1 амалий машғулот ишлаб чиқаришдаги ёритилганликни ҳисоблаш


Download 145.5 Kb.
bet2/2
Sana28.12.2022
Hajmi145.5 Kb.
#1015884
1   2
Bog'liq
1 амалий иш

Спектрал қизғишлиги.

Ишлаб чиқариш шартларида ёритишнинг 3-тури қўлланилади: табиий, яни қуёш, суъний, электр ёки люминессепт лампалар хосил қиладиган ва алмашлаб ишлатиш (комбинациялар).
Суний ёритишни меъёрлаштиришда хисобга олинадиган омиллар:1

  1. Кўришга оид ишлар тавсифи;

  2. Тусланишни фарқлаш обектининг минимал ўлчами;

  3. Кўришга оид ишларни разрядлаш;

  4. Тусланиш обектининг контрасти;

  5. Тусланишнинг оч ранглиги;

  6. Ёритиш тизими;

  7. Ёруғлик манбаъсининг тури.

Ёруғлик тарқатишга боғлиқ ҳолдачироқлар 3 та синфга бўлинади:

  • Тўғри нур - жами ёруғлик оқимининг 90% гача пастги ярим муҳитда нурланади;

  • Аксланган нур - жами ёруғлик оқимининг 90% гачаси юқори ярим муҳитга нурланади;

  • Ёйилган нур - ёруғлик иккала ярим муҳит бўйича тарқалади, шунда уларнинг бирида 10% дан ортиқ, бошқасида 90%гача нурланади.

Энг яхши намунадаги чироқларнинг Ф.И.К. 0.8 дан юқорини ташкил қилади.Чироқнинг ҳимоя бурчаги кўзни лампанинг ёруғ қисмларнинг таъсиридан химоя даражасини аниқлайди.
Кўзни қамаштирувчи таъсирни чеклаш талабидан келиб чиқиб, ҳимоя бурчаги катталигига боғлиқ ҳолда чироқни осиш баландлиги меъёрлаштирилади. Химоя бурчаги қанчалик катта бўлса, чироқ кўзни қамаштириш таъсири шунчалик кичик бўлади.
10.2. Бошланғич берилганлар
10.1-жадвал

Берилган

Талаба гувоҳномасининг охирги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

L (м)

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

B (м)

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

H (м)

0,4

0,6

0,8

1

1,2

1,4

1,6

1,8

2

2,2

Фл (лк)

2300

2310

2280

2290

2320

2330

2340

2285

2295

2305

Ен (лк)

450

180

100

120

150

200

250

300

350

400

10.2-жадвал

Берилган

Талабалик гувоҳномасининг охиридан олдинги рақами

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Кз (лк)

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1

1,1

1,2

1,3

1,4

Z

1

1,02

1,04

1,06

1,07

1,08

1,09

1,1

1,12

1,13



5

5,2

5,4

5,6

5,8

6

6,2

6,4

6,6

6,8

Sn (м2)

22

210

220

230

240

250

260

270

280

280

n

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

η

45%

45%

45%

45%

45%

45%

45%

45%

45%

45%

μ

1,1

1,2

1,3

1,4

1,5

1,6

1,7

1,8

1,9

2,0



10.3. Ҳисоблаш услуби

  1. “Ёруғлик оқимидан фойдаланиш коэффиценти” усули2

Бино ускунасини аниқлаймиз:


,,, , (10.1)
Бунда,
L - хона узунлиги
B - хона кенглиги,
Hp– чироқларни илиш баландлиги.

НР = Н-0.3, (10.2)


Чироқнинг ёруғлик оқими:




, (10.3)

Бунда,
Фсв – лампанинг ёруғлик оқими;


ЕН (лк) – ёритилганлик;
Sn=LхВ хонанинг майдони;
КЗ– заҳира коэффиценти;
z – ёритишнинг ночизиқли коэффиценти;
N – чироқлар сони;
Шундан чироқлар сонини қуйидаги формула бўйича топамиз:


, (10.4)

Бунда,
Фсв = 2·Фл–чироқнинг ёруғлик оқими;


ЕH – ёритилганлик.

  1. “Чироқнинг солиштирма қуввати” усули.

Солиштирма қувват усули бўйича аниқланади: P=40 B, (10.5)
Шундай қилиб, чироқлар сонини топамиз:


, (10.6)

Бунда,
Sn – хонанинг майдони, м2 (шарт бўйича);


P - чироқнинг номинал қуввати;
N – чироқнинг сони;
n - чироқ СОЛ (саноатдаги оcма люминетсентли) бўлганлиги сабабли , чироқдаги лампалар сони.

Wх=К WЖ, (10.7)


Бунда,
WХ - чироқнинг хисобли алмаштирма қуввати,вт/м2.


К - коррекция коэффиценти.
Wж -жадвалда мувофиқ солиштирма қувват.
Чироқнинг ойнали тарқатгичсиз, тешикчаларсиз ва панжарасиз ЛД-400 тури учун чироқнинг ҳ ва С0 осилган баландлигида Wж вт/м2 эЛК учун
Сшифт=50%, Сст=30%, ер=10% да Кз,з.
Негаки, шарт бўйича Сшифт=50%, Сет=50%, Сер=10%, унда wЖ ни 10%га камайтириш зарур, яъни
W=0.9•W0
Шарт бўйича К3W ни коррекция коэффицентларига кўпайтириш зарур:
αКз = .
Шарт бўйича З, αКз, га кўпайтириш натижасида олинган W, коррекция коэффицентларига кўпайтириш зарур:
αЗ = .
Шарт бўйича эҲ, αЗ га кўпайтириш натижасида олинган W, коррекция коэффицентига кўпайтириш зарур:
αЕ = .

3. Ялтировчи чизиқлар усули.





L’= 0,5L, м, (10.8)
Бунда L - девордан жойлашиш чизиғигача масофа.
Чизиқли ёруғлик оқимининг чизиқлиги қуйдагига тенг:


, (10.9)
Бунда,
К3 – захира коэффиценти.
µ-аксланган ёруғлик ва узоқлашган чизиқ тасирини инобатга олувчи коеффитсиент.
Lл=L=20м
ЕH=400лк
Σе-ҳисоблаш натижасидаги шартли ёритилганлик йиғиндисини чизиқнинг барча бўлакларини 42.84 га тенг деб оламиз.

H’=H - 0,3


10.3-натижавий жадвал






Р

P’=P/H’

L

L’=L/H’

e

1
















2
















3
















4
















5
















6
















Жами






1 Fundamentals of General Ecology, Life Safety and Environment Protection. Mark D Goldfein, Alexei V Ivanov, Nikolaj Kozhevnikov, V Kozhevnikov. Nova Science Publishers, Inc. (April 25, 2013).

2 Ефремов С.В., Малаян К.Р. и др. Безопасность жизнедеятельности. Лабораторный практикум. СПб.: Изд-во СП бГПУ, 2011-129с.




Download 145.5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling