Xomashyolariga dastlabki ishlov berish

SAODAT  SADIROVA
CHARM  VA  MO‘YNA 
XOMASHYOLARIGA 
DASTLABKI  ISHLOV  BERISH
О 
'zbekiston  Respublikasi  Oliy  va  о ‘rta  m axsus  ta 'Urn  vazirligi 
5140900  -   To ‘qimachilik,  yengil  va  qog'oz  sanoati  buyumlarining 
kim yoviy  texnologiyasi  va  5522300
  -  
To'qimachilik,  yengil  qog'oz 
sanoati  buyumlarining  kim yoviy  texnologiyasi  t a ’lim 
у  о ‘nalishlarida  tahsil  olayotgan  talabalar  uchun  о 'quv 
qo ‘llanma  sifatida  tavsiya  etilgan
T oshkent 
«Yangi  asr avlodi» 
"  
2010

35.75А73 
С-18
Sadirova S.N.  Charm va  mo'yna  xomashyolariga  dastlabki  ishlov  berish. 
-Т.:  «Yangi asr avlodi»,  2010. -  272  bet.
“C h a rm   va  m o ‘yna  x o m a sh y o la rig a  d a stla b k i  ishlov  berish"  fan id a n   o 'q u v  
q o 'lla n m a   5140900  -   K a s b   t a ’lim i  “T o 'q im a c h ilik ,  yengil  va  q o g 'o z   s a n o a ti 
buyum larining kimyoviy texnologiyasi” va 5522300 -  “To'qim achilik, yengil va q o g ‘oz 
sanoati buyumlarining kimyoviy texnologiyasi” yo'nalishlari bo'yicha ta ’lim olayotgan 
talabalarga m o'ljallangan.
U sh b u   o 'q u v   q o 'lla n m a  ch arm   va  m o 'y n a   xom ashyosi  turlarin in g   tavsiflari, 
ularning  xossalari  va  ishlatilishi,  xom ashyoga dastlabki  ishlov  berish jarayonlarining 
mohiyati  va  am alda  bajarilishi,  shuningdek,  xom ashyoni  saqlash  va  n a /o ra t  qilish 
tartiblari  keltirilgan.
BBk  35.75A73
Taqrizchilar:
M .I.T EM IR O V A ,
BuxOO  va  YeSTI  “C harm , m o'yna  va  to'qim achilik 
sanoati  texnologiyasi”  kafedrasi  dotsenli
Q.  RAVSH ANO V,
Buxoro  D avlat  Universiteti  “Umumiy  kimyo"  kalalr.isi  doisenti
ISBN 978-9943-08-614-2
© S.Sadirova. «Charm  va m o'yna xom ashyolariga dastlabki ishlov berish». «Yangi 
asr avlodi».  2010-yil.

KIRISH
(>’/,bckiston  Respublikasi  xalq  xo'jaligining  iqtisodiy  va  ijtimoiy 
yniiiilitthlarida  ishlab  chiqarishni  mamlakatimiz  ham da  chet  el  fan  va 
|p*iiiknsining  ilg'or  yutuqlari  asosida  tubdan  isloh  qilish,  uning  asosiy 
unliiilutulu  qayta  jihozlanishni  ta'minlovchi  yuqori  samarali  mashinalar 
lUInn 
vii
  lexnologik  ja r a y o n la r n i   om m aviy  q o i l a s h ,   ilm iy-texnik 
liinniqiyotni  tezlashtirish,  ishlab  chiqarishning  ichki  imkoniyatlaridan 
l o i n   loydalangan  holda,  uning  unumdorligini  oshirish  kabi  vazifalar 
holgilungan.
Jumladan, charm va m o'yna  ishlab chiqarish  korxonalari,  tayyorlov 
11
 и у v о n о t с h i 
1
 i к 
k o r x o n a l a r i   o l d id a   h a m m a   t u r d a g i  
m a h a lliy  
xomiifthyodan  to'liq  va  unumli  foydalanish  m a ’suliyati 
belgilangan.
Hugungi  kunda  chorvachilikning  ahvoli  va  rivojlanishi  charm   va 
nto'ynu  xomashyosining  sifati  va  miqdoriga  muhim  t a ’sir  ko'rsatadi. 
Л v in  paytda chorvachilikning fermerlik xo'jaliklariga  o'tkazilishi, chann 
v i i
 
m o’yna  sanoatining  xomashyo  zaxiralarini  yanada  mustahkamlash 
и
11
К t>и
1111
  beradi.
( ’harm  ishlab  chiqarish  uchun  yirik  shoxli  mol,  ot,  echki,  qo'y  va 
i  lio'cliqa  terilari  q im m atli  x o m ash y o  h iso b lansa,  m o 'y n a   ishlab 
ililquiiNhda  q o rak o'l  terilari,  po'stinbop  va  m o'ynabop  q o 'y   terilari, 
ulllimngdck,  momiq  m o'ynali  yovvoyi  hayvonlarning  terichalari  katta 
nhiuniyatga  ega.
Ilayvon  terilariga  ishlov  berish  insoniyatning  qadim iy  m ash g 'u - 
lotlaridan  biri  hisoblansa-da,  ammo  ishlov  berish  usullari  bir  necha  yuz 
yillur  davomida  soddaligicha  qolib  kelgan.  Charm  va  m o'yna  ishlab 
chiqarish  hunarmandchilik  darajasida  rivojlanib,  asosan  qo'I  mehnati 
qo'llimilib,  mehnat  sharoitlari juda  og'ir  bo'lgan.
Hunga  s a b a b ,  te rin in g   t a y y o r   c h a r m   va  m o 'y n a g a   a y la n is h  
juniyonlarining  murakkabligi  va  b a ’zi jarayonlar  mohiyatining  uzoq 
vuqtlur  davomida  ochilmagani  hisoblanadi.
C h a r m   va  m o 'y n a   x o m ash y o sin in g   tuzilishi,  gistologik,  fizik- 
mcxanikaviy va  texnologik xossalarini, shuningdek, dastlabki ishlov berish
3

va  konservalash  usullarini  m ukam m al  bilish  -   xomashyoning  sifatini 
oshirish  va  undan  samarali  foydalanish  uchun  zamin  yaratadi.
Kimyo  sanoatining  rivojlanishi  yangi  konservalovchi  m oddalar, 
antiseptiklar va boshqa kimyoviy reagentlarni qoilash. mashinasozlikning 
rivojlanishi esa o'z navbatida xomashyoga ishlov berish va charm,  mo'yna 
ishlab  chiqarish  texnologik jarayonlarini  mexanizatsiyalashtirish  uchun 
katta  imkoniyatlar  yaratdi.
Keyingi  yillarda  sun’iy  materiallarni  ishlab  chiqarishning  shiddatli 
rivojlanishiga  qaramasdan,  tabiiy  charm  va  m o 'yn a  ishlab  chiqarish 
yildan  yilga  o'sib  bormoqda,  charm  va  m o'yna  xomashyosini  q o ila s h  
sohalari  yanada  kengaymoqda.
M a iu m k i,  charm  va  m o 'y n ad a n   poyabzal,  kiyim-bosh  va  har  xil 
buyumlarni  tayyorlashda  foydalaniladi.  Tabiiy  charm  va  m o'ynadan 
tayyorlangan  buyum larda  shunday  xossalar  majmuasi  to'planganki, 
ulami  sun’iy materiallarda hosil qilish juda  mushkul.  Xususan,  ularning 
gigiyenik  xossalarini  belgilovchi  adsorbsion  qobiliyati.  qayishqoqlik  va 
tayyor  mahsulotning  yuqori  mustahkamligi  shular jumlasidandir.
Biroq,  charm  va m o'yna  xomashyosining  asosiy  xossalarini,  ularning 
sifatiga  t a ’sir  etuvchi  omillarni,  shuningdek,  xomashyo  yetishtirish, 
saqlash  va  uni  qayta  ishlash  texnologiyasini  bilmay  turib,  charm  va 
m o'yna  ishlab  chiqarishni  muvaffaqiyatli  rivojlantirib  bo'hnaydi.  Shu 
sababli  ushbu  soha  mutaxassislari  charm   va  m o 'y n a   xomashyosiga 
qo'yiladigan  talablarni  chuqur  o'rganishlari  va  unga  dastlabki  ishlov 
berish jarayonlarini  puxta  egallashlari  lozim.
M a z k u r  k ito b d a   ana  shu  om illarni  e ’tiborga  olinib,  sohaga  oid 
ahamiyatga  molik  m a iu m o tla r   keltirilgan.
4

I non
 
TERINING  T U Z IL IS H I VA KIMYOVIY TARKIBI
L I .   T E R I N I N G   T U Z I L I S H I
(iUlolouik  tu/ilishi.  “Gistologiya”  so'zi  grek  tilidan  olingan  b o ‘lib. 
I n 'q im n la i   h a q id a g i   t a ’iirn o tn i  b ild ira d i.  C h a r m   va  m o ‘yna 
(nmn'.hyosinmg  gistologik  tuzilishi  charm  va  m o ‘yna  ishlab  chiqarishga 
\  мi>t|li  liiNohlangan turli xil hayvonlar terisining tuzilishini o ‘zida qamrab 
nlinll
I »'i I 
hayvon  tanasining  tashqi.  qoplab  turuvchi  qavati  bo'lib,  uning 
HiiiHtil/mim  tashqi  t a ’sirlardan  himoya  etadi,  shuningdek,  m oddalar 
•iliiuitilHiiiivi  va  atrof-muhitning  turli  t a ’sirlarini  qabul  qilishda  ishtirok 
flail I
Ion  |iin  qoplami,  epidermis,  derma  va  teri  osti  to'qimasidan  tashkil 
I'lpuim  ( I  lasm).
I ciIda,  uluiningdek,  har  xil  bezlar,  qon  tomirlari,  nerv  to'qimalari  va 
miiftlmUai  joylashgan.  Hayvon  terisi,  asosan,  birikuvchi  va  epitelial 
lit  i|iinalaidan  iborat  b o‘lib,  unda  m ushak,  yog‘  va  nerv  to'qim alari 
|nylii»li(tan  Birikuvchi  to ‘qima  hayvon  tanasining  alohida  organlari  va 
>|i  mini mi  bir-biriga  b o giaydi  hamda  derma  va  teri  osti  kletchatkasini 
binhkil claili  Ipitclial to'qim a teri qoplamasining yuqori qism i-epidermis
> и  jun  i|opl.immi  hosil  qiladi.
I  i ими.   T e r i   Iu/ i l i s hi :
I  «Intuit  qa v i i l ;   2 - ni s h l i   q a v a t ;  
<  i l c n u i i ,   'I  g ' u d d a l i   q a v a t ;  
i   l u' rl i   q a v a l ;   6- t eri   o s t i  
k l o l c h a i k a s i ;   7 - y o g ‘ 
l  
1
11
hiImi i  h o g ' l a m i ;   9 - k o l l a g e n  
l«tlitIn
11
  b o g ' l a m i n i n g  
k n ' n i l i i l . mi ’  ke s i mi ;   10-ter 
I•«'/In
11
;  II  n u i s h a k ;   1 2 - s o c h  
i n l t i u  
I
i i i n
I ;  
I 
t - y o g '   b e / l a r i ;
1 4 - s o c h .
5

Teri  va  uning  asosiy  o i t a   qismi  -   dermaning  boshqa  organlardan 
farq qiluvchi  muhim xususiyati  undagi hujayrali elementlaming nisbatan 
kam soni hisoblanadi.  Hujayrali elementlar uchta asosiy hujayra tiplariga 
b o 'lin a d i:  f ib ro b la s tla r  va  u la rn in g   tu rlari.  m a k ro fig la r  va  bulutli 
hujayralar.
Hujayralaming  hayotiy  faoliyati,  ularning  rivojlanishi  va  ko'payishi 
har  bir  organizm  tirikligining  biologik  asosini  tashkil  etadi.  O d atda 
hujayralar protoplazmaga botgan yadrodan tashkil topgan. O 'z navbatida 
p roto pla zm a   qo b iq  bilan  o 'ra lg a n .  H u ja y ra lar  b o 'linish   y o 'li  bilan 
ko'payib,  o'sishni  t a ’minlaydi.
H u j a y r a l a r d a   sh a k li  h a r  xil  h u ja y ra s iz   s t r u k t u r a l a r ,  m a s a la n , 
tolalarning  hosil  bo'lishi  tufayli,  birikuvchi  to'qima  hosil  bo'ladi.
Terining  tolali  kom ponentlari  sifatida  kollagen,  elastin  va  keratin 
tolalari  m uhim   aham iyatga  ega.  Zam onaviy  nuqtai  nazardan  qolgan 
boshqa  tolali  strukturalar  (retikulin,  elaudin  va  boshqalar)  ushbu  uch 
asosiy tola tiplariga kiritiladi. Um um an, teri qoplamasining hujayralararo 
moddasida  fibrillyar  elementlar,  kollagen  va  elastin  tolalari juda  ko'p.
Teri  tuzilishi  undan  ishlab  chiqarilgan  teri  yoki  m o'ynaning  asosiy 
xossalarini,  uning  qanday  maqsadda  ishlatilishi  hamda  unga  dastlabki 
ishlov  berish  tabiatini  belgilaydi.
Epidermis  -   epitelial  t o 'q i m a l a r d a n   tashkil  to p g a n   b o 'l ib ,  teri 
q o p l a m in i n g   ta s h q i  q a v a ti   h is o b la n a d i.  E p id e rm is   ta s h q i  q a v a ti 
shoxlangan, har xil shakldagi hujayralaming zich yotqizilgan to'plam idan 
iborat.  Uning  qalinligi  taxminan  teri  qalinligining  0,5-1,0  %  ni  tashkil 
etadi.
Epitelial  to'qim alardagi  chegaralari  aniq  ifodalangan  hujayralar  bir 
yoki  k o 'p   qavatli  epiteliylarni  hosil  qilish  qobiliyatiga  ega.  U nda  qon 
t o m i r l a r i   b o 'l m a y d i .   H u j a y r a l a m i n g   o z iq la n is h i  va  a l m a s h in u v  
sharoitlarining  o'zgarishi  yuqori  qavatlarning  shoxlanishiga  olib  keladi.
Epidermis  hayvon  hayotida  katta  fiziologik  aham iyat  kasb  etadi. 
N a m lik n in g   b u g i a n i s h in i   va  quyi  q a v a tla rg a   ba kte riya lar  kirishini 
to'xtadi, tananing issiqlik berishini bir oz kamaytiradi.  Epidermis, quyida 
yotgan  qavat -   dermaga  soch  xaltachalari  va  har  xil  bezlar,  shuningdek, 
dermaga botgan ko'psonli  g'uddalari bilan kirib o'sgan bo'lib. dermaning 
silindrsimon  g'uddalari  ham  xuddi  shunday  epidermisga  kirib  ketganligi
6

HiHiyli,  epidermis  derma  bilan  zich  bog'langan.  Deijnaning  g'uddalari 
tiii|iili  qon  tomirlari  epidermis  hujayralarini  oziqlantiradi.  Epidemiisga 
hotцип derma g'uddalarining joylanishi, shakli va kattaligi har xil bo'lib, 
I n i  
lliriga  bog'liq  bo'ladi.  Shuning  uchun  tayyor  terida  “mereya”  deb 
i l l a l a d i g a n  
yuza  qavatining  o'ziga  xos  tasviri  hosil  bo'ladi.
F.pidcrmis  hayvonning  turi  va  terining  topografik  qismlariga  qarab, 
IM/ilishi  va  qalinligining  o'zgaruvchanligi  bilan  farqlanadi.  Jun  qoplami 
qalin  te r i la r d a   ( q o 'y ,  echki)  epid e rm is  y u p q a ,  juni  siyrak  terila r 
(» ho‘chqa)da esa ancha qalin.  Teri  junsiz qismlarida (oyoq yostiqchalari, 
burun  oynachalari) epidermis qalinligi,  teri umumiy qalinligining 5  %  ni 
tashkil  qiladi.
Odatda epidermis ikkita qavatga:  ichki (nishli yoki malpigiy) va tashqi 
(dhoxlangan  yoki  tashqi)  qavatlarga  ajratiladi.
Ichki  q av at 
b e v o s ita   d e r m a g a   t u t a s h g a n   b o 'l i b ,   a s o s a n   tirik  
liltjayralardan  tashkil  topgan.  Hujayralam ing  shakli  va  holatiga  qarab 
uni  uch  qismga:  asosiy  (haqiqiy nishli  yoki  bazal),  qiltiqsimon  (to'rli)  va 
donli  qavatlarga  b o iis h   mumkin.
Asosiy qavatda 
hosil bo'lgan har bir hujayra o'sish va qarish jarayonida, 
o 'zining   silindrsim on  shaklini  asta-sekin  o 'z g a rtirib ,  qiltiqsim onga 
aylanadi,  unda  donchalar  paydo  bo'ladi.  So'ngra  ezilgan  holatga  o'tib, 
nckin-asta  shoxlanadi.  Hujayralar  ushbu  metabolik  o'zgarishlardan  turli 
tc/.likda  o'tad ilar,  shuning  uchun  h ar  xil  qavatlarning  hujayralari  bir 
vaqtda  hosil  bo'lishi  mumkin.
E piderm isning  asosiy  qavati  (haqiqiy  nishli)  ostida,  k o 'p   qirrali 
hujayralar  qa toridan  tashkil  topgan 
qiltiqsimon  qavat 
joylashgan.  Bu 
hujayralar  o'z aro  protoplazmatik  ko'priklar  bilan  bog'langan.  Mazkur 
h u j a y r a la r d a   hali  sh o x la n ish   b elgilari  y o 'q ,   a m m o   u la r   b o 'l in i s h  
qobiliyatiga  ega  emas.
Qiltiqsimon qavat ostida yanada yupqaroq, ikki-uch qator k o'p qirrali 
ezilgan hujayralardan tashkil topgan 
donli qavat 
joylashgan. Ushbu qavat 
hujayralarining  protoplazm asida  m ayda  donchalarning  hosil  bo'lishi 
yaqqol  n am o y on  bo'ladi.  Bular  shoxli  tuzilm alarning  (keratogialin) 
kurtakchasi  hisoblanadi.  Keyinchalik  ulardan  va  ularning  plazmasidan 
sh o x s im o n   oqsil  m o d d a   -   k e r a tin   hosil  b o 'l a d i .  X u d d i  s h u n d a y  
o'zgarishlar  dermaning  yog',  ter  va  boshqa  bezlarini  tashkil  qiluvchi
7

epitelial  hujayralarning  plazmatik  moddasida  ham  ro'y  beradi,  ammo 
u l a r d a   k e r a t in l a n is h   va  s h o x la n is h   o x irig a c h a   b o r m a y d i ,  u s h b u  
jarayonlarning  oxirgi  mahsuloti  yog‘  moddalari  hisoblanadi.
Tashqi  (shoxli)  qavat 
hujayralarning  ikki:  yaltiroq  yoki  tiniq  qavat  va 
haqiqiy  shoxli  (shoxlangan  h u jayralarning  tashqi)  qa v a tid an   tashkil 
topgan. Asosiy qavatdan hujayralarning yo'qolib boiishi sayin, hujayralar 
orasidagi chegarani farqlash qiyinlashadi, donchalar o'zgarib, suyuqlikka 
aylanadi  va  yaltiroq  yoki  tiniq  deb  yuritiladigan  qavatni  hosil  qiladi. 
Epidermisning baquvvat qavati -  haqiqiy shoxli qavat -  bo'sh, shoxlangan 
q o b iq c h a la r d a n   tashkil  to p g a n   ta n g a c h a la r   shaklidagi  sh ox lang an  
hujayralardan iborat.  Bu bo‘shliqlar havo yoki teri yog‘i deb yuritiladigan 
modda bilan to ig a n   b o iad i. Shoxli qavatning yuqori qismida shoxlangan 
hujayralar  orasidagi  bog‘  uzilib,  ular  epidermisdan  osongina  ajraladi. 
S h u n in g   u c h u n   s h o x la n g a n   h u j a y r a l a r n i n g   u s h b u   y u q o r i  q a v a ti  
qazg'oqlanadi.
M alpigiy qavatida 
maxsus tolachalarning mavjudligi.  uning o ‘ziga xos 
xususiyati  hisoblanadi.  Nishli  q a v a tn in g   p laz m atik   m oddasi  tolali 
strukturaga  ega.
Protoplazmaning  ingichka  tolachalari,  hujayradan  hujayraga  o'tib. 
karkas  yoki  gumbaz  hosil  qiladi.  O'z  navbatida  bu  gumbaz,  nishli  qavat 
uchun  taglik  vazifasini  o'taydi.  U shbu  tolachalar  aftidan  shoxlanish 
ta b ia tig a   ega.  U la r  yetarlicha  m u s ta h k a m   b o i i b .   m alpigiy  qavati 
hujayralarining  yadrosini  egib.  epidermis  deformatsiyalanganda.  ularni 
shikastlanishdan saqlaydi.  Bundan tashqari mazkur qavat hujayralaridan 
derma  tomon  plazmatik  g ‘uddalar  bo'rtib  chiqqan  b o i ib ,  ular  derma 
yuza  qa vatining  to lalararo   oraliqlariga  kirib  ketadi.  Shunday  qilib, 
epidermis derma sirtida bir necha martalab mahkamlanadi va bab-barobar 
tarzda  teri  qoplamining  ushbu  qavatlarida  bogianish  amalga  oshadi.
E p i d e r m is n i n g   p is h iq lig in i  e 't i b o r g a   olib ,  c h a r m   va  m o ' y n a  
xomashyosiga  dastlabki  ishlov  berishning  q a to r  jarayo nlari  (yuvish, 
quritish,  h o 'l  tuzlash)  o d a td a   teri  osti  to'qim asi  tom onidan  amalga 
oshiriladi. Epidermisning nishli qavat hujayralarini biriktiruvchi plazmatik 
t o la c h a l a r ,  o 'z in i n g   kim yov iy   ta r k ib i  b o 'y ic h a   d e r m a n in g   tolali 
moddalaridan  ancha  farq  qiladi.  Bu  hoi teri  xomashyosini junsizlantirish 
j a r a y o n la r id a   soch  va  ep im id erm isn ing   derm a  bilan  b o g 'lan ish in i

•llMii v 
111
 i ll   uch n n  derma  tolalariga  salbiy  t a ’sir ko'rsatmasdan  ishqor va 
IVi nit'iil la i in 
4 0
' I lush  imkoniyatini  yaratadi.  Bundan  tashqari  epidermis 
hlliiii  dci nia  orasidagi  b o g'ning   buzilish  darajasiga  qarab,  bakterial 
|*( 
1
 ti v 
1
 > 
111
 a 
1
 ning  b irin c h i  b o s q ic h in i  a n iq l a s h   va  d e rm a n i  ke lgusi 
ulilkasllanishlardan  himoyalash  uchun  o 'z  vaqtida  ehtiyot  choralari
>  kii  ulishi  mumkin.
O n in a   -   terining  asosiy  qavati  bo 'lib.  bevosita  epidermis  ostida 
(ovl.r.ligan.  U  teri  qalingining  95-98  %  ni  tashkil  etadi.  Derma  amorf 
mmlilaga  botgan tolali va hujayrali strukturalardan tashkil topgan. Uning 
t|iilinligi,  zichligi  va  m u sta h k a m lig i,  h a y v o n n in g   tu ri  va  yoshiga. 
ihiiinngdek,  terining  topografik  qismlariga  qarab  o'zgaradi.
Dermada  o'zaro  zich  bog'langan  ikkita  qavatni  farqlash  mumkin. 
lUlki 
g 'u dd ali  q avat  (term ostatik)  qalinligi  k a tta ro q   va  pishiqligi 
kiimioq,  pastki  -   to'rli  qavat,  ancha  zich  va  mustahkamroq  qavat.
lipidcrmisga  yondashgan  g'ud d ali  qavat  tola  bog'lam lari  orasida 
lovlasligan  soch  xaltachalari,  sochni  ko'taruvchi  mushaklar,  yog'  va  ter 
luvlaiini  saqlaydi.  G'uddali  qavat  qalinligi,  hayvonning  turi.  yoshi  va 
(riming topografik qismlariga qarab. derma qalinlining 20-50 %  ni tashkil 
oladi.  I Jshbu qavat sirtini, yuzgi qavat deb yuritish qabul qilingan, chunki 
epidermis  bartaraf etilgandan  so'ng,  g'uddali  qavat  yuzasi  terining  yuza 
lomoni  bo'lib  qoladi.  Bu  qavat  har  bir  xomashyo  turiga  xos  bo'lgan
1 
asm -  mereyaga ega. G'u ddali qavatning mazkur qismida ko'p miqdorda 
elastin   to la la ri  m av ju d ,  ular  t a r m o q la n g a n   q a lin   t o ' r   hosil  qilib, 
cp id e rm isn in g   d e rm a   bilan  m u s ta h k a m   b o g 'la n is h in i  t a ’m inlaydi.
( i'uddali qavatda  kollagen  tolalari bog'lamlari dermaning to'rli qavatiga 
nisbatan  ancha  ingichka.
D e rm a   sirtiga  y a q in la s h g a n   sayin,  to la  b o g 'l a m l a r i   s e k in -a sta  
mgichkalashadi  va  zichlashadi,  terining  yuza  sirtiga  nisbatan  parallel 
yoiialishni  egallaydi.
Dermaning  eng  yuqori  sirtida  birlamchi  tolachalar  shunchalik  mayin 
va  zich  o iilishlarni  hosil  qiladiki,  oddiy  ko'z  bilan  kuzatganda,  derma 
siiti  membrana  ko'rinishidagi  qoplovchi  gomogen  massa  degan  tasavvur 
hosil  bo'ladi.
G 'u d d a l i   q a v a t   to la la r i  o 'z in i n g   ta r k ib i  b o 'y i c h a   t o 'r l i   q a v a t 
tolalaridan  farq  qilmavdi.  Ammo  teri  ishlab chiqarish jarayonida kislota,
9

ishqor, tuzlar va boshqa moddalar t a ’siri ostida ular o'zini har xil “tutadi”. 
Bu  ularning  faol  sirti  har  xil  darajada  rivojlanganligiga  bog‘liq.  Xuddi 
shu  bilan,  masalan,  teri  yuza  sirtining  bir  qator  kimyoviy  reagentlarga 
nisbatan  yuqori  adsorbsion  qobiliyati  va  uning  bakterial  jarayonlarga 
yanada  k o 'p ro q  ifodalangan  sezgirligi  izohlanadi.
Tolalar orasidagi farq charm va m o'yna xomashyosiga dastlabki ishlov 
b e rish  j a r a y o n l a r i d a ,   s h u n in g d e k ,  is h la b   c h iq a r is h n i n g   keyingi 
jarayonlarida  alohida  ahamiyatga  ega  bo'ladi.  Dermaning  yuza  qavati, 
hatto  bir  ozgina  chirik jarayonlarga  uchrasa  ham.  mexanik  omillar  yoki 
b a ’zi reagentlarning eritmalari t a ’sirida qavatlanishi mumkin, bu esa qayta 
ishlashning  birinchi  bosqichlaridayoq  xomashyoning  buzilishiga  olib 
keladi.
Soch o'rnashgan darajadagi tekislik g’uddali qavatning shartli  ravishda 
quyi  chegarasi  hisoblanadi.  Ikki  tomonlam a  soch  xaltachalari  bo'lgan 
cho'chqa  va  boshqa  hayvon  terilari  bundan  mustasno.  Mazkur  hollarda 
derma g'uddali va to'rli qavatlarga bo'linmaydi. chunki u o'zining amaliy 
ahamiyatini  yo'qotadi.
Dermaning ikkinchi qavati to'rli qavat  hisoblanadi.  To'rli qavat bilan 
g'uddali  qavat  orasida  aniq  o'rnatilgan  chegara  yo'q.
G 'u d d a li  va  to'rli  qavat  o 'rtasid ag i  bo'linish  tekisligi  shartli  deb 
yuritiladi,  chunki  soch  xaltachalarining  o'rnashish  chuqurligi  har  xil 
va  k o 'p r o q   hayvonning  turi,  yoshi  va  topografik  qismlariga  bog'liq 
bo'ladi.  Masalan,  terining  aynan  bir  qismida  qiltiq,  momiq  va  oraliq 
sochlar  o 'rn ash g a n .  Shunga  q a ra m asd a n   shartli  chegarani,  derm ada 
s o c h n in g   o 'r n a s h i s h   c h u q u rlig in in g   g isto lo g ik   v e rtik a l  kesim ini, 
s h u n in g d e k ,  bir  v a q tn in g   o 'z id a   d e rm a   q alinligini  o 'lc h a s h   bilan 
o 'r g a n i s h   m u m k in .  U s h b u   m a ’l u m o t l a r   b o 'y i c h a   g 'u d d a l i   q a v a t  
q a li n l i g i n i n g ,  d e r m a n i n g   u m u m i y   q a li n li g i g a   n i s b a t i   f o i z l a r d a  
h isob lan ad i.  G 'u d d a l i   va  to 'r l i   q a v a tla rn in g   nisbati  teri  va  u n d a n  
t a y y o r l a n g a n  
c h a r m n i n g  
a h a m i y a t l i  
d a r a j a d a  
u z il is h d a g i  
m ustahkamligini  tavsiflaydi.  Bu  nisbat  teri  xomashyosini  saralashda 
muhim  ahamiyatga  ega.  Ayniqsa,  q o 'y   terilarini,  k a tta   xomashyoning 
arralangan  terilarini,  b a ’zi  echki  turlari  terilarini,  shuningdek,  barcha 
turdagi  terilarning  bo'yin  va  qorin  sohasidagi  terilariga  ishlov  berishda 
amaliy  ahamiyatga  ega.
10

X o m a s h y o g a   d a s t l a b k i   ishlov  berish  h a m d a   ish la b   c h iq a r is h  
|ni«yonlatida,  g'uddali va  to'rli qavatlaming bo'linish sohasida, qavatlar 
n n i H i d a g i  
bog'n i  susaytiruvchi  yog'  hujayralari,  bezlar,  soch  bezlari, 
t n m u i a r  
va  boshqa  tolali strukturalar jamlanmasi borligini e’tiborga olish 
l o / . i m .  
X om ashyoni  n o t o 'g 'r i   konservalash  yoki  unga  ishlov  berish 
loxnologiyasini  buzisli  (juda  kuchli  mexanik  yoki  kimyoviy  t a ’sir  etish) 
\ 
h o l l a r i d a ,  
g'uddali  va  to'rli  qavat  chegarasida  ozmi-ko'pmi  qavatlanish 
vu/  beradi.  Bu  “ yuza  qavatining  ajralishi”  deb  nom lanadigan  keng 
I n r q a l g a n  
teri  nuqsonining  hosil  bo'lishida  ifodalanadi.
Terining  to'rli  qavati  eng pishiq  va  baquvvat  qavati  hisoblanadi.  Bu 
Ko.ssalar  terining  mustahkamligi,  yemirilishga  chidamliligi  va  iste’mol 
nossalarini  belgilaydi.  T olalar  bog'lam ining  o'rilish  tabiati,  ularning 
yo'g'onligi va yp'nalishi. xomashyoning turi, hayvonning yoshi va terining 
topografik  qismlariga  bog'liq.
D e rm a n in g   u m u m iy   qalinligiga  n is b a ta n   t o 'r l i   q a v a t  qalinligi 
turli  xil  h a y v o n la rn i  yangi  shilingan  terisining  yopqich  sohasida 
U x m in a n   bir  xil,  y a ’ni  h o 'k iz   terisida  75-80  %,  sigir  terisida  70  %, 
ot  terila rid a   60  %,  echki  terila rid a   35  %,  q o 'y   terilarida  30-50  %  ni 
tashkil  etadi.

Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 30%20Техника%20фанлар
30%20Техника%20фанлар -> Oziq-ovqat texnologiyasi asoslari. Vasiyev M.G'.pdf [Aberdin-angus qoramol zoti]
30%20Техника%20фанлар -> B. X. Yunusov, M. M. Azimova
30%20Техника%20фанлар -> Gidravlika va
30%20Техника%20фанлар -> U. T. Berdiyev, N. B. Pirm atov elektromexanika
30%20Техника%20фанлар -> O. O. Xoshimov, S. S. Saidaxmedov
30%20Техника%20фанлар -> Qishloq qurilish texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> S. turobjonov, M. Shoyusupova, B. Abidov moylar ya maxsus suyuqliklar texnologiyasi
30%20Техника%20фанлар -> I. K. Umarova, G. Q. Solijonova
30%20Техника%20фанлар -> M am ajanov Т., Atamov A
30%20Техника%20фанлар -> Texn ologiyasi