Institut français d’Études sur l’asie centrale


Download 18.64 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/238
Sana14.02.2017
Hajmi18.64 Mb.
#414
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   238

bilimga to‘la odam; consulter un dictionnaire lug‘atdan ko‘rmoq. 

dicton 

nm matal, chuqur ma’noli ibora, hikmatli gap, hikmat. 



didactique 

I.  adj  ibrat,  saboq,  namuna  bo‘ladigan,  ibratli,  nasihatomuz, 

ta’lim-tarbiya beradigan; II. nf  pedagogikaning  ta’lim-tarbiya  haqidagi bo‘limi, 

didaktika; 3. didaktik metod. 

dièdre 

géom I. adj ikki yoqli (burchak); II. nm ikki yoqli burchak. 



dièse 

nm mus diez (nota belgisi). 

diesel 

nm techn dizel; moteur diesel dizel-motor. 



diéser 

vt mus nota belgisi qo‘ymoq. 

diète

1

 



nf  1.  parhez,  ovqatlanish  tartibi,  dieta;  diète  lactée  sut  parhezi; 

mettre  à  la  diète,  être  à  la  diète  parhez  qilmoq,  ovqatlanish  tartibini 

saqlamoq. 

diète


2

 

nf seym majlisi (Polshada), majlis, yig‘ ilish, saylovchilar to‘dasi. 



diététique 

I. adj parhezli; II. nf parhez qilish qonun tartibi. 

diététiste 

nm parhez saqlovchi odam, parhezdor. 

dieu 

nm xudo, tangri, olloh, parvardigor; homme de Dieu ibodat  qiluvchi, 



dindor,  ruhoniy,  taqvodor,  xudojo‘y  odam;  le  bon  Dieu  fam  iloh,  xudoyim, 

muqaddas  in’om;  manger  le  bon  Dieu  muqaddas  suv  bilan  yuvish 

marosimida qatnashmoq; Dieu le  veuille!  Plaise  à Dieu, plût à Dieu xudo 

bersin, xudo yarlaqasin, xudo xohlasa; Dieu sait! Xudo biladi! Dieu (en) soit 

loué,  grâce  à  Dieu,  Dieu  merci  xudoga  shukur,  yaxshi  joyida;  Dieu  m’en 

préserve,  Dieu  m’en  garde  o‘zing  saqlagin,  xudo;  xudo  o‘z  panohida 

asrasin,  xudo  ko‘rsatmasin;  bon  Dieu,  juste  Dieu  voy  xudoimey,  tavba, 

astog‘ furullo! ce que femme veut, Dieu  le  veut xotin nimani xohlasa xudo 

ham  shuni  xohlaydi!  2.  jonona,  nozanin,  sanam,  ma’buda;  ko‘ngil  orzusi; 

jurer ses grands dieux xudo nomi bilan qasam, ont ichmoq. 

diffamateur,  trice 

n,  adj  bo‘htonchi,  yolg‘onchi,  tuhmatchi,  tuhmat, 

bo‘hton, yolg‘on. 

diffamation 

nf  tuhmat  qilish,  yolg‘on-yashiq  gapirish,  g‘iybat  qilish, 

g‘iybat, tuhmat, bo‘hton. 

diffamatoire 

adj yolg‘on-yashiq, g‘ iybat, tuhmat (gap). 

diffamer 

vt  sharmanda,  badnom,  beobro‘  qilmoq,  g‘iybat  qilmoq, 

qoralamoq, tuhmat qilmoq. 

différé,  ée 

I.  adj  chetga  qo‘yilgan,  ajratib  qo‘yilgan,  keyinga  qoldirilgan 

(surib  qo‘yilgan),  kechiktirilgan;  II.  nm  diffuser  en  différé  yozuvda  radio 

orqali bermoq. 

différemment 

adv har xil yo‘l bilan, xilma-xil qilib, boshqacha qilib. 

différence 

nf  1.  ayirma,  farq,  tafovut,  o‘zgalik,  har  xillik,  farq,  tafovut 

qilish; faire  la différence ajratmoq,  farq qilmoq; à la différence de loc prép 

farqli  o‘laroq,  farq  qilib;  à  cette  différence  près  bundan  tashqari;  2. 

kelishmovchilik,  noittifoqlik,  ixtilof,  nifoq,  qarama-qarshilik,  ziddiyat;  3.  math 

farq, qoldiq (son); 4. fam katta yutqazish (qarta o‘yinida). 

différenciateur, trice 

adj farq qiladigan, ajratadigan. 

différenciation 

nf ajratish,  farqlash,  farq  qilish, darajalash,  tabaqalanish, 

tabaqalashtirish. 

différencié, ée 

adj farqlangan, tabaqalangan, ajralgan, farq qiladigan. 

différencier 

I.  vt  farqlamoq,  farq  qilmoq,  ajratmoq,  darajalamoq, 

tabaqalashtirmoq,  farqiga  bormoq,  ayirmoq,  bo‘lib  yubormoq,  parchalamoq; 

II. se différencier vpr (de) ajralib turmoq, farqlamoq. 

différend 

nm  nifoq,  ixtilof,  ziddiyat,  qarama-qarshilik,  janjal,  nizo, 

tortishuv,  bahs,  munozarali  jumboq,  masala;  partager  le  différend 

kelishuvchilik yordamida, yo‘li bilan tomonlarni yarashtirmoq. 

différent, ente 

adj har xil, bir-biridan  farq qiladigan,  turli-tuman,  boshqa-

boshqa,  bir-biriga  o‘xshamagan;  différent  de  par  sa  nature  tabiatiga  ko‘ra 

boshqa-boshqa, bir-biriga yot, begona; alors c’est différent bu boshqa gap. 

différentiation 

nf math funksiyani hisoblash, topish, farqlash. 

différentiel,  elle 

I.  adj  math  differensialga  oid;  calcul  différentiel 

differensial  hisoblash;  tarif  différentiel  differensial  tarif;  II.  nm  techn 

avtomobil orqa g‘ildiragiga turlicha aylanish beradigan mexanizm; 3. nf math 

o‘zgaruvchan m iqdorning cheksiz kichik orttirmasi. 

différer


1

 

vt  kechiktirmoq,  keyinga  surmoq,  orqaga  surmoq,  qoldirmoq, 



cho‘zmoq, cho‘zib yubormoq, sekinlatmoq, sustlashtirmoq. 

différer


2

 

vi  1.  ajralib  turmoq,  farq  qilmoq;  2.  boshqa-boshqa  o‘ylamoq, 



boshqacha fikrlamoq. 

difficile 

I. adj 1. qiyin, og‘ir, mashaqqatli, tang, ishkal, mushkul; difficile à 

mener  ishlab  chiqish  mushkul;  2.  og‘ir,  vazmin,  tashvishli,  qattiq;  temps 

difficiles  tashvishli  vaqtlar;  3.  didli,  sinchiklab  qaraydigan,  yaxshi-yomonni 

ajratadigan,  tanlaydigan,  talabchan,  qaysar,  injiq,  nozik,  qattiqqo‘ l,  tirnoq 

orasida  kir  qidiruvchi,  o‘jar,  ters,  gapga  kirmaydigan;  être  difficile  sur  la 

nourriture  ovqat  yeyishda  injiqlik  qilmoq;  4.  qiyinchilik  bilan  o‘tiladigan, 

o‘tish,  yurish  qiyin  bo‘lgan;  II.  n  faire  le  (la)  difficile  injiqlik,  mijg‘ovlik, 

xarxasha qilmoq, juda qattiq talabchan bo‘lmoq. 

difficilement 

adv qiyinchilik bilan. 

difficulté 

nf  qiyinlik,  og‘irlik,  mushkullik,  qiyinchilik,  qiynalish,  qiyin,  og‘ir, 

mushkul ahvol, mashaqqat,  tanglik,  to‘siq,  to‘siqlik, qarshilik,  g‘ov,  to‘g‘anoq, 

ishkallik,  chatoqlik;  difficulté  de  terrain  tabiiy  g‘ov,  to‘sqinlik,  to‘siq; 

difficulté d’audition og‘ir, qiyin eshitilish; éprouver des difficultés mushkul 

ahvolda  qolmoq;  lever  une  difficulté  g‘ovni,  qiyinchilikni  yo‘q  qilmoq; 

triompher  des  difficultés  qiyinchilikni  yengmoq;  en  difficulté  mushkul 

ahvolda  qolgan;  sans  difficulté  qiynalmay,  qiyinchiliksiz,  osongina;  avoir 

des difficultés avec qqn birovdan arazlamoq. 

difforme 

adj  juda  xunuk,  ko‘rimsiz,  badbashara,  badburush,  mayib, 

majruh, maymoq. 

difformité 

nf xunuklik, badbasharalik, ko‘rimsizlik, badburushlik, mayiblik, 

majruhlik, maymoqlik. 


DIFFRACTER

 

DIOCÉSAIN



 

 

 



162 

diffracter 

vt  phys  yoyilish,  tarqalish,  chochilish,  to‘zg‘ish;  2.  radioda 

berish, radio eshtirish; 3. sergaplik, ezmalik, uzundan-uzoq gapirish, ortiqcha 

sergaplik; 4. tarqatish, yoyish, tarqalish. 

diffuser 

vt tarqatmoq, yoymoq, taratmoq. 

digérer 


vt 1. hazm qilmoq (ovqatni); bien digérer yaxshi hazm qilmoq; 2. 

fam chidamoq, bardosh bermoq, ko‘ tarmoq, toqat qilmoq; digérer un affront 

haqoratlarga chidamoq; 3. sinchiklab,  astoydil  o‘ylamoq,  fikrlamoq;  4.  pishib 

yetilishiga  qo‘ymoq  (chipqonni);  5.  qattiq  turib  amalga  oshirmoq,  talab 

qilmoq, niyatiga yetmoq. 

digeste 


adj  fam  yengil  hazm  bo‘ladigan,  tez,  yaxshi  singadigan, 

singadigan. 

digestible 

adj yengil, tez, yaxshi hazm bo‘ladigan. 

digestif, ive 

I.  adj  hazm  qiladigan,  hazm  qildiradigan;  appareil  digestif 

hazm qiluvchi a’zolar; II. nm hazm qildiradigan modda. 

digestion 

nf  1.  hazm  qilish,  hazm  bo‘lish;  d’une  digestion  facile  tez, 

yengil hazm bo‘ladigan; 2. chim qaynatib chiqarish. 

digit 

nm anglic raqam, son. 



digital

1

, ale 



I. adj anat barmoqli, barmoq; empreinte digitale barmoq izi; 

II. nf digitalis, dorivor o‘simlik turi. 

digital

2

, ale 



adj hisobli, hisob-kitobli, raqamli. 

digitaliser 

vt raqam, son qo‘ymoq, raqamlamoq. 

digitigrade 

I. adj zool barmoqda,  panjada yuruvchi; II. nm pl barmoqda, 

panjada yuruvchilar (mushuk, it va boshqalar). 

digne 

adj  (de  qqch)  arzirli,  arziydigan,  loyiq,  munosib  sazovor;  un 



homme digne hurmatli odam; prendre un air digne jiddiy bo‘lmoq. 

dignement 

adv munosib ravishda, munosib, tegishlicha, yarasha. 

dignitaire 

nm  yuqori  mansabdagi  odam,  katta  amaldor,  to‘ra;  haut 

(grand) dignitaire yuqori mansabdor shaxs. 

dignité 

nf  1.  qadr-qimmat,  e’ tibor,  obro‘,  fazilat;  2.  martaba,  mansab, 

rutba, nom, unvon, tabaqa, toifa. 

digression 

nf  chekinish,  orqaga  qaytish,  og‘ish,  chetga  chiqish 

(mavzudan). 

digue 

nf 1. to‘g‘on, g‘ov, to‘silgan, bo‘g‘ilgan suv, damba, ko‘tarma; digue 



d’appui qirg‘oq, to‘g‘on; 2. to‘ lqin qaytargich; 3. fig to‘siq, g‘ov, to‘sqinlik. 

diktat 


nm so‘zini, amrini o‘ tkazish, diktat. 

dilapidateur, trice 

I. adj isrofgar, nobudgar, behuda sarf qiluvchi, sovurib 

yuboruvchi; 2. n isrofgar, behuda sarf qiluvchi, sovurib yuboruvchi. 

dilapidation 

nf isrof, nobud, yo‘q  qilish, isrofgarchilik, behuda sarf qilish, 

kamomad, davlat boyligini talash, xazina pulini o‘g‘irlash. 

dilapider 

vt  sovurmoq,  isrof  qilmoq,  behuda  sarf  qilmoq,  o‘rinsiz 

ketkazmoq,  nes-nobud  qilmoq,  davlat  boyligini  talamoq,  xazina  o‘g‘irlamoq, 

yeb yubormoq. 

dilatable 

adj  phys  cho‘ziladigan,  cho‘ziluvchan,  kengayadigan, 

kengayuvchan. 

dilatation 

nf kengaytirish, hajni kattartirish, cho‘zish, cho‘zilish; dilatation 

linéaire  masofali  kengayish,  uzunlikka  cho‘zilish;  dilatation  cubique  hajm 

kengayish; dilatation des bronches nafas olish yo‘llarining kengayishi. 

dilater 

I. vt 1. kengaytirmoq, kengaymoq, cho‘zmoq;  2. fig xursand, shod 

qilmoq, sevintirmoq,  quvontirmoq, vaqtini chog‘ qilmoq, ko‘nglini  ochmoq; la 

joie  dilate  le  cœur  quvonch,  sevinch  uning  yuragini  to‘ldirdi;  II.  se  dilater 

vpr kengaymoq, kattarmoq (hajmda). 

dilatoire 

adj  dr  kechiktiruvchi,  keyinga  suruvchi,  keyinga,  orqaga 

qoldiruvchi; kechiktirishni  talab qiladigan, keyinga surishni  taqozo qiladigan; 

procédé  dilatoire  kechiktirish,  cho‘zish,  keyinga  surish,  qoldirish,  sudrash; 

réponse  dilatoire  mujmal  javob;  combat  dilatoire  chalg‘ituvchi,  vaqtdan 

yutuvchi jang. 

dilemme 


nm dilemma, ikki mushkul imkoniyatdan biri. 

dilettante 

nm havaskor, yuzaki ishqiboz, shunchaki qiziquvchi, dilettant. 

dilettantisme 

nm  havaskorlik,  yuzaki  ishqibozlik,  shunchaki  qiziqish, 

dilettantlik. 

diligemment 

adv 1.  epchillik, chaqqonlik  bilan,  tez, chaqqon; 2. hafsala 

bilan, qunt qilib, tirishib, harakat qilib. 

diligence 

nf 1.  epchillik, chaqqonlik,  abjirlik; faire diligence shoshilmoq, 

urinmoq,  tirishib  harakat  qilmoq;  en  toute  diligence  shu  zahotiyoq, 

shoshilinch ravishda; 2.  tirishish, urinish,  hafsala, qunt,  ishtiyoq,  tirishqoqlik, 

serharakatlik; à la diligence de dr iltimosiga muvofiq, ko‘ra. 

diligent,  ente 

1.  epchil,  chaqqon,  tez,  abjir,  sertashvish,  mashaqqatli, 

ko‘p  ovora  qiladigan;  2.  tirishqoq,  tirishadigan,  havsala  qiladigan,  qunt, 

ishtiyoqli, serharakat; la diligente abeille tirishqoq, mehnatkash asalari. 

diluer 

vt 1. eritmoq, suyiltirmoq, suyuq  qilmoq, aralashtirmoq, qo‘shmoq, 



qo‘shib  suyultirmoq;  2.  fig  yumshatmoq,  bo‘shashtirmoq,  muloyim,  mayin 

qilmoq. 


dilution 

nf  1.  suyultirish,  chapishtirish,  suyuq  qilish,  aralashtirish, 

qo‘shish; 2. eritma, qorishma, suyuqlik. 

diluvien,  ienne 

adj  toshqinga  aloqador,  oid;  pluie  diluvienne  jala, 

sharros, qattiq yomg‘ir. 

dimanche 

nm  yakshanba,  yakshanba  kuni;  le  dimanche,  tous  les 

dimanche  yakshanba  kunlari;  le  dimanche  des  Rameaux  xristyanlarda 

pasxadan  bir  hafta oldin bo‘ ladigan yakshanba  bayrami;  mettre ses habits 

du  dimanche  yasanmoq,  yaxshi  kiyinmoq;  un  chauffeur  du  dimanche 

havaskor haydovchi; peintre du dimanche havaskor rassom; prov tel, qui 

rit  vendredi,  dimanche  pleurera  oyning  o‘n  beshi  yorug‘  bo‘lsa,  o‘n  beshi 

qorong‘i. 

dimension 

nf 1. kattalik, katta-kichiklik, o‘lcham; hajm, o‘lchov, miqyos; pl 

katta tashqi o‘lchamlar, gabaritlar; 2. o‘lchash, o‘lchov; les trois dimensions 

math  uch  o‘lchov  (uzunlik,  kenglik,  balandlik);  3.  muhimlik,  ahamiyatlilik, 

ahamiyat;  prendre  ses  dimensions  fam  hamma  ehtiyot  choralari  ko‘rib 

qo‘yilmoq. 

diminué,  ée 

adj  1.  kamaygan,  ozaygan,  kichraygan,  qisqargan;  2.  zaif, 

nimjon; être diminué aux yeux de qqn obro‘sizlanmoq. 

diminuer 

I.  vt  1.  kichraytirmoq,  ozaytirmoq,  kamaytirmoq,  sekinlatmoq, 

pasaytirmoq,  qisqartirmoq  (hajm,  miqdor,  xarajat);  2.  kuchsizlantirmoq, 

kamaytirmoq,  bo‘shashtirmoq,  sekinlatmoq  (kuch,  rang);  diminuer 

l’intensité  de  son  tovushni  pasaytirmoq;  3.  tushirmoq,  pasaytirmoq 

(qimmatini);  II.  vi  (a,  ê)  kamaymoq,  ozaymoq,  kichraymoq,  qisqarmoq, 

sekinlashmoq  (kuch,  issiqlik);  diminuer  pour  la  quantité  m iqdor,  son 

jihatdan kamaymoq; les jours diminuent kunlar qisqarayotibdi. 

diminutif,  ive 

adj  ling  kichraytirish,  kichraytish,  kichraytiradigan, 

kichraytish so‘zi. 

diminution 

nf  1.  kichraytirish,  kamaytirish,  pasaytirish,  qisqartirish, 

pasayish,  kamayish;  2.  kuchsizlantirish,  bo‘shashtirish,  yomonlashtirish; 

diminution physique jismoniy ozib-to‘zib ketish. 

dinanderie 

nf  1.  jez  va  mis  buyumlar  ishlab  chiqarish;  2.  mis  va  jez 

buyumlar. 

dinandier 

nm degrez, quyuvchi, misgar. 

dinar 


nm dinor (arab mamlakatlarida pul birligi). 

dinde 


nf 1. kurka tovuq (go‘shti); 2. esi yo‘q ayol, tentak, ahmoq ayol. 

dindon 


nm  1.  kurka  xo‘roz;  faire  la  roue  comme  un  dindon  kurka 

xo‘rozday  kekaymoq,  gerdaymoq;  2.  fam  tentak,  ahmoq,  esi  past;  être  le 

dindon de la farce ahmoq bo‘lib qolavermoq. 

dindonneau 

nm kurka bolasi, jo‘jasi. 

dîner


1

 

vi  ovqatlanmoq,  tushlik  qilmoq,  kechki  ovqatni  yemoq;  il  dîne 



d’une  soupe  kechki  ovqatga  u  faqat  sho‘rva  ichdi;  dîner  en  ville  uydan 

tashqarida  ovqat  yemoq;  donner  à  dîner  ziyofat  bermoq;  dîner  sur  le 

pouce quruq (choysiz) yemoq. 

dîner


2

 

nm kechki ovqat; ziyofat. 



dînette 

nf  bolalar  tushligi,  oilaviy  ziyofat;  faire  la  dînette  yengilgina 

ovqatlanmoq. 

dingo


1

 

nm yovvoyi avstraliya iti, kuchugi, dingo. 



dingo

2

 



adj fam, vieilli esi past, tentak, jinni, dumbul, aqli past, aqlsiz; il est 

dingo arg u jinni bo‘libdi. 

dingue 

adj,  nm  fam  esi  past,  tentak,  jinni,  dumbul,  aqli  past,  aqlsiz; 



ajabtovur, g‘alati. 

dinguer 


vi fam yiqilmoq, qulamoq, ag‘darilmoq (onomatopeya). 

dinosaure 

nm dinozavr. 

diocésain, aine 

adj yeparxiyaga oid. 


DIOCÈSE

 

DISCONVENIR



 

 

 



163 

diocèse 


nm yeparxiya, arxierey qo‘li ostidagi cherkov yeri. 

diode 


nf diod, ikki elektrli radiolampa. 

diphtérie 

nf bo‘g‘ma (kasallik). 

diphtérique 

adj bo‘g‘ma kasalligi bilan og‘rigan. 

diphtongue 

nf ling diftong. 

diplomate 

I. n 1. diplomat (lavozimli kishi); 2. fig muomalaga usta odam, 

ustamon; III. adj ustamon, muomalali. 

diplomatie 

nf  1.  diplomatik  munosabatlar,  diplomatika;  2.  ustamonlik, 

chaqqonlik, epchillik, muomalalilik. 

diplomatique 

adj  1.  diplomatiyaga  oid,  diplomatik;  réception 

diplomatique  diplomatik  qabul;  immunité  diplomatique  diplomatik 

daxlsizlik;  rédacteur  diplomatique  tashqi  siyosiy  sharqlovchi;  2.  ustamon, 

chaqqon, epchil, muomalali. 

diplomatiquement 

adv  diplomatik  yo‘l  bilan;  ustamonlik,  chaqqonlik, 

epchillik bilan. 

diplôme 


nm 1. diplom, guvohnoma; 2. yorliq. 

diplômé, ée 

I. adj diplom li, diplomi bor; II. nm pl diplomli, diplomli kishi. 

diplômer 

vt diplom bermoq, diplom bilan taqdirlamoq. 

diptère 


zool  I.  adj  ikki  qanotli  (hasharot);  II.  nm  pl  ikki  qanotlilar 

(hasharotlar). 

diptyque 

nm diptix, ikki qismli asar. 

dire

1

 



I.  vt  1.  gapirmoq,  aytmoq,  bayon  qilmoq,  bildirmoq;  o‘qimoq;  dire 

dans  le  dos  orqasidan  gapirmoq;  dire  en  face  yuziga  aytmoq;  dire  son 

opinion  fikrini  bayon  etmoq;  dire  à  qqn  son  fait,  dire  à  qqn  ses  quatre 

vérités  haqiqatni  yuzaga  aytmoq,  koyimoq,  urishmoq;  dire  sa  joie 

xursandchiligini  izhor  qilmoq;  dire  du  bien,  du  mal  de  qqn  yaxshi,  yomon 

fikr bildirmoq; il faut en dire  autant shuni bu  to‘g‘rida ham bildirish kerak; il 

n’y a pas  à dire  hech  narsa  deyolmaysan; pour ainsi dire mumkin bo‘lsa, 

shunday deyish  lozim; sans  mot dire bir so‘z demasdan; à vrai dire, à dire 

vrai loc adv haqiqatni aytganda; à vous dire vrai vijdonan sizga aytaman; 

on dit gapirayotibdilar, shunday  gaplar yuribdi; il est dit deyilgan,  aytilgan; 

c’est  tout  dire  bu  bilan  hammasi  aytildi;  soit  dit  en  passant  shunchaki 

bayon  qilib,  o‘rnida  aytib;  ceci  dit  shundan  kelib  chiqib;  c’est  vite,  bientôt 

dit  bu  aytishga  oson;  proprement  dit  aslini  olganda;  autrement  dit 

boshqacha aytganda; entre nous soit dit  o‘rtamizda aytilgan bo‘lsin; c’est 

dit hal bo‘ldi; c’est pas dit hali bir narsa deyish qiyin; vous  m’en direz des 

nouvelles  hali  ko‘rasiz,  ishonch  hosil  qilasiz;  cet  entrefilet  en  dit  long  bu 

maqola  hali  ko‘p  narsalarni  bayon  qiladi;  cela  ne  me  dit  rien  bu  menga 

qiziqarli  emas,  bu  menga  hech  narsani  anglatmaydi;  pour  mieu  dire,  tout 

dire  yaxshisi;  et  dire  que  qarang,  a!  dites  donc!  quloq  soling!  nima  gap! 

yana  nima!  on  dirait  shu  singari,  baayni,  huddi;  dire  la  bonne  aventure 

kelajagini aytib bermoq, gol ochmoq, karomat qilmoq; vouloir dire bildirmoq, 

ifodalamoq;  cela  veut  dire  shuni  bildiradi;  cela  va  sans  dire  o‘z-o‘zidan 

ma’lum;  si  le  cœur  vous  en  dit  agar  siz  shunday  istasangiz;  qu’est-ce  à 

dire?  bu  nimani  bildiradi?  bu  nima  o‘zi?  loc  conj  c’est  à  dire  binobarin;  2. 

buyurmoq,  amr qilmoq; on vous dit de  cesser sizga aytayotibdi,  to‘xtating! 

II. se dire vpr 1. so‘z yuritilmoq, so‘zlanmoq, gapirilmoq, aytilmoq, deyilmoq, 

bahs qilinmoq, bayon etilmoq; 2. o‘zini tanitmoq, o‘z nomini aytmoq. 

dire


2

 

nm arz, arzu hol, ariza, arznoma; dire d’expert ekspert xulosasi; au 



dire de aytishlaricha. 

direct, e 

I. adj 1. to‘g‘ri,  to‘ppa-to‘g‘ri,  bevosita, vositasiz,  to‘g‘ridan-to‘g‘ri; 

communication  directe  to‘g‘ri  xabar;  train  direct  to‘xtamaydigan  poyezd; 

action  directe  vositasiz  harakat;  suffrage  direct  to‘g‘ridan-to‘g‘ri  ovoz 

berish;  complément  direct  gram  vositasiz  to‘ldiruvchi;  coup  direct  to‘ppa-

to‘g‘ri  borib  tegish;  être  en  contradiction  directe  bevosita  ziddiyatda 

bo‘lmoq;  II.  nm  1.  to‘g‘ri  tegish  (boksda);  2.  en  direct  to‘g‘ri,  voqea  sodir 

bo‘layotgan  yerda  (radioda);  émission  en  direct  bevosita  radio  eshtirish, 

radioda berish. 

directement 

adv  to‘g‘ri,  to‘g‘riga,  to‘ppa-to‘g‘ri,  bevosita,  vositasiz; 

directement  en  face  aynan  ro‘parasida,  qarshisida;  directement  opposé 

bevosita teskarisi. 

directeur,  trice 

I.  n  direktor,  mudir,  boshqaruvchi,  bosh  boshqarma 

boshlig‘i,  rahbar,  muharrir,  nashriyotchi,  bosh  muharrir  (ro‘znoma); 

directeur-adjoint  direktor  o‘rinbosari;  directeur  du  tournoi  musobaqa 

hakami;  directeur  technique  texnik  rahbar;  directeur  de  conscience 

ruhoniy ota,  pir; II. nf  géom direktrisa (chiziq nomi), jo‘nalish chizig‘i; III. adj 

boshqarib  boruvchi,  yetaklovchi,  yetakchi,  rahbarlik  qiluvchi,  yo‘l 

ko‘rsatuvchi. 

direction 

nf 1. yo‘nalish,  tomon,  taraf; dans la direction de yo‘nalishda; 

vous  êtes dans la bonne direction siz  to‘g‘ri yo‘ ldan  borayotibsiz; 2. yo‘l-

yo‘riq,  dastur,  dasturil-amal,  qo‘llanma,  boshqarma,  boshqarish;  direction 

collective ko‘ngilli bo‘lib boshqarish, umumiy rahbarlik; sous la direction du 

Parti  communiste  kommunistlar  partiyasi  rahbarligida;  sous  la  direction 

générale  de  umum iy  nazorat  ostida;  assumer  la  direction  dastur  qilib 

olmoq;  3.  boshqarma,  idora;  4.  (avtomobilda)  rulni  boshqarish;  perte  de  la 

direction yo‘nalishini yo‘qotish. 

directive 

nf ko‘rsatma, yo‘llanma, yo‘l-yo‘riq, dastur. 

Directoire 

nm  1.  Direktoriya  (davlatni  boshqarish  yo‘li);  2.  direktorlar 

kengashi. 

directorial, ale 

adj direktorga oid. 

dirham 

nm dirham (Marokko puli). 



dirigeable 

nm dirijabl. 

dirigeant,  ante 

I.  adj  1.  boshqaruvchi,  idora  qilinadigan,  hukmron, 

hukumat  tepasida  turuvchi;  classe  dirigeante  hukmron  sinf;  2.  rahbarlik 

qiluvchi,  boshqaruvchi,  yetaklovchi,  yetakchi;  rôle  dirigeant  yetakchi  rul; 

cadres  dirigents  de  l’industrie  sanoatning  bosh  rahbarlari;  II.  n  rahbar, 

dohi,  raxnamo,  yo‘lboshchi;  dirigeants  d’entreprises  xo‘jalik  rahbarlari; 

dirigeant de base birlamchi, boshlang‘ich tashkilotlar rahbari. 

diriger 


vt 1. boshqarmoq, yurgizmoq, yo‘lboshchilik, rahbarlik, yetakchilik 

qilmoq,  bosh bo‘lmoq, yo‘l-yo‘riq ko‘rsatmoq; 2. yo‘llamoq, yo‘naltirmoq, yo‘l 

ko‘rsatmoq, qaratmoq, tartibga solmoq, to‘g‘rilamoq; économie dirigée rejali 

iqtisodiyot, rejali iqtisod tizimi; 3. qaratmoq, burmoq, uchirmoq. 

dirigisme 

nm ma’muriyatchilik, buyruqbozlik. 

dirigiste 

n ma’muriyatchi, buyruqboz. 

dirimant, ante 

adj dr bekor qiluvchi, yo‘q qilubvchi, to‘sqinlik qiluvchi. 

discernable 

adj  bilsa  bo‘ladigan,  bilish  mumkin  bo‘lgan,  taniqli,  tanib, 

ajratib bo‘ladigan. 

discernement 

nm  1.  aniqlash,  tanish,  bilib  olish,  farqlash;  2.  es,  idrok, 


Download 18.64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling