Qidiruv: ХИТОЙ

Хитой мавсумий қишлоқ хўжалиги календари
-
*Артетабиий мухит (
- Вазирлиги
основы архитектуры aris
- Курсовая работа по дисциплине «деловая среда»
- 53 -  2.4. Мухит таркиби фазавий ўзгаришларининг тавсифи
- Битирув малакавий иши мавзу
Аскохитоз
- История изучения болезней сои
Хронический обструктивный бронхит характеризуется
- Острый и хронический бронхит
Пылевые бронхиты
- Гигиена труда 6 Часть первая 6
Буддизм даврига тегишли хитойча-туркий луғат
- Қосимжон содиқОВ
О повышении общественной, социально-экономической активности и правовой культуры гражданО повышении общественной, социально-экономической активности и правовой культуры граждан
Aфрика, Лотин Aмерикаси, Хитой, Россия ва бошқа мамлакатлар ҳиссасига тўғри келмоқда. Глобал миқёсда ривожланаётган чакана савдо тармоқларининг бозорга кириб келиш оқимининг юқорилиги эса маҳаллий чакана савдо тармоқларини миллий бозорда рақобатда
Диссертация 445.58 Kb. 9
o'qib
Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона давлат университети мамуржон отажоновЎзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона давлат университети мамуржон отажонов
I. Қадимги Шарқ мамлакатларида психологик фикрни ўзида ифода этган фалсафий таълимотлар, мутафаккирларнинг қарашлари. Хитой фалсафаси ва медицинаси: Лао Цзи, Конфуций, Мао-цзи, Мин Цзи, Мо-Цзе, Ван-Чун, Фан Чжен
0.58 Mb. 157
o'qib
Хитой динлари РежаХитой динлари Режа
Xviii-xii aсрлaр); 2) Чжoу дaвлaти (мил aвв. XI-III aсрлaр); 3) Син пoдшoлиги (мил aвв. 221-207 йиллaр); 4) Xaн пoдшoлиги (мил aвв. 206 йилдaн милoднинг 220 йилигaчa) даврига бўлиб ўргaнилaди
57.79 Kb. 4
o'qib
Режа Полиграфия махсулотларини ишлаб чиқариш фани хақида тушунчаРежа Полиграфия махсулотларини ишлаб чиқариш фани хақида тушунча
Ix асрда Хитой ва Кореяда вужудга келган. Бу вақтда босма қолипи сифатида ёғоч пластиналаридан фойдаланишган. Ёғоч юзасига кўпайтирилиши керак бўлган тасвир чизиб чиқилган ва кўлда ўйилган. Натижада юқори босма усулининг ўзига хос босма қолипи
65.38 Kb. 3
o'qib
1. Темурийлар даврида Буюк ипак йўлига муносабат. Буюк ипак йўли, Хитой, Россия, Япония олимлари1. Темурийлар даврида Буюк ипак йўлига муносабат. Буюк ипак йўли, Хитой, Россия, Япония олимлари
Qadimda Buyuk ipak yo‘li mintaqamizni dunyo bilan bog‘lovchi ko‘prik vazifasini o‘tagan. Ayniqsa, O‘rta Osiyo uchun bu katta ahamiyatga ega edi. Shu ma’noda mamlakatimiz va dunyo davlatlari o‘rtasidagi bugungi munosabatlarda ham Buyuk ipak yo‘li strategik
14.11 Kb. 1
o'qib

1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling