1 маъруза Мавзу: Стереотопографик усулда план ва карталарни тайёрлаш усуллари


Ma’ruza Mavzu: Bo‘ylama va ko‘ndalang parallakslar


Download 0.81 Mb.
bet3/25
Sana24.04.2023
Hajmi0.81 Mb.
#1395467
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25
Bog'liq
1-Ma\'ruza

3 Ma’ruza
Mavzu: Bo‘ylama va ko‘ndalang parallakslar.
Режа:
1. Буйлама ва кундаланг параллакслар.
2.Суратларни узаро ориентирлаш
Сурат олиш базиси горизонтал булган жуфт аэросурат оламиз. Координата боши цилиб аэросуратни нуцтасини оламиз. Абцисса уци цилиб аэробош базис текислиги Sч Sy Оу Оч кесим йуналишини оламиз.
Жойдаги А нукта аэросуратларда ачап аунг координаталари
ХачапХачапачап
Уач = Очап а унг ва Хаунг = а унг аунг
Уаунг = Оунг а' унг
S^ Sym А базис текислиги WA утказинг.
Бу аэросуратни тyFри булиб ачапачап ва а'унг аунг абсцисса уцига паралел. Уачап= Уаунг
Жуфт аэросуратларда нукталар ординаталари бир бирига тенг.
Нуцталарни абцсиссалари бир хил булмайди. Сабаби проекция маркази Sчап ва S^ сурат олиш базисининг четида жойланганилиги ва аэросуратларни абсцисса укига паралелл булганлиги учун жуфт аэросуратлардаги нукталар абсцисалари орасидаги фарк Р буйлама паралакс дейилади.
Р = Хчап • Хунг
а нуцта учун
Р = Хачап- Хаунг
Баландлик ва суратга олиш баландлигини буйлама паралакс орасидаги баландликни аниклаймиз.

Нисбий баландликлар ва буйлама параллакс орасидаги боFлицлик
Бунинг учун базис текислигидан Wa проекция маркази S унгдан Sy-ni ачап паралел булган тугри чизиц утказиб чизицни унг аэросуратдаги кесишишдан а" чап хосил булади.
а унг а унг Хаунг
а унг а унг Хачап + Хаунг Хачап + Хаунг Pa
А нуктадан сурат олиш базиси S4^ S^^ томон перпендукуляр чизик тартиби К нуктани косил киламиз.
Учбурчаклар укшашлигидан (томон паралел) 8чап Svni А ва учбурчак а"чап а унг Sn куйидаги ёзишимиз мумкин.
а унг а"чап ^ап
/ АК •Sунг • а'унг
Sчaп • S^ = В АК = На / COSY
Sунг а унг 8унг0 унг / COSY f / COSY
Бу ерда В - суратга олиш базиси
На - A нуктадаги суратга олиш баландлиги
Y - бош базис текислиги билан базис текислиги Wa орасидаги икки ёкли бурчак.
а нуктани буйлама параллакс Ра куйидаги тенг булади.
Ра = B / Ha • f = B/mA
Умумий колда буйлама параллакс
P = B/m = f/H •B
Формулалардан куйидагича хулоса чикариш мумкин.

  1. Масштаб буйича тасвирланган нуктани суратга олиш базиси шу нукта буйлама параллаксига тенг булади.

  2. Аэросуратларни буйлама копланиши 60% ташкил килса, аэросурат формати 18х18 см камда жой рельефи текис булса, буйлама параллакс киймати Р тахминан 70 мм тенг булади.

  3. Жойда бир хил отметкага эга булган нукталар жуфт аэросуратларда бир кил буйлама параллаксга эга булади, яъни H = COnSt

  4. Буйлама параллакс киймати жой рельефига боыик. Жойда нукта канча баланд булса, буйлама параллакс киймати шунча катта булади.

Жойда А нуктадан баландда жойлашган Д нуктани оламиз. Улар орасида нисбий баландлик h
Pd = B/HD • f
HD - D нуктани суратга олиш баландлиги
Pa = B/Ha • f = B/mA ва Pd = B/Hd • f дан ёзамиз.
Pa’ Ha= Pd (Ha - h)
h = Pd - Pa / Pd’Ha
PaHa = PdHa - h = PaHa = Pd Ha - Pd h
h = PaHa / Pd Ha
Pdea Pa лар фарки параллакс фарки дейилади ва АР билан белгиланади.
APd-a = Pd - Pa бу ердан
Pd = Pa + А Pd-a
Жойда А нуктадан утувчи Е текислигини бошлаетич текислик деб кабул киламиз ва а нуктани буйлама параллакси деб атаймиз. Бош.лтгич нуктани буйлама параллаксини в деб белгилаймиз.
У колда Pd = в + APd-a = Хdчап- Хскн
ёки умумий колатда
h= АР / в + АР • Н = АР / Р- Н
Формулани таклил килиб куйидаги хулосага келиш мумкин.

  1. Агар h= 0 булса АР = 0

  2. Нисбий баландлик канча катта булса АР киймати шунча катта булади. Жуда катта нисбий баландликда кам 10-15 мм ошмайди.

  3. Нисбий баландликни юкори аникликда аниклаш учун АР кийматини 0,01-0,02 мм хато билан аниклаш керак.


Download 0.81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling