26. Уилсоннинг ток кўзгуси


Download 0.68 Mb.
Sana18.06.2023
Hajmi0.68 Mb.
#1581953
Bog'liq
26-30


26. Уилсоннинг ток кўзгуси - бу кириш терминалида кириш оқимини қабул қиладиган ва чиқиш терминалида “ойна” оқим манбаини ёки қабул қилувчини таъминлайдиган уч паллали занжир. Кўзгу оқими кириш оқимининг аниқ нусхасидир. У Вилсон оқим манбаи сифатида ФИГда бўлгани каби кириш тармоғига ДС ўзгарувчан токини қўллаш орқали ишлатилиши мумкин.
2. Дерве Тектроникс компаниясида ишлаган интеграл ўчириш дизайни мухандиси Жорж Уилсон шарафига номланган. Уилсонбу кофигурацияни 1967 йилда яратган.
Kuchaytirgich kaskadlari ko'pincha "tok ko`zgusi"deb ataladigan shunga o'xshash oqim manbai devoridan foydalanadi. "tok ko`zgusi" funktsiyasi joriy oqim manbai bo'lib, uning uzatish koeffitsienti birlikka teng. Bir xil tranzistorlarni tanlash har doim ham imkoni bo'lmagani uchun, amalda ular bir xil nomdagi emitter rezistorlarini o'z ichiga olgan takomillashtirilgan " tok ko`zgusi " sxemasidan foydalanadilar. Ushbu rezistorlar chiqish oqimi bo'yicha salbiy teskari aloqa hosil qiladi va shu bilan "oqim oynasi"ishini barqarorlashtiradi.


Bir xil VT1 va VT2 tranzistorlari uchun:
Ibvt1 = Ibvt2 ;
Iqvt1 = Iqvt2 ;
Ievt3 = Iqvt3 + Ibvt3 = Iqvt2 + Ibvt2 + Ibvt1.
Shuni hisobga olgan holda:
Ibvt3б Ibvt2 = Ibvt1 = Ib;
Yakuniy natijani qo'lga kiritamiz:
Ivyh = Iqvt3 = Ievt3-Ibvt3 =
(Iqvt2 + Ibvt2 + Ibvt1) - Ibvt3 = Iqvt1 + Ibvt3 = Ivx.
Tranzistorlar kimligi bilan, " tok ko`zgusi " devorining chiqishida kirish oqimining takrorlanishi Uilson to'liq bo'ladi.
27. Уилсон ток кўзгуси схемаси (БТГ 3 та транзисторли).


Уч транзисторли (Уилсон) БТГ учун R1 қаршиликни ҳисоблаш. Кремнийдан тайёрланган транзисторларда UБЭ=0,6….0,8 В гача бўлади.
R1 ни қуйидаги формула билан ҳисоблаш мумкин. Бунда, UБЭ=0,7В.;
Бу ерда, Uк VT1 = Uп – Uбэ VT2 – Uбэ VT3 = Uп – 2Uбэ яаъни Uк VT1=Uп – 2Uбэ.
уч транзисторли (Уилсон) баркарор ток генератори ишлашини тадқиқ эттим, характеристикалари ва параметрларини ўлчадим.
28. Актив ток трансформатори схемасидан I2 токи вақаршилигини аниқланг.
Кириш токи I1 ни ўзгартириб, чиқиш токи I2 ни бошқариш мумкин. Бунинг учун транзисторларнинг эмиттер занжирларига R1 ва R2 резисторлар уланади. Бундай қурилма актив ток трансформатори деб аталади. Агар R1 ва R2 қаршиликлар номиналлари билан фарқ қилсалар, у ҳолда I2 ток I1 токни ёки “катталашган” ёки “кичрайган” масштабда “акс эттириши” мумкин.
29. Ўзгармас кучланиш сатҳини силжитиш схемаси
Интеграл кучайтиргичлар бевосита боғланган босқич схемалари кўринишида қуриладилар. Бу вақтда босқичдан босқичга ўтганда сигнал доимий ташкил этувчисининг ўзгариши кузатилади. Бу ҳолат эса кейинги босқичларни ишлаб чиқаришда қийинчиликлар туғдиради. Бу камчиликни бартараф этиш мақсадида ўзгармас кучланиш сатҳини силжитиш қурилмалари қўлланилади. Улар сатҳ трансформаторлари деб ҳам аталадилар. Бу вақтда сатҳ силжитиш қурилмаси сигнал ўзгармас ташкил этувчисини кейинги босқичга ўзгаришларсиз узатиши керак, яъни кучланиш бўйича кучайтириш коэффициенти Ku 1 бўлиши керак.

30. Кучайтиргичларнинг чиқиш каскадлари ва уларга қўйиладиган асосий талаб.


Кучайтиргичларнинг чиқиш каскадлари (ЧК) юкламада 0,01÷1000 Вт бўлган етарлича катта қувватни таъминлаши зарур. ЧКлари кучланиш манбаининг асосий қувватини истеъмол қиладилар. Шунинг учун, ФИКни ошириш мақсадида сокинлик режимида (яъни сигнал бўлмаган ҳолда) каскаднинг токи нолга яқин бўлиши мақбул. Эмиттер қайтаргич турдаги бир тактли ЧКлар А синф режимида ва ФИКнинг кичиклиги сабабли чиқиш қувватининг кичик қийматларида ишлайди. Чиқиш қуввати катта ЧКларда фақат икки тактли кучайтиргич каскадлар ишлатилади. Бундай кучайтиргичлар В ва АВ синф режимларида транзисторларнинг кетма-кет ишлаши билан таъминланади.
Download 0.68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling