Yodgorliklarini


Download 8.01 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/19
Sana21.12.2019
Hajmi8.01 Mb.
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19

ARXITEKTLR\
YODGORLIKLARINI
TA’MIRLASH
T o sh k c n t 
2 0 0 9

O'ZBEKISTON  RESPUBLIKASI 
OLIY  VA O'RTA  MAXSUS  TA’LIM  VAZIRLIGI
Toshkent  arxitektura-quriUsh  instituti
Mirzo  Ulug‘bek  nomidagl  Samarqand  Davlat 
me’morchlllk-qurlllfh  inilituti
ARXITEKTURA
YODGORLIKLARINI
TA’MIRLASH
0 ‘zbekiston ReipublUuii OUy  V» O'lta mawu* la'lim vn/.irligi 
tomonidan oily o'quv yuitkri tiiabalartfa darnllk 
ilflHld* tuvtiyi atllpin
NAM/'! 
\ u:
  '4 AT|
Tosh kc nl-2009

85.11
Taqrizchilar: 
Zohidov  P.;
Rahmonov  A.; 
Nozilov  D.
M as’ul muharrir: X.Sh.  Po‘latov
A81 
Arxitektura  yodgorliklarini  ta ’mirlash.  Oliy  o 'q u v   yurtlari 
talabalari  uchun  darslik /   0 ‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  va  o ‘rta 
maxsus ta ’lim  vazirJigi. Toshkent arxitektura-qurffish instituti,  Mirzo 
Ulug‘bek nom li Sam arqand Davlat m e’m orchilik-qurilish instituti. 
mualliflar jamoasi X.Sh. Po‘latov va boshq. — Т.: «Ta’lim nashriyoti», 
«Iqtisod-moliya»,  2009.  -240 b.
Ushbu darslik “Arxitektura yodgorliklarini ta’mirlash” nomi  bilan atal- 
gan,  alohida-alohida  o'qitiladigan  nazariy  va  amaliy  fanlarni  o'rganishga 
mo'ljallangan.  Darslikning katta qismi yodgorliklarni ta’mirlash (restavratsiya 
qilish) masalalariga bag‘ishlangan.  Ta’mirlash jarayonida obidalarning asl- 
ligini saqlab qolishga alohida e’tibor berilgan. Amaliy mashg'ulot jarayonida 
kurs ishlarini ta’mirlash, qayta qurish (rekonstruksiya qilish) loyihalari hamda 
ilmiy xarakterda, jumladan, grafik rekonstruksiya tariqasida bajarish mumkin- 
ligi ko‘rsatiIgan.  Darslik 5580100 —“Arxitektura” yo'nalishi bo‘yicha ta’lim 
olayotgan  bakalavriat  talabalari  uchun  mo'ljallangan.
BBK  85.11я73
ISBN  978-9943-13-132-3
©  «Ta’lim nashriyoti»,  2009 
©  «Iqtisod-moliya»,  2009

SO'ZBOSHI
Istiqlol tufayli boy madaniy va m a’nnviy merosimizni  yaratgan ulug‘ 
ajdodlarimiz Alisher Navoiy,  Amir Tem ur,  Mi г/, о  Ulug'bek,  Bahoud- 
din  N aqshband,  Im om   al-Buxoriy,  Ahmad  al-F arg‘oniy,  Imom  al- 
M oturudiy,  at-Term iziy,  Im om   al-M arg‘iloniy,  Mirzo  Bobur  kabi 
ko'plab  allom a-yu  fozillaming  nomlari  tiklandi,  ko'lina  tariximizning 
asl  zarvaraqlari  o ‘qila  boshlandi.  M e’morchilik  sohasida  qator  tarixiy 
yodgorlik  majmualari  qurilayotganligi,  ta ’m irlanishi,  sliu  bilan  birga, 
bog‘-rog‘lar  barpo  etilib,  obodonchilik  ishlari  bajarilayotganligi  mus- 
taqillik yillaridagi dolzarb “bunyodkorlik m evalari”dandir.
0 ‘zbekiston  Respublikasida  Sam arqand,  Buxoro,  Toshkent,  Xiva, 
Shahrisabz,  Term iz,  Qarshi,  Q o‘qon,  M arg’ilon  kabi  dunyo  sivili- 
zatsiyasi  rivojlanishida katta  ahamiyatga  cga  bo'lgan  tarixiy  shaharlar, 
m e’moriy va  tarixiy obidalar  -   madaniy  merosimiz  mavjud.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenli  Islom Abdug'aniyevich Kari­
mov  tashabbusi  bilan  1991-yilda  Xivadagi  “ Ichan  qal’a” ,  1993-yilda 
Buxoro  shahrining  tarixiy  m arka/i,  2000-yilda  Shahrisabzning  Am ir 
Tem ur va tem uriylar dnvri  m c’moriy obidalari,  2001-yilda Sam arqand 
shahrining  tarixiy  yodgorliklari  “ B utunjahon  m adaniy  m eroslari 
ro‘yxati”ga  kiritilgani  xalqimiz  uchun  iftixor baxsh etadi.
Shuningdek, 0 ‘zbekiston  Respublikasining “M adaniy m erosobyekt- 
larini muhofazalash va utardan foydalanish to ‘g‘risida” gi qonuni (2001- 
yil  30-avgustda qabul qilingan) tarixiy va m e’moriy obidalami  muhofa- 
za  qilish va  ulardan  foydalanish  sohasida jah o n  andazalariga  mos  qo- 
nuniy asosni  yaratdi.
Afsuski,  XX  asm ing  20-30-yillaridan  boshlab  xalqim izning  m a­
daniy  m erosini  yo'qotish,  nivelirlash  “siyosati”  natijasida  m e’m oriy 
obidalarimiz  omborlarga,  tashlandiq joylarga  hatto  m ahbuslar  saqla- 
nuvchi  qam oqxonalarga  aylantirilgan  edi.  Yuzlab  masjid,  m adrasa, 
m aqbara  kabi  islom  obidalari  xarobaga  aylanganligining  ham m am iz 
guvohimiz.  Bu achinarli haqiqat  mustaqilligimizning birinchi yillari- 
danoq  oshkor  etildi.
1992-yilda 0 ‘zbekiston  Respublikasi Vazirlar M ahkam asining du­
nyo fani, tarixi, madaniyatining rivojlanishiga katta hissa qo'shgan buyuk
3

ollm,  il:ivl;it  arbohi  Mirzo  Ulug'bek tavalludining 600 yilligini nishon- 
lasliga  tayyorgarlik ko'rish va o ‘tkazish haqidagi qarori qabul qilindi.
O'rtn Osiyo  Renessansi deb ataladigan XV asrdan meros b o ‘lib qol- 
gan  Mirzo  Ulug'bek tom onidan  Sam arqandda bunyod  etilgan Rasad- 
xoiui,  Ulug‘bek madrasasi, Buxoro va G ‘ijduvon shaharlaridagi Ulug‘bek 
madrasalari,  Shahrisabz  shahridagi  K o‘kgumbaz  masjidi  t a ’mirlandi. 
Toshkentda olimlar shaharchasida Mirzo Ulug‘bekning haykali o ‘matildi 
(1993-yil).
Am ir  Tem ur  tavalludining  660  yilligini  nishonlashga  bag‘ishlab 
(1996-yil) uning hukm ronligi yillarida bunyod etilgan eng m ashhur va 
ko‘rkam  obidalardan  Sam arqandda Am ir T em ur maqbarasi,  Registon 
m aydoni,  Bibixonim  masjidi,  Shahrisabzda  D orut  Tilovat  va  Dorus 
Saodat m ajm ualari ta ’m irlandi.  Sam arqand va  Shahrisabz  shaharlari- 
ning  markaziy  qismlarida Amir Tem ur haykallari o'rnatildi. Toshkent- 
dagi A m ir Tem ur haykali esa  1993-yilda bunyod  eildi.
Ulug‘bek  madrasasining  ro ‘parasida  qurilgan  Sherdor  madrasasi 
(1616-1636  yillar),  Tillakori  madrasasi  (1646-1660  yillar)  mustaqillik 
yillarida  to ‘liq  ta ’m irdan  chiqarilib,  Registon  m aydoni  ajdodlarimiz 
m ahoratidan,  shon-shavkatidan yorqin bir yodgorlik  majmuasidir.
Ko‘hna  shaharlarimiz:  Buxoroning  2500  yilligi  (1997-yil);  Xiva- 
ning  2500  yilligi  (1997-yil),  Term izning  2500 yilligi  (2002-yil),  Shah- 
risabzning  2700  yilligi  (2002-yil)  m unosabati  bilan  o ‘nlab  m e’moriy 
obidalar — madrasa, masjid, qadimiy savdo rastalari, saroylar, m e’moriy 
m ajm ualar  ta ’mirlandi.
B u y u k ip a k y o ‘li  ustida  joylashgan  Buxoroyi  sharif  qadim da  eng 
rivojlangan shaharlardan bin bo‘lganligi tarixdan m a’lum. Yubiley sharo- 
fati bilan M ag‘oki Attori masjidi, sayyohlar uchun eng sevimli obidalar­
dan  Masjidi  Kalon,  balandligi  50  m etr  keladigan  M inorayi  Kalon, 
M ir  Arab  madrasasi,  Q o‘shmadrasa:  M odarixon,  Abdullaxon,  Labi 
hovuz,  N odir  Devonbegi  masjidi  va  madrasasi  kabi  o ‘nlab  obidalar 
ta’mirlandi. C ho‘kib ketish xavfi ostida qolgan eng nodir va qadim yodgor­
lik  Ismoil  Som oniy  (IX -X  asrlar)  m aqbarasi ta ’m irlanib,  O 'zbekiston 
Respublikasi hududidagi tarixiy yodgorliklar orasida birinchilardan bo‘lib 
YuN ESK Oning um um jahon madaniyati merosi ro ‘yxatiga kiritilganligi 
katta ahamiyat kasb qiladi.
Termiz shahrining 2500 yillik yubileyi (2002-yil)  xalqaro miqyosda 
keng nishonlandi. Shu munosabat bilan Surxondaryo vohasida A1 Hakim 
at-Termiziy, Qirqqiz,  Sulton Saodat majmualari, Kokildor ota xonaqo- 
hi,  Im om   Iso  at-Term iziy  maqbarasi,  Qora  tepa,  Fayoz  tepa  budda

ehrom lari kabi tarixiy va arxeologik obidalar ta ’mirlandi. Termiz shahri 
yaqinidagi Jarqo‘rg‘on  m inorasi  (1108-yil)  ham  yana o ‘z ko'rkam ligi, 
o'ziga xos uslubi bilan  tiklandi.
Xiva  m e’morligi  o'ziga  xos uslubiy  va badiiy jihatlari bilan  ajralib 
turadi.  “Sharq  gavhari”  deb  tan  olingan  Xiva  shahrining  2500  yilligi 
(1997-yil)  jahon  miqyosida  keng  nishonlanishi  tufayli  o ‘nlab  tarixiy 
obidalarni o ‘z ichign olgun  ‘‘Ichan qal’a”  m uzey-qo‘riqxonasi butunlay 
yangicha chiroy ochdi.  Hozlrgl  Xivaning Ichan qal’asidagi yodgorliklam- 
ing nksnriynti  XIX usrda bimyod ctilgan.  Q al’a devorlari va darvozalari, 
xon  stiroyi,  ko’plnb  mndriisu  vn  masjidlar  majmuasi sharqona  m uhitni 
vujudga  kcltlrgnn.  Jumn  mnHjldl  (XVIII  asr)  to ‘rt  tom ondan g‘isht  de- 
vorlar  bilan  o'm lgun  va  212  yog'oclt  usiunli  ayvondan  iborat.  Ollo- 
qulixon  madrnsusi  (1835-yll),  Pnhluvon  M ahm ud  m aqbarasi  va 
boshqulnr o'ymokorllk  uelubldn be/ntllgunligi  bilan  bebahodir.
Iclmn qnl'adagl yodgorllklnr Ichldn eng balundi  Islomxo'ja  m inora- 
sidir (1910-yil).  Ittloinxo'Jn  lIltldniMiHi  vu  minorasi  Xivaning dovrug'ini 
olamga tanHgan yaxlll  nrxlloklurn nnnnmbllni  tashkil ctadi.
Qarshi  shahrining yublley tuntnnnlurl  (2(K)f»-yil)  va  shu  munosabat 
bilan  qnytndun  tiklungnn  nmhobnlli  innnlldbir  majmuyi:  Odina  masjidi 
va  sardobasi.  Abdula/1/ло п ,  Qllichboy  mndrawilari,  0 ‘ita  asr  ko‘prigi 
yodgorliklari bunyodkorllk  liihlarlnlng yorqin  dnlilidir.
Tarlxdan  m n'lum kl.  eng  k u 'p   Inrnqqly  ctgnn  shaharlardan  bin 
ko‘hnn Toehkcnt XVI omgo kdlb mc'moivhlllkdn ynnada hvojlangan. 0 ‘sha 
vaqtda Shayx  Xovandl Tohur vn YumiNXon  maqbimilari  qurilishi tugal- 
landi.  Baroqxon madnuuiiil vn Slinyx Abuhakr Muhammad Qaflol Shoshiy 
maqbarasi,  Ko'knldosh  mndrunniil  bunynd  clildi.  Ни  obidalar  musta- 
qillik  yillarida  qnytadnil  (n'm lrlandi  Hozir  Baroqxon  madrasasida 
0 ‘zbekiston tnusulmonlurl  IdoriwlJoylnNhgnn.  U Toshkentningeng go'zal 
obidalaridan  hisoblanndi.  Musluqillik  ylllaridagi  Toshkcnt  nafaqat  za- 
monaviy shaharso/lik  va  arxllcklura  namunasi,  balki  o'zining betakror 
tarixiy obidalari  bilan  hum jahon  ommasining  c'tiborini jalb  etmoqda.
T a'lim ,  Ian  va  madaniyal  masalalari  bo'yicha  islom  tashkiloti- 
AYSEKO  (ISESCO)  lomonidaii  2007-yilda  Toshkent  shahrining  “Is­
lom  madaniyati  poylaxti"  deb c'lon  qilinishi  yurtimizda katta quvonch 
bilan kutub olindi.  Shu  munosabat  bilan  Prezident  Islom Karimovning 
“Turkiston-press”  nodavlal  axborol  agentligi  muxbiriga bergan  inter- 
vyusida  aytilgan gaplari  katta ahamiyatga ega:
“Barchamiz  uchun  aziz  va  muqaddas  boMgan  azim  poytaxtimiz- 
ning ana shunday yuksak o b ro '-e ’tiborga erishgani nafaqat xalqimizga,
5

rtyiti  vmjHlii  yni|ll>  vii  u/oqdagi  do'stlarimizga  ham   g‘urur  va  iftixor 
IWtl'Uhluydl,  i!c*b  ishonch  bilan aytishga  asoslarimiz bor.  Biz mustaqil- 
llknliitf  Ilk  ylIJjifidim boshlab Sam arqand,  Buxoro, Xiva,  Shahrisabz va 
hnnliqu  qndimiy  shaliarlarimizdagi  Sharq  m e’morlik  san’atining  dur- 
Unuiilnri  bo'lmish  tarixiy  obidalarni  saqlash,  ulam i  qayta  tiklash  va 
tn'inirlash  ishlaiig‘1  katta e ’tibor qaratmoqdamiz.  Ba’zi bir yirik obidalar 
bo'yicha btindafi  15-20 yil oldin boshlangan ishlarimiz hozirgacha davom 
clmoqda.  T a ’kidlash kerakki,  tarixiy yodgorliklarni qayta tiklash — bu 
faqat  (egishli  mablag‘  va  kuch-im koniyat  topishdangina  iborat  etnas, 
balki  birinchi gidda jiddiy ilmiy yondashuvni,  nozik did va m ahoratni, 
chuqur bilim, tajriba va yuksak salohiyatni, k erakb o ‘lsa,  m a’naviypok- 
likni  talab  qiladigan murakkab  sohadir.” 1
Mustaqillik yillarida, yurtboshimiz tashabbusi va bevosita  ishtirokida 
larixiy yodgorliklar va m e’moriy obidalar qayta ta ’mirlanibgina qolmas- 
dan, o ‘zbek 
xalqining 
buyuk ajdodlariga atab qator zamonaviy m e’moriy 
majmualar  ham   bunyod  etildi.  Sam arqand  viloyatida  Im om   al-Bux- 
oriy,  Farg‘ona vii Quvada Ahmad al-Farg‘oniy,  Samarqandda  Imom 
al- 
M oturudiy,  M^rg‘i'o n d a   Burxoniddin  al-M arg‘inoniy  m aqbara  va 
m e’moriy majmualar>  Toshkentda  “M otam saro o n a ”,  “Shahidlar xoti- 
rasi” ,  “ Ezgulik ^a m ustaqillik”  m ajmualarining Ь аф о  etilishi,  Hazrati 
imom (Xastimotn) m e’moriy m ajmuasida qayta ta ’mirlash va obodon- 
lashtirish  ishlarimng  amalga  oshirilishi  m adaniy  m erosim izni  boyitdi, 
shaharlar ko‘rkiga ko‘rk qo‘shdi.  Bu m e’moriy obidalar yechimi, g'oyasi 
milliy 
a n ’an alar 
bilan uzviy bog‘langan b o ‘lib, o ‘ziga xos badiiylik tim - 
solidir.
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  I .A.  Karim ovning  “ Bizdan 
kelajak avlodlarga ozod va obod Vatan qolsin!”  — degan d a’vatlari,  av- 
valo,  biz 
m e ’m oriarga 
qarata  aytilgan,  deb  bilamiz.  Bu ulkan  vazifani 
ro'yobga 
chiqarish 
biz quruvchi va m e’morlaming, yosh avlod — bo'lajak 
mutaxassislarning muqaddas burchidir.

so ‘/.i.  2(W7-yil  23-fevral.

MUQADDIMA
“Arxitektura 
yodgorliklarini ta ’mirlash va qayta tiklash” fani 580100
-  “Arxitektura" bakalavriat 
yo'nalishida ta ’lim oladigan talabalar uchun 
xizmat  qiladi.
Sluini  nloluda  (a'kidlash 
kerakki,  «ta’mirlash»  deganda,  yodgor- 
liklami saqlash bilan bogMiqjuda 
kengjarayon tushuniladi. Xuddi shu- 
ningdck, «qayta qurish»  iborasi tarixiy 
m e’moriy m uhitni qayta qurishni 
ilodalaydi.  Bu  iboraJar xalqaro 
restavratsiya va  rekonstruksiya tushun- 
chalariga moo tuchadl.  Mazkur darslikda 
asosan  restavratsiya masalalari 
ko'tarilganl uchun uning numi “Arxitektura 
yodgorliklarini ta ’m irlash” 
deb  ntaldi.
Mc’moriy yodgorliklarni, blnobarin, bino va inshootlarni ta’mirlash 
O'rta  Osiyoda juda  qadim  /.timonlardan  boshlab  qo'llanilib  kelingan. 
Chunonchi, Qadintiy Xora/mdugl Tuproq qal'a (mil.av.  I  -  m. VI asr- 
lar)  shaharchasi  arkinillg  qurllinhida  la'mir  i/.lari  ko'rinib  turadi.  Sa- 
marqandning tarixiy tihnharchatil  hlioblanudigan  Alrosiyob qal’asidagi 
Jomc' maqjldi IX iwnJn quriiib, XII nugacha bir itocha inaita ta’mirlangan. 
Buxorodngi  Kalon  masjidi  cun  danllab  IX  aerda  quriiib,  XII  asrda 
ta'mirlangun va  XVI amr boshlarida yana qayta qurilgan.  Bunday misol- 
larni ко'phib kcitirish  nunnkin.  Shuni alohida ta'ktdlash  kerakki, O'rta 
Osiyoda VIII  -   IX asrlardnn boshlab islom mc'moivhiligi yuzaga keladi 
va taraqqiy lopdi.  Boshqacha qilib aytganda, XIX asixla yashagan me’mor 
uchun  IX  -   X  asrlar  tarixiy  obidalarini  ta'mirlash  yot.  begona  ish 
hisoblanmasdi.  Shu  masalani  Yevropa  misolida  ko'radigan  bo'lsak,  u 
yerda  IX  — XIX  asrlar oralig'ida  me’morchilik  badiiy,  ya’ni  uslub ji- 
hatidan bir necha 
marta 
o‘zgardi.  Chunonchi, gotika,  renessans, 
klas- 
sitsizm,  m odern  singari bir-biridan 
keskin  f'arq  qiladigan  uslublar bir- 
birining o'rniga kelganligini ko'rish 
mumkin.  Modern  uslubida 
ishlaydi- 
gan  usta  yoki  m e’m or  faqatgina 
shu  usul 
qom miyatlarini  o'rgangan 
bo'lib, 
gotika yoki renessans usulida 
vujudga kelgan obidani 
tiklashi uchun 
maxsus o ‘qishi,  o'rganishi 
lozim edi.  Boshqa 
davr va 
uslub 
m e’morlari 
uchun ham  bu  shart Yevropa 
sharoitida  o'zgarmay 
qoladi.  Binobarin, 
XX asming 20-yillaridan keyin O ‘zbekiston m e’morchiligi ham  Yevropa 
m e'm orchiligi yo'lidan borganligi tufayli a n ’anaviy xususiyatlardan bir 
oz uzoqlashdi. Natijada faqatgina zamonaviy m e’morchilik qonuniyatlari
7

usosida  tn'lim   olgan  m e’morga tarixiy-m e’moriy obidalarni ta ’mirlash 
ucluui  m;ixsus  hilim  va  ko'nikm a  lozimligi  nam oyon b o ‘ldi.  Bu  ishga 
dasllab  1920-yillarning  oxirlarida  kirishilganligi  m a’lum.  U ning jo n - 
kuyarlari sifatidaM.Saidjonov,  B.Zasipkin,  A.Jahongirov,  V.A. Shish­
kin,  V.L.  Vyatkin,  M .F.  M a u erv a   boshqalar chiqishdi.
Tez orada Abduqodir Boqiyev, Shirin M urodov, Abdulla Boltayev, 
Quli  Jalilov,  Sham siddin  Gafurov  singari  qator  xalq  ustalari  yetishib 
chiqdi. Sam arqand,  Buxoro, Xiva ta ’mirchilik m aktablari shakllandi.
Dastlab  Sam arqanddagi  Sherdor madrasasi peshtoqining bosh  ra- 
voqi,  Buxorodagi  Som oniylar  maqbarasi,  savdo  toqlari,  madrasalar 
ta’mirlandi. 0 ‘sha davrlarda Samarqanddagi Ulug‘bek madrasasining qiy- 
shaygan  shim oli-sharqiy m inorasi t o ‘g‘rilandi,  G o ‘ri Am ir  maqbarasi 
ta’miiiandi. Keyingi yillarda esa katta ishlar amalga oshirildi. Biroq sho‘rolar 
davrida mablag‘ yetarli darajada ajratilmaganligi va bu ishga markazdan 
turib rahbarlik qilinganligi ta ’mirchilik ko‘lamining yetarli darajada ken- 
gayishiga imkon bermadi.  Buxoro va Xiva arklari,  Samarqanddagi Bibi- 
xonim masjidi va Ishratxona maqbaralari, Termizdagi Qirqqiz qal’asining 
vayrona holatga kelib  qolganligini,  Buxorodagi  Shirbudun va  Karm a- 
nadagi  C harm gar-chorbog1  saroylarining  1970-yillarda  buzilib,  yo‘q 
bo‘lib  ketganligini  misol  qilib  k o ‘rsatish  mumkin.
Istiqlolga erishilgandan keyingi yillarda ta ’m irchilik tam om an yan- 
gi bosqichga ko‘tarildi. Bugungi kunda e’tibordan qolgan birorta yodgorlik 
yo‘q desa boMadi.  Sam arqanddagi Tilla Kori madrasasining g‘arbiy de- 
vorining  qulab  borishining  t o ‘xtatilishi,  Sam arqand,  Buxoro,  Ter- 
m iz, Xiva,  Toshkent, Q arshi,  Shahrisabz, A ndijon va boshqa shahar- 
lardagi  so‘nggi  yillarda  amalga  oshirilgan  ta ’m irchilik,  m ustahkam - 
lash va qayta  qurish ishlari 0 ‘zbekistonda ta ’miriy ilm  katta qudratga 
egaligmi  k o ‘rsatadi.  Binobarin,  so ‘nggi yillarda  olib  borilgan  amaliy 
ishlar  m azkur  m asalani  yetarli  darajada  keng  yoyish  uchun  barcha 
m e’m orlar,  shaharsozlar  va  shu  ishga  daxldor  shaxslar  ta ’m irchilik 
ilm idan  xabardor b o ‘lishi  kerakligini  anglatadi.  Bu vazifani  «Ta’mir 
va qayta qurish» fani amalga oshiradi.
M a’lumki, m e’m orchilik san’at turlaridan biri sifatida badiiy ifoda- 
ga ega.  Tasviriy san’at, musiqa, teatr kabi san’at turlaridan farqli o‘laroq 
m e’morchilik kishihk hayotida uning m oddiy va m a’naviy ehtiyojlarini 
qondirishga xizmat qiladi. Kishilik jamiyatining moddiy va m a’naviy taraq- 
qiy  etib  borishi  sababli  m e’m orchilik  h am   unga  muvofiq  ravishda 
rivojlanib,  o ‘zgarib  boradi.  H ar  bir  davrning  o ‘ziga  xos  m oddiy  va 
m a’naviy  ehtiyoj  ham da  im koniyatlari,  o ‘sha  daviga  m os  keladigan 
m c’morchiligida aks etadi.  Biroq, o ‘tm ishda islohot yoki boshqa sabab-
8

lar  tufayli  me’morchilik  taraqqiyoti  keskin  o‘zgarishlar  (masalan, 
Markaziy Osiyoda islom dinining yoyilishi,  Oktabr inqilobi) vositasida 
ham amalga oshishi  mumkin.  Badiiy ijodiyotda san’atning harbir davr 
moddiy va ma'naviy ehtiyoji hamda imkoniyatlarini yaqqol o‘zida aks 
cttirish  xususiyati  uslub  (stil)  deb  ataladi.  Tarixiy  taraqqiyot  tufayli 
o'tmishda ynratilgim bu’zi badiiy vositalar yangilariga almashinib, nati- 
jadn eskiluri unutilndi.
Biroq, ko'pginn mc'morchilik va shaharsozlik asarlari o'zining tari­
xiy,  badiiy  yoki  boshqn  bir  ahamiyati  tufayli  ajdodlardan  avlodlarga 
o‘tib keladi.  Muhofnzu qilinsa-da, tarixiy-tabiiy jarayon tufayli yodgor- 
likningjismoniy holnli yomonlashib boradi. Shunda bunday me’moriy 
yaratmalami jismoniy  vn  bndiiy  qiyol'asini  yaxshilash  zarurati  paydo 
bo‘ladi.  Mana  shu  ishhirni  mc’moriy  ta’tnir  va  qayta tiklash  faoliyati 
amalga oshiradi.
Shuni  alohida  ta'kidlaih  loziiukl,  ta'mirchilik  Yer  yuzining  turli 
mintaqalarida turlichn shnkllnnMi va rivojlnnish yo'llariga ega. Chunon­
chi, Yevropada so'nggi mlngyillikdn turlichn badiiy uslub almashingan- 
ligi tufayli me’moriy yodgorllklarnine xllmu-xilligi  ham  bir nechtadir. 
Yuqoiida keltirilganidek, Yevropada golikn,  renessans (uyg'onish davri), 
klassitsizm,  ampir,  modem  eitigarl  bndiiy  uslublar  niavjud  bo'lgan. 
Bizda  esa  garchi  IX  —XII  шг  me’morchiligidim  Amir  Temur  va  te- 
muriylar  davri  (XIV-  XV  n.a.)  yoki  xonllklur  davri  (XVI-XIX  a.a.) 
me’morchiliklari o'zining bndiiy Ifodnul bllnn ц|гаНЬ tursa-da,  Yevropa 
me’morchiligi  singari  keskin  ualubly  o'zgnrinhgu  cga  cnias.  Demak, 
ta’mirchilik harbir davr va miiltnqadn уиккак bilimga asoslangan  indi­
vidual yondashishni  talab  qilar ekan.
Ta’mirlash yoki ta’mirchilik so'/.lnrining nmg'zini arab tilidan kirib 
kelgan «ta’mir»  - so‘zi tashkil  etib,  uning  lug'aviy  ma'nosi  «tik!ash»ni 
anglatadi. Agar «Jome at-tavorix*, «Zafarnoma*  (ham Ali  Yazdiy,  ham 
Hofizi  Tanishning  asarlarida),  «Bobumomn»  va  boshqa  o'rta  asr 
qo‘lyozmalarida keltiriladigan ma'lumollaign diiiqalni qaratsak, «ta’mir» 
so‘zi hamyangi qurilish ishlarini hamda qayla liklash  ishlarini olib bor- 
ishdabab-baravarishlatilganligini ko'nmiiz.  Unga muqobil bo'lgan xalqaro 
«restavratsiya» iborasi esa ta'm irso’zidan biroz I'arq qilib,  lotincha «res- 
tauratio», ya’ni «qayta tiklash» dcgau ma'noni anglatadi. Biroq bugungi 
o‘zbek tilimizda ta’mir iborasi yangi  imoral  qurishnimas, balki eskisini 
faqatginayangilash, qayta tiklash, tuzalish  ma’nolarini bildiradi va o'rta 
asrlardan  farqli  o'laroq  yangi  imorat  qurislini  anglatmaydi.  Shuning 
uchun  ham,  «ta'mir»  so'zi  mazkur  darslikda  faqatgina  yangilash 
ma’nosida ishlatilishi maqsadga  muvofiq. Shu bilan birga, «ta’mir» tu-
9

*ЫнИ>ЫЦ
1
» niOKltiNhiuligan  «rcsliivratsiyo»  iborasining «regeneratsiya», 
•ipvnlorl/iHMyii-,  ■ ivknnstniksiya»  kabi  ifodalari  ham  borki,  ularning 
i|o'II(IHIIInIiI  xusiisida boshqa o'rinlarda alohida to‘xtab o ‘tiladi.
Me’morlikka  oid 
«yodgorlik»,  «obida»,  «osori  atiqa»  (ya’ni —  an- 
liqn  asarlar)  iboralari 
lug'aviy  m a’nosi  jihatidan  o ‘tm ishda  qurilgan, 
bi/tmchn yctib 
kelgan bino yoki inshoot m a’nosini beradi. Yodgorliklar- 
ning o'/.iga 
xos jihatlari mavjud.  Ularda um um an arxitektura asarlarida 
bo'ladigan 
arxitekturaviy-badiiy va funksional sifatlar ustiga tarixiy qim- 
mal 
qo'shiladi.  Obidalarning  qim m atini  to ‘g‘ri belgilash,  ko‘riladigan 
chora-tadbirlarni  aniqlash  va  am alga  oshirish  uslublarini  yoritish 
m c'm oriy  ta’m irshunoslikning  asosiy maqsadidir.
Mazkur darslik  «M e’m oriy yodgorliklarni ta ’m irlash va qayta  qu­
rish»  fanining  o ‘quv dasturiga  ko ‘ra  tuzilgan.  U ni tayyorlashda  asosan 
«Р еставр ац и я  п а м я т н и к о в   архитектуры »  (B .P od yap olskiy  va 
boshqalar,  М .,  1988)  kitobidan  foydalanilgan.
Darslik  Toshkent  arxitektura-qurilish  instituti  va  M irzo  U lug‘bek 
nomidagi  Samarqand  Davlat  arxitektura-qurilish  instituti  professor- 
o ‘qituvchilari  tom onidan  tayyorlangan:  T.Qodirova  —  “ So‘zboshi” , 

Katalog: Elektron%20adabiyotlar -> 85%20Санъат
85%20Санъат -> IM. M. Vaxitov, sh. R. M irzayev I q I s m. M e ’ morf hilik tarixi
85%20Санъат -> I oism. M e ’ m o r c h IL ik tarixi 0 ‘zbek3ST0n respublikasi oliy va
85%20Санъат -> Sa id a h b o r bulatov asrol m u xto ro V g a n c h k o r L i k
85%20Санъат -> Binolar zilzilabardoshligi. Rahmonov B, Siddiqov M.pdf [Abdurasulboy madrasasi]
85%20Санъат -> B. S. Sayfullayev, V. K. Rustamov madaniy tadbirlarni tashkil etish
85%20Санъат -> Iiq ism. Fuqarolik binolari «tafakkur» nashriyoti toshkent
85%20Санъат -> D. U. Isamuxamedova shahar va qishloqlar rekon struktsiy asi
85%20Санъат -> Iii qism. Sanoat binolari «tafakkur» nashriyoti toshkent
85%20Санъат -> Iii qism. Sanoat binolari «tafakkur» nashriyoti toshkent
85%20Санъат -> Oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi r. Dosmetova N. Abraykulova raqs

Download 8.01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling