Butun olam tortishish qonuni


Download 34.35 Kb.
bet1/3
Sana02.11.2023
Hajmi34.35 Kb.
#1740980
  1   2   3
Bog'liq
Бутун дунё тортишиш қонуни


Butun olam tortishish qonuni, Nyutonning tortishish qonuni — moddiy zarralarning o‘zaro tortishishi to‘g‘risidagi qonun; tabiatning universal qonuni. Massalari t1 va t2 bo‘lgan va bir-biridan g masofada turgan moddiy zarralarning o‘zaro tortishish kuchi ushbu formuladan topiladi: G‘= Gmlm2/r2; bunda: G — gravitatsion doimiy. Moddiy zarralar deganda o‘lchamlari shu zarralar orasidagi masofadan ancha kichik jismlar, ya’ni moddiy nuqtalar tushuniladi. Real jismlarning o‘zaro tortishish kuchini aniqlash (o‘lchamlari, shakllari va zichliklarini hisobga olgan holda) uchun shu jismlar shartli ravishda parchalanadigan alohida mayda zarralar juftlari orasidagi o‘zaro ta’sir kuchlarining geometrik yig‘indisini topish lozim. Demak, ikki shar orasidagi o‘zaro tortishish kuchini yuqoridagi formuladan topish mumkin ekan (buning uchun g sifatida sharlar markazi orasidagi masofani qabul qilish lozim).
Электростатистика. Кулон конуни Остроградский-Гаусс теоремаси ва унинг кулланишлари
Электростатиканинг асосий конуни зарядланган иккита кузгалмас нуктавий жисм ёки зарра орасидаги таъсир конунидир. Уни 1785 йилда Кулон тажриба оркали аниклаган. Иккита нуктавий заряднинг узаро таъсир кучи хар бир заряд катталигига тугри ва зарядлар уртасидаги масофанинг квадратига тескари пропорционалдир. Кучнинг йуналиши зарядлар оркали утган тугри чизик билан устма-уст тушади:
22 1rq qk FкЧ= ;
Вектор куринишда Кулон конуни шундай ёзилади:
rrq qk FкrЧЧ=32 1 .
Бу ерда k–пропорционналлик коэффиценти булиб, унинг киймати СИ системасида: 041pe= k га тенг. eо-лектр доимийси деб аталади: eо = ;м НКл,221210 85 8ЧЧ-

Паскаль конуни. Мувозанат вазиятдаги суюк«ликларнинг боси­ми Паскаль крнунига буйсунади: Хдракатсиз сующликнинг исталган жойидаги босим хамма йуналишларда бир хил ва харакатсиз сующлик эгаллаган хажм буйича бир хилда узатилади.
Гидростатик босим. Архимед конуни. Суюкликнинг вазни хара-катсиз, сикдлмайдиган суюклик ичидаги босимнинг так,симлани-шига к^андай таъсир кдлишини курайлик. Суюцликнинг мувозанат холатида горизонтал сатх буйича босими бир хил булади. Акс холда мувозанат булмас эди. Шунинг учун ^ам ^аракатсиз суюкушкнинг эркин сат^и доимо горизонтал х,олатда булади. Агар суюк,лик си-к,илмайдиган булса унинг зичлиги босимга боглик, булмайди. Зич-лиги р булган суюьугик кундаланг кесим юзаси S, баландлиги h устунининг вазни
Бу ерда; m — суюклик устунининг массаси; g— эркин тушиш тез-ланиши; V— суюклик устунининг х,ажми.
Пастги асосдаги босим

Om qonuni — oʻtkazgichdan oʻtayotgan oʻzgarmas tok kuchi bilan uning uchlaridagi potensiallar farqi V ning oʻzaro bogʻliqligini ifodalovchi qonun. Om qonunining tarmoqlangan elektr zanjiri uchun umumlashgan koʻrinishi Kirxgof qoidalari bilan tushuntiriladi.


Download 34.35 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling