‘zbekiston respublikasi oliy va 0 ‘rta maxsus ta’lim vazirligi

bet23/36
Sana15.02.2017
Hajmi
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   36
de
  IHamme 
et d u
  Citoyen.  1789.
2 Revolutions de  France et de  Brabont.  1790,  N»7.

Dushm anlar  darvozam iz  ortida  turishibdi,  vazirlar,  bizning  hududimizdan 
bemalol  o ‘taverishingiz  m um kin,  degan  vaj  bilan  ularga  chegafalarimizni 
ochib  berishdi.  E htim ol,  hozir  ular  shahdam  qadam lar  bilan  biz  tom on 
yaqinlashib  kelayotgandirlar.  Turli  yoshdagi  va  turli  mavqedagi  fuqarolar, 
Millat  majlisi  to m o n id an   ko'rilgan  chora-tadbirlar  bizni  halokatdan 
qutqarib  qololmaydi;  agar  q o ‘lga  qurol  olmasangiz,  Fransiyani  14-iyul  va 
5-oktabrda  ikki  m arta  saqlab  qolgan  qahramonlxk  fazilatlarini  o'zingizda 
nam oyon etm asangiz,  u  hoida  hammangiz qirilib  bitasiz*.
Marat  qirol  oilasini  qamoqqa  olishga,  vazirlar  va  ulaming  gumash- 
talarini  hibs  qilisliga,  o ‘zlarini  saqlab  qolmoq  uchun  shaliar  hukmdorlarini 
qamoqqa  tashlashga,  ko'plab  qurol  va  aslaha  xonalarini  qo'lga  tushirishga 
chaqirdi.  Mohiyat  jihatidan  u  plebeylar  inqilobiga,  hokimiyatni  xalq  o ‘z 
qo‘liga  olmog'i  uchun  kurashga  d a’vat  etgaiidi.  Bu  pamflet  yuzasidan  millat 
majlisi  qabul  qilgau  qaroiga  ko‘ra,  qirol  prokurori  xalqni  qonuniy 
hokimiyatga  qarshi  chiqishga,  qon  to'kishga  va  konstitutsiyaga  bo'ysun- 
maslikka  undovchi  m ualliflam i,  noshirlami  va  gazeta  taiqatuvchilarni  ta ’qib 
ostiga olishga ijozat  beruvchi buyruq chiqarishga  haqli edi.
G azetalar 
ta ’sirini 
susaytirish 
maqsadida 
matbuotga, 
birinchi 
navbatda,  dem okratik  nashrlarga  qarshi  choralar  ko'rildi.  Masalan, 
gazetani  ko‘o*alarda  yopishtirishni  taqiqlaydigan  qonun  chiqarildi.  Bulling 
ketidan  faqat  hukum at  farmonlarigina  oq  qogkozga  bosilishi  to ‘g‘risida 
maxsus qaror qabul  qilindi.
Jirondchilar  bilan  yakobinchilar  o ‘rtasidagi  kurash.  1792-yil  10-av- 
gustdan  1793-yil  2-iyunga  qadar  bo‘lgan  m uddatni  qamrovchi  ikkinchi 
bosqich  shu  bilan  farq  qiladiki,  bu  davrda  royalistlar  matbuoti  barham 
topdi,  lekin  jirondchilar  bilan  yakobinchilar  o ‘rtasida  shiddatli  kurash 
davom  etdi.  Bu  yerda  M arat,  Eber,  Robesper  va  Pryudom  gazetalarining 
rolini  qayd  qilib  o ‘tish  m uhim dir.  K.  Demulen  tom onidan  nashr  qilingati 
risolalaming  ham  aham iyati  katta  b o id i.
1792-yil  10-avgustda  ko‘tarilgan  qo'zg'olon  monarxiya  tuzumini  tugatdi 
va  xatq  qo‘ygan  poydevor  ustiga  o ‘matilgan  Respublikaga  asos  soldi.  Milliy 
konvent  Fransiyada  qiroUik  hokimiyati  bekor  etilganligi  to‘g‘risida  yakdillik 
bilan  qaror  qabul  qildi  va  1792-yil  20-sentabmi  Respublikaning  birinchi  kuni 
deb  e’lon  qildi.  D eputatlar  bu  tarixiy  qaromi  «Yashasin  millat!»  degan 
hayqiriqlar va davomli gulduros qarsaklar bilan qaishi oldilar.
1792-yiigi  voqealar  m atbuotga  juda  katta  ta ’sir  ko‘rsatdi.  Inqilobning 
qariyb  uch  yili  davom ida  aksilinqilobiy  nashrlar  to ‘liq  matbuot  erkinligi 
shioridan  foydalanib,  inqilobiy gazetalai-ga va  demokratik arboblarga  hisob- 
siz  bo'htonlar  yog‘dirdi,  inqilob g'alabalarini  yo‘qqa  chiqarishga  ochiqdan- 
ochiq  da’vat  etdi.  M onarxiya  ag'darib  tashlanishi  oqibatida  royalistlar 
matbuoti  ham  tugadi.  1792-yilning  11-avgustida  qirolga  yon  bosgan  ko‘p- 
chilik  gazetalar  chiqishdan  to'xtadi.  Monarxiya  ag^darilgandan  keyin 
jirondchilar asosiy  rolni  o ‘ynay boshlashdi.  Hatto,  «Monitor»  gazetasi  ham 
jirondchilar ta ’siriga  tushib  qoldi.
Bu  gazetaning  e ’tiborli  chiqishiga  erishmoq  maqsadida  jirondchilar 
hukumati  turli  yo'llar  bilan  gazeta  xodimlariga  pinhoniy  tarzda  pul  berib

turishdi.  Xalq  qo‘zg‘olonida  ishtirok  etmagan  va  hatto  zimdan  qo‘zg‘o- 
longa  qarshilik  ko‘rsatgan  jirondchilar  hokimiyatni  riyokorlik  bilan  q o ig a  
kiritib olganliklari  uchun  ham  shunday b oldi.
Konventdagi  birdamlik  uzoqqa  cho‘zilm adi.  G ora  bilan  Jironda 
to'qnashuvi  m uqarrar bo4lib qoigandi.  1792-yil  25-sentabr kuni jirondchilar 
Maratni  diktaturaga  intilishda  aybladilar.  Bir  oydan  so‘ng  ayni  shunday 
ayb  Robesperga  ham  to'nkaldi.  Fraiisiya  qo'shinlaríning  xuddi  mana  shu 
jirondchilar  ig‘vosi  bilan  boshlangan  urushdagi  harbiy  talafotlari,  shu- 
ningdek,  iqtisodiy  sohadagi  qiyinchiliklar jirondchilar  hukumatini  xalqning 
ishonchidan  mahrum  etdi.  Jironda  jam oatchilik  fikriga  o ‘tkazib  kelgan 
ta ’sirini  tikJash  va  o ‘zini  saqlab  qolish  maqsadida  zodaganlaming  ham, 
aksilinqUobchilaming  ham   xizmatini bajo  keltira boshladi,  royalistlarga  yon 
bosdi,  demokratik  matbuotga  zarba berishga  ahd qiidi.
Jirondchilar asosiy  kuchlarini  Maratga  qarshi  yo'naltirishdi,  uni talon- 
torojlarga  va  qotillikka  undashdi,  Milliy  konventga  tuhm at  qilishda,  xalq 
mustaqiiligiga  qasd  etishda  ayblashdi.  Bu  qalbaki  ayblarga  Robesper, 
Danton,  Demulen  va  boshqalar  qarshi  chiqdilar.  Jirondchilar  Maratni 
favqulodda  tribunal  sudiga  berishga  harakat  qildilar.  Ammo  bu  urinish 
jirondchilarning  mag'lubiyati  va  M aratning glalabasi  bilan  tugadi.
Shundan  keyin  Demulenga  yopisharkanlar,  Konventda  uning  «Bris- 
sochilar  tarixi  yoxud  inqilobning  sirli  tarixidan  parcha»  nomli  asarini 
keskin  tanqid  qiUb  chiqdilar.  Jirondchilar  bilan  m ontonyarlar  o ‘rtasidagi 
kurash  keskin  tus  oigan  ayni  paytda  K.  D em ulenning  risolasi  kuchli  ta ’sir 
ko‘rsatdi.  Jirondchilar  Konventi  risolani  qoralagan  bo‘lsa-da,  ammo 
Demulenning  o ‘ziga qarshi  chora  ko‘rilmadi.
1793-yilning  m artida  Konventning  asosan  jirondchilardan  tuziigan 
tergov  kampaniyasi  «Dyushen  ota»  gazetasida  brissocliilar,  jirondchilar, 
rolandchilar  va  boshqalarga  qarshi  qaratiigan  m aqolalar  chop  qilinganligi 
uchun  hukumat  uning  muharriri  Ebemi  qam oqqa  olish  haqida  farmon 
chiqardi.  Parij  Kommunasi  Kommuna  prokurorining  o'riubosari  bo‘lgan 
Ebemi  qamoqdan  chiqarishni  talab  qildi.  28-m ay  kuni  Eber  qamoqdan 
ozod  qilindi.  1799-yilning  31-may  —  2  iyun  kunlari  sodir  bo'lgan  voqealar 
shunga  oüb  keldiki,  xalq  ommasining  siquvi  bilan  Konvent  29  nafar  ji­
ro ndchi  deputatni  qamoqqa  olishga  qaror  qildi.  Bu  Jironda  hukmron- 
ligining  inqirozini  anglatar  edi.  Qonun  chiqaruvchi  majlis  davridan  buyon 
G ora  bilan  Jironda  o ‘rtasida  davom  etib  kelayotgan  olishuv  shu  yo‘sinda 
yakun topdi.
2-fasl.  Yakobinchilar diktaturasi davridagi  matbuot
1793-yil  iyun  oyüiing  boshidan  1974-yilning  27-iyuligacha  bo‘lgan 
muddatni  qamrovchi  uchinchi  bosqich  shu  bilan  farqiandiki,  bu  davrda 
yakobinchilar,  keyinroq  esa  termidorlar,  kordelerlar  juda  murakkab  ichki 
kurashni boshlaridan  kechiidilar.  Fransiya  Respublikasining  tashqi  ahvûli  esa 
juda  og‘irlashdi.  Bu  paytda  Robesper tomonidan  am alga  oshirilgan  siyosatni 
hamma  ham  darhol  fahmlay  olmadi.  Hayot  taqozosi  bo‘lgan  inqilobiy

terrom i  ko‘pchilik  beshafqat  tadbir sifatida  qabul  qildi.  Eber  ham,  Demulen 
ham  Robesper  hukum atiga  nisbatan  xatoga  yo‘l  qo‘yishdi.  Yakobinchilar 
diktaturasiiiiiig xatolari vaziyatni to ‘g‘ri tushunishni qiyinlashtirdi.
1973-yilning  iyunida  demokratik  m atbuot  boshiga  katta  musibat 
tushdi-M arat  q a tl  etildi.  Uzoq  muddat  davom ida  inqilobiy  demokratik 
m atbuotning  karvonboshisi  bo‘Iib  kelgan,  butun  um rini  vataniga  bag‘ish- 
lagan otashqalb  inqilobchining  yuragi urishdan to'xtadi.
Bu  davrda  E b er  tom onidan  chiqarilayotgaii  «Dushen  ota*, 
gaze- 
tasiniiig  aham iyati  oshib  ketdi.  Eber  o‘z  jirondcha  uslubiga  am al  qilib, 
inqilob  dushm anlarini  ham m a  yerdan  izlashda  va  beomon  fosh  qilishda 
davom  etdi.  U   sinfiy  kurashning  iqtisodiy  aham iyatini,  inqilobning  o ‘sha 
bosqichdagi  m anfaatlari  qarama-qarshiiigini  fahmlab etmadi.
Bular  uning,  ayniqsa,  1793-yilning  oxiri  va  1794-yilning  boshida 
ko‘zga  yaqqol  tashlangan  kamchiliklari  edi.  Avgust  oyida  Eber  qo‘qqisdan 
o ‘z  gazetasida  xalq  tom onidan  qo‘llab-quw atlangan  Konvensiyani  amalga 
oshirish  to ‘g‘risidagi  talabni  va  yangi  saylovlar  o ‘tkazish  zarurligini  yoqlab 
chiqdi.  U m um xalq  urushi  olib  borish  zarurligi  haqidagi  masalani 
ko‘tararkan,  bunga  iqtisodni  ham  moslashtirish  kerakligini  uqtirdi.  Siyosiy 
va  iqtisodiy  m uam m olar  mamlakatni  milliy  mudofaa  qilish  muammosi 
bilan  cham barchas  aloqada  ekanligini  his  qilgan  holda  oziq-ovqat 
masalasini birinchi  o'rin g a  qo‘ydi,  kambag'al  om m a tarafida  turib savdogar 
va  boylarni  keskin  tanqid  qildi.  «Savdogarlar  bevosita  kishilardir,  ular 
inqilobni  nafi  tekkuncha qo‘llaydilar»,  deb  yozgan edi u.
Xalq  tazyiqi  bilan  Konvent  1793-yil  sentabr  oyining  boshida  shubhali 
odam lar  to ‘g‘risida  maxsus  dekret  q.abul  qildi.  Bu  bilan  terror  yana  kun 
taitibiga  chiqdi.  B iroq  endi  belgilangan  chora  birinchi  galda  ichki 
aksilinqilobiy  kuchlarga  qarshi  yo'naltirilgan  b o ‘lib,  buning  uchun  inqilob 
Eber va boshqalarning tashviqotidan  m innatdor bo‘lmog‘i kerak  edi.
Eber  m u am m olam i  ko‘tarib  chiqsa-da,  ulam ing  mohiyatini  ochib 
berishga  intilm asdi.  U   oziq-ovqatlar  narxi  balandligi  to ‘g‘risida  matbuotda 
muntazam  yozar  edi,  biroq  gazetxonlarda  bu  ahvol  uchun  Respublika 
aybdordir,  degan  fikr  hosil  bo‘lardi.  D anshon  boshchiligidagi  «muruv- 
vatchilar*  deb  atalm ish  guruh  inqilobiy  hukum at  uchun  jiddiy  xavf 
tug'dirdi.  Bu  guruh  safida  D em ulen  va  boshqalar  ham   bor  edi.  U lar  inqi­
lobiy hukum at  siyosatini  «tiyish»ga,  repressiyalami  yumshatishga,  terrordan 
voz  kechishga  intildilar,  nihoyat,  rahm-shafqat  qo‘mitasini  tuzishda  jo n - 
bozlik qildilar.
K.  D em ulen  o'zining  «Qo‘hna  kordeler»  o ‘z  gazetasida  ommaviy 
terrorga  va  yakobinchilar  hukumatiga  qarshi  maqolalar  yozdi.  Uning 
tarixga  m urojaat  qilishi  hech  kimni  chalg‘ita  olmasdi.  Demulen  tarix 
pardasi  bilan  berkitm oqchi  bo‘lgan  haqiqiy  hayot  hammaga  m a’lum  edi.
K.  D em ulen  inqilob tugadi,  demak,  terrorni  ham to ‘xtatish  kerak,  deb 
hisoblagan  b o ‘lsa,  Eber  uni  tanqid  qilib,  inqilob  tufayli  kambag‘allar 
(plebeylar)  om m asi  nim aga  erishdi,  degan  savolni  o ‘rtaga  qo.‘ydi.  Bu  biian 
u  xalq  m anfaatlari  inqilobni  yanada  rivojlantirishni  taqozo  qiladi,  deyishi 
mumkin  edi.  A m m o  Dem ulen  bilan  kurashda  Eber  o ‘z  manfaatlarini 
himoya  qilishdan  yuqoriga  ko‘tarila olmadi.

0 ‘ta   so‘[laming  hujumi  kuchayib,  Robesper  hukumati  o ‘z  faoliyatida 
tayanib  kelgan  ijtimoiy  muvozanal  tahlika  ostida  qolganida,  Ijtimoiy 
qutqaruv  qo'm itasining  o ‘zi  hujumga  o*tdi.  1794-yilning  13-m artidan  14- 
martiga  o ‘ta r  kechasi  kordelerlaming  rahbarlari  yoppasiga  qam oqqa  olinib, 
inqilob  sudiga  topshirildilar,  ular  orasida  Eber  ham  bor  edi.  U lam ing 
barchasi gilotinada qatl qilindi.
Shundan  keyin  navbat  dantonchilarga  keldi.  1794-yil  aprcl  oyi 
boshida  ulam ing  boshlari  tanalaridan  ju d o   qilindi.  Bu  ikki  guruhning  to r- 
mor  qilinishi  inqilobiy  hukumat  mavqeyining  mustahkamlanishiga  olib 
keldi.  Yakobinchilar diktaturasining  b o ‘hroni  liam  bartaraf qilinm agan  edi. 
Dem ulen  va  Eber  o ‘limidan  so‘ng  ulam ing  gazetalari  chiqishdan  to'xtadi.
1794-yilning  fevralida  Pryudom  tom onidan  nashr  qilinayotgan  «Parij 
inqilobi»  gazetasi  ham  chiqmay  qoldi.  Yakobinchilar  bosh  b o ‘lgan 
diktaturaning  oxirgi  kunlariga  qadar  aw algi  demokratik  gazetalardek  rol 
o'ynaydigan  bironta  gazeta  qolm adi.  Inqilobning  o ‘zi  ham  pasayib 
bormoqda  edi.  Sen-Jyust  bu  holatni  ju d a  aniq  ifodalab,  «inqilob  qotib 
qoldi»,  deb  yozdi.
Robespeming  va  unga  maslakdosh  bo'lganlaming  halokati  inqilobning 
ham  halokati bo'ldi.  Termidorni to ‘ntarishdan (1794-yil  3-oktabr)  besh  hafta 
o ‘tgach,  murakkab  siyosiy  vaziyat  hukm   surayotgan  bir  davrda  Babyof 
«Erkin  matbuot gazetasi»ni chiqardi.  1790-yildan  keyin  «Pikard  muxbiridan* 
so‘ng  u  eski  orzusini  ro'yobga  chiqarish  uchun  o ‘z  gazetasiga  muharrirlik 
qilishga  m usharraf bo'ldi.  23-sonidan  gazeta  «Xalq jarchisi  yoxud  huquq  va 
xalq posboni» degan  yangi  nom ostida chiqishda davom etdi.
Gazetaning  dastlabki  sonlari  Robespem ing  gumashtalari  va  yako­
binchilar  klubiga  qarshi  qaratildi,  am m o  oradan  ko‘p  o ‘tm ay,  Babyof 
Robespeming  qulashi  kutilgan  natijalarga  olib  kelmaganligiga,  aksincha, 
buijuaziya  hukmronligi  mustalikamianishiga  xizmat  qilib,  xalqning  ahvoli 
yomonlashuviga sabab bo'lganligiga am alda  ishonch  hosil  qildi.
Ko‘p  o 'tm ay  Babyof dastlabki  tutgan  yo‘li  xato  ekaniigini  o ‘zi  e ’tiro f 
etib,  shunday  yozgandi:  «Inqilobiy  hukum atni  Robesper,  Sen-Jyust  va 
boshqalar  yomonlab  chiqqanligi  uchun  o ‘zim dan-o‘zim   achchiqlanayot- 
ganimga  chin  ko‘ngildan  iqrorman.  Qolgan  inqilobchilaming  barchasini 
qo'shib  hisoblaganda,  men  bu  kishilar  ulardan  yuqori  turadilar,  ulam ing 
diktatorlik  idora usuli juda  puxta  o ‘ylangan,  deb  hisoblamayman!  Robesper 
bir  o ‘zi  inqilob  g'ildiragini  inqilobning  haqiqiy  maqsadi  sari  jildirishga 
qodir  ekanügi  bilan  faxrlanishga  tam om ila  haqli  edi.  Robespemi  qo'llab- 
quw atlashga  undash  respublikaning  barcha  serg'ayrat  vatanparvarlarini, 
ular  bilan  birgalikda  xalqni  ham   oyoqqa  turg‘azmoq  dem akdir.  Ro- 
besperizm  —  demokratiya  dem akdir,  bu  ikki  so‘z  mutlaqo  bir  xildir, 
binobarin,  robesperizmni  tiklash  bilan  siz  demokratiyani  tiklayotganingizga 
amin  bo'lishingiz mumkin»1.
Keyinroq  F.  Buonarotti o ‘z  kitobida  Robesper faoliyatiga  yuksak baho 
berib,  jum ladan,  shunday  yozgan  edi:  «Tenglik  yo'lida  azob  chekkan  bu
i  Ba6ë4)  T. 
C
om

M.:  1982,4-jk.,  170-172-betlar.

m ashhur  insonga  behisob  b o ‘hton  qilishdi,  uning  pok  nom ini  tiklash  har 
b ir vijdonli  yozuvchining  burchidir»1.
Babyof gazetasini  «Xatq  jarchisi  yoxud  inson  huquqlarining  posboni» 
degan  yangi  nomda  chiqarish  chog‘ida yangicha  g‘oyalar tug'iidi.  Dastlabki 
paytlardagi  xomxayollar  barham   topdi.  Fikrlash,  xalqni  chinakamiga  ozod 
qilishning  maqbul  yo'llarini  betinim   axtarish  natijasida  Babyof  «Plebeylar 
manifesti»  nomli  nazariy dastur yaratdi.
«Xalq  minbari»  gazetasining  35-sonida  e ’lon  qilingan  bu  hujjat 
«Tenglik  yo‘lidagi  fitna*  asari  uchun  asos  bo‘lib  xizmat  qildi.  Babyof 
kom m unistik  qarashlam i  ochiqchasiga  bayon  ctdi,  u  fitna  -   xalq  omma- 
sining  loqaydligini  yo‘qotishning  birdan-bir  vositasi  deb  hisobladi  va 
«H ozir  sustkashlikka  y o ‘l  q o ‘yib  bo'lmaydi,  deb  yozdi  u.  Qulay  fursatni 
kutish  b e’manilikdir.  Jam oatchilik  fikri  etilishi  kerak,  deb  aytmoqdalar.  U 
allaqachon  etilgan,  xalq  chidab  boim aydigan  darajadagi  ofatlardan  aziyat 
chekm oqda,  endi  u  ortiqcha  toqat  qila  olmaydi.  Unga  yordam   berishning 
eng  maqbul  yo‘li  —  uni  azob-uqubatlarga  duchor  qilayotgan  dushmanlarga 
qarshi  kurashga  boshlashdir*.
Xususiy  mulkchilikni  tanqid  qilish  Babyof muhokamasi  uchun  asosiy 
nuqta  bo‘ldi:  «Siz  xalqning  baxtiyor  bo'lishini  chin  ko'ngildan  istaysizmi? 
U ning  xotiijam  yashashini  xohlaysizmi?  Uning  taqdiri  inqilob  g‘alabasi, 
Respublikani  o ‘rnatishdek  buyuk  ish  bilan  chambarchas  bog‘liq  bo'lishini 
istaysizmi?  Uning  tahlikadan,  ichki  iztiroblardan  qutulishini  xohlaysizmi? 
B ugunoq  mulkchilik-  huquqini  cheklash  Fransuz  Respublikasi  Kons- 
titutsiyasining  asosini  tashkil  qiladi,  deb  e'lon  qiling,  qani  sinab  ko‘rsinki, 
y o lim izg a  g‘ov  solishga  u  qodirm ikan.  Xalqning  yo‘lboshchilari  yo‘q,  deb 
aytm oqdalar.  Ular topilsin,  shunda  xalq oyog‘iga  urilgan  kundalarni  darhol 
parchalab  tashlaydi  va  o ‘zi  uchun  hamda  avlodlari  uchun  nonga  ega 
b o ‘ladi*2.
1796-yilning  31-m art  kuni  Babyof tashabbusi  bilan  «Ijtimoiy  qutqaruv 
bo'yicha  maxfiy  direktoriya*  nomli  tashkilot  tuzildi.  «Tenglar»  harakatining 
Parij  tashkiloti  12  bo'Iimga  ajratilib,  har  bir  bo'limga  bittadan  maxfiy  vakil 
(agent)  boshliq qilib  belgilandi.  Keyinroq harbiy qo‘mita tuzildi.
«Tenglar»  harakati  zaruratga  ko‘ra  yashirin  suratda  ish  olib  bormog'i 
kerak  bo‘lsa-da,  lekin  u  om m a  bilan  mustahkam  bog‘langanligi  bois 
bunday  qilolmasdi.  Tashkilotning  maqsadi  kuchli  xalq  q o ‘zg‘olonini  tay- 
yorlashdan  iborat  edi.  Xalq  om m asining  bu  safargi  ko‘tarilishi  o ‘z  ko‘lami 
jih atid an   inqilobning  dastlabki  yillarida  Parijda  b o lib   o'tgan  qo'zg'olon- 
lardan  qolishmasligi  m o ‘ljalIandi.  «Men  ochiqdan-ochiq  jangga  tayyorla- 
nayapm an,  —  deb  yozgan  edi  Babyof «Xalq  manbari»  gazetasining  so‘nggi 
sonlaridan  birida.  Bundan  buyon  biz  qo‘qqisdan  zarba  berish  yo‘li  bilan 
em as,  balki  xalq  uchun  m unosib  bo‘lgan  boshqacha  usulda  g‘alaba 
qozonishim iz  m um kin va  lozim .  M en  qo‘lda  qurol  bilan  ochiqchasiga jang 
qilishni  nazarda  tutayapman».
1  Буонаротги  Ф.  Заговор во  им я равенства.  М.:  1963,  1-ж.,  96-bct.
2  Babyof G .  0 ‘sha  manba,  3-j.,  481-bet.

«Maxfiy  direktoriya»  atigi  40  kun  yashadi.  Politsiya  tashkiiot  iziga 
tushib,  uni  fosh  qildi.  Ko‘p  o‘tmay  Babyof  va  boshqa  rahbarlar  qamoqqa 
olindi.  Tarafdorlari  qamalislii  natijasida  maxfiy  tashkiiot  a ’zolaritiing 
jumalistik faoliyati  va aholi orasida olib  borgan  targ‘iboti  liam to ‘xtab qoldi.
Buyuk  fransuz  inqilobi  barcha  siyosiy  partiyalar  va  guruhlar  uchun 
matbuotning  muhimligini  isbot  qilib  ko‘rsatdi.  Hozîrgi  m a’nodagi  om m a- 
viy  siyosiy  matbuot  xuddi  rnana  shu  yillarda  tarkib  topdi.  Demokratik 
matbuot  sharoitga  moslashishni  xohlamasdi,  ikkiyuzlamachilik  qilmasdi. 
0
‘z  faoliyatining  boshidanoq  u   vatanparvarlam i  jipslashtirish,  qirol 
saroyini,  zodagonlami  va  boshqa  aksilinqilobchilami  rahmsiz  foslt  qilish 
bilan  shug'ullandi.  Inqilobiy  matbuotning  xatti-harakati  zoe  ketmadi.  U 
xalq  ommasiga  do'st-dushm anlam i  tanishga  yordamlashdi.  Demokratik 
matbuot  orqali  om m a  inqilobning  ko'pgina  rahbarlari  qiyofasini  bilib  oldi. 
Inqilob  matbuoti fransuz. tili  rivojiga ham   katta ta ’sir  ko‘rsatdi.
Marat  va  Eber  xalq  bilan  uning  tilida  gaplashdilar,  o ‘z  maqolalarini 
unga  tushunarli  va  yaqin  kalimalarda  yozdilar.  Darvoqe,  hatto  zodagon- 
laming  gazetalari  ham  oddiy  odamlar  tiliga  murojaat  qildilar,  demokratik 
an’analami  o ‘zlashtirib  olishga  intildilar.  Inqilob  yillarida  matbuot  aholining 
juda katta qismini  fransuz tili boyligidan  bahramand  qildi.
Matbuotning  ta ’siri  shu  qadar  kuchll  ediki,  hatto  Konvent  davrida 
askarlaming  gazetalari  paydo  bo'ldi.  Shuuga  qadar  bironta  qo'shinda 
harbiy  harakatlar  chog'ida  gazeta  chiqqan  em asdi  va  qo‘mondonlik 
askarlarga  bag'ishlangan  nashrlarni  tarqatishga  hech  qachon  yordamlash- 
magan  edi.  Bonapart  askarlar  uchun  m o‘IjaIlangan  gazetalam i  chiqarishni 
qo‘llab-quwatladi,  dastlabki  vaqtlarda  o'zi  ham   shunday  gazetalarda 
hamkorlik qildi.  Lekin  demokratik  matbuotning  asosiy xizmati  shundaki,  u 
matbuotning  inqilobdan ko‘zlagan  maqsadlari  inqilobning bosh qahramoni  — 
uni  hamisha  oig‘a  siljitib  ketgan  keng  xalq  om m asi  orzu-umidlari  bilan 
mushtarak edi.
Bu  matbuot  xalq  ommasini  inqilobnt  harakatga  keltiruvchi  asosiy 
kuch deb  bildi va  hamisha  uning  manfaatlariga  posbonlik  qildi.
Inqilob  va  dem okratik  matbuotning  rivojlanishi.  Fransiyaning  1814— 
1830-yillardagi  ijtimoiy-siyosiy  hayotida  mafkuraviy  kurash  katta  o ‘rin 
tutdi.  Faoüyatdagi  partiyalar  o ‘z siyosiy  dasturlarini  asoslash  uchun  tarixiy 
konsepsiyalardan  foydalandilar.  Ko‘pchilik  XVIII  asr  inqilobini  «Buyuk 
inqilobiy  jinoyatlar»  deb  atadi,  yangi  inqilob  ro ‘y  berishi  mumkinligi 
to ‘g'risida  tashvishlanib  gapirdi. 
0
‘sha  davrdagi  publitsistlar  parlamentlar 
tarixiga  va  ulaming  qirol  absolutizmiga  qarshi  olib  borgan  kurashiga  katta 
e ’tibor  bilan  qaraganliklari  Fransiyadagi  siyosiy  vaziyatning  xususiyatlari 
bilan  izohlanadi.
Tiklanish  davridagi  mafkuraviy  kurashda  iste’dodli  liberal  publitsist 
Pol  Lui  Kure  tom onidan  dvoryanlarga  va  klerikallarga  qarshi  yozilgan 
pamfietlar  katta  ahamiyatga  ega  bo'ldi.  U  ingliz  gazetalaridan  ko‘chirib 
bosilgan  «Diplomatiya  hujjati»  sarlavhali  pamfletida  Fransiyadagi  mavjud 
siyosiy  tuzumni  mohirük  bilan  hajv  ostiga  oldi.  Pam flet  Lyudovik  XVIII 
ning  Ispaniya  qiroliga  yozgan  maktubi  shaklida  yozilgan  (aslida,  maktub

muallif  to m o n id an   t o ‘qilgan)  cdi.  Unda  ushbu  so'zlam i  o qish  mumkin. 
«Vakillar  idora  usulini  hech  narsa  bilan  qiyoslab  bo  lmaydi,  men,  snub- 
hasiz,  uni  boshqa  usuldan  afzal  ko‘raman.  U   menbop  usuldir,  faqat  xalq 
deputatlarini  ham isha  men  tayinlasam  bas,  baxtimizki,  mamlakatimizda 
biz  shunga  erishdik,  m en  sizga  aytsam,  azizim ,  m ana  shunday  vakiliik 
idora  usuli  bu  o ltin   sochmalarining  naq  o ‘zginasidir...  Siz  erkinlik, 
oshkoralik,  vakolat  kabi  balandparvoz  so‘zlardan  aslo  cho'chim ang.  Bu- 
ning  ham m asi  te a tr  tomoshasidan  bo‘lak  narsa  emas.  Bu  tomoshadan 
tushgan  pul  katta  darom ad  keltirayapti.  U ndan  foyda  ko‘rsak  ko‘ramizki, 
ziyon  ko‘rm aym iz.  Inqilob  mana  shu  ko‘yga  tushib  qolgan,  maynavoz- 
chilikka  aylangan,  u   fuqarolarimiz  uchun  uzluksiz  davom  etadigan  kar- 
naval xizm atini bajo  keltirishi  m um kin1. 
.
Pol  Lui  K ure  inqilobchi  bo‘lmasa-da,  siyosiy  pamfletlarmng  inqilobiy 
ahamiyatini  yaxshi  anglardi.  «Hamma  davrlarda,  pamfletlar  dunyo  qiyo- 
fasini  o ‘zgartirgan*  -   deb  yozgan  edi  u.  Kure  hukumat  ma m urían 
tom onidan bir  n echa b o r quvg‘in  qilindi,  hibsga olindi va  sudga benldi.
«1814—1830-yillarda davriy matbuot siyosiy kurashda sezilarli rol o  ynadi. 
Liberal  yo‘nalishdagi  gazetalaming  adadi  muttasil  ortib  borib,  hukumat  lage- 
riga  mansub  gazetalardan  o‘zib  ketdi.  1824-yilda  so‘l  yo'nalishdagi  gazetalar 
biraina  Parijning  o ‘zida  41330  mushtariyga  ega  bo‘ldi.  Hukumat  gazetalan 
mushtariyiarining  soni  bor  —  yo‘g‘i  14344  kishini  tashkil  etardi.  Bu  davrda 
siyosiy risolalami nashr qilish ishlari rivojlanib ketdi*2.
Hukum at  liberal  va  demokratik  matbuotga  qarshi  choralarm  ko  risnga 
intildi  D em okratiya  ko‘rinishlariga  chek  qo'yishni  ko'zlagan  Buibonlar 
qiroli  Karl  X  a hm oqona  qaysarlik  va  befahmlik  bilan  go‘yo  uning  o  zt 
inqilobni  yaqinlashtirm oqchidek  ish  tutdi.  Burbonlar  sulolasimng  taqdin 
uchun  qayg‘urayotgan  ziyrak  legitimistlar qirolni to ‘xtatisliga  behuda  unnib 
ko‘rdilar.  H atto   rus  podshohi  Nikolay  I  ham   fransuz  qirohm  bunday 
«be’mani dushm anlik siyosatidan*  ogoh qilgan  edi.
1830-yil  26-iyulda  hukumat  farmonlari  (ordonanslar)  e  Ion  qihndi. 
U larda deputatlar palatasini  tarqatib  yuborish,  m atbuot erkinligini  butunlay 
tugatish,  saylovchilar  sonini  qisqartirish  ko‘zda  tutildi.  Mohiyat  e tib o n  
bilan  bu  fecxial  absolut  tuzum ini  tiklashga  qaratilgan  davlat  to  ntanshi  edi. 
Biroq  kechqurunga  borib  namoyishlar  boshlanib  ketdi  va  27-iyul  kum 
ommaviy xalq  q o ‘zg‘oloniga  aylandi.  Mana  shu  ikki  kun  Buibonlar sulolasi
taqdirini  hal e td i,  y a’ni,  ular yo‘q qilindi.
Shu  bilan  Y evropa  qirollarining  «M uqaddas  ittifoqi*  o  nglanmas 
zarbaga  uchradi,  butun  Yevropa  qo‘zg‘a!di.  G azetalam ing  Fransiyada 
inqilob  bo‘lganligi  to ‘g‘risidagi  xabarlari  ham m a  yerda  «qog‘ozga  o  raigan 
oftob  nuri*  (H .  H eyne)  sifatida  qarshi  olindi.  1830-yil  9-avgust  kum  Lui 
Filipp  «Fransuzlar  qiroli*  deb  e’lon  qilindi.  M oüya  oligarxiyasi  taxtga  o  z 
gumashtasini  o ‘tqazib,  xalq qo‘lidan g‘alabani tortib  oldi.
1  Курье  П .П .  П амфлеты .  М.:  1957,  260-264-с.
2  И стория Ф ран ц и и .  М.:  1873,  2-ж., 204-bet.

Yangi  hokimiyat  senzurani  vaqtincha  bekor qildi.  Lekin  politsiyachilar va 
tp'rachilik asosiga  qurilgan  davlat  apparati  hech  bir o'zg^rishsiz saqlab qolindi. 
Ishchilarga qarshi qaratilgan shafqatsiz qonunlar ham o ‘z kuchida edi.
1830-yilda  yuz  bergan  inqilob  poyoniga  yetmay  qolgan  inqilob 
namunasidir.  Bu  davrda,  ayniqsa,  hajvjy  nashrlar  katta  dovruq  qozondi. 
Ulaming  sahifalaridan  Lui  Filippni,  semiz  buijuaziyani  masxara  qiluvchi 
hajvjy  rasmlar  arimas  edi.  Qachonki,  hajviy  jum allarda  kamavalda  q a t- 
nashuvchi  semiz,  beso‘naqay va  ovsar  h o ‘kiz  haqidagi  so‘zlar atayin  hadeb 
takrorlanavcrar  ekan,  har  kirn  gap  Lui  Filipp  to ‘g‘risida  borayotganligini 
darrov payqab oladigan  bo‘lib qoldi.
40-yillardagi 
ishchilar  orasida  sotsialistik  g‘oyalar  keng  tarqala 
boshlaganligi  matbuotda  ham  o‘z  ifodasini  topdi.  Ishchilar siyôsiy kitoblami, 
1783— 1794-yillar  inqilobi  haqida  yozilgan  asarlarni,  Marat  va  Robespeming 
pamflet  va  nutqlarini  zo‘r  qiziqish  bilan  o'qirdilar.  Buonarrotiniug  «Tenglik 
yo'lidagi fitna*  asari ham katta muvaffaqqiyat  qozondi.
Bu  yillarda  Fransiyada  «tenglar»  ta ’limotiga  qiziqish  qayta  tiklandi. 
Bunga  F.  Buonarottining  «Babyof  fitnasi  nom i  bilan  ataluvchi  tenglik 
yo‘lidagi  fitna*  asari  turtki  bo‘ldi.  Babyofning  g‘oya  va  kurashlarini  to ‘liq 
shaklda  dem okratik  matbuotda  ko'rish  m um kin  edi.  Masalan,  «M oniter 
repyubliken*  va  «Lem  Libr*  gazetalari  diqqatga  sazovordir.  Ular  yashirin 
suratda  «Demokratik  falangalar»  nom i  bilan  yuritilgan  harbiy  jam iyat 
tom onidan  jiashr  qilinardi.  Bu  gazetalardan  birinchisi  !837-yil  tioyabrdan 
1838-yilning  iyuliga  qadar  nomuntazam  ravishda  chiqarilib,  hammasi 
bo‘lib 
8
  ta  soni  dunyo  yuzini  ko‘rdi.  Ikkinchisi  1838-yilda  (1838-yilning 
avgust-sentabr  oylarida)  atigi  3  marta  chiqqan.  Gazetaning  4—soni  m at- 
baaga  tushishdan  oidin  polisiya  tom o-nidan  musodara  qilindi  Shu  son 
uchun  tayyorlangan  maqolalardan  birida  gazetaning  asosiy  maqsadi 
quyidagicha  bayon  qilingan  edi:  «Biz  Babyof istagan  yoxud  qariyb  unikiga 
o ‘xshagan  jam iyatni  talab  qilamiz.  Biz  ham   xuddi  Babyof  kabi,  garchi 
magiubiyatga  uchrab,  yaramas  m onarxiyaning  qurboniga  aylangudek 
bo‘lsak  ham,  o ‘z  prinsiplarimizni  hech  b ir  chekinm ay va  to ‘xtamay  targ‘ib 
qilaveramiz.  Xalq  q o ‘liga  qurol  olib,  o ‘ziga  tegishli  narsani  qaytarib 
berishni  talab  qiladigan  fursat  aniqlanm oqda.  Kambag‘allar  boylar  to m o - 
nidan talandilar*1.
Bu  davrda  qonun  talabiga  bo‘ysungan  yangi  babuvchi  gazetalar  ham 
nashr  etildi.  Ular  ifodasida  bosqinchilikka  m oyüük  boiib,  ko‘proq  ijtimoiy 
munosabatlami  tahlil  qilish  bilan  mashg'ul  bo‘ldilar.  Bunday  gazetalardan 
«Трибуне  де  пепле*ш  misol  qilib  ko‘rsatish  mumkin.  Piyo  nashr qilgan  bu 
gazeta o ‘z hajmi,  shuningdek,  yozish  uslubiga  ko‘ra pamfletga o ‘xshardi.
Mulkdorlar  (buijua)  orasida  ham  muxolifat  kuchaya  bordi.  «Н ацио­
нал»  gazetasi  tevaragiga  uyushgan  respublikachilarning  ham  ta ’siri  oshdi.
A.  Marrest  boshchiligidagi  bu  gazeta  tahririyati  imperiyaga  qarshi  bosma 
urushni  avj  oldirdi.  So‘l  demokratlar  yoxud  sotsialistlar  va  respublikachilar 
«Reforma*  gazetasi  atrofiga  uyushgan  edilar.  U m um iy  saylov  huquqi  va
1  История философии.  Соч.,  22-ж.,  190-191-с.

ijtimoiy  o ‘zgarishlar  u ch u n   kurash  oüb  borgan  bu  gazeta  nafaqaî  mulk- 
dortar,  balki  ishchilar orasida  ham  muvaffaqiyat  qozondi.
1847-yilning  oxirida  Fransiyada  inqilobiy  sharoit  pishib  yetildi.  Ja~ 
miyatning  barcha  qatlam larida  Lui  Filipp  amalga  oshirayotgan  ichki  va 
tashqi  siyosatga  nisbatan  norozilik  kuchaydi.  Poytaxtda  chiqarilgan 
gazetalarda  ham   xukum atni  tanqid  qiluvchi  m aqolalar  ko'plab  bosila 
boshladi.  Lui  Filippning  hokimiyatdan  ag'dariüshi  va  Respublika  e’ion 
qilinishi  ishchilar,  respublikachilai>va  demokratik  m atbuot  qariyb  yigirma 
yil davomida olib  borgan  kurashning  mantiqiy yakuni  bo‘ldi.


Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling