"Анатомия ва гистология" кафедраси остеология, синдесмология ва миология фанидан маъруза матнлари


Download 0.72 Mb.
bet67/73
Sana09.04.2023
Hajmi0.72 Mb.
#1346416
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   73
Bog'liq
ADav

Бошнинг мимика мускуллари.
Энса-пешона мускули m.occipitaforntalis. бу мускул сербар ва юпка булиб, пишик фиброз пластинкадан иборат кисми каллани уст томондан ёпиб ётади. энса-пешона мускулининг гуштдор кисми энсада ва пешонада жойлашган булиб, фиброз пайи калланинг тепасида жойлашган. Ca lea apaneurotica деб шунга айтилади. У пишик фиброз пластинкага ухшайди, чакка томон юпкалаша боради. Энса-пешона мускули терига мустахкам ёпишган булиб, суяк усти пардасига буш бириккан. Шунинг учун хам мускулнинг гуштдор кисмлари кискарганда бош териси (соr) олдинга ва оркага тортилди. Айни вактда galea apaneuratica бош териси билан бирга калла суяги устида тиргалади. Кулок супраси атрофида жойлашган мускуллар. Бу мускуллар одамда билинар-билинмас булади. баъзи одамларда бу мускулларнинг кискариши сезилмайди.
Юзнинг мимика мускуллари.
Мимика мускулларининг гавдани бошка еридаги мускулларидан фарки шундан иборатки, улар тери остида жуда юза жойлашган. Анатомик препаровка вактида диккат билан ишланмаса, мимика мускулларини терига кушиб кесиб юбориш мумкин. Чунки мимика мускуллари бошка мускуллар сингари суякка бирикмай, суякдан бошланиб, терига ёки теридан бошланиб терига бирикади. Шунинг учун хам кискарган вактда терини харакатга келтиради. Юзнинг мимика мускуллари огиз, бурун, куз ва кулок атрофини халка шаклида ураб, айланма мускулларни хосил килади.
Куз, огиз ва бурун тешиклари атрофидаги айланма мускуллар мазкур тешилар торайиши ва кенгайишини таъминлайди. Умуман мимика мускуллари кискарганда куз, огиз, бурун атрофидаги мускуллар мазкур тешикларни турлича шаклга келтириб, юзнинг куринишини, унинг симметриясини бузади.
Такаббурлар мускули (m. procerus). Пешона суягининг spina nasalis дан бошланиб glabella терисига ёпишади. У икки кош орасида кундаланг чизик (ажин) хосил килади. Кузнинг айланма мускули (m. orbicularis oculi). Бу мускул уч кисмдан иборат, у куз косасининг теварак атрофидан, ковоклардан, куз ёш суягининг орка киррасидан бошланиб, мускулнинг хар учала кисми хам куз ёригининг латерал четига, юкори ва пастки ковокларнинг бир бирига бирлашган ерига ёпишади. Вазифаси кузни юмади.
Кошни чимирувчи мускул (m. corrugator sufercilli). Бу мускул икки кошнинг уртасида кундаланг жойлашган булиб, кискарган вактда кошларни бир-бирига якинлаштиради. Айни вактда кошлар орасида вертикал чизик ажин хосил булади.
Юкориги лабни кутарувчи мускул (m. levator labii superioris) ёнок суягидан юкори жаг суягининг пешона усигидан куз косасининг пастки киргогидан бошланиб, бурун канотларига лаб ва лунж терисига ёпишади. У юкориги лабни кутаради, бурун катагини кенгайтиради.
Ёнок катта ва кичик мускули (m. zygamaticus magor et minor). Ёнок суягидан, чакка суягининг ёнок усигидан бошланиб, огиз бурчагини терисига ва лунжнинг шиллик каватига ёпишади. Бу мускуллар хийла бакувват булиб, толалари юкоридан паст томонга йуналган.
Бу мускуллар огиз бурчагини юкорига ва ён томонга тортади. Натижада юз табассум килади.
Кулги мускули (m. rissorius-fassia parotidea masseterica)дан бошланиб, огиз бурчагига ёпишади.
Огиз бурчагини пастга тортувчи мускул (m. depressor ongulioris)-пастки жаг суягининг пастки киргоги (m.tuberculum mentable) дан бошланиб, огиз бурчагининг паст томонига ёпишади. Огиз бурчагини пастга тортади.
Пастки лабни пастга тортувчи мускул (m. depressor anguli oris). Пастки жагнинг киргогидан бошланиб, пастки лаб терисига ёпишади. У пастки лабни пастга ва бироз латерал томонга тортади. Огиз бурчагини кутарувчи мускул (m. levator angulioris). Бу мускул огиз бурчагини юкорига кутаради.
Энгак мускули (m.mentalis) пастки кесувчи тишларнинг (juga alveoloria) ларидан бошланиб, энгак терисига ёпишади. У энгак терисини кутаради. Пастки лабни юкориги лабга якинлаштиради.
Лунж мускули (crista buccinatiria mandibulae)дан, понасимон суякнинг илмоги билан пастки жаг суягининг (lumbus alveolaris) орасида тортилган фиброз парда (raphe pterygomondibularis) дан бошланиб, огиз бурчаги якинидаги шиллик каватга, юкори ва пастки лабга, огиз айланма мускулининг чукур тутамига ёпишади.
Лунж мускули бевосита шиллик кават остида ётади. юкорида озик тишлар сохасида бу мускулни кулок олди сулак безининг сулак чикариш йули тешиб утади. Бу мускулнинг ташки юзаси fassia buccapharyngea билан копланган булиб, фасциянинг устида ёг тукимаси (corpus adiposum) бор. Ёг тукимаси (m. masseter) билан (m. buccinatoricus) орасидаги камгакни тулдириб ётади. лунж мускули огиз бурчагини оркага тортади. Лунж ва лабларни тишларга ва милкга такайди. Огиз дахлизидаги хавони ташкарига пуфлашда катнашади.
Огиз айланма мускули (m. orbicularis oris) юкори ва пастки лаблар четидан (огиз бурчагидан) бошланиб, чап ва унг булаклари лабнинг урта чизигида туташиб, бир-бирига кушилиб кетади. У огизни юмишга хизмат килади.
Бурун мускули (m. nasolis) юкори жаг суягининг латерал юзасидан юкорига курак тишларининг альвеоляр усигидан бошланиб, бурун канотларига ёпишади.
Бу мускул бурун канотларини якинлаштиради.

Download 0.72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling