Qidiruv: мансуб

Теория социального обмена Джорджа Каспера Хоманса
- Р. Г. Мумладзе, Т. Ю. Кирилина, В. А. Смирнов История зарубежной и отечественной социологии
Ҳуқуқбузарлик ишини юритувчи мансабдор шахслар томонидан
- Ўзбекистон республикасининг
Усмон: Зокир. / Зокир эди шекилли. Мансур
-
-модда. Асосий ва мансуб ашёлар
- Ўзбекистон республикасининг фуқаролик кодекси биринчи қисм I бўлим умумий қоидалар
iii. диний мансаб ва унвонлар
- Qo‘qon xonligidagi unvon va mansablar
Функционал ёнғин хавфи бўйича томоша муассасалари бинолари қандай классга мансуб?
- 3-семестр учун Биринчи оралиқ назорат
исламское (мусульманское) искусство
- 1. Культурология
-модда. Меҳнат органларининг ҳамда улар мансабдор шахсларининг хатти-ҳаракатлари (қарорлари) устидан шикоят қилиш ҳуқуқи
- «АҲолини иш билан таъминлаш тўҒрисида»ги ўзбекистон республикаси қонунига ўзгартишлар ва қЎшимчалар киритиш ҳАҚида lexuz шарҳи Мазкур Қонун Ўзбекистон Республикасининг 2020 йил 20 октябрдаги ЎРҚ-642-сонли «Аҳоли бандлиги тўғрисида»
Оғир жиноятлар содир этилган ҳолда ваколатли суд маъмурларининг қарори асос бўлмаса, консуллик мансабдор шахслари ҳибсга олиниши ёки ушланиши мумкин эмас
- Дипломатия университети магистратура талабаси Тошкент шаҳри 2022 йил
Мансабни суистеъмол қилишга оқлов йўқ
- Коррупция
Абдулазиз МАНСУР
- Microsoft Word tarixi muhammadiy ziyouz com doc
Termiz Davlat Universiteti Tabiiy fanlar fakulteti Biologiya ta’lim yo’nalishi 1 –kurs 122-guruh talabasi Ergasheva Marhaboning botanika fanidan kurs ishi taqdimotiTermiz Davlat Universiteti Tabiiy fanlar fakulteti Biologiya ta’lim yo’nalishi 1 –kurs 122-guruh talabasi Ergasheva Marhaboning botanika fanidan kurs ishi taqdimoti
Cyateaceae оиласига мансуб циатей ва дик- сония туркумларига кирувчи буйи 25 м гача етадиган да­ рахтсимон кирккулокларни хам учратиш мумкин
6.22 Kb. 1
o'qib
Qishloq xo‘jaligi, sanoat va maishiy xizmat chiqindilarini qayta ishlashQishloq xo‘jaligi, sanoat va maishiy xizmat chiqindilarini qayta ishlash
Rubus раъногулдошлар оиласи рубус туркумига мансуб кўп йиллик чала буталар; резавор мева. Малинанинг 120 ёввойи тури бўлиб, Евросиёнинг мўътадил ва субтропик минтақаларида кенг тарқалган. Малинанинг маданий навлари оддий ёки
0.53 Mb. 4
o'qib
Жийда ва чаканда систематикаси, биологияси ва географик тарқалишиЖийда ва чаканда систематикаси, биологияси ва географик тарқалиши
Оиласига мансуб бўлиб, Европа, Осиё ва Шимолий Америкада табиий тарқалган, 40 га яқин жийда турни ўз ичига киритган. Жийда туркумидаги биохилма-хиллик (35 турга яқин) жанубий-шарқий Осиё, Корея, Хитой
41.1 Kb. 1
o'qib
Лаборатория иши. Уч фазали икки чулғамли трансформаторлар уланиш гуруҳларини аниқлашЛаборатория иши. Уч фазали икки чулғамли трансформаторлар уланиш гуруҳларини аниқлаш
Ust 5 вa 6-10 kV кучланишли трансформаторлар учун, юксиз ишлагандаги тенглаштирувчи ток номинал токдан марта катта бўлади. Бу эса ҳар хил уланиш гурущларига мансуб бўлган трасформаторларни параллел ишлатиш қатъиян ман этилишига далилдир
307.43 Kb. 3
o'qib
Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети бобоқулов Юнус ФайзуллаевичЎзбекистон давлат жаҳон тиллари университети бобоқулов Юнус Файзуллаевич
Xvii аср Европа мамлакатлари адабиёти, XVIII-XIХ-XX аср Европа мамлакатлари адабиётини ўз ичига олади. Маъруза матннинг мақсади классицизм, маърифатчилик, романтизм, реализм ва танқидий реализм оқимларига мансуб бўлган адиблар
255.44 Kb. 10
o'qib
Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети бобоқулов Юнус ФайзуллаевичЎзбекистон давлат жаҳон тиллари университети бобоқулов Юнус Файзуллаевич
Xvii аср Европа мамлакатлари адабиёти, XVIII-XIХ-XX аср Европа мамлакатлари адабиётини ўз ичига олади. Маъруза матннинг мақсади классицизм, маърифатчилик, романтизм, реализм ва танқидий реализм оқимларига мансуб бўлган адиблар
259.25 Kb. 10
o'qib
Цитрус оққаноти – Dialeurodes citri Ashm. Цитрус оққанотиЦитрус оққаноти – Dialeurodes citri Ashm. Цитрус оққаноти
Dialeurodes citri Ashm тенг қанотлилар – Homoptera туркумининг алейродид ёки оққанотлар (Aleyrodidae) оиласига мансуб цитрус ва субтропик минтақа ўсимликлари учун жуда зарарли ички карантин зараркунанда ҳисобланади
1.18 Mb. 3
o'qib
«Мартин Иден» романи ҳақида «Мартин Иден»«Мартин Иден» романи ҳақида «Мартин Иден»
«Мартин Иден» романи буюк ёзувчи Жек Лондоннинг қаламига мансуб бўлиб, биринчи марта 1908–1909 йилларда The Pacific Monthly журналида чоп этилган, 1909 йилда эса Macmillan Company нашриётида алоҳида китоб сифатида нашр этилган
38 Kb. 1
o'qib

1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling