Dvigatelning sovitish tizimi a tuzilishi; b radiatorda sovituvchi suyuqlikni (suvni) harakati; d radiator jalyuzi

Moy  nasosi.  Ular  dvigatelning  moylash  tizimiga  moy  haydash 

va  moyni  sirkulyatsiya  qilishni  ta’minlaydi.  Avtomobil  va  traktor 

dvigatellarida  shestemyali  moy  nasoslari  qoilaniladi.  Ular  bir  va 

ikki  seksiyali  boiadi.  Bir  seksiyali  moy  nasosi  6.6-rasmda 

koisatilgan.

Moy magistraliga

6

5

1

1 -  moy baki;  2 -  moy qabul qilgich;  3 — p a st bosimli moy kanali;

4 va 5 -yeta kch i vayetaklanuvchi shesternyalar;  6 - yuqori bosimli moy kanali;

7 -  (reduksion) saqlovchi klapan.

6.6-rasm. Bir seksiyali moy nasosining tuzilishi va ishlashi.

217

Moy  nasosi  quyidagicha  tuzilgan:  Yetakchi  va  yetaklanuvchi 

shestemyalar  4  va  5,  (reduksion)  saqlovchi  klapan  7,  kiritish  3  va 

haydash 6 kanallari, moy qabul qilgich 2 lardan iborat.

Moy  nasoslari  harakatni  traktor  dvigatellarida  tirsakli  validan, 

avtomobil dvigatellarida esa taqsimlash validan oladi.

Ishlashi  quyidagicha:  shestemyalami harakati tufayli moy 

В 

kanaldan  kelib  shestemyalar  tishlari  orasini  to‘ldiradi.  Ikkala 

shestemyalar 

bir-biriga 

qarama-qarshi 

aylanib 

A 

kanalda 

tishlashishadi  va  tishlar  orasidagi  moylarni  siqib  chiqaradi.  Siqib 

chiqarilgan  moylar  shesternya  bilan  korpus  oralig‘idagi  tirqishdan 

orqaga qayta olmaydi.  Chunki tirqish moy o‘ta olmaydigan darajada 

kichik  qilib  tayyorlangan.  Demak,  siqilgan  moyni  bosim  ostida  A 

kanaldan moy magistraliga borishdan boshqa iloji qolmaydi.

Moy  nasosining  yaxshi  ishlashi,  shesternya  bilan  korpus 

orasidagi  tirqishga  bogiiq.  Yeyilishdan  tirqish  kattalashsa,  moyni 

bosim 

ostida 

haydash 

yomonlashadi. 

Shestemyali 

moy 

nasoslarining barchasi shunday ishlaydi.  Moy nasosi moyni 0,6...0,8 

MPa bosim ostida moy tozalagichlarga haydaydi.

Moy  filtrlari  (tozalagichlar).  Vazifasi  ishqalanishdan  hosil 

bo‘lgan  qirindilardan,  moyga  tushib  qolgan  havo  changlaridan, 

kuyindi va har xil smolali moddalardan moyni tozalashdan iborat.

Moy  filtrlari  moy  tozalash  davrida  ushlab  qolayotgan 

zar- 

rachalaming 

o‘lchoviga  qarab  dag‘al  filtrlar  (o‘lchovi  40  mkm 

dan  yuqori  zarrachalami  ushlab  qoladi)  va  mayin  filtrlarga 

(o‘lchovi  1...2 mkm bo‘lgan  zarrachalami ushlab qoladi) bo‘linadi.

Moy  filtrlari  tirqishli  bo‘lganda,  ushlab  qolinadigan  zarra- 

chalaming  o‘lchami  filtrlash  elementining  tirqishi 

(plastinali, 

g‘ovakli,  matoli)  oMchamlaridan  katta  bo‘lganini  ushlab  qoladi. 

Bunday  filtrlaming  qarshiligi  yuqori  bo‘lganligi  uchun,  ko‘pincha, 

dag‘al  filtrlar  bilan  parallel  holda  ishlatiladi.  Misol  uchun  6.7- 

rasmda  VAZ  avtomobilining  qog‘ozli  filtr  elementli  mayin  filtri 

ko‘rsatilgan.  Ularda  filtrlovchi  element  sifatida  g‘ovakli  karton 

ishlatilgan.  Moy  o‘tadigan  yuzani  kattalashtirish  uchun  qog‘ozli 

filtrlovchi  element  qat-qat  qilib  tayyorlanadi.  Bunday  qog‘ozli 

mayin  filtr  elementidan  bosim  ostida  haydalayotgan  yonilg‘i 

sizib o‘tadi.

218

1  -  zichlovchi qistirma;  2 -  asos;  3 -  drenaj klapani;  4 —filtrlovchi element; 

5 - o  ‘tkazuvchi klapan;  6 -  mayin filtrning  qog ‘ozli  sektori;  7 -  dag ‘al 

filtr seksiyasi;  b , d - t o ‘la  oqimli  moyni  filtrining  q o g ‘ozli 

filtrlovchi  elementi.

6.7-rasm. Avtomobillarning  to‘la  oqimli  mayin  filtri.

Hozirgi  zamon  traktor  va  avtomobillarida  markazdan  qochma 

filtrlar,  ya’ni  reaktiv  sentrifugalar  keng  qoilanilmoqda.  Reaktiv 

sentrifuganing  tuzilishi  va  ishlashi  6.8-rasmda  keltirilgan.  Tuzilishi 

quyidagicha:  filtrning  korpusiga  burab  qotirilgan  rotor  va  uning 

o ‘qi  4  dan,  moyni  qabul  qilgich  5,  moy nasosidan  kelgan  moyning 

trubkasi 4, moyning bir qismi chiqib rotomi aylantiradigan forsunka

1, moy kelish kanali 6.

Forsunkalardan  bosim  ostida  moy  katta  tezlikda  chiqadi.  Hosil 

boigan  reaktiv  kuchlar  rotomi  100  s-1  (6000  ayl/min)  tezlikda 

aylantiradi.  Moy  tarkibida  boigan  har  xil  zarralar  markazdan 

qochma  kuch  ta’sirida  rotomi  ichki  devorlariga  urilib,  yopishib 

qoladi.  Toza  qismi  markazga  yaqin  joyni  egallaydi.  Tozalangan 

moylar  moy  qabul  qilgich  5  va  forsunka  orqali  karterga  oqib 

tushadi,  ya’ni  tozalangan  moy  forsunka  orqali,  rotomi  aylantirib, 

o‘zi karterga oqib tushadi.

219

I -  forsunka;  2 -  mexanik zarr alar;  3 -  rotor;  4 -  moy trubkasi;

5 -  moyni qabul qilgich;  6 -  moy kelish kanali.

6.8-rasm. Reaktiv sentrifuganing ishlash sxemasi.

Barcha  reaktiv  sentrifiigalar  mayin  filtr  hisoblanib,  ishlashi  bir 

xil.  Faqat  rotomi  aylantirish usuli va tozalangan moyning bir qismi 

moylash  uchun  va  boshqa  qismi  karter  tubiga  tushishi  bilan  farq- 

lanadi.  Shu farqi bo‘yicha ular ikki  xil, ya’ni to‘la bo‘lmagan oqim- 

li (6.9-a rasm) va to‘la oqimli  sentrifiigalar (6.9-b rasm)  bo‘ladi.

2-variant 

b)

1  -  as os; 2 - q o  ‘zg ‘almas о ‘q;  3 -  tangensial yo ‘nalgan forsunkalar;  4 -  aylanuvchi 

rotor;  5 -  turbinaning  qanotlari;  6 -  asosiy  magistralga  ulanuvchi  kanal.

6.9-rasm. TVla bo‘lmagan (a) va to‘la  oqimli (b) 

sentrifugalarning tuzilishi va ishlashi.