Asos, kislota va tuzlarning dissotsiatsiyalanishini tushuntiring

 

1-  bilet 

1. 

Asos, kislota va tuzlarning dissotsiatsiyalanishini tushuntiring.  

Kislotalar  Suvda eriydigan barcha kislotalar dissotsiyalanadi. Bunda vodorod ioni 

bilan kislota qoldig'i ioni hosil bo'ladi: HBr ↔H+ +Br -- HNO3 ↔H+ +NO3-- Ko'p 

negizli kislotalar bosqichli dissotsiatsiyalanadi: Birinchi bosqich: H2SO4↔H+ 

+HSO4---Ikkinchi bosqich: HSO4+ ↔H+ + SO42-- . Dissotsiatsiyalanganda kation 

sifatida faqat vodorod ioni hosil qiladigan murakkab moddalarga kislotalar deb 

aytiladi. 

Asoslar. Suvda eriydigan barcha asoslar dissotsiatsiyalanganda metall 

kationiga (ammoniy gidroksidi NH4+ ioniga) va gidroksid anioniga (OH--) 

ajraladi. NaOH ↔ Na+ + OH-- Ca(OH)2 ↔ Ca2+ + 2OH—Dissotsiatsiyalanganda 

anion sifatida faqat gidroksid ioni (OH--) hosil qiladigan murakkab moddalarga 

asoslar deb aytiladi 

Tuzlar. Nordon tuzlar dissotsiatsiyalanganda esa kation sifatida metall ioni 

bilan birga vodorod ioni ham hosil bo'ladi: NaHSO4 ↔ Na++HSO4-- HSO4-- ↔ 

H++SO42—Dissotsiatsiyalanganda metall kationi bilan kislota qoldig'i anioni 

(nordon tuzlarda vodorod kationi ham) hosil qiladigan murakkab moddalarga 

tuzlar deb aytiladi 

2.  Alkanlarning gomologik qatori, tuzilishi, nomlanishi. 

2.Alkanlar - ochiq zanjirli to’yingan uglevodorodlar. Ular CnH2n+2 umumiy 

formulaga ega bo’lgan gomologik qatomi tashkil etadi. Gomologok qator deb, 

tarkibi va kimyoviy xossalari o’xshash va bir-biridan CH2-atomlar guruhiga farq 

qiluvchi moddalar qatoriga aytiladi uglevodorodlaming gomologik qatoriga CH2, 

C2H6, C3H8, C4H10, C5H12 ... larkiradi. To’yingan uglevodorodlaming 

nomlanishida -an qo’shinchasi ishlatiladi. Metan, etan, propan, butan, pentan, va 

hokazo. Umumiy formulasi -CnH2n+2 CH4-metan, C2H6-Etan, C3H8- propan va 

hokaza. tuzilishi Metan molekulasi tetredr shaklida bo’lib, C-H bo’g’idagi burcha 

kataligi 109.28’ ga teg. Etan malekulasi ham shunday burchak kattaligiga teng C-H 

bog’li ikki uglerod tetraedridan iborat. 

3. Quyida berilgan moddalarning qaysilari xlorid kislota bilan 

ta’sirlashadi. 

1)  CuO; 2) Cu; 3) Cu(OH)2 4) Ag; 5)Al(OH)3 

CuO+2HCl→CuCl

2

+H

2

O 

Cu(OH)

2

 + HCl = CuCl + H

2

O Cu + HCl = CuCl + H

2

 

Ag + HCl = AgCl + H

2

 AL(OH)

3

 + 3 HCl = ALCl

3 

+ 3 H

2

O 

 

 

 

2-  bilet 

1. 

Kislorod  guruhi  elementlarining  xossalari,  olinishi  va  ishlatilish  

Kislotalar. Suvda eriydigan barcha kislotalar dissotsiatsiyalanadi. Bunda vodorod 

ioni bilan kislota qoldig'i ioni hosil bo'ladi:  

HBr ↔H

+

 +Br -- HNO

3

 ↔H

+

 +NO

3

-- 

Ko'p negizli kislotalar bosqichli dissotsiatsiyalanadi:  

Birinchi bosqich: H2SO4↔H

+

 HSO4

-

  

Ikkinchi bosqich: HSO4

+

 ↔H+ SO4

-

 . Dissotsiatsiyalanganda 

kation sifatida faqat vodorod ioni hosil qiladigan murakkab moddalarga kislotalar 

deb aytiladi. 

Asoslar. Suvda eriydigan barcha asoslar dissotsiatsiyalanganda metall kationiga 

(ammoniy gidroksidi NH

4

+

 ioniga) va gidroksid anioniga (OH--) ajraladi. NaOH 

↔ Na

+

 + OH-- Ca(OH)

2

 ↔ Ca

2

+

 + 2OH— 

Dissotsiatsiyalanganda anion sifatida faqat gidroksid ioni (OH--) hosil qiladigan 

murakkab moddalarga asoslar deb aytiladi. 

Tuzlar, Nordon tuzlar dissotsiatsiyalanganda esa kation sifatida metall ioni bilan 

birga vodorod ioni ham hosil bo'ladi: NaHSO

4

 ↔ Na

+

+HSO4

-

 ↔H

+

+SO4

-

 

Dissotsiatsiyalanganda metall kationi bilan kislota qoldig'i anioni (nordon tuzlarda 

vodorod kationi ham) hosil qiladigan murakkab moddalarga tuzlar deb aytiladi. 

2.  Bir atomli spirtlar ularning nomlanishi, ishlatilishi. 

Spirtlar tarkibida bir yoki bir necha vodorodni –OH gidroksi funksional 

guruhiga almashtirilgan uglevodorod hosilasidir. Spirtlar vodorod bog’I mavjud. 

Spirtlar umumiy formulasi – ROH bo’lib, bu yerda R-ucglevodorod radikalini 

bildiradi, radikal to’yingan va to’yinmaganligiga qarab, spirtlar ham to’yingan va 

to’yinmagan spirtlar 

bo’ladi. Nomanishi.Spirtlar nomlanishda trival nomlanish bilan birgalikda(metal, 

propil spirtlari, glitserin). Bunda mos uglevodorod nomiga –ol qo’shimchasi 

qo’shiladi va –OH guruh josylashgan uglerod atomi raqami ko’rsatiladi, raqamlash 

gidroksiguruh yqain turganturgan tomondan boshladi.CH

3

OH-metanol 

CH

3

CH

2

CH

2

CH

2

OH-butanol- 1(buton-1-ol), CH

3

CH

2

OH-etonol, 

CH

3

CH(CH

3

)C(OH) 

(CH

3

)CH

3

-2,3-dimetilbutanol-2, ishlatilishi: BIr atomli spirtlar o’zi metal spirit, 

Etil spirit boshqa spirtlar etil spirit sintetik kauchik, plastmassalar olishda, atir, 

odekolon, dori darmonlar, loklar sihlab chiqarishda erituvchi sifatida, dietil efiri, 

bo’yovchi modda, sirka kislata, tutunsiz porox va boshqa olishda  ishlatiladi. 

3.10,7 g ammoniy xlorid bilan 6 g kalsiy gidroksid qizdirilishidan hosil 

bo’lgan gazni va uning hajmini aniqlang 

2NH

4

Cl + Ca(OH)

2

 → 2NH

3

 + CaCl

2

 +H

2

O Mr(Ca(OH)

2

)=74 

6g ----------- X  

x=3.6 

74------------44.8 Javob: gaz NH3 hajmi 3.63 

 

 

 

 

3- 

bilet 

1.  Karbonat kislota va karbonatlarning xossalari. 

Karbanat kislato Н

2

СО

З

 - beqaror modda bo’lib, faqat suvli eritmalardagina 

mavjud bo’la oladi. H

2

0 + C0

2

 = Н

2

СО

З

.   

H

2

CO

3

 - kuchsiz, ikki negizli kislota. Suvli eritmasi ikki bosqichda 

dissatsiyalanadi. H

2

CO

3

=HCO

3

-

 + H

+

 , HCO

3

-

 = H

+

 + CO

3

2-

. Korbanat kislata 

faqat ishqoriy va isgqoriy yer metallari oksidlari va gidroksidlari bilan tasirlashadi. 

Uning o’rta tuzlari korbanatlar : K

2

CO

3

 kaliy karbanat, CaCO

3

– kalsiy korbanat, 

gidrokorbanatlar : KHCO

3

 – kaliy gidrokarbanat, Ca(HCO

3

)

2

 – kalsiy 

gidrokarbanat. Kislota mo’l bo’lganda nordon tuz hosil bo’ladi.  

H

2

CO

3

 +NaOH→ NaHCO

3

 + H

2

O. Ishqoriy metallar va ammoniy karbonatlar, 

barcha gidrokorbanatlar suvda erib gidrolizga uchriydi: boshqa karbanatlar suvda 

erimaydi. Kuchli kislatalar karbanatlar, gidrokarbanatlarga tasir etganda karbanat 

angidrid ajralib chiqadi: Na

2

CO

3

 + 2HCl → 2NaCl + CO

2

↑ + H

2

O; Ca(HCO

3

)

2

 

+ 2HCl → CaCl

2

 + 2CO

2

↑ + 2H

2

O. 

 

2.  To‘yingan uglevodorodlar va ularning gomologik qatori, nomlanishi. 

To’yingan uglevodorodlar - uglerod atomlari o’zaro oddiy bog’ bilan, qolgan 

valentliklari vodorod bilan to’yingan uglevodorodlardir. atsiklik va alitsiklik 

uglevodorodlarga bo’linadi. Atsiklik - halqali tuzilishga ega bo’lmagan aliftalik 

uglevodorodlar. Alitsiklik- halqali tizilishga ega bo’lgan uglevodorodlar. 

Gomologik qator deb, tarkibi va kimyoviy xossalari o’xshash va bir-biridan CH

2

-

 

atomlar guruhiga farq qiluvchi moddalar qatoriga aytiladi. To’yingan 

uglevodorodlarning gomologik qatoriga CH

2

, C

2

H

6

, C

3

H

8

, C

4

H

10

, C

5

H

12

 … lar 

kiradi. To’yingan uglevodorodlarning nomlanishida –an qo’shinchasi ishlatiladi. 

Metan, etan, propan, butan, pentan, va hokazo. Umumiy formulasi –C

n

H

2n+2

 

CH

4

-metan, C

2

H

6

-Etan, C

3

H

8

- propan va hokaza. 

3. Bariy xloridning 104 g 5 % li eritmasi bilan natriy sulfatning 71 g 10 

% li eritmasi ta’sirlashtirildi. Natijada necha gramm bariy sulfat cho’kmasi 

hosil bo’lgan? 

      5.2gr                                      x  

5.2-------x 

BaCl2+Na2SO 

→ BaSO4+2NaCl  

208-----233 

                      x=5.825gr cho`kma 

 

 

 

4-  bilet 

1. Qutbli va qutbsiz kimyoviy bog‘lanishni misollar bilan izohlab yozing. 

Elektrmanfiyligi bir xil bo'lgan atomlar orasida umumiy elektron juftlari hosil 

bo'lishi hisobiga vujudga keladigan kimyoviy bog'lanish qutbsiz kovalent bog'lanish 

deyiladi. Kimyoviy bog'lanishda ishtirok etayotgan juft elektronlar shu elementning 

valentligini ham bildiradi: H : H — bir valentli atomlar О :: О — ikki valentli atomlar; 

N::N — uch valentli atomlar. Qutbli kovalent bog'lanish elektrmanfiyligi bir-biridan 

biroz  farq  qiladigan  atomlar  orasida  hosil  bo'lgan  umumiy  elektron  juftlar, 

elektrmanfiyligi  kattaroq  bo'lgan  atomga  tomon  biroz  siljigan  bo'ladi.  Masalan, 

vodorod xlorid — HC1 molekulasi hosil bo'lishini ko'rib chiqaylik:Bunda, atomlar 

orasidagi umumiy juft elektronlar elektrmanfiyligi kattaroq bo'lgan xlor atomi tomon 

siljigan  bo'ladi,  natijada  xlor  atomi  qisman  manfiy,  elektrmanfiyligi  kichikroq 

vodorod  atomi  esa  qisman  musbat  zaryadlangan  bo'ladi.  Elektrmanfiyliklari  bir-

biridan biroz farq qiladigan atomlar orasida hosil bo'lgan kimyoviy bog'lanish qutbli 

kovalent bog'lanish deyiladi 

2.  Fruktozaning tabiatda tarqalishi, tuzilishi va ishlatilishi. 

Fruktoza(meva qandi C

6

H

12

0

6

) rangsiz Kristall modda, suvda yaxshi 

eriydi,  glukozadan  shirinroq,  asal,  sabzavotva  mevalarda  uchriydi.  Fruktoza- 

ketospirt  bo’lib,  geksoketozalarga  kiradi.  glukozaning  izomeri.  Glukoza  kabi 

fmktoza ham halqali shakllarda mavjud bo’lib oladi. Fruktoza glukoza kabi, spirtlar 

xossalarini  nomayon  qiladisaxaritlar  vamurakkab  efirlar  hosil  qiladi.  gidrolizga 

uchramaydi.  Saxarozadan  1.5  barabar  glukozadan  3  barabar  shirin  bo’lgan  bu 

qimmatbaho  oziq  moddasi  organizm  tomonidan  oson  o’zlashtirilib  olinadi.(diabet 

bilan kasalllangan odam organizmi saxarozadan ko’ra fruktozani oson o’zlashtiradi.) 

3. Quyidagi moddalarning nisbiy molekulyar massasini aniqlang: a) 

temir (Ill)-oksid; b) fosfor (V)-oksid; s) marganes (Vll)-oksid 

3  

Na→NaOH→NaHCO

3

→Na

2

CO

3

→CO

2

→CO. 

1)2Na+H

2

O→2NaOH+H

2

↑. 

2)NaOH+H

2

CO

3

→NaHCO

3

+H

2

O.  

3)NaHCO

3

+NaOH→Na

2

CO

3

+H

2

O 

4)Na

2

CO

3

+H

2

O→2NaOH+CO

2

  

5)CO

2

+NO→NO

2

+CO 

3Fe

2

O

3

=56*2+16*3=160 

P

2

O

5

=31*2+16*5=142 

Mn

2

O

7

=55*2+16*7=222 

 

 

 

5-  bilet 

1. Kalsiy va magniyning tabiatda tarqalishi, birikmalari, fizik, kimyoviy 

xossalari, olinish usullari, ishlatilishi. 

Tabiatda  tarqalishi:  Kalsiy  va  magniy  tabiatda  juda  keng  tarqalgan 

elementlardir . Yer qobig’ida magniy 3.35 % ni, kalsiy esa 3.5 % ni tashkil qiladi. 

Ko’p minerallar: magnezit MgC0

3

, kalsit СаСО

З

, dolomite CaC0MgC0

3

, gips CaS0

4

-

2H

2

0,  taxir  tuz  MgS0

4

-7H

2

0  kabilar  kalsiy  va  magniyning  tabiiy  manbalar 

hisoblanadi. O’zbekistonda 20 ga yaqin marmar konlarimavjud bo’lib, hozirgi kunda 

G’ozg’on,  Nurata  va  Zirbandkonlaridan  qazib  olinmoqda.  Fosfarit  zaxiralari  esa 

Markaziy Qizilqumdagi Qoraqat konida va Shimoliy Jetitov konlarida jamlangan. 

Olinishi:  Kalsiy  va  magniy  sanoatda  tuzlari  suyuqlanmasini  elektroliz  qilb 

olinadi. 

Xossalari:  Magniy  va kalsiy-kumushsimon-oq rangli,  yengil metallar. Ular 

havoda tezda oksid parda bilan qoplanib qoladi. 

Ishlatilishi:kalsiy  rangli  metallurgiyada,  Qurilishda,  Silikak  sanoatida, 

Tibbiyotda, magniy esa Intermetall birikmalar, raketa texnikasida,Silikat sanoatida 

achchiqtosh olishda va tokimachilikda 

2.  Metanning elektron tuzilishi va ishlatilishi. 

Metan- alkanlaming oddiy vakili bo’lib, rangsiz, hidsiz, havodan yengil, 

suvda yomon eriydigan gaz modda. Metan tabiiy gazning 90-98% ini tashkil qiladi. 

Toshko’mimi quruq haydash hamda neftni ishlashdan olinadigan gazlar,yo’ldaosh 

gazlar terkibida uchraydi. Metan-CH

4

 nisbiy massasi 16. 

Olinishi sanoatda: C+2H

2

=CH

4

, C0+3H

2

=CH

4

+H

2

0  

laboratoriyada: 

A

14

C

3

+12H

2

=4Al(OH)

3

+3CH

4

CH

3

C00Na+Na0H=CH

4

+Na

2

C0

3

 

Ishlatilishi: Metan katta ahamiyatga ega, U ko’plab muhim kimyoviy 

mahsulotlar olishda xomashyo sifatida ishlatiladi. Asetilen, metanol, formaldegid 

shunday moddalardan bo’lib, ulaming o’zi ham kimyo sanoati uchun muhim 

xomahyolar hisoblanadi. sintetik yog’ kislatalar olinadi, ulardan esa sovunlar, turli 

yuvuvchi vositalar, surkov materiallarr, loklar va emallar olishda foydalinadi. 

3. 5,61 vodorod olish uchun (normal sharoitda) qancha miqdordagi 

alyuminiy mol miqdor xlorid kislota bilan ta’sirlashishi kerak? 

2Al+6HCl—>2AlCl

3

+3H

2

 

x mol  - 

5.6 

2 mol  - 

67.2 

x=0.16(6) 

 

 

 

6-  bilet 

1.  Uglerodning tabiatda tarqalishi, fizik va kimyoviy xossalari. 

Uglerod yer qobig’indagi miqdori 0.023% ni tashkil qiladi. Neft, tabiiy gaz, 

torf,  ko’mir,  yonuvchi  slanes  kabi  foydali  qazilmalar  uglerodning  turli  xil 

birikmalaridir.  Toshko’mir  uglerodga  eng  boy  tabiiy  foydali  qazilmadir.  Ko’mir 

Angren,  Sharg’un  va  Boysun  konlaridan  qazib  olinadi.  O’zbekistonda  ko’miming 

geolohik zaxirasilari 2 milliard tonnadan ortiq. 

Xossalari: uglerodni 3 xil allotropic shakli bor olmos grafit va ko’mir hidsiz, 

tamsiz,  qiyin  suyuqlanadigan  va  odatdagi  erituvchilarda  erimaydigan  modda. 

Suyuqlanish  harorati  3550°C(olmos),  qaynash  harorati  4830°C(sublimatlanadi) 

zichligi  3513  kg/m3(olmos),  2260kg/m3(grafit)  izotop  soni  8  (9→16)  Odatdagi 

haroratda  uglerod  ancha  faol  emas.  Qizdirilganda  ko’plab  moddalar:  kislarod, 

oltingugurt, azot, metallar bilan tasirlashadi: uglerod ftor bilan bevosita tsirlashadi 

(boshqa  galagenlar  bilan  tasirlahmaydi)  2F

2

+C=CF

4

(uglerod  (IV)-ftorid)  kislorod 

bilan reaksiyaga kirishib ikki xil oksid hosil qiladi; C+O=CO

2

+412 kJ; CO

2

+C=2CO-

160kJ 900-1000°C haroratda oltingugurt bilan birikadi: C+2S=CS

2

 

2.  Kundalik turmushda oqsillarning ahamiyati. 

Oqsillami  ahamiyati.  Oqsillar  tirik  organizmlaming  asosiy  tarkibiy  qismi 

bo’lib ular barcha o’simlik va hayvon hujayralaming protoplazmalari va yadrolari 

tarkibiga kiradi. Hayot oqsillarining yashash usulidir. Oziqda oqsil yetishmovchiligi 

yoki  bo’lnasligi  og’ir  kasalliklarga  olib  keladi.  Hayvonlar  organizmiga  oqsillar 

o’simli va boshqa hayvon oziqlari orqali bilan birga kirib kiradi. Oshqozon va ichak 

firmentlari  tasirida  oqsillarining  gidrolizi  ro’y  beradi.  Bunda  hosil  bo’lgan 

aminokislatalar  ichak  devorlari  orqali  qonga  so’riladi  qon  esa  ulami  to’qima  va 

hujayralarga yetkazadi. Oqsillar tirik materiyaning muhim funksiyalari va xarakterli 

tomonlami  boshqaradi  -  ong,  irsiyat,  o’sish,  harakat,  sezgi  organlari  faoliyati, 

kasalliklar tabiati, immunitet hodisasi va h.k. 

3.  Quyidagi o‘zgarishlarni amalga oshirish reaksiya tenglamalarini yozing: 

Mn → X1 → Mn(NO

3

)2→ X2 → K

2

MnO

4

 → X3→ Mn  

Mn→X1→Mn(NO

3

) →X2→K

2

MnO

4

→X3→Mn 

1) 2Mn+O

2

→2MnO 

2)2Mn+4H

2

NO

4

→2M(NO

3

)

2

+4H

2

O 

3)Mn(NO

3

)+2KOH→K

2

(NO

3)2

+Mn(OH)

2

 

4) 2Mn(OH)

2

+4KHSO

4

→2K

2

MnO

4

+

4

H

2

SO

3

 

5)K

2

MnO

4

→Mn

2

O

3

+K

2

O 6)2M

2

O

3

→4Mn+6O

2

 

Mn→MnO→Mn(NO

3

) →Mn(OH)

2

→K

2

MnO

4

→Mn

2

O

3

→Mn. 

 

 

 

 

7-  bilet 

1.  Fosfor,  uning  tabiatda  tarqalishi,  olinishi,  fizik,  kimyoviy  xossalari, 

ishlatilishi. 

Tabiatda fosfor fosfor kimyoviy jihatdan faol bo'lganligi sababli tabiatda faqat 

birikmalar tarzida uchraydi. Fosforit va apatitlar fosfoming tabiiy birikmalari. Uning 

kimyoviy tarkibi Ca

3

(P0

4

)

2

. Fosfor tirik organizmlar tarkibida ko'plab uchraydi va 

hayot faoliyatida juda muhim omil sanaladi. Oqsillar va nuklein kislotalar fosforli 

organik birikmalardir. Odam va hayvonlar suyaklarining anorganik tarkibiy qismini 

asosan Ca

3

(P0

4

)

2

 tashkil etadi. 

Olinishi. Fosfor fosforit yoki apatitdan olinadi. Elektr pechlarida havosiz muhit- da 

fosforit yoki apatit kremniy (IV)-oksidi hamda koks ishtirokida qizdiriladi: 

Ca

3

( PO

4

)

2

+ 2C+2SiO

2

→3CaSiO

3

+2P +5CO 

Xossalari:  oq  va  qizil  fosfar  bor  Agregat  holati  Kristall  va  Kukunsimon,  Rangi 

Rangsiz va To'q-qizil, Hidi Sarimsoq hidli Hidsiz, Suvda erishi Erimaydi Erimaydi, 

Zichligi, g/sm3 1,8 2,3 . Suyuqlanish t° 44 Suyuqlanmay turib oq fosforga aylanadi, 

Organizmga ta'siri Zaharli Zaharsiz, Kristall panjarasi Molekulali Atomli, bimchi oq 

fosfomiki ikkinchi qizil fosfomiki. 

Ishlatilishi. Qizil fosfor gugurt ishlab chiqarish uchun asosiy xomashyodir. Gugurt 

qutisi yonboshiga surtilgan qizil fosfor, gugurt kallagidagi Bertole tuzi bilan ozgina 

ishqalangandayoq  reaksiyaga  kirishadi,  ya'ni  gugurtni  tezda  yondirib  yuboradi: 

6P+5ClO

5

→5KCl+3P

2

O

5

 

2.  Alkanlarning gomologik qatori, tuzilishi, nomlanishi. 

Alkanlar  -  ochiq  zanjirli  to’tingan  uglevodorodlar.  Ular  C

n

H

2n+2

  umumiy 

formulaga ega bo’lgan gomologik qatomi tashkil etadi. Gomologok qator deb, tarkibi 

va kimyoviy xossalari o’xshash va bir-biridan CH

2

-atomlar guruhiga farq qiluvchi 

moddalar qatoriga aytiladi uglevodorodlaming gomologik qatoriga CH

2

, C

2

H

6

, C

3

H

8

, 

C

4

H

10

,  C

5

H

12

  ...  lar  kiradi.  To’yingan  uglevodorodlaming  nomlanishida  -an 

qo’shinchasi  ishlatiladi.  Metan,  etan,  propan,  butan,  pentan,  va  hokazo.  Umumiy 

formulasi -C

n

H

2n+2

 CH

4

-metan, C

2

H

6

-Etan, C

3

H

8

- propan va hokaza. tuzilishi Metan 

molekulasi tetredr shaklida bo’lib, C-H bo’g’idagi burchak kataligi 109.28’ ga teg. 

Etan  malekulasi  ham  shunday  burchak  kattaligiga  teng  C-H  bog’li  ikki  uglerod 

tetraedridan iborat. 

3. 10 % li eritma olish uchun 20 % li 2 kg eritmaga qancha suv qo ‘shish 

kerak? 

m

1

=20*100:2000=1 javob: llitr 

 

 

 

8- bilet 

1.  Kislotalarning toifalanishi, xossalari, olinishi va ishlatilishi. 

Kislotalar tarkibida kislorod atomi mavjudligiga qarab kislorodli va 

kislorodsiz kislotalarga toifalanadi. Kislorodsiz kislotalarga quyidagilami misol 

keltirish mumkin HF, HCl, HBr, HJ, HCN , H

2

S. Kislorodli kislotalarga esa 

quyidagilami misol keltirish mumkin H

2

S0

4

 HNO H

3

PO H

2

CrO H

2

Si0

4

, Н

З

ВО

З

. 

Olinishi.  Kislotalar  quyidagi  usullar  yordamida  olinadi  Kislorodli  kislotalami