"Анатомия ва гистология" кафедраси остеология, синдесмология ва миология фанидан маъруза матнлари


Download 0.72 Mb.
bet64/73
Sana09.04.2023
Hajmi0.72 Mb.
#1346416
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   73
Bog'liq
ADav

Retinaculum m m еxtensorum деб аталувчи бу мустахкам бойламлар остидан оёк панжасининг ёзувчи мускул пайлари утади. Бу бойлам болдирнинг олдинги гурух мускуллари пайларини суякка якинлаштириб, сикиб ушлаб туради. Натижада бу мускулларнинг кискариш эффекти ошади.
Ritinаculum m m еxtensorum superius дан бир оз пастрокда оёк панжасини ёзувчи мускул пайларини сикиб ушлаб турувчи иккинчи бойлам (rentinaculum m m extensorum inferius) бор. Бу бойлам тавон суягининг латерал юзасидан бошланиб, дархол айрига ухшаб иккига булинади, бир кисми пастдан юкорига ва латерал томонга йуналиб, тупикка, иккинчи кисми эса пастга ва медиал томонга йуналиб, ички понасимон ва кайиксимон суякларга бориб бирикади. Шу учун хам бойлам грекча V ракамига ухшайди.
Бу бойлам остидан оёк панжасини ёзувчи мускуллар утиб, туртта фиброз канал хосил килади. Бу каналнинг учтасидан мускуллар ва турт ичисидан кон томирлар утади. Бундан ташкари медиал ва латерал тупик сохасида болдир фасцияси калинлашиб, медиал томонда оёк панжаларининг букувчи мускул пайлари утиш учун retinaculum flexorum, латерал томонда эса кичик болдир мускулларининг пайи утиш учун (retinaculum peranecum) хосил булади.
Оёк панжасининг ост (кафт) томонидаги фасция шунчалик калинлашадики, натижада кафт апаневрозига (apaneurosis planntaris) айланади. Оёк панжасининг ост томонида хам пай кинлари хосил булади.
Оёк топографияси.
Чанок бушлигининг ичидан ташкарига (соннинг медиал сохасига) калта канал чикади. бу канал ков суягидан (sоleus abturotorius) деб аталувчи арикчанинг ёпкич парда (membrana obturatoria) билан ёпишиши натижасида хосил булади. Canalis abturotorius деб аталувчи бу каналдан шу номли кон томирлар ва нервлар утади. Ён бош суякларининг (spina iliaca abterior) ларидан бошланиб, (tuberculum pibicum) га келиб бирикувчи чов бойлами (ligamentum inguinale) билан ёнбош суяги орасида кундаланг жойлашган бушлик хосил булади. бу бушлик (ковак) чов бойламидан (eminentia iliopectinea) га тортилган. (lig ilipectiinea) воситаси билан икки говакка медиал ковак (lacuna vasotum) ва латерал (lacuna muscularum) га булинади. Бу ковакларнинг биринчисидан сон артерияси ва сон венаси (медиал томонда) утади. Иккинчисидан эса (m iliopsoas) ва (n femoralis) утади. (laeuna vasorum) томирлар билан тушмай, медиал кисми буш колади ва сон каналининг ички тешиги хисобланади.

Download 0.72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling