасида кон томирларни юза жойлашганлиги
-кон томирлар деворида мушакли каватни яхши тараккий килмаганлиги

#бурун шиллик парда гиперсекрецияси кайси касалликка хос эмас


+атрофик тумовга
-вирусли грипга
-нейровегетатив тумовда
-уткир тумовда

#Кайси бурун касаллигида конда эозинофиллар микдори купаяди


+атопик-аллергик тумовда
-атрофик тумовда
-нейровегетатив тумовда
-уткир тумовда
#ЛОР аъзоларини кайси вазифаси бузилганда тиш кариеси сабаб булади
+бурун оркали нафас олиш кийинлашганда
-бурун шиллик пардасини секрет ишлаб чикариши бузилганда
-хид билиш пасайганда
-буруннинг хилпилловчи эпителиясини вазифаси бузулганда

#гайморитни келтириб чикармайдиган сабаблар


+бурун шиллик пардасини субатрофияси
-бурунга очилган Гаймор бушлиги тешигини вазифаси бузулганда
-Гаймор бушлигини пастки девори тищ илдизлар билан чегараланганлиги
-бошка бурун ендош бушликларига нисбатан пастда жойлашганлиги

#уткир гайморитни сурункали формасига утишига сабаб булмайди


+бурун тусигини конаш сохасида кон томирлар чигалини юза жойлашганлиги
-тиш кариеси
-бурун чигалини гипертрофияси
-бурун тусигини кийшиклиги

#Уткир йирингили гайморитга хос булмаган белги


+орка риноскопияда юкори бурун йулиди йирингли ажралма
-олд риноскопияда урта бурун йулида йирингли ажралма
-урта бурун йули шиллик пардаси шишган ва кизарган
-хид сезишни пасайиши
-нафас олишни кийинлашаши

#Фарингитни энг куп кузгатади


+вируслар
-дифтерия таекчаси
-группасидаги бетта гемолитик таекча
-хламидия

#Халкум орти бушлиги пастда туташади


+орка кукс оралигига
-олдинги кукс оралигига
-параэзофагиал бушлик
-паратонзиллар бушлик

#Kайси тишларнинг патологияси одонтоген гацморит ривожланишига сабаб булиши мумкин


+премоляр
-кезак тиш
-премоляр
-моляр

#Kуп холларда ангина чакирилади


+гурухли бета гемолитик стрептококк
-стафилококк
-адеоновирус
-гурухли стрептококк

#Паратонзилляр абсцесс кандай жойлашганда бемор учун купрок огир кечади


+ташки
-олдинги юкори
-орка
-пастки

#Тонзилитнинг махаллий белгиларини курсатинг


+танглай муртаклари лакуналарда казеоз йирингли пробка ва суяк йиринг булиши, чандикли узгарган муртаклар
-танглай равоклари эркин киррасининг гиперемияси ва валиксимон калинлашуви
-танглай муртаклари ва равоклари орасида чандикли бичишмалар
-регионал лимфаденит

#Бемор томогида ютинганида кучаядиган огригидан шикоят килади. 3 кундан буен касал, анамнезида бир неча марта ангина булган. Объектив тана харорати 38.9, озини кийинлик билан очади, томогининг шиллик кавати кизарган, шишган, кучли катталашган, инфильтрациялашган чап танглай муртаги (лакунасида йирингли тикинлар бор. хисобига ассиметрия аникланади. Тахминий ташхис.


+паратонзиляр инфилтрат
-паратонзилар абсцесс
-халкум орти абсцесси
-фолликуляр ангина

#Бемор томогининг унг томонидаги кучли огрик, куп сулак окиши, огзини оча олмаслигидан шикоят килади. Бир хафта олдин ангина утказган. Объектив: томок шиллик кавати унг томони бир оз кизарган. Танглай муртаклари равокларидан чикиб турибди, караш билан копланган, регионар лимфатугунлари катталашган. Огрикли. Сизнинг ташхисингиз.


+паратонзиляр абсцесс
-халкум дифтерияси
-уткир фарингит
-унг муртагининг усмаси
-курсатилган

#Kайси воситалар Cимановский пардали ангинасига таъсир килади.


+новарсенол ва пенициллин
-эритромицин
-стрептомицин
-фурацилин эритмаси

#Kурсатилан кайси касалликларда халкумдан кон кетиш кузатилади


+Рандю-Ослер синдроми
-катарал ангина
-хроник тонзилит
-сурункали фарингит

#Кайси лимфойд хосилалар халкумга тегишли


+танглай муртаклари
-Пейер бляжкалари
-Фабрициев халтаси
-тимус

#Халкум лимфойд тукимасининг функцияси


+махаллий хужайравий ва гуморал иммунитет
-химоя
-хавони намлаш ва иситиш
-чукмани намлаш ва иситиш

#Tанглай муртакларининг кайси хужайралари иммун вазифан бажаради


+лимфоид фоликулаларнинг Т ва В хужайралари
-эпителиал
-эритроцит
-тромбоцит

#Кайси симптом лакунар ангинага характерли эмас.


+муртакларда каттик ифлос-кулранг караш
-умумий холсизлик
-бугимларда огрик
-муртакларда човак караш

#Кайси симптомлар халкум дифтериясига характерли ва уни лакунар ангинадан ажратиб туради


+муртакларда мустахкам расво кулранг караш, шпатель билан кийин олинади, ойналар орасида ёйилмайди
-юкори харорат
-огир умумий ахвол
-сузиларли интоксикация, бугимларда огрик

#Kайси даволаш усули сурункали тонзилитда кулланилади


+муртак лакуналарни ювиш
-диетотерапия
-массаж
-бурунга шафтоли мойи томизиш

#Кайси жавоб сурункали тонзиллит декомпенсациялашган формасига тугри келади


+муртак лакуналарида йиринг, муртакларнинг танглай равоклари билан ёпишганлиги, ревмокардит
-тез-тез ОРВИ, бугимларда огрик
-томокда кирилиш ва куриш, юракда огрик
-муртакларнинг катталашуви, нафас олиш кийинлиги, хансираш

#Буйин тонзилоген флегмона локализацияси характерининг одонтогендан фарки


+буйин томир тугоми буйлаб чукур йуналишда
-ияк ости сохаси
-жаг ости сохаси
-юза мушаклар аро

#Кайси мушакларнинг ригидлиги паратонзилляр абсцессда учрайди


+чайнов
-энса
-орка мускуллар
-кизилунгач мускуллари

#кайси курсатилган касалликлар катталарда халкум орти абсцесси сабаби булиши мумкин


+умуртка буйин булими туберкулези
-бурун фурункули
-кулок фурункули
-уткир ринит

#паратонзиляр абсцессни купрок характерли белгилари


+бир томонда танглай равоги инфилтрацияси, чайнов мускуллари, тризми
-мушаклар гиперемияси, лакуналарда йиринг
-халкум девори гиперемияси, лакуналарда йиринг
-мушакларда каттик кулранг караш, шпател билан олинмайди

#кандай холатда тонзилэктомия операцияси утказилади


+декомпенсациялашган сурункали тонзилит
-фоликуляр ангина
-катарал ангина
-сепсис билан асоратланган фолликуляр ангина

#Кандай холатларда тонзиллотомия операцияси утказилади.


+танглай муртаклари гипертрофияси
-фоликуляр ангина
-лакунар ангина
-аденоидлар гиперплазияси

#кайси симптомлар хроник тонзиллитга характерли


+муртак лакуналарида йиринг, муртаклар танглай равокларига ёпишган
-бош огриги, юкори кон босими, томокда куриш
-кунгил айниш, иштаха йуклиги, тил караш билан копланган
-халкум орти девори гиперемияси, юкори харорат

#Кайси мускулнинг ригидлиги халкум орти абсцессида учрайди


+умуртка олди
-чайнов
-танглай мушаклари
-энса

#кандай холатларда миндалина лакуналари ювилади


+сурункали тонзилитни ремиссия даврида даволанади
-фолликуляр ангинани даволаганда
-лакунар ангинани даволаганда
-паратонзиляр абсцессни даволаганда

#Куйидаги кайси касалликларда иккиламчи ангина кузатилиши мумкин


+агранулоцитоз
-дизентерия
-пневмония
-салмонеллез

#куйидаги кайси касалликларда иккиламчи ангина кузатилиши мумкин


+инфекцион мононуклеоз
-кизамик
-кизилча
-паротит

#Декомпенсация формаси сурункали тонзилитга характерли булмаган белги


+кунгил айниш, кусиш
-юрак ва бугимларда огрик
-субфебрил харорат
-умумий кучсизлик (холсизлик.

#Тонзилэктомия операцияси утказилиши мумкин


+хомиладорликнинг иккинчи ярмида
-менструал циклда
-вирусли гепатитда
-юрак-кон томир етишмовчилиги булган касалликларда

#паратонзилар абсцесснинг этиологик фактори


+танглай муртаклари яллигланиши
-тил муртаги яллигланиши
-халкум лимфаденоид тукимаси яллигланиши
-бурун халкум муртаги яллигланиши жаг ости лимаденити

#лимфаденоид халкум хлкасига тегишли булмаган функция


+хазм килиш
-химоя
-иммуноген
-кон ишлаб чикариш

#катарал ангинага хос фарингоскопик манзара


+танглай муртаклари шиллик кавати гиперемияланган, кийшайган, шиллик йирингли ажралма билан копланган
-муртак озасида йиринглаган фурункул
-лакуналарда сарик-ок йиринг
-муртак юзасида кичик абсцесслар

#Фолликуляр ангинага хос фарингоскопик манзара


+муртак юзалари кизарган, шиллик остида сарик-ок йиринглаган фурункул
-миндалина юзаси кизарган, шишган
-миндалина лакуналарида сарик-ок йирингли ажралма
-муртаклар юзасида кратерсимон яра, осон ажралувчи сарик-кулранг пленка билан копланган

#Лакунар ангинага хос фарингоскопик манзара


+лакуналарда осон ажраладиган сарик-ок йирингли караш
-муртак шиллик кавати кизарган
-муртак шиллик ости каватида ок-кулранг фолликула
-муртакларда кийин олинадиган кулранг-расво караш

#Герпетик ангина кузгатувчиси


+коксаки вирус
-бетта гемолитик стрептококк
-стафилококк
-пневмококк

#Симановский-Венсан ангинаси чакирувчи микроб


+спирохета буккалис, бацилла физуффлис
-дифтерия таёкчаси
-вируслар
-замбуруглар

#Паратонзилляр абсцесс очилганда кандай асоратни олдиндан билиш керак


+буйин йирик томирларни зарарлаш
-буйин веналари тромбози
-медиастенит
-хикилдок уткир стенози

#Эпифарингоскопияда, халкумнинг кайси булими куринади


+бурун халкум
-кизилунгач
-огиз бушлиги
-хикилдок-халкум

#Сурункали тонзилитнинг махаллий белгиларига тегишли эмас


+халкум орка девори лимфаденоид тукимаси гранулалари катталашуви
-Гизе белгиси
-C. Преображенский белгиси
-D. Зак белгиси

#Тонзиллит кузишига купрок саба буладиган микроб


+гурухли бетта гемолитик стрептококк
-стафилококк
-пневмококк
-вируслар

#Уткир ангиналарни даволашда ишлатилади


+тонзиллотомия
-антибиотиклар
-сулфаниламидлар
-аналгетик ва антисептиклар

#Gaymor bo’shligi qaysi suyakda joylashgan?


+yuqori jag’ suyagi
-asosiy suyak
-peshona suyagi
-galvirsimon suyak
-chakka suyagi

#Katta odamlarda qaysi burun en bo’shliqlari bo’lmasligi mumkin?


+peshona bushligi
-ponasimon bo’shliq
-g’alvirsimon bo’shliq
-yuqori jag’ bo’shlig’i
-asosiy bo’shliq

#Burun bushligida kaysi burun yullari bor?


+yuqori,o’rta,pastki,umumiy
-yukori,urta,pastki
-pastki va umumiy
-oldingi,orqa,en
-tashqi va ichki

#Chaqaloqlarda peshona bo’shlig’i bo’ladimi?


+bo’lmaydi
-ha lekin xamma vaqt emas
-yo’q,lekin bo’lishi mumkin
-bo’lishi mumkin
-juda kam xollarda bo’lishi mumkin

#Ponasimon bo’shliqning qaysi devorida uning tabiiy teshigi joylashgan?


+Oldingi
-Yuqori
-Pastki
-Ichki
-Orqa

#G’alvirsimon bo’shliqning qaysi kataklari yuqori burun yo’liga ochiladi?


+Orqa
-Oldingi
-Oldingi va o’rta
-O”rta va orqa
-O’rta

#Peshona bo’shlig’ining tabiiy teshigi qaysi burun yo’liga ochiladi?


+O’rta burun yo’lining oldingi qismi
-Yuqori
-Pastki
-Burun ko’z yoshi kanali
-O’rta burun yo’lining orqa qismi

#Burun tusigini qaysi anatomik tuzilmalar xosil qiladi?


+turtburchaksimon togay,dimog suyagi,galvirsimon suyakning perpendikulyar plastinkasi
-Uchburchaksimon tog’ay,dimog’ suyagi,g’alvirsimon suyak,perpendikular o’simta
-To’rtburchaksimon tog’ay,kuzesh suyakchasi,dimog’ suyagi
-tog’ay,burun suyagi,g’alvirsimon suyak,perpendikulyar plastinka
-turtburchaksimon tog’ay,g’alvirsimon suyak va uning perpendikulyar plastinkasi

#Burun bo’shligining tubini qaysi anatomik tuzilmalar xosil qiladi?


+yuqori jag’ suyagining tanglay usimtasi,tanglay suyagi
-yukori jag suyagining peshona usigi,galvirsimon suyak
-g’alvirsimon suyakning perpendikulyar plastinkasi,yuqori jag suyagining gorizontal usimtasi
-taglay suyagi,yuqori jag’ suyagining peshona o’simtasi
-tanglay suyagining vertikal o’sig’i,ponasimon suyak

#Pastki burun yo’liga qaysi anatomik tuzilmalar ochiladi?


+burun ko’z yosh kanali
-yukori jag bo’eshligi,kuzesh kanali
-peshona bshligi,galvirsimon bo’shliqning urta kataklari
-asosiy bo’shliq,burun ko’z yosh kanali
-g’alvirsimon bo’shlikning orqa kataklari,yuqori jag’ bo’shligi

#Burun bo’shligi qaysi arteriya vositasida qon bilan taminlanadi?


+asphenopalatina,aethmoidales anterior et posterior
-asphenopalatina,aethmoidales posterior
-asphenopalatina,aethmoidales anterior
-amaxillaris interna,amaxillaris externa
-anasales posterior,aophtalmika

#O’rta burun yuliga qaysi anatomik tuzilmalar ochiladi?


+peshona bo’shlig’i,yuqori jag’ bo’shligi,galvirsimon bo’shlikning oldingi va o’rta kataklari
-yuqori jag’ bo’shligi,eshituv nayi teshigi
-peshona bo’shligi,g’alvirsimon bo’shliqning orqa kataklari
-asosiy bushlik,galvirsimon bo’shliqning oldingi kataklari
-yukori jag bushligi,g’alvirsimon bo’shliqning o’rta kataklari,peshona bo’shligi

#Yuqori burun yo’liga qaysi anatomik tuzilmalar ochiladi?


+asosiy bo’shliq,g’alvirsimon bo’shlikning oldingi kataklari
-peshona bo’shligi,asosiy bo’shlik,yuqori jag bushligi,
-asosiy bushlik,galvirsimon bushlikning orqa kataklari
-yukori jag bo’shligi,peshona bo’shligi
-peshona bo’shligi,g’alvirsimon bo’shlikning o’rta kataklari

#Chaqaloqlarda qaysi burun atrofi bo’shliklari bo’lmaydi?


+peshona bo’shlig’i,asosiy boshliq
-asosiy bo’shliq,yuqori jag’ bo’shlig’i
-g’alvirsimon bo’shliq, peshona bo’shlig’i
-yuqori jag’ bo’shlig’i, peshona bo’shlig;i
-g’alvirsimon bo’shlik,yuqori jag bo’shlig’i

#Chaqaloqlarda qaysi bo’shliqlar bo’ladi?


+yuqori jag’ bo’shlig’i,g’alvirsimon bo’shlik
-Yuqori jag’ bo’shligi,peshona bo’shligi
-asosiy bo’shliq, g’alvirsimon bo’shliq
-peshona bo’shligi,asosiy bo’shliq
-yuqori jag bo’shligi,asosiy bo’shliq

#Peshona bo’shligi necha eshdan rivojlana boshlaydi?


+5-6 yoshdan
-1 yoshdan
-4 yoshdan
-2,5-3 yoshdan
-2 yoshdan

#Asosiy bo’shliq rivojlanishi qachon tugaydi?


+10-25 yoshda
-5-6 yoshda
-6-7 yoshda
-9-10 yoshda
-12-14 yoshda

#Asosiy bushlik pnevmatizatsiyasi necha eshdan boshlanadi?


+12-13 eshdan
-10-11 eshdan
-7-8 eshdan
-4-5 eshdan
-5-6 eshdan

#Burun bushligining yuqori devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil kiladi?


+galvirsimon suyakning gorizontal plastikasi
-turtburchakli tog’ay
-burun tusigi
-yuqori jagning tanglay o’simtasi
-yuqori jag’ning alveolyar o’sigi

#Yuqori jagning tanglay usigi va tanglay suyagining gorizontal plastinkasi burun bushligining qaysi devorini tashkil qiladi?


+burun bo’shligi tubini
-medial
-tashqi
-ichki
-yuqori

#G’alvirsimon suyakning pependikulyar plastinkasi burun bushligining kaysi devorini xosil qiladi?


+medial
-pastki
-tashki
-yukori
-orqa

#Burun bo’shligining qaysi qismida o’sish zonasi joylashgan?


+burun tusigida
-pastki chiganokda
-yuqori chiganokda
-o’rta chiganokda
-o’rta burun yo’lida

#Burun bo’shligida nechta burun chig’anog’i tafovut qilinadi?


+3 ta
-5 ta
-4 ta
-2 ta
-1 ta

#Burun bo’shligini qaysi anatomik tuzilma ikkiga bo’lib turadi?


+burun tusigi
-dimog suyagi
-o’rta burun chig’anog’i
-yuqori burun chig’anogi
-pastki burun chig’anogi

#Yuqori jag’ bushligi qayerga ochiladi?


+O’rta burun yuliga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun chig’nogi soxasiga
-pastki burun chig’anoqlari oxirida
-yuqori burun yo’liga

#Burun bushligining lateral devorini tashkil qilishda qaysi suyak ishtirok etadi?


+asosiy suyakning medial plastinkasi
-dimog suyagi
-galvirsimon suyak plastinkasi
-yuqori jag’ning alveolyar usigi
-yuqori jag’ning tanglay usimtasi

#G’alvirsimon bo’shliqning oldingi kataklari qayerga ochiladi?


+O’rta burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun chiganogi oxirida
-yuqori burun yo’liga
-urta burun chig’anogining oldingi uchida

#Peshona bushligi qayerga ochiladi?


+o’rta burun yo’liga
-yuqori burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun chig’anog’iga
-pastki burun chig’anogiga

#G’alvirsimon bo’shliqning orqa kataklari qayerga ochiladi?


+yuqori burun yo’liga
-O’rta burun chiganogiga
-urta burun yuliga
-yuqori burun chig’anogiga
-pastki burun yo’liga

#Galvirsimon bo’shlikning urta kataklari qaerga ochiladi?


+O’rta burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun yo’liga
-o’rta burun chig’anog’iga
-pastki burun chig’anog’i oxirida

#Ponasimon bo’shliq qayerga ochiladi?


+yuqori burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-xoanalarga
-o’rta burun yo’liga
-yuqori burun chig’anogiga

#Burun bo’shlig’ining qayerida shilliq qavat ko’p qatorli silindrik xilpillovchi epiteliy bilan qoplangan?


+regio respiratoria soxasida
-burun tusigida
-regio olfactoria soxasida
-dimog suyagida
-burun bo’shligi yuqori devorida

#Yuqori jag’ bo’shligining o’rtacha xajmi?


+20 sm 3
-15 sm3
-22 sm3
-25 sm 3
-28 sm 3

#Gaymor bo’shligining orqa devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+fossa pteregopalatina
-fossa canina
-yuqori jag’ suyagi alveolyar o’sig’i
-glvirsimon suyakning plastinkasi
-pastki burun yo’li

#G’alvirsimon bo’shliqqa yaqin joydan 12 juft miya nervlaridan qaysi biri o’tadi?


+hid bilish
-eshituv
-uch shoxli
-yuz
-ko’ruv

#Galvirsimon bo’shliqning lateral devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+qo’gozsimon plastinka
-yukori jagning gorizontal plastinkasi
-yuqori jag’ning peshona o’simtasi
-uyqu arteriyasining kanali
-tanglay suyagining vertikal usigi

#Ponasimon bushlikning yuqori chegarasini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+oldingi miya chukurchasi,turk egari
-kavernoz sinus
-uyqu arteriyasining kanali
-yuqori burun yuli
-galvirsimon suyakning plastinkasi

#Asosiy bushlikning lateral devorini kaysi anatomik tuzilma hosil kiladi?


+uyqu arteriyasining kanalida va kavernoz sinus
-qog’ozsimon plastinka
-turk egari
-oldingi miya chuqurchasi
-yuqori jag suyagining peshona usigi

#Yuqori jag bo’shligining pastki devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+yuqori jag’ suyagining alveolyar o’simtasi
-yuqori jag suyagining peshona usigi
-tanglay suyagining gorizontal plastinkasi
-g’alvirsimon suyak plastinkasi
-asosiy suyakning medial plastinkasi

#Burun ko’z yosh kanali burun bo’shligining qaysi qismiga ochiladi?


+pastki burun yo’li oxirida
-yuqori burun yuliga
-pastki burun yuli oldingi qismiga
-o’rta burun yo’li oldingi qismida
-o’rta burun yo’li oxirida

#Gayri tabiiy hid sezish nima deb ataladi?


+Kokosmiya
-Giposmiya
-Normosmiya
-Giperosmiya
-Anosmiya

#Bola organizmining aqliy va jismoniy rivojlanishiga burunning ko’prok qaysi funktsiyasining bo’zilishi tasir qiladi?


+nafas
-xid sezish
-rezonator
-ximoya
-sekretor

#Burun bo’shligi qanday vazifani bajarmaydi?


+ovoz xosil qilish
-nafas olish
-xid sezish
-rezonator
-ximoya

#Burun bo’shligi qanday funksional sohalarga bo’linadi?


+hid bilish, nafas olish
-rezonator, refleks
-ta’m bilish, rezanator
-reflektor, ta’m bilish
-sekretor, xid bilish

#Burunning asosiy vazifalarini ko’rsating


+hid sezish, nafas, himoya, rezonator
-nafas,himoya,hid sezish,ta’m bilish
-himoya,ta’m bilish,hid sezish,nutq
-ta’m bilish,himoya,nutq
-rezonator,nafas,ximoya,ta’m sezish

#Burunning ikkinchi darajali vazifasini ko’rsating


+mimik,ko’z yosh chiqarish, rezonans
ta’m bilish,nafas,rezonator
-hid sezish,ajratish,mimik
-ajratish,ximoya ,nafas
-rezonator,xid sezish,nafas

#Orqa rinoskopiya aysi asbob vositasida amalga oshiriladi?


+burun-xalkum oynachasi
-ogiz kengaytirgich
-ezofagoskop
-diafonoskop
-teplovizor

#Burun bo’shlig’ida kavernoz tukima qayerda joylashishini ayting


+pastki va o’rta burun chig’anoqlarining shilliq pardasi ostida
-burun shilliq pardasida
-yuqori burun chig’anoqlarining shilliq osti qavatida
-burun chig’anoqlarida
-burun tusigi soxasida

#Burunning hid sezish funktsiyasini qaysi tekshirish usuli yordamida aniqlash mumkin?


+Olfaktometriya
-Diafanoskopiya
-Rentgenografiya
-Paxta erdamida sinama
-Rinopnevmometriya

#Odontogen gaymoritga tashxis qo’yishda qaysi tekshirish usulidan foydalanilmaydi?


+Salpingoskopiya
-Diafanoskopiya
-Rentgenografiya
-Termografiya
-Gaymor bushligini teshish

#Burun yon bo’shliqlari shikastlanganda qaysi tekshirish usuli axamiyatga ega?


+Rentgenoskopiya
-Termografiya
-olfaktometriya
-Salpingoskopiya
-Akumetriya

#Hid sezishni tekshirishda qaysi standart eritmalardan foydalaniladi?


+0,5% sirka kislotasi,etil spirti,valerianka nastoykasi,ammiak
-etil spirti,xloroform,piridin,ammiak
-0,5% sirka kislotasi, ammiak, mentol, kamfora spirti
-valerianka nastoykasi,etil spirti, mentol, ammiak
-ammiak,kamfora spirti,xloroform,mentol

#Burunning funktsiyalarini tekshirishning asosiy usullarini ko’rsating?


+olfaktometriya,rinopnevmometriya
-tomografiya,rinoskopiya,faringoskoiya,rentgenografiya
-rinoskopiya,rentgenografiya,olfaktometriya, diafanoskopiya
-rentgenografiya,epifaringoskopiya,tomografiya,gipofaringoskopiya
-epifaringoskopiya,rinoskopiya,olfaktometriya,otoskopiya

#Oldingi rinoskopiya deganda nimani tushunasiz?


+burun bo’shligini old tomondan ko’rish
-halqumni ko’zdan kechirish
-burun chig’anoqlarining oxirini kuzdan kechirish
-burun-xalkumni ko’zdan kechirish
-hiqildoq bo’shlig’ini ko’rish

#Orqa rinoskopiya nima?


+burun-halqumni va burun chig’anoqlari oxirini, xoanalarni ko’zdan kechirish
-burun bushligini old tomondan ko’zdan kechirish
-hiqildoqni ko’zdan kechirish
-burun daxlizini ko’zdan kechirish
-o’rta burun yo’lini ko’zdan kechirish

#Quyidagi tekshirish usullaridan qaysi biri burunni tekshirish usuli hisoblanmaydi?


+mezofaringoskopiya
-oldingi rinoskopiya
-orka rinoskopiya
-diafanoskopiya
-olfaktometriya

#Diafonoskopiya qaysi a’zoni tekshirish uchun qo’llanadi?


-burun-halqumni
-xiqildoqni
-quloqni
-xalkumni
+burun en bo’shliqlarini

#Buruning xid bilish funktsiyasi I darajasini aniqlash uchun qaysi eritmadan foydalaniladi?


+0,5% sirka kislotasi
-valerianka nastoykasi
-mentol
-novshatir spirti
-etil spirti

#Burun hid bilish funktsiyasining II darajasini aniklash uchun qaysi eritma ishlatiladi?


+etil spirti
-xloroform
-kamfora spirti
-valerianka nastoykasi
-ammiak

#Burun xid bilish funktsiyasining III darajasini aniqlash uchun kaysi eritmadan foydalaniladi?


+valerianka nastoykasi
-novshadil spirit
-mentol
-xloroform
-etil spirti

#Burun xid bilish funktsiyasining IY darajasini aniklash uchun qaysi eritmadan foydalaniladi?


+novshatir spirti
-piridin
-xloroform
-mentol
-valerianka nastoykasi

#Burun va burun atrofi bo’shliqlari kasalliklarini o’rganuvchi Fan sohasini ko’rsating


+rinologiya
-foniatriya
-laringologiya
-otiatriya
-surdologiya

#Nog’ora bo’shligining xajmi qancha?


+1 sm kub
-5 sm kub
-2 sm kub
-2,5 sm kub
-3 sm kub

#Nog’ora bo’shligida nechta muskul bor?


+2 ta
-4 ta
-3 ta
-1 ta
-muskul bo’lmaydi

#Nog’ora bo’shligining medial devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+labirint dungligi
-Surg’ichsimon usimta
-nogora parda
-evstaxiy nayi
-bo’yinturuk venasi

#Nog’ora parda nechta kvadrantga bo’linadi?


+4 ta
-2 ta
-6 ta
-5 ta
-3 ta

#Nog’ora pardaning pastki kvadrantidan qaysi qon tomiri o’tadi?


+bo’yinturuq venasining piezchasi
-tashqi uyqu arterichsi
-ichki uyqu arteriyasi
-quloq arteriyasi
-yuz arteriyasi

#Nog’ora pardaning salki qismida qaysi qavat bo’lmaydi?


+fibroz
-shilliq
-epidermis
-fibroz va shilliq qavat
-epidermis va fibroz kavat

#O’rta quloq tarkibiga qaysi anatomik tuzilmalar kiradi?


+nog’ora bo’shligi,evstaxiy nayi, so’rg’ichsimon o’simta
-daxliz,tashqi eshituv yo’li
-tashqi eshituv yo’li, nog’ora parda
-tashqi eshituv yo’li,so’rg’ichsimon o’simta
-nog’ora parda,evstaxiy nayi

#Oltingugurt ishlab chiquvchi bezlar tashqi eshituv yo’lining qaysi qismida joylashgan?


+Tog’ayli qismida
-suyakli qismida
-quloq yumshog’ida
-suyakli va tog’ay qismida
-quloq supachasida

#Tashqi eshituv yo’lining nechta devori mavjud?


+4 ta
-5 ta
-3 ta
-2 ta
-1 ta

#Tashqi eshituv yo’lining oldingi devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+pastki jag’ bugimi
-So’rg’ichsimon o’simta
-urta miya chukurchasi
-nog’ora parda
-quloq oldi bezi

#Tashqi eshituv yo’lining orqa devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+So’rg’ichsimon o’simta
-O’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bezi
-pastki jag’ bo’g’imi
-nog’ora parda

#Nog’ora pardaning nechta belgisi mavjud?


+5 ta
-3 ta
-4 ta
-2 ta
-6 ta

#Tashqi eshituv yo’lining yuqori devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+O’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bezi
-pastki jag’ bug’imi
-surg’ichsimon o’simta
-nogora parda

#Bolalarda tashqi eshituv yo’lining suyakli qismi necha yoshdan keyin paydo bo’ladi?


+3 yoshdan keyin
-5 yoshdan keyin
-1 yoshdan keyin
-4-5 yoshdan keyin
-10 yoshdan keyin

#Fallopiy kanali ichidan qaysi asab tolasi o’tadi?


+yuz asab tolasi
-uch shoxli asab tolasi
-til yutkin asab tolasi
-uzoqlashtiruvchi asab tolasi
-uch shoxli va yuz asab tolasi

#Evstaxiy nayining orqa suyakli qismi nog’ora bo’shligining qaysi bo’limiga ochiladi?


+yuqori oldingi bo;’limiga
-orqa pastki bo’limiga
-nog’ora bo’shligining o’rtasiga
-nog’ora bo’shlig’ining ichkari qismiga
-nog’ora bo’shlig’ining laterial devoriga

#Antrum bo’shlig’i qayerda joylashgan?


+so’rg’ichsimon o’simtada
-evstaxiy nayining orqa qismida
-enok suyagida
-ensa suyagida
-Pirogov uchburchagi soxasida

#Nog’ora parda qaysi quloq orasida joylashgan?


+tashqi va o’rta quloq chegarasida
-O’rta quloq
-tashqi quloq
-ichki va o’rta quloq
-ichki quloq

#Nog’ora bo’shlig’ining qaysi devoridan eshitish nayi boshlanadi?


+oldingi devoridan
-yuqori devoridan
-pastki devoridan
-tashqi devoridan
-orqa devoridan

#Tashqi eshituv yo’lining yuqori devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralangan?


+o’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bezi
-surg’ichsimon o’simta
-pastki jag’ bo’gimi
-so’rg’ichsimon usimta va quloq oldi bezi

#Quydagilardan qaysi biri o’rta quloq tarkibiga kirmaydi?


+tashqi eshituv yo’li,daxliz,yarim aylana kanallar
-So’rgichsimon o’simta ,nog’ora arda
-evstaxiy nayi,Fallopiy kanali
-nog’ora bo’shligi,surg’ichsimon o’simta
-chig’anok va evstaxiy nayi

#Nog’ora parda qaysi asab tolasi bilan innervatsiya qilinadi?


+adashgan asab tolasi,til yutkin asab tolasi,quloq ichki asab tolasi
-yuz asab tolasi
-uch shoxli asab tolasi
-yuz asab tolasi,uch hoxli asab tolasi
-adashgan asab tolasi

#Nog’ora bo’shligi nechta qavatdan iborat?


+3 ta
-6 ta
-4 ta
-5 ta
-2 ta

#Nog’ora parda qaysi qon tomiri bilan taminlanadi?


+chuqur quloq arteriyasi, nog’ora arteriyasi
-ichki kuz arteriyasi
-tashki kuz arteriyasi
-yuz arteriyasi
-g’alvirsimon arteriya

#Esh bolalarda nogora parda necha gradus burchak ostida joylashgan?


+22 gradus
-60 gradus
-90 gradus
-45 gradus
-30 gradus

#Tovush manbai bo’yicha audiometriya usullari qaysi guruxga bo’linadi?


+xammasi tugri
-tonal
-nutkli
-shovqinli
-xammasi notugri

#Odam qulog’i qaysi chastotadagi tovushlarni qabul qila oladi?


+16dan 20000 GTsgacha
-1000dan 16000 GTsgacha
-16dan 10000 GTsgacha
-16dan 1000GTsgacha
-20dan 2000GTsgacha

#Binaural eshitish qanday vazifani bajaradi?


+Ototopika
-Ximoya
-Vestibulyar
-Barofunktsiya
-Muvozanat

#Bemorda tovushni qabul qilish zararlanishi bilan kechadigan quloq ogirligini qanday aniqlash mumkin?


+Audiometriya
-Anamnez tuplash
-Chakka suyagi rentgenografiyasi
-Vestibulometriya
-Salpingoskopiya

#Eshitishni tekshirish usullaridan qaysi biri chaqaloqlarda qo’llaniladi?


+Koxleo-palpebral refleks
-O’yinli audiometriya
-Akkumetriya
-Tonal audiometriya
-Impendansometriya

#Nog’ora pardaning xarakatchanligini qanday asbob yordamida aniqlash mumkin?


+Ziglening pnevmatik voronkasi
-Qulok kateteri
-Polittser balloni
-Quloq voronkasi
-Otoskop

#Ototopika nima?


+tovush yo’nalishini aniqlash
-tovush balandligini aniqlash
-tovush qattiqligini aniqlash
-eshitishni aniqlash
-tovush balandligi va eshitishni aniqlash

#Politser sinamasi eshituv nayi o’tkazuvchanligini nechanchi darajasini


bildiradi?
+3 chi
-4 chi
-2 chi
-1 chi
-5 chi

#Evstaxiy nayi o’tkazuvchanligining nechta darajasi mavjud?


+5 ta
-4 ta
-2 ta
-4ta
-1 ta

#Gaymor bo’shligi qaysi suyakda joylashgan?


+yuqori jag’ suyagi
-asosiy suyak
-peshona suyagi
-galvirsimon suyak
-chakka suyagi

#Katta odamlarrda qaysi burun en bo’shliqlari bo’lmasligi mumkin?


+peshona bushligi
-ponasimon bo’shliq
-g’alvirsimon bo’shliq
-yuqori jag’ bo’shlig’i
-asosiy bo’shliq

# Burun bushligida kaysi burun yullari bor?


+yuqori,o’rta,pastki,umumiy
-yukori,urta,pastki
-pastki va umumiy
-oldingi,orqa,en
-tashqi va ichki

# Chaqaloqlarda peshona bo’shlig’i bo’ladimi?


+bo’lmaydi
-ha lekin xamma vaqt emas
-yo’q,lekin bo’lishi mumkin
-bo’lishi mumkin
-juda kam xollarda bo’lishi mumkin

#Ponasimon bo’shliqning qaysi devorida uning tabiiy teshigi joylashgan?


+Oldingi
-Yuqori
-Pastki
-Ichki
-Orqa

#G’alvirsimon bo’shliqning qaysi kataklari yuqori burun yo’liga ochiladi?


+Orqa
-Oldingi
-Oldingi va o’rta
-O”rta va orqa
-O’rta

#Peshona bo’shlig’ining tabiiy teshigi qaysi burun yo’liga ochiladi?


+O’rta burun yo’lining oldingi qismi
-Yuqori
-Pastki
-Burun ko’z yoshi kanali
-O’rta burun yo’lining orqa qismi

#Burun tusigini qaysi anatomik tuzilmalar xosil qiladi?


+turtburchaksimon togay,dimog suyagi,galvirsimon suyakning perpendikulyar plastinkasi
-Uchburchaksimon tog’ay,dimog’ suyagi,g’alvirsimon suyak,perpendikular o’simta
-To’rtburchaksimon tog’ay,kuzesh suyakchasi,dimog’ suyagi
-tog’ay,burun suyagi,g’alvirsimon suyak,perpendikulyar plastinka
-turtburchaksimon tog’ay,g’alvirsimon suyak va uning perpendikulyar plastinkasi

#Burun bo’shligining tubini qaysi anatomik tuzilmalar xosil qiladi?


+yuqori jag’ suyagining tanglay usimtasi,tanglay suyagi
-yukori jag suyagining peshona usigi,galvirsimon suyak
-g’alvirsimon suyakning perpendikulyar plastinkasi,yuqori jag suyagining gorizontal usimtasi
-taglay suyagi,yuqori jag’ suyagining peshona o’simtasi
-tanglay suyagining vertikal o’sig’i,ponasimon suyak

#Pastki burun yo’liga qaysi anatomik tuzilmalar ochiladi?


+burun ko’z yosh kanali
-yukori jag bo’eshligi,kuzesh kanali
-peshona bshligi,galvirsimon bo’shliqning urta kataklari
-asosiy bo’shliq,burun ko’z yosh kanali
-g’alvirsimon bo’shlikning orqa kataklari,yuqori jag’ bo’shligi

#Burun bo’shligi qaysi arteriya vositasida qon bilan taminlanadi?


+asphenopalatina,aethmoidales anterior et posterior
-asphenopalatina,aethmoidales posterior
-asphenopalatina,aethmoidales anterior
-amaxillaris interna,amaxillaris externa
-anasales posterior,aophtalmika

#O’rta burun yuliga qaysi anatomik tuzilmalar ochiladi?


+peshona bo’shlig’i,yuqori jag’ bo’shligi,galvirsimon bo’shlikning oldingi va o’rta kataklari
-yuqori jag’ bo’shligi,eshituv nayi teshigi
-peshona bo’shligi,g’alvirsimon bo’shliqning orqa kataklari
-asosiy bushlik,galvirsimon bo’shliqning oldingi kataklari
-yukori jag bushligi,g’alvirsimon bo’shliqning o’rta kataklari,peshona bo’shligi

#Yuqori burun yo’liga qaysi anatomik tuzilmalar ochiladi?


+asosiy bo’shliq,g’alvirsimon bo’shlikning oldingi kataklari
-peshona bo’shligi,asosiy bo’shlik,yuqori jag bushligi,
-asosiy bushlik,galvirsimon bushlikning orqa kataklari
-yukori jag bo’shligi,peshona bo’shligi
-peshona bo’shligi,g’alvirsimon bo’shlikning o’rta kataklari

#Chaqaloqlarda qaysi burun atrofi bo’shliklari bo’lmaydi?


+peshona bo’shlig’i,asosiy boshliq
-asosiy bo’shliq,yuqori jag’ bo’shlig’i
-g’alvirsimon bo’shliq, peshona bo’shlig’i
-yuqori jag’ bo’shlig’i, peshona bo’shlig;i
-g’alvirsimon bo’shlik,yuqori jag bo’shlig’i

#Chaqaloqlarda qaysi bo’shliqlar bo’ladi?


+yuqori jag’ bo’shlig’i,g’alvirsimon bo’shlik
-Yuqori jag’ bo’shligi,peshona bo’shligi
-asosiy bo’shliq, g’alvirsimon bo’shliq
-peshona bo’shligi,asosiy bo’shliq
-yuqori jag bo’shligi,asosiy bo’shliq

#Peshona bo’shligi necha eshdan rivojlana boshlaydi?


+5-6 yoshdan
-1 yoshdan
-4 yoshdan
-2,5-3 yoshdan
-2 yoshdan

#Asosiy bo’shliq rivojlanishi qachon tugaydi?


+10-25 yoshda
-5-6 yoshda
-6-7 yoshda
-9-10 yoshda
-12-14 yoshda

#Asosiy bushlik pnevmatizatsiyasi necha eshdan boshlanadi?


+12-13 eshdan
-10-11 eshdan
-7-8 eshdan
-4-5 eshdan
-5-6 eshdan

#Burun bushligining yuqori devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil kiladi?


+galvirsimon suyakning gorizontal plastikasi
-turtburchakli tog’ay
-burun tusigi
-yuqori jagning tanglay o’simtasi
-yuqori jag’ning alveolyar o’sigi

#Yuqori jagning tanglay usigi va tanglay suyagining gorizontal plastinkasi burun bushligining qaysi devorini tashkil qiladi?


+burun bo’shligi tubini
-medial
-tashqi
-ichki
-yuqori

#G’alvirsimon suyakning pependikulyar plastinkasi burun bushligining kaysi devorini xosil qiladi?


+medial
-pastki
-tashki
-yukori
-orqa

#Burun bo’shligining qaysi qismida o’sish zonasi joylashgan?


+burun tusigida
-pastki chiganokda
-yuqori chiganokda
-o’rta chiganokda
-o’rta burun yo’lida

#Burun bo’shligida nechta burun chig’anog’i tafovut qilinadi?


+3 ta
-5 ta
-4 ta
-2 ta
-1 ta

#Burun bo’shligini qaysi anatomik tuzilma ikkiga bo’lib turadi?


+burun tusigi
-dimog suyagi
-o’rta burun chig’anog’i
-yuqori burun chig’anogi
-pastki burun chig’anogi

#Yuqori jag’ bushligi qayerga ochiladi?


+O’rta burun yuliga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun chig’nogi soxasiga
-pastki burun chig’anoqlari oxirida
-yuqori burun yo’liga

#Burun bushligining lateral devorini tashkil qilishda qaysi suyak ishtirok etadi?


+asosiy suyakning medial plastinkasi
-dimog suyagi
-galvirsimon suyak plastinkasi
-yuqori jag’ning alveolyar usigi
-yuqori jag’ning tanglay usimtasi

#G’alvirsimon bo’shliqning oldingi kataklari qayerga ochiladi?


+O’rta burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun chiganogi oxirida
-yuqori burun yo’liga
-urta burun chig’anogining oldingi uchida

#Peshona bushligi qayerga ochiladi?


+o’rta burun yo’liga
-yuqori burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun chig’anog’iga
-pastki burun chig’anogiga

#G’alvirsimon bo’shliqning orqa kataklari qayerga ochiladi?


+yuqori burun yo’liga
-O’rta burun chiganogiga
-urta burun yuliga
-yuqori burun chig’anogiga
-pastki burun yo’liga

#Galvirsimon bo’shlikning urta kataklari qaerga ochiladi?


+O’rta burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-yuqori burun yo’liga
-o’rta burun chig’anog’iga
-pastki burun chig’anog’i oxirida

#Ponasimon bo’shliq qayerga ochiladi?


+yuqori burun yo’liga
-pastki burun yo’liga
-xoanalarga
-o’rta burun yo’liga
-yuqori burun chig’anogiga

#Burun bo’shlig’ining qayerida shilliq qavat ko’p qatorli silindrik xilpillovchi epiteliy bilan qoplangan?


+regio respiratoria soxasida
-burun tusigida
-regio olfactoria soxasida
-dimog suyagida
-burun bo’shligi yuqori devorida

#Yuqori jag’ bo’shligining o’rtacha xajmi?


+20 sm 3
-15 sm3
-22 sm3
-25 sm 3
-28 sm 3

#Gaymor bo’shligining orqa devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+fossa pteregopalatina
-fossa canina
-yuqori jag’ suyagi alveolyar o’sig’i
-glvirsimon suyakning plastinkasi
-pastki burun yo’li

#G’alvirsimon bo’shliqqa yaqin joydan 12 juft miya nervlaridan qaysi biri o’tadi?


+hid bilish
-eshituv
-uch shoxli
-yuz
-ko’ruv

#Galvirsimon bo’shliqning lateral devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+qo’gozsimon plastinka
-yukori jagning gorizontal plastinkasi
-yuqori jag’ning peshona o’simtasi
-uyqu arteriyasining kanali
-tanglay suyagining vertikal usigi

#Ponasimon bushlikning yuqori chegarasini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+oldingi miya chukurchasi,turk egari
-kavernoz sinus
-uyqu arteriyasining kanali
-yuqori burun yuli
-galvirsimon suyakning plastinkasi

#Asosiy bushlikning lateral devorini kaysi anatomik tuzilma hosil kiladi?


+uyqu arteriyasining kanalida va kavernoz sinus
-qog’ozsimon plastinka
-turk egari
-oldingi miya chuqurchasi
-yuqori jag suyagining peshona usigi

#Yuqori jag bo’shligining pastki devorini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi?


+yuqori jag’ suyagining alveolyar o’simtasi
-yuqori jag suyagining peshona usigi
-tanglay suyagining gorizontal plastinkasi
-g’alvirsimon suyak plastinkasi
-asosiy suyakning medial plastinkasi

#Burun ko’z yosh kanali burun bo’shligining qaysi qismiga ochiladi?


+pastki burun yo’li oxirida
-yuqori burun yuliga
-pastki burun yuli oldingi qismiga
-o’rta burun yo’li oldingi qismida
-o’rta burun yo’li oxirida

#Gayri tabiiy hid sezish nima deb ataladi?


+Kokosmiya
-Giposmiya
-Normosmiya
-Giperosmiya
-Anosmiya

#Bola organizmining aqliy va jismoniy rivojlanishiga burunning ko’prok qaysi funktsiyasining bo’zilishi tasir qiladi?


+nafas
-xid sezish
-rezonator
-ximoya
-sekretor

#Burun bo’shligi qanday vazifani bajarmaydi?


+ovoz xosil qilish
-nafas olish
-xid sezish
-rezonator
-ximoya

#Burun bo’shligi qanday funksional sohalarga bo’linadi?


+hid bilish, nafas olish
-rezonator, refleks
-ta’m bilish, rezanator
-reflektor, ta’m bilish
-sekretor, xid bilish

#Burunning asosiy vazifalarini ko’rsating


+hid sezish, nafas, himoya, rezonator
-nafas,himoya,hid sezish,ta’m bilish
-himoya,ta’m bilish,hid sezish,nutq
-ta’m bilish,himoya,nutq
-rezonator,nafas,ximoya,ta’m sezish

#Burunning ikkinchi darajali vazifasini ko’rsating


+mimik,ko’z yosh chiqarish, rezonans
-ta’m bilish,nafas,rezonator
-hid sezish,ajratish,mimik
-ajratish,ximoya ,nafas
-rezonator,xid sezish,nafas

#Orqa rinoskopiya aysi asbob vositasida amalga oshiriladi?


+burun-xalkum oynachasi
-ogiz kengaytirgich
-ezofagoskop
-diafonoskop
-teplovizor

#Burun bo’shlig’ida kavernoz tukima qayerda joylashishini ayting


+pastki va o’rta burun chig’anoqlarining shilliq pardasi ostida
-burun shilliq pardasida
-yuqori burun chig’anoqlarining shilliq osti qavatida
-burun chig’anoqlarida
-burun tusigi soxasida

#Burunning hid sezish funktsiyasini qaysi tekshirish usuli yordamida aniqlash mumkin?


+Olfaktometriya
-Diafanoskopiya
-Rentgenografiya
-Paxta erdamida sinama
-Rinopnevmometriya

#Odontogen gaymoritga tashxis qo’yishda qaysi tekshirish usulidan foydalanilmaydi?


+Salpingoskopiya
-Diafanoskopiya
-Rentgenografiya
-Termografiya
-Gaymor bushligini teshish

#Burun yon bo’shliqlari shikastlanganda qaysi tekshirish usuli axamiyatga ega?


+Rentgenoskopiya
-Termografiya
-olfaktometriya
-Salpingoskopiya
-Akumetriya

#Hid sezishni tekshirishda qaysi standart eritmalardan foydalaniladi?


+0,5% sirka kislotasi,etil spirti,valerianka nastoykasi,ammiak
-etil spirti,xloroform,piridin,ammiak
-0,5% sirka kislotasi, ammiak, mentol, kamfora spirti
-valerianka nastoykasi,etil spirti, mentol, ammiak
-ammiak,kamfora spirti,xloroform,mentol

#Burunning funktsiyalarini tekshirishning asosiy usullarini ko’rsating?


+olfaktometriya,rinopnevmometriya
-tomografiya,rinoskopiya,faringoskoiya,rentgenografiya
-rinoskopiya,rentgenografiya,olfaktometriya, diafanoskopiya
-rentgenografiya,epifaringoskopiya,tomografiya,gipofaringoskopiya
-epifaringoskopiya,rinoskopiya,olfaktometriya,otoskopiya

#Oldingi rinoskopiya deganda nimani tushunasiz?


+burun bo’shligini old tomondan ko’rish
-halqumni ko’zdan kechirish
-burun chig’anoqlarining oxirini kuzdan kechirish
-burun-xalkumni ko’zdan kechirish
-hiqildoq bo’shlig’ini ko’rish

#Orqa rinoskopiya nima?


+burun-halqumni va burun chig’anoqlari oxirini, xoanalarni ko’zdan kechirish
-burun bushligini old tomondan ko’zdan kechirish
-hiqildoqni ko’zdan kechirish
-burun daxlizini ko’zdan kechirish
-o’rta burun yo’lini ko’zdan kechirish

#Quyidagi tekshirish usullaridan qaysi biri burunni tekshirish usuli hisoblanmaydi?


+mezofaringoskopiya
-oldingi rinoskopiya
-orka rinoskopiya
-diafanoskopiya
-olfaktometriya

#Diafonoskopiya qaysi a’zoni tekshirish uchun qo’llanadi?


-burun-halqumni
-xiqildoqni
-quloqni
-xalkumni
+burun en bo’shliqlarini

#Buruning xid bilish funktsiyasi I darajasini aniqlash uchun qaysi eritmadan foydalaniladi?


+0,5% sirka kislotasi
-valerianka nastoykasi
-mentol
-novshatir spirti
-etil spirti

#Burun hid bilish funktsiyasining II darajasini aniklash uchun qaysi eritma ishlatiladi?


+etil spirti
-xloroform
-kamfora spirti
-valerianka nastoykasi
-ammiak

#Burun xid bilish funktsiyasining III darajasini aniqlash uchun kaysi eritmadan foydalaniladi?


+valerianka nastoykasi
-novshadil spirit
-mentol
-xloroform
-etil spirti

#Burun xid bilish funktsiyasining IY darajasini aniklash uchun qaysi eritmadan foydalaniladi?


+novshatir spirti
-piridin
-xloroform
-mentol
-valerianka nastoykasi

#Burun va burun atrofi bo’shliqlari kasalliklarini o’rganuvchi Fan sohasini ko’rsating


+rinologiya
-foniatriya
-laringologiya
-otiatriya
-surdologiya

#Nog’ora bo’shligining xajmi qancha?


+1 sm kub
-5 sm kub
-2 sm kub
-2,5 sm kub
-3 sm kub

#Nog’ora bo’shligida nechta muskul bor?


+2 ta
-4 ta
-3 ta
-1 ta
-muskul bo’lmaydi

#Nog’ora bo’shligining medial devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+labirint dungligi
-Surg’ichsimon usimta
-nogora parda
-evstaxiy nayi
-bo’yinturuk venasi

#Nog’ora parda nechta kvadrantga bo’linadi?


+4 ta
-2 ta
-6 ta
-5 ta
-3 ta

#Nog’ora pardaning pastki kvadrantidan qaysi qon tomiri o’tadi?


+bo’yinturuq venasining piezchasi
-tashqi uyqu arterichsi
-ichki uyqu arteriyasi
-quloq arteriyasi
-yuz arteriyasi

#Nog’ora pardaning salki qismida qaysi qavat bo’lmaydi?


+fibroz
-shilliq
-epidermis
-fibroz va shilliq qavat
-epidermis va fibroz kavat

#O’rta quloq tarkibiga qaysi anatomik tuzilmalar kiradi?


+nog’ora bo’shligi,evstaxiy nayi, so’rg’ichsimon o’simta
-daxliz,tashqi eshituv yo’li
-tashqi eshituv yo’li, nog’ora parda
-tashqi eshituv yo’li,so’rg’ichsimon o’simta
-nog’ora parda,evstaxiy nayi

#Oltingugurt ishlab chiquvchi bezlar tashqi eshituv yo’lining qaysi qismida joylashgan?


+Tog’ayli qismida
-suyakli qismida
-quloq yumshog’ida
-suyakli va tog’ay qismida
-quloq supachasida

#Tashqi eshituv yo’lining nechta devori mavjud?


+4 ta
-5 ta
-3 ta
-2 ta
-1 ta

#Tashqi eshituv yo’lining oldingi devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+pastki jag’ bugimi
-So’rg’ichsimon o’simta
-urta miya chukurchasi
-nog’ora parda
-quloq oldi bezi

#Tashqi eshituv yo’lining orqa devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+So’rg’ichsimon o’simta
-O’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bezi
-pastki jag’ bo’g’imi
-nog’ora parda

#Nog’ora pardaning nechta belgisi mavjud?


+5 ta
-3 ta
-4 ta
-2 ta
-6 ta

#Tashqi eshituv yo’lining yuqori devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralanadi?


+O’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bezi
-pastki jag’ bug’imi
-surg’ichsimon o’simta
-nogora parda

#Bolalarda tashqi eshituv yo’lining suyakli qismi necha yoshdan keyin paydo bo’ladi?


+3 yoshdan keyin
-5 yoshdan keyin
-1 yoshdan keyin
-4-5 yoshdan keyin
-10 yoshdan keyin

#Fallopiy kanali ichidan qaysi asab tolasi o’tadi?


+yuz asab tolasi
-uch shoxli asab tolasi
-til yutkin asab tolasi
-uzoqlashtiruvchi asab tolasi
-uch shoxli va yuz asab tolasi

#Evstaxiy nayining orqa suyakli qismi nog’ora bo’shligining qaysi bo’limiga ochiladi?


+yuqori oldingi bo;’limiga
-orqa pastki bo’limiga
-nog’ora bo’shligining o’rtasiga
-nog’ora bo’shlig’ining ichkari qismiga
-nog’ora bo’shlig’ining laterial devoriga

#Antrum bo’shlig’i qayerda joylashgan?


+so’rg’ichsimon o’simtada
-evstaxiy nayining orqa qismida
-enok suyagida
-ensa suyagida
-Pirogov uchburchagi soxasida

#Nog’ora parda qaysi quloq orasida joylashgan?


+tashqi va o’rta quloq chegarasida
-O’rta quloq
-tashqi quloq
-ichki va o’rta quloq
-ichki quloq

#Nog’ora bo’shlig’ining qaysi devoridan eshitish nayi boshlanadi?


+oldingi devoridan
-yuqori devoridan
-pastki devoridan
-tashqi devoridan
-orqa devoridan

#Tashqi eshituv yo’lining yuqori devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralangan?


+o’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bezi
-surg’ichsimon o’simta
-pastki jag’ bo’gimi
-so’rg’ichsimon usimta va quloq oldi bezi

#Quydagilardan qaysi biri o’rta quloq tarkibiga kirmaydi?


+tashqi eshituv yo’li,daxliz,yarim aylana kanallar
-So’rgichsimon o’simta ,nog’ora arda
-evstaxiy nayi,Fallopiy kanali
-nog’ora bo’shligi,surg’ichsimon o’simta
-chig’anok va evstaxiy nayi

#Nog’ora parda qaysi asab tolasi bilan innervatsiya qilinadi?


+adashgan asab tolasi,til yutkin asab tolasi,quloq ichki asab tolasi
-yuz asab tolasi
-uch shoxli asab tolasi
-yuz asab tolasi,uch hoxli asab tolasi
-adashgan asab tolasi

#Nog’ora bo’shligi nechta qavatdan iborat?


+3 ta
-6 ta
-4 ta
-5 ta
-2 ta

#Nog’ora parda qaysi qon tomiri bilan taminlanadi?


+chuqur quloq arteriyasi, nog’ora arteriyasi
-ichki kuz arteriyasi
-tashki kuz arteriyasi
-yuz arteriyasi
-g’alvirsimon arteriya

#Esh bolalarda nogora parda necha gradus burchak ostida joylashgan?


+22 gradus
-60 gradus
-90 gradus
-45 gradus
-30 gradus

#Tovush manbai bo’yicha audiometriya usullari qaysi guruxga bo’linadi?


+xammasi tugri
-tonal
-nutkli
-shovqinli
-xammasi notugri

#Odam qulog’i qaysi chastotadagi tovushlarni qabul qila oladi?


+16dan 20000 GTsgacha
-1000dan 16000 GTsgacha
-16dan 10000 GTsgacha
-16dan 1000GTsgacha
-20dan 2000GTsgacha

#Binaural eshitish qanday vazifani bajaradi?


+Ototopika
-Ximoya
-Vestibulyar
-Barofunktsiya
-Muvozanat

#Bemorda tovushni qabul qilish zararlanishi bilan kechadigan quloq ogirligini qanday aniqlash mumkin?


+Audiometriya
-Anamnez tuplash
-Chakka suyagi rentgenografiyasi
-Vestibulometriya
-Salpingoskopiya

#Eshitishni tekshirish usullaridan qaysi biri chaqaloqlarda qo’llaniladi?


+Koxleo-palpebral refleks
-O’yinli audiometriya
-Akkumetriya
-Tonal audiometriya
-Impendansometriya

#Nog’ora pardaning xarakatchanligini qanday asbob yordamida aniqlash mumkin?


+Ziglening pnevmatik voronkasi
-Qulok kateteri
-Polittser balloni
-Quloq voronkasi
-Otoskop

#Ototopika nima?


+tovush yo’nalishini aniqlash
-tovush balandligini aniqlash
-tovush qattiqligini aniqlash
-eshitishni aniqlash
-tovush balandligi va eshitishni aniqlash

#Politser sinamasi eshituv nayi o’tkazuvchanligini nechanchi darajasini


bildiradi?
+3 chi
-4 chi
-2 chi
-1 chi
-5 chi

#Evstaxiy nayi o’tkazuvchanligining nechta darajasi mavjud?


+5 ta
-4 ta
-2 ta
-4ta
-1 ta

#Eshituv nayining 3 chi darajali buzilishini kaysi sinama orkali aniklash mumkin?


+Polittser
-Toynbi
-eshituv nayini kateterlash
-Valsalva
-S-2048 kamerton erdamida

#Toynbi sinamasi eshituv nayi o’tkazuvchanligi buzilishining nechanchi darajasini aniqlaydi?


+2 chi
-3chi
-1chi
-4chi
-5 chi

#Bo’yinturuk venasining piezchasi nog’ora bo’shlig’ining qaysi devorini


tashkil qiladi?
+pastki devorini
-ichki devorini
-tashqi devorini
-yuqori devorini
-oldingi devorini

#Nog’ora bo’shlig’ining yuqori devori qaysi anatomik tuzilma bilan chegaralangan?


+o’rta miya chuqurchasi
-ichki uyku arteriyasining suyakli kanali
-So’rg’ichsimon o’simta
-Nog’ora parda
-Bo’yinturuk venasi

#Лимфаденоид ҳалқум ҳалқаси автор бўйича қандай номланади:


+ Вальдеер-Пирогов
–Симоновский-Венсан
– Эпштейн-Бар
– Воячек
– Тойнби

#Лимфаденоид ҳалқум ҳалқасида нечта муртак безлари бор:


+ 6
– 4
– 8
– 10
– 3

#Бурун ҳалқум шиллиқ қавати қандай эпителий билан қопланган:


+ кўп қаторли киприкчали эпителий
– кўп қаватли ясси эпителий
– лимфатик эпителий
– безли эпителий
– ясси

#Оғиз халқум шиллиқ қавати қандай эпителий билан қопланган:


+ кўп қаватли ясси эпителий
– кўпқаторликиприкчали эпителий
– лимфатик эпителий
– безли эпителий
– ясси

#Танглай мутаклари қаерда жойлашган:


+ нафас олиш ва овқат ҳазм қилиш тизими чегарасида
– таъм билиш ва овқат ҳазм қилиш тизими чегарасида
–таъм билиш и нафас олиш тизими чегарасида
– нафас олиш ва ҳид билиш тизими чегарасида
– тил илдизида

#Лимфаденоид ҳалқум ҳалқасида муртак безларининг функционал асоси:


+ лимфоид тўқима
– безли тўқима
– бириктирувчи тўқима
– лакунар тўқима
– мускул
#Ҳалқумнинг ён валиклари қандай тўқимадан тузилган:
+ лимфоид тўқима
– безли тўқима
– бириктирувчи тўқима
– тоғай тўқима
– мускул

#Муртак юзаси нима ҳисобига кенгаяди:


+ крипта
– дигесценция
– санториниев тиркиши
–муртак урни
– аномалия

#Муртакларнинг асосий вазифаси куйидаги ибораларнинг кай бирига тугри келади:


+ «лифоэпителиал симбиоз»
– «физиологик яра»
– инфекция «кириш эшиги»
–инфекция учун чунтак
– мусикачилар

#Казеозтиқинлар бу:


+ микроблар йиғилиши, кўчган эпителий ва лейкоцитлар
– йирингли ажралма
– безли ажралма
– шиллиқ-йирингли ажралма
–шиллик ажралма

# Тил муртаклари крипталари патологик нарсага эга булмайди, чунки:


+ ҳар бир криптага сўлак безлари очилади
–бу муртак крипталарга эга эмас
–анатомик жойлашуви бунга йул куймайди
– ичидаги нарсалар куринмайди
–крипталари жуда кенг

#Қайси муртаклар гипертрофияси «Аденоид» дейилади:


+ҳалқум муртаклари
– тил муртаклари
– най муртаклари
– танглай муртаклари
– барчаси

#Муртакларнинг структур бирлиги:


+ криптолимфон
–лимфатик фолликул
– крипта
– иккиламчи тугун
–лейкоцитлар

#Ҳалқум – бу:


+ ҳазм найи ва нафас йўлларининг бир қисми булган ковак орган
– тоғай ва бойламли ковак орган
– ҳазм қилиш органи
– қуйидагиларнинг ҳаммаси
–таъм билиш органи

#Ҳалқум орқа деворига кирмайди:


+ тоғайлар
– мушаклар
– фиброз қават
– шиллиқ қават
– шиллиқ қават ва мушаклар

#Ҳалқум бўйин умуртқасининг қаерига тўғри келади:


+калла суягининг асосидан 6-гача
– калла суягининг асосидан 4-гача
– калла суягининг асосидан 5-гача
– калла суягининг асосидан 3-гача
– калла суягининг асосидан 2-гача

#Бурун ҳалқум нималар билан аълоқада бўлади:


+ бурун бўшлиғи ва эшитув найи
– ҳиқилдоқ
–кизилунгач
– оғиз бўшлиғи
– меъда

#Ҳалқум таркибий қисмига кирмайди:


+ бурма ости соҳа
–бурун ҳалқум
– оғиз ҳалқум
– хиқилдоқ ҳалқум
– бурун ҳалқум ва хиқилдоқ ҳалқум

#Бурун ҳалқум жойлашади:


+ калла суягининг асосидан 3- бўйин умуртқасигача
– ҳалқум гумбазидан юмшоқ танглайгача
– тил илдизидан қизилўнгач кириш қисмигача
– трахея устидан 4- бўйин умуртқасигача
– тугри жавоб йук

#Халқум муртаги жойлашади:


+ юқорида
- фақат орқа деворда
– ён деворларда
– эшитиш найи тешигида
– хоналарда

#Эшитув найларининг халкум тешиги жойлашади:


+ ҳалқум ён деворида
– ҳалқум гумбази юқори деворида
– орқа деворда
– танглай муртаклари сатҳида
–хикилдок халкум кисмида

#Най муртаклари жойлашади


+ РОЗЕНМЮЛЛЕР чуқурида
– оғиз ҳалқум ён деворларида
– бурун ҳалқум гумбазида
– бурун ҳалқумнинг орқа девори
– Морган коринчаларида

#Халкумнинг бурун ва огиз кисмлари чегараси:


+юмшок танглай
–тил
–каттик танглай
–олдинги танглай равоклари
– хикилдокка кириш тешиги

#Оғиз ҳалқум қуйидагилардан қайси бири билан аълоқада бўлади:


+ оғиз бўшлиғи
– бурун бўшлиғи
– эшитиш найи тешиги
– хиқилдоқ
–кизилунгач

#Халкумни огиз бушлиги билан боглайдиган тиркиш (Зев) нималар билан чегараланади?


+ хаммаси билан
– юмшоқ танглай четлари
– олдинги ва орқа танглай равоқлари
– тил илдизи
– тугри жавоб берилмаган

#Юмшоқ танглай таркиби:


+ хаммаси билан
– шиллиқ қават дупликатураси
– мускуллар
– фиброз пластинка
– тугри жавоб берилмаган

#Юмшоқ танглай:


+ барчаси тўғри
– қаттиқ танглайга давом этади
– пастга осилиб туради
– тилчага ўтади
– тугри жавоб берилмаган

#Юмшок танглай нимага давом этади?


+ барчаси тўғри
– олдинги равоқга
– орқа равоқга
– тилчага
–тугри жавоб берилмаган

#Танглай чукурчаларида нима жойлашади?


+ танглай муртаклари
–лимфоид тўқиматўпланиши
–аденоидлар
–юмшоқ танглай
–тишлар

#Хикилдоқ ҳалқум жойлашиши:


+барчаси тўғри
–тил илдизи пастида
–қизилўнгач кириш қисмигача давом этади
–олдиндан хиқилдоқ кириш тешиги жойлашган
–халкумнинг энг пастки кавати

#Тил муртаклари жойлашади:


+ тил илдизида
– бурун ҳалқумда
– танглай ўйиғида
– ҳалқум орқа деворида
–халкум гумбазида

#Куп каватли ясси мугузланмайдиган эпителий каерда жойлашади?


+огиз халкум ва хикилдок халкумда
– бурун халкумда
– бурун бушлигида
– барчаси тугри
– факат огиз халкумда

#Куп каторли цилиндрик киприкчали эпителий каерда жойлашади?


+ бурун халкумда
–огиз халкум ва хикилдок халкумда
– факат огиз халкумда
– бурун бушлигида
– барчаси тугри

#Халкумни кон билан таъминлайди:


+берилганларнинг барчаси тугри
–юкорига кутарилувчи халкум вртерияси
–юкориги калконсимон артерия
–ташки уйку артерияси
–тугри жавоб келтирилмаган

#Халкум учун регионал хисобланади:


+берилганларнинг барчаси тугри
–чукур буйин лимфа тугунлари
–ички буйинтурук венаси йуналиши буйлаб жойлашган лимфатик тугунлар
–умумий уйку артерияси бифуркацияси сохасида жойлашган лимфатик тугунлар
–тугри жавоб келтирилмаган

#Танглай муртаклари кандай хусусиятга эга?


+берилганларнинг барчаси тугри
–огрик сезгиси
–тактил сезги
–харорат сезгиси
–тугри жавоб келтирилмаган

#Нафас йуллари шиллик каватининг специфик химоясини нима таъминлайди?


+секретор иммунитет
–тизимли иммунитет
–сапрофитфлора
–лизоцим
–таъм билиш рецепторлари

#Халкум орти сохаси давоми булиб хисобланади:


+орка кукс оралиги
–олдинги кукс оралиги
–парафарингиал соха
–паравертебрал соха
–кизилунгач

#Танглай муртаклари пастки кутбига якин жойлашади:


+ички уйку артерияси
–ташки уйку артерияси
–умумийуйку артерияси
–калконсимон артерия
–хикилдок артерияси

#Халкум муртаги гипертрофияси даражасини аниклаш учун нима утказилади?


+бармок билан текшириш
–ларингоскопия
–олд риноскопия
–фарингоскопия
–трахеобронхоскопия

#Бурун халкумни текшириш усули:


+орка риноскопия
–олд риноскопия
–фарингоскопия
–ларингоскопия
–трахеобронхоскопия

#Парафарингиал сохадан утади:


+адашган нерв
–юз нерви
–учлик нерв
–хикилдок нерви
–тил халкум нерви

#Парафарингиал сохадан утади:


+ички уйку артерияси
–умуртка артерияси
–ташки буйинтурук венаси
–танглай артерияси
–калконсимон артерия

#Огиз халкум куриги кандай номланади?


+орофарингоскопия
–ларингоскопия
–риноскопия
–отоскопия
–трахебронхоскопия

#Крипталар - бу:


+муртак булакчалари орасидаги бушликлар
–безлар
–шиллик кават дубликатураси
–шиллик каватнинг лимфоид тукимага ботган кисми
–тугма ёриклар

#Танглай муртакларида ажратилади:


+берилганларнинг барчаси тугри
–юкориги полюс
–пастки полюс
–ташки ва ички юзалар
–тугри жавоб келтирилмаган

#Муртаклар юзаси нима хисобига катталашади?


+крипталар
–буртиклар
–кратерлар
–чукурчалар
–дубликатура

#Вальдейер-Пирогов халкасига нечта муртак киради?


+6
–8
–12
–4
–5

#Танглай муртакларида нечта лакуна булиши мумкин?


+12 – 20 лакуна
–4- 10 лакуна
–19- 21 лакуна
–3-5 лакуна
–5-8 лакуна

#Лакуналар купрок кайси сохада ривожланган?


+юкори полюсда
–пастки полюсда
–ташки юзасида
–ички юзасида
–хамма жойида бир хил

#Танглай муртаклари нечи ёшда максимал риовланган булади?


+3
–4
–1
–5
–7

#50 ёшдан кейин танглай муртаклари инволюцияси нима билан намоён булади?


+лимфоид тукиманинг бириктирувчи тукима билан алмашинуви
–хажми кичрайиши
–фолликулалар сони камайиши
–лимфоид тукима атрофияси
–инволюция кузатилмайди

#Танглай муртаклари нималардан иборат:


+барча жавоблар тугри
–капсула
–строма
–паренхима
–тугри жавоб келтирилмаган

#Танглай муртаклари капсуласи тузилиши:


+лунж халкум фасцияси вароги
–бириктирувчи тукима
– ёг тукимаси
–барча жавоблар тугри
–строма

#Кулокда огрик ва тана хароратининг 39С гача кутарилиши урта отитга хос:


+уткир йирингли ноперфоратив боскичи
–уткир йирингли перфоративбоскичи
–уткир йирингли регенерации боскичи
–экссудатив
–терминал

#Кулокдан йирингли ажралма келиши, огрикнинг камайиши урта отитнинг кайси боскичига хос?


+уткир йирингли перфоратив боскичи
–уткир йирингли ноперфоратив боскичи
–уткир йирингли регенерации боскичи
–экссудатив
–терминал

#Уткир йирингли урта отитда ногора парда:


+гиперемияланган
–садаф рангида
–перфорацияланган
–охакланган излар
–узгаришсиз

#Уткир йирингли урта отит сабаби булиши мумкин:


+барча жавоблар тугри
–стрептококк, стафилококк
–вирус, аденовирус, анаэроб
–кук йиринг ва ичак тайекчалари
–протей

#Уткир йирингли урта отит парацентезига карши курсатма:


+ногора парда четлари перфорацияси
–гиперемия, ногора парда шиши
–юкори тана харорати38-39 С
–менингизм
–барча жавоблар тугри

#Уткир йирингли урта отитда камертонли синамалар:


+Федеричи ва Ринне манфий
–Швабах чузилган, Федеричи мусбат
–Вебера – соглом томонга
–Желле ва Ринне мусбат
–Федеричи мусбат

#Уткир йирингли урта отитда йиринг учоклари булиши мумкинмас:


+ лабиринтда
–аттикда
–ногора бушликда
–сургичсимон усик катакчаларида
–антрумда

#Рецидивланувчи уткир йирингли урта отит кайси ёшларда кузатилади?


+3 ёшгача
–14 ёшгача
–кексаликда
–хамма ёшларда
–20 ёшгача

#Уткир йирингли урта отит типик кечишида нечта давр фаркланади?


+3
–1
–2
–4
–5

#Уткир йирингли урта отит 1-даври нима билан характерланади?


+урта кулокда яллигланиш жараенининг бошланиши ва ривожланиши
–ногора парданинг тешилиши
–кулокдан йирингли ажралма келиши
–яллигланиш жараенининг тугаши
–кулокдан кон келиши

#Урта кулокка инфекция одатда кайси усулда тушади?


+тубоген
–гематоген
–лимфоген
–травма натижасида
–ятроген

#Уткир йирингли урта отитда яллигланиш жарайенига ногора парданинг нечта кавати кушилади?


+барча 3 кавати
–2 кавати
–1 кавати
–ногора пардада яллигланиш кузатилмайди
–1 ёки 2 кавати

#Уткир йирингли урта отитда йиринг окиши канча вакт давомида кузатилади?


+5 -7 кун
–2 хафта
–3 – 4 хафта
–тухтамай окади
–2 кун

#Уткир йирингли урта отит дастлабки кунларида кон курсаткичлари:


+лейкоцитоз, ЭЧТ ошиши
–лейкопения, ЭЧТ ошиши
–лейкоцитоз
–эозинофилия
–анемия

#Уткир йирингли урта отитда томир торайтирувчи томчилар нима максадда кулланилади?


+эшитув найининг дренаж ва вентиляцион функцияларини тиклаш максадида
–кулокда яллигланишни тухтатиш учун
–эшитишни яхшилаш учун
–бош айланишини камайтириш учун
–буюрилмайди

#Уткир йирингли урта отит диагнозини факат нима асосида куйиш мумкин?


+шикоятлар ва отоскопик куриниш
–рентген текшируви
–лаборатор курсаткичлар
–шикоятлар ва рентген текшируви
–КТ

#Уткир йирингли урта отит дифференциал диагностикаси кайси касалликлар билан утказилади?


+уткир ташки отит
–отомикоз
–лабиринтит
–адгезив отит
–отосклероз

#Уткир йирингли урта отитнинг сурункали шаклга утиши кайси холатга боглик эмас?


+сийдик тош касаллиги
–яккол авитаминоз
–аденоид вегетация
–бурун ёндош бушликлари патологиялари
–кандли диабет

#Уткир йирингли урта отитни даволаш учун маъкул булган препарат:


+аугментин
–гентамицин
–пенициллин
–тетрациклин
–канамицин

#Кайси касалликлар урта кулокда огир некротик жараёнларга сабаб булиши мумкин?


+кизамик ва скарлатина
–малярия
–туберкулез
–грипп
–сийдик тош касаллиги

#Кулокда биринчи марта пайдо булган огрик, ногора парда кизариши ва шиши куйидагилардан кайси бирига хос?


+уткир йирингли урта отит ноперфоратив боскичи
–уткир йирингли урта отит перфоративбоскичи
–сурункали йирингли мезотимпанит
–сурункали йирингли эпитимпанит
–лабиринтит

#Кулокда биринчи марта пайдо булган огрик, йирингли ажралма келиши, ногора парда кизариши куйидагилардан кайси бирига хос?


+уткир йирингли урта отит перфоративбоскичи
–уткир йирингли урта отит ноперфоратив боскичи
–сурункали йирингли мезотимпанит
–сурункали йирингли эпитимпанит
–лабиринтит

#Уткир йирингли урта отитда жараёнга кушилмайди:


+ярим айлана каналлар
–ногора бушлиги
–эшитув найи
–гор
–сургичсимон усик катакчалари

#Уткир йирингли урта отитда отоскопик куриниш:


+шиллик-йирингли ажралмалар ва ногора парда гиперемияси
–ногора парда ботиши ва ёруглик конуси торайиши
–хира ранг ва ногора парданинг чандикли узгариши
–болгача дастасин ва ёруглик конусининг торайиши
–узгаришсиз

#Кулокдан ликвор окиши кайси суяк синишидан далолат беради?


+чакка суяги пирамида кисмининг буйлама синиши
–тепа суяги
–чакка суяги пирамида кисмининг кундаланг синиши
–энса суяги синиши
–пешона суяги синиши

#Кулокдан кон окиши сабабини курсатинг:


+ташки эшитув йули жарохати ёки чакка суяги пирамида кисмининг буйлама синиши
–кала суяги асосининг синиши
–чакка суяги пирамида кисмининг кундаланг синиши
–отогематома
–тепа суяги синиши

#Тумовдан кейин кулокда огрик ва эшитиш пасайиши кузатилса эхтимоли купрок булган диагноз:


+уткир йирингли урта отитда
–мастоидит
–ташки эшитув йули фурункули
–уткир катарал урта отит
–пневмония

#Куйидагилардан кай бири парацентезга курсатма булиши мумкин?


+уткир йирингли урта отит
–адгезив отит
–уткир катарал урта отит
–сурункали йирингли мезотимпанит
–сурункали йирингли эпитимпанит

#Кичик ёшдаги болаларда урта отитнинг куп учраши нимага боглик?


+эшитув найининг калта ва кенглиги
–эшитув найида мерцал эпителийнинг йуклиги
–эшитув найининг ривожланиб булмаганлиги
–эшитув найининг суяк кисми йуклиги
–кичик ёшдаги болаларда урта отит учрамайди

#Гриппоз отитда жараён купрок каерда жойлашади?


+ташки эшитув йулининг суяк кисмида ва ногора пардада
–парда тогай кисмда
–антрумда
–эшитув найида
–лабиринтда

#Мастоидитга характерли:


+барча жавоблар тугри
–тана харорати ортиши
–эшитиш пасайиши
–кон таркиби узгариши
–лимфа тугунлари катталашуви

#Мастоидитда субпериостал абсцессда йиринг каерда тупланади?


+суяк усти пардаси ва кортикал кават
–тери ва мушак фасцияси
–мушак ва унинг фасцияси
–фасция ва суяк усти пардаси
–барча каватларда

#Йирингли отитда йирингни сургичсимон усик учи сохасига таркалиши нима дейилади?


+Бецольдовский мастоидити
–петрозит
–зигоматицит
–апицит
–апексит

#Мастоидит учун характерли булган отоскопик симптом:


+ташки эшитув йулининг юкори орка деворининг осилиб колиши
–йиринг окиши
–ёруглик конусининг торайиши
–ногора парда тортилиши
–отоскопик симптоми йук

#Мастоидитда рентгенограммада курилади:


+барча жавоблар тугри
–сургичсимон усик хужайралари пневматизациясининг камайиши
–антрум пардаланиши (горнинг)
–сургичсимон усик хужайралари орасидаги тусикларнинг йуколиши
–тугри жавоб йук

#Мастоидит ривожланиши учун сургичсимон усикнинг кандай типда тузилганлиги яхши шароит булади?


+пневматик
–склеротик
–диплоэтик
–аралаш
–барча тип тузилишларда ривожланиш хавфи бир хил

#Мастоидитда эшитиш асосан:


+пасайган
–нормал
–эшитиш мутлок йуколган
–уткирлашган эшитув
–узгаришсиз

#Мастоидитда кулок супраси одатда кайси томонга силжийди


+олдинга
–оркага
–силжиш кузатилмайди
–юкорига
–пастга

#Типик мастоидитда узгариш кузатилади:


+сургичсимон усикда
–чакка суяги танга кисмида
–чакка суяги пирамида кисмида
–эшитиш суякчаларида
–ногора пардада

#Мастоидитнинг атипик шакллари пайдо булишига нима сабаб булади?


+чакка суягининг анатомик хусусиятлари
–шахсий гигиена коидаларига риоя килмаслик
–узок муддат совкотиш
–олтингугурт тикинини вактидан олдин олиб ташлаш
–ятроген сабаблар

#Антрит кимларда ривожланади?


+болаларда
–катталарда
–кексаларда
–аёлларда
–эркакларда

#Антрит купинча кайси тизимлар кучли реакцияси билан бирга келади?


+барча жавоблар тугри
–хазм тизими
–нафас олиш тизими
–нерв тизими
–кондаги узгаришлар

#Антритнинг жаррохлик усулида даволашнинг асосий усулини курсатинг:


+антротомия
–стапедопластика
–эшитув найи катетеризацияси
–радикал операция
–барча жавоблар тугри

#Антропункция асоратини курсатинг:


+игна билан синус ёки мияга тушиб колиш
–птоз
–офтальмоплегия
–ташки эшитув йули фурункули
–миопия

#Мастоидитда субпериостал абсцесс каерда жойлашади?


+сургичсимон усик суяк усти пардаси остида
–ташки эшитув йулида
–каттик мия пардасида
–сигмасимон синус юзасида
–ногора пардада

#Трахея орка томондан нима билан чегараланади?


+кизилунгач
–хикилдок
–умуртка
–уйку артерияси
–калконсимон тогай
#Nog’ora bushligining qaysi dеvoridan eshituv nayi boshlanadi
+Oldingi
-Yukori
-Tashqi
-Orqa
-Pastki

#Quyida sanab utilganlardan qaysi biri urta quloq tarkibiga kirmaydi


+Chig’anok
-Nog’ora bo’shligi
-Eshituv nayi
-Gor
-Surg’ichsimon o’simta kataklari

#Quyida sanab utilgan bеlgilardan qaysi biri nog’ora parda uchun ta'luqli emas


+Bo’yin
-Bolg’achaning kalta dastasi
-Bolgachaning uzun dastasi
-Oldingi va orqa burmalar
-Kindik

#Nog’ora pardaning salki qismi nеcha kavatdan iborat


+2 qavat
-1 qavat
-3 qavat
-4 qavat
-5 qavat

#Nog’ora pardaning taranglashgan qismi nеcha qavatdan iborat


+2 qavat
-1 qavat
-2 qavat
-4 qavat
-5 qavat

#Nog’ora pardani taranglashtiruvchi muskul qaysi nеrv tolasi bilan innеrvatsiya qilinadi


+uch shoxli nеrv
-yuz nеrvi
-adashgan nеrv
-til -yutkin nеrvi
-uzoqlashtiruvchi nеrv

#Nog’ora bo’shligining ichki dеvori qaysi anatomik tuzilma bilan chеgaralanadi


+labirint dungligi bilan
-ichki uyqu artеriyasi bilan
-nog’ora parda bilan
-o’rta miya chuqurchasi bilan
-so’rg’ichsimon o’simta bilan

#Nog’ora bo’shligining latеrial dеvorini qaysi anatomik tuzilma tashkil qiladi


+nogora parda
-So’rg’ichsimon usimta
-labirint dungligi
-tashki uyqu artеriyasi
-urta miya chuqurchasi

#Eshituv nayining uzunligi nеcha sm


+3,5 sm
-4 sm
-2 sm
-1,5 sm
-3 sm

#Eshituv nayi nеcha kismdan iborat


+2 qismdan
-3 qismdan
-1 qismdan
-4 qismdan
-5 qismdan

#Bolalarda eshituv nayining anatomik xususiyatini ko’rsating:


+kеng -kalta
-tor-uzun
-suyakli qismi yo’q
-togayli kismi yuk
-fakat muskul qavatdan iborat

#Eshituv nayining suyakli qismi qaеrda joylashgan


+nog’ora bo’shligi tomonda
-burun xalqum tomonda
-o’rtada
-oldinda
-yon tomonda

#So’rg’ichsimon o’simta kataklari nеcha еshdan kеyin rivojlana boshlaydi


+3 yoshdan kеyin
-1 yoshdan kеyin
-2 yoshdan kеyin
-5 yoshdan kеyin
-4 yoshdan kеyin

#Oval darcha tashqaridan qaysi anatomik tuzilma bilan bеkilib turadi


+uzangicha yassi oеkchasi
-ikkilamchi nog’ora parda
-bolgachaning uzun dastasi
-buyinturuk vеnasining piеzchasi
-sandoncha

#Quloq suprasi qanaqa tog’aydan tuzilgan


+yassi elastik
-gialin
-gialin va elastik
-gialin togay va quloq yumshog’idan
-togay bulmaydi

#Nog’ora bushligining nеchta dеvori mavjud


+6 ta
-4ta
-3 ta
-5ta
-2 ta

#Nog’ora bo’shligining xajmi qancha


+1 sm kub
-5 sm kub
-2 sm kub
-2,5 sm kub
-3 sm kub

#Nog’ora bo’shligida nеchta muskul bor


+2 ta
-4 ta
-3 ta
-1 ta
-muskul bo’lmaydi

#Nog’ora bo’shligining mеdial dеvori qaysi anatomik tuzilma bilan chеgaralanadi


+labirint dungligi
-Surg’ichsimon usimta
-nogora parda
-еvstaxiy nayi
-bo’yinturuk vеnasi

#Nog’ora parda nеchta kvadrantga bo’linadi


+4 ta
-2 ta
-6 ta
-5 ta
-3 ta

#Nog’ora pardaning pastki kvadrantidan qaysi qon tomiri o’tadi


+bo’yinturuq vеnasining piеzchasi
-tashqi uyqu artеrichsi
-ichki uyqu artеriyasi
-quloq artеriyasi
-yuz artеriyasi

#Nog’ora pardaning salki qismida qaysi qavat bo’lmaydi


+fibroz
-shilliq
-epidеrmis
-fibroz va shilliq qavat
-epidеrmis va fibroz kavat

#O’rta quloq tarkibiga qaysi anatomik tuzilmalar kiradi


+nog’ora bo’shligi,еvstaxiy nayi, so’rg’ichsimon o’simta
-daxliz,tashqi eshituv yo’li
-tashqi eshituv yo’li, nog’ora parda
-tashqi eshituv yo’li,so’rg’ichsimon o’simta
-nog’ora parda,еvstaxiy nayi

#Oltingugurt ishlab chiquvchi bеzlar tashqi eshituv yo’lining qaysi qismida joylashgan


+Tog’ayli qismida
-suyakli qismida
-quloq yumshog’ida
-suyakli va tog’ay qismida
-quloq supachasida

#Tashqi eshituv yo’lining nеchta dеvori mavjud


+4 ta
-5 ta
-3 ta
-2 ta
-1 ta

#Tashqi eshituv yo’lining oldingi dеvori qaysi anatomik tuzilma bilan chеgaralanadi


+pastki jag’ bugimi
-So’rg’ichsimon o’simta
-urta miya chukurchasi
-nog’ora parda
-quloq oldi bеzi

#Tashqi eshituv yo’lining orqa dеvori qaysi anatomik tuzilma bilan chеgaralanadi


+So’rg’ichsimon o’simta
-O’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bеzi
-pastki jag’ bo’g’imi
-nog’ora parda

#Nog’ora pardaning nеchta bеlgisi mavjud


+5 ta
-3 ta
-4 ta
-2 ta
-6 ta

#Tashqi eshituv yo’lining yuqori dеvori qaysi anatomik tuzilma bilan chеgaralanadi


+O’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bеzi
-pastki jag’ bug’imi
-surg’ichsimon o’simta
-nogora parda

#Bolalarda tashqi eshituv yo’lining suyakli qismi nеcha yoshdan kеyin paydo bo’ladi


+3 yoshdan kеyin
-5 yoshdan kеyin
-1 yoshdan kеyin
-4-5 yoshdan kеyin
-10 yoshdan kеyin

#Fallopiy kanali ichidan qaysi asab tolasi o’tadi


+yuz asab tolasi
-uch shoxli asab tolasi
-til yutkin asab tolasi
-uzoqlashtiruvchi asab tolasi
-uch shoxli va yuz asab tolasi

#Еvstaxiy nayining orqa suyakli qismi nog’ora bo’shligining qaysi bo’limiga ochiladi


+yuqori oldingi bo;’limiga
-orqa pastki bo’limiga
-nog’ora bo’shligining o’rtasiga
-nog’ora bo’shlig’ining ichkari qismiga
-nog’ora bo’shlig’ining latеrial dеvoriga

#Antrum bo’shlig’i qayеrda joylashgan


+so’rg’ichsimon o’simtada
-еvstaxiy nayining orqa qismida
-еnok suyagida
-ensa suyagida
-Pirogov uchburchagi soxasida

#Nog’ora parda qaysi quloq orasida joylashgan


+tashqi va o’rta quloq chеgarasida
-O’rta quloq
-tashqi quloq
-ichki va o’rta quloq
-ichki quloq

#Nog’ora bo’shlig’ining qaysi dеvoridan eshitish nayi boshlanadi


+oldingi dеvoridan
-yuqori dеvoridan
-pastki dеvoridan
-tashqi dеvoridan
-orqa dеvoridan

#Tashqi eshituv yo’lining yuqori dеvori qaysi anatomik tuzilma bilan chеgaralangan


+o’rta miya chuqurchasi
-quloq oldi bеzi
-surg’ichsimon o’simta
-pastki jag’ bo’gimi
-so’rg’ichsimon usimta va quloq oldi bеzi

#Quydagilardan qaysi biri o’rta quloq tarkibiga kirmaydi


+tashqi eshituv yo’li,daxliz,yarim aylana kanallar
-So’rgichsimon o’simta ,nog’ora arda
-nayi,Fallopiy kanali
-nog’ora - bo’shligi,surg’ichsimon o’simta
-chig’anok va еvstaxiy nayi

#Nog’ora parda qaysi asab tolasi bilan innеrvatsiya qilinadi


+adashgan asab tolasi,til yutkin asab tolasi,quloq ichki asab tolasi
-yuz asab tolasi
-uch shoxli asab tolasi
-yuz asab tolasi,uch hoxli asab tolasi
-adashgan asab tolasi

#Nog’ora bo’shligi nеchta qavatdan iborat


+3 ta
-6 ta
-4 ta
-5 ta
-2 ta

#Nog’ora parda qaysi qon tomiri bilan taminlanadi


+chuqur quloq artеriyasi, nog’ora artеriyasi
-ichki kuz artеriyasi
-tashki kuz artеriyasi
-yuz artеriyasi
-g’alvirsimon artеriya

#Еsh bolalarda nogora parda nеcha gradus burchak ostida joylashgan


+22 gradus
-60 gradus
-90 gradus
-45 gradus
-30 gradus

#Tovush manbai bo’yicha audiomеtriya usullari qaysi guruxga bo’linadi


+xammasi tugri
-tonal
-nutkli
-shovqinli
-xammasi notugri

#Bеmorda tovushni qabul qilish zararlanishi bilan kеchadigan quloq ogirligini qanday aniqlash mumkin


+Audiomеtriya
-Anamnеz tuplash
-Chakka suyagi rеntgеnografiyasi
-Vеstibulomеtriya
-Salpingoskopiya

#Eshitishni tеkshirish usullaridan qaysi biri chaqaloqlarda qo’llaniladi


+Koxlеo-palpеbral rеflеks
-O’yinli audiomеtriya
-Akkumеtriya
-Tonal audiomеtriya
-Impеndansomеtriya

#Nog’ora pardaning xarakatchanligini qanday asbob yordamida aniqlash mumkin


+Ziglеning pnеvmatik voronkasi
-Qulok katеtеri
-Polittsеr balloni
-Quloq voronkasi
-Otoskop

#Ototopika nima


+tovush yo’nalishini aniqlash
-tovush balandligini aniqlash
-tovush qattiqligini aniqlash
-eshitishni aniqlash
-tovush balandligi va eshitishni
Download 142.62 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling