"Анатомия ва гистология" кафедраси остеология, синдесмология ва миология фанидан маъруза матнлари


Download 0.72 Mb.
bet61/73
Sana09.04.2023
Hajmi0.72 Mb.
#1346416
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   73
Bog'liq
ADav

Hupothenap мускуллари
Кафтнинг калта мускули - (m pаlmouis brevis). Вазифаси кафт апаневрозини таранглайди, терига бирикканлиги туфайли у кискарган вактда кафтнинг терига бириккан сохаларида бир неча чукурчалар хосил булади.
Жимжилокни узоклаштирувчи мускуллар (m abductor digisi minimi brevis) .Бу мускул жимжилокни бошка бармоклардан узоклаштиради.
Жимжилокни букувчи калта мускул (m fexor digiti minimi brevic). Вазифаси V- бармокни букишдан иборат .
Жимжилокни рубару килувчи мускул (m opponens digiti minimi)
Кафтнинг суяклараро ва орка томонидаги мускуллари
Суяклараро мускуллар олд (кафт) ва орка (дорсал) гурухларга булинади.
Кафт томонидаги суяклараро мускуллар (m m interossei polmaris).
Кафтнинг орка томонидаги суяклараро мускуллари (m m interossei dorsoles). Вазифаси бармокларни ёзади.
Чуваляангсимон мускуллар (m m limbricales). Улар IV-V бармокларнинг асосий фалангаларини букади ва урта тирнок фалангаларини ёзади.
Кул фасциялари
Кулни тери юза фасцияси жуда нозик ва яхши ривожланмаган,шунинг учун диккат билан преперовка килинмаса купинча терига кушилиб кетади.
Кулнинг хусусий фасцияси хийла пишик, яхши ривожланган, шу сабабли суяк думбокларидан бошланганини баъзи мускуллар ва пайларни ураб фасциал кинлар хосил килганини яхши куриниб туради.
Елка камарида жойлашган туртта мускул (m m deltoideus, supraspinatis, infraspinatus, subscapularis) шу мускуллар номи билан аталувчи туртта фасция билан уралган .
Дельтасимон мускул фасциясининг икки вараги (юза ва чукур) бор. Юза варак анча нозик ва юпка булиб, дельтасимон мускулнинг ташки томонидан коплаб, ичкарига мускуллар орасига усиклар чикариб киради. Дельтасимон фасциянинг чукур вараги мускулни елка бугимининг капсуласидан ва m teres minor билан m infraspinatietus дaн ажратиб туради. (fascia infra spinata) Шу номли чукурчанинг четидан бошланиб, шу номли мускулни ва (m teres minor)ни ураб кин хосил килади.
Fascia supra spinata, шу номли чукурчада жойлашиб, шу номли мускулни урайди.
Елка фасцияси (fascia brachii) елканинг олдинги томонида жойлашган иккибошли мускул ва орка томонида жойлашган уч бошли мускул учун кин хосил килади. Икки бошли мускул кинида (m brachiolis) ва (m corocobrachialis)лар хам жойлашади.
Елканинг букувчи ва ёзувчи мускуллари орасига фасциядан усик чикиб, суякка бориб ёпишади. Мускуллар орасидаги тусик (seftium inter muscularis) деб аталади.
Мускуллар орасидаги девор медиал ва латерал томонда хосил булади, шунга кура, улар septium inter musculare medialis et laterale деб аталади.
Билак фасцияси (fascia antibrachii)-елка фасциясининг давоми булиб, унга караганда анча яхши ривожланган. Елканинг икки бошли мускулларидан чиккан (apaneurosis m. bicipitis)нинг билак фасциясига кушилиб, уни мустахкамлайди. Билакнинг панжасига утиш кафт усти суяклари сохасида билак фасцияси калинлашиб, кундаланг билак узун бойлами retinaculum flexorum ни хосил килади. Шунинг остида билакнинг олд томонида жойлашган панжани букувчи мускулларни пайи утади.
Билак фасцияси билак узук сохасининг орка дорсал томонида худди олдингига ухшаш кундаланг пай бойлами хосил килади, бу бойлам retinoculum extensorum деб аталади. Унинг остидан панжани ёзувчи мускул пайлари утади.
Кафт апоневрози (aponeurosis palmaris) узунасига кетган пишик пай толаларидан иборат булиб, кафтнинг урта чукурчасини ёпиб ётади. Кафт апоневрози учбурчак шаклга ухшайди, бу учбурчакнинг асоси пастки учи эса тепага караган булади. кафт апоневрози бармоклар томонга утган кисми fassia oligitorum volarer номини олади. Бу фасция ярим цилиндр шаклидаги фалангаларнинг кафт томонига ёпишади ва фалангаларнинг суяк усти пардаси билан мазкур фасция орасида пай кини (vagina tendineum oligitalis) хосил булади.
Бундан ташкари, кул панжасининг дорсал томонида чукур фасция m.m. inter ossea dorsales ларни ёпиб туради ва кафт суякларининг дорсал юзаларига орка томонидан-фасциядан хосил булган кундаланг бойлам (retinaculum extensorum) остидан 6 та пай кин утади, бу фиброз кинчалар ичида панжани ёзувчи мускулларнинг пайи утади.
Фиброз кинчаларнинг девори ич томондан силлик синовиал кават билан уралган булиб, бу кават кайрилиб, пайни ураб чикади. Натижада пай кини (vagina tendineum) хосил булади.олтита фиброз канал ичида олтитапай кини бор. Пай кинларининг ички юзаси синвиал суюклик билан хулланиб (мойланиб ) туради, шу сабаб мускуллар кискарганда пайлар равон сиргалади. Панжанинг кафт томонида кундаланг фасцияли бойлам тагидан учта фиброз канал утади. Бу каналлар бош бармок ва жимжилок дунглиги уртасида жойлашган чукур эгат (suecus carfalis) да хосил булган (canalis carpalis) дан утади.
Сanalis carpalis билак суяги ва тирсак суяги томонидан шу суяклар номи билан аталувчи икки каналга - canalis carpiulnais ва canalis carpirdialis ларга булинади. Тирсак томонидаги каналидан n. ulnaris ва кин томирлар утади. Билак томонидаги каналидан m.flexor carpiradialis (пай кинга уралган холда) утади. Уртада жойлашган Сanalis carpalis дан иккита алохида синовиал кин утадики, уларнинг биринчисидан панжани букувчи юза ва чукур мускулларнинг саккизта пайи, иккинчисидан эса бош бармокни букувчи узун мускулнинг пайи утади.
Фиброз кинлар (кафт хамда дорсал томонда) кафт ва дорсал томондаги кундаланг бойламларнинг проксимал кисмида (1-1,5 см) юкорироккача давом этади. Паст томонда эса тегишли бармокларнинг тирнок фалангаларига боради. Кафт томондаги пай кинлари мустахкам фиброз пластинка билан ёпилган булиб, булар икки ён томонидан фалангани хосил килади.
Пай кинининг ички девори билан пайлар орасида нозик бойлам булиб, ундан пайга кон томир ва нервлар утади.

Download 0.72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling