Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Download 5.31 Mb.
bet36/293
Sana05.09.2023
Hajmi5.31 Mb.
#1673158
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   293
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1

М
II -БОБ.
ОЛИЯВИЙ ВА БОШ¡АРУВ ТАхЛИЛИ ФАНИНИНГ МЕТОДИ ВА УНДА ¡£ЛЛАНИЛАДИГАН УСУЛЛАР




    1. Áîçîð èкòèñîäèªòè øàðîèòèäà ìîëèÿâèé âà бîøкàðóâ тахлилè ôàíèíèíã методи ва унинг уçèãà õîñ мухим õусусиятлари

хар бир фаннинг методи объектив борликни, табиат ва жамиятни ривожланишини урганишдаги кандай Єндîшишлик лозимлигини курсатади. Фаннинг уз объекти ªки предметини урганиш усуллари, воситалари унинг методини тавсифлайди. Молиявий ва бошкарув тахлили хам узининг мустакил усулларига эга.


Метод - грекча «metodos” ñуçèäàí îëèíèá, íàçàðèªò, òàúëèìîò âà àìàëèªòëàðãà уðãàíèøäàãè èçëàíèø éуëëàðè äåãàí ìàúíîíè àíãëàòàäè. Êåíã ìàúíîäà ìåòîä äåéèëãàíäà хàкèкàòíè, îáúåêòèâ áîðëèкíè, òàáèàò, æàìèÿò âà ìàâæóäîòëàðíè ðèâîæëàíèøèíè, ìàòåðèàëèñòèê äóíªíè äèàëåêòèê-ìàòåðèàëèñòèê кîíóíèÿòëàðãà àñîñëàíèá уðãàíèøëèê òóøóíèëàäè.
Äèàëåêòèê-ìàòåðèàëèñòèê уðãàíèø кóéèäàãè õóñóñèÿòëàðíè ýúòèáîðãà îëàäè:
à) хàð áèð уðãàíèëàªòãàí æàðàªíëàð áèð-áèðè áèëàí áî¨ëàíèøäà âà áî¨ëèкëèêäà уçãàðèøäà âà ðèâîæëàíèøäà áуëèøëèêíè;
á) £çãàðèø âà ðèâîæëàíèøëàð кàðàìà-кàðøèëèêëàð кîíóíèÿòëàðè àñîñèäà áуëèá, îáúåêòèâ хàкèкàò, хàкèкèé áîðëèк èôîäàëàíàäè äåá кàðàéäè.
Äèàëåêòèê-ìàòåðèàëèñòèê уðãàíèø кîíóíèÿòëàðèãà àìàë кèëèíãàíè хîëäà хàð áèð ôàí уçèíèíã ïðåäìåòè, ìàçìóíè âà âàçèôàëàðèíè áàæàðèøè ó÷óí ìàõñóñ ìåòîäèãà хàì ýãà áуëèøëàðè ëîçèì.
Молиявий ва бошкарув òàхëèëи ôàíè хàì êîðõîíàëàð, òàøêèëîòëàð âà ìóàññàñàëàð ôàîëèÿòèíè уðãàíèøäà äèàëåêòèê-ìàòåðèàëèñòèê ìåòîä кîíóíèÿòëàðèãà àìàë кèëàäè.
Èкòèñîäèé àäàáèªòëàðäà молиявий ва бошкарув òàхëèëи ìåòîäèíè êîðõîíà (ôèðìà), òàøêèëîò, ìóàññàñà, áèðëàøìà âà х.ê. ëàð õуæàëèê æàðàªíëàðèíè ñîäèð áуëèøè âà ðèâîæëàíèøèíè уðãàíèøäàãè äèàëåêòèê ªíäàøèø óñóëëàðèãà àéòèëàäè äåá òàúðèô áåðèëãàí. Тàхëèë ìåòîäèíèíã уçèãà хîñ хóñóñèÿòëàðè áуëèá:
- õуæàëèê ôàîëèÿòèíè èôîäàëîâ÷è êуïãèíà êуðñàòêè÷ëàð ñèñòåìàñèíè куëëàø;
- уðãàíèëàªòãàí êуðñàòêè÷ëàðíèíã уçãàðèø âà ôàðк ñàáàáëàðèíè òуëèк àíèкëàø;
- èкòèñîäèé ñàìàðàäîðëèêêà ýðèøèø ìàкñàäèäà êуðñàòêè÷ëàðíèíã áèð-áèðèãà áî¨ëèк хîëäà уðãàíèø âà х.ê.
Òàхëèë ìåòîäèíèíã òàúðèôèãà êуðà õуæàëèê æàðàªíëàðèíè уðãàíèøäà äèàëåêòèê ªíäàøèøëèê, ÿúíè хàð áèð æàðàªí, èкòèñîäèé хîäèñà áîð, ìàâæóä âà ðèâîæëàíèøäà äåá кàðàëàäè. Áó æàðàªíëàð ñîíäàí ñèôàò уçãàðèøèãà âà ÿíãè ñèôàòíèíã ïàéäî áуëèøèãà, èíêîðíè-èíêîð кèëèø, кàðàìà-кàðøèëèê êóðàøèãà, ýñêèíèíã òóãàøè, ÿíãè-èë¨îð æàðàªíëàðíèíã ïàéäî áуëèø хóñóñèÿòãà ýãà áуëàäèëàð. Õóëëàñ äèàëåêòèê-ìàòåðèàëèñòèê ìåòîä âà óíèíã áàð÷à óñóëëàðè õуæàëèê æàðàªíëàðèíè уðãàíèøäà, òàхëèë кèëèøäà уç àêñèíè òîïàäè.
Молиявий ва бошкарув òàхëèë ìåòîäèíèíã òàúðèôèäà óíèíã ýúòèáîðëè õóñóñèÿòëàðи хàì êуðñàòèëãàí, æóìëàäàí, õуæàëèê æàðàªíëàðè âà èкòèñîäèé âîкåàëàðíè òàхëèë кèëèøäà æóäà êуïëàá êуðñàòêè÷ëàðäàí ôîéäàëàíèø êåðàêëèãè.
Áó êуðñàòêè÷ëàð òàхëèë кèëèíàªòãàí èкòèñîäèé æàðàªííèíã ìàçìóíè âà хàæìèãà áî¨ëèк áуëàäè, хàòòî òàхëèë íàòèæàñèäà ÿíãè, àâвал мулжалланмаган курсаткичлар хам аникланиши мумкин. £рганилаªтган хужалик жараªнларининг фаркланиши ва узгариши сабаблари таъсир курсатган омилларни хисоблаш тахлил методининг яна бир узига õос õусусиятидир. Чунки тахлил килинаªтган иктисодий жараªнлар доимо бир-бири билан узвий бо¨лик ва алокада булади, тахлил эса бу бо¨ликлик ва алокаларни аник улчаш ва урганиш имкониятига эга. хатто айрим олинган хужалик жараªни бутун бир якуний натижага сезиларли таъсир курсатади ва узгартириб юбориши хам мумкин. Шунинг учун хам хужалик фаолиятининг узгариши сабаблари, таъсир этувчи асосий ва кушимча омилларни аниклаш тахлил методининг мухим хусусияти булиб саналади.
Айникса таъсир курсатган сабаб ва омилларни ту¨ри гурухлаш, хужалик фаолиятини тахлил килишнинг сифатли булишида мухим роль уйнайди.
Молиявий ва бошкарув тахлили методининг яна битта узига хос томони урганилаªтган курсаткич ва хужалик жараªнлари бир-бири билан узаро бо¨лиўлиги ва бо¨ланишдагина улчаш, яъни махсулотлар ишлаб чикариш ва уни сотиш хажмига таъсир этувчи сабабларни урганишдир.
Масалан, корхона ишлаб чикарадиган махсулот хажми уч гурух омиллар: ишчи кучи, мехнат куроллари ва мехнат буюмларидан фойдаланишликка бо¨лик. £з навбатида хар бир гурух омиллари майда элементларга булинади. Мехнат кучидан фойдаланиш омили сон ва сифатга ажратилади. Сон омили бу ишчилар сони, сифат эса мехнат унумдорлиги (битта ишчига ишлаб чикарилган махсулот)га, ишчининг уртача бир йилдаги унуми эса бажарилган бир йиллик киши кунлари, иш вактининг узунлиги ва битта ишчининг бир йилда ишлаган киши соатига бо¨лик. Бу санаб утилган хар бир курсаткич эса яна бошка сабабга бо¨лик. £ртача битта ишчининг бир йилда ишлаган киши кунлар сонининг хажми кушимча дам олиш, ишга келмаслик, узок сафарга бориш, касаллиги ва корхона айби билан ишламаслик каби сабаблар таъсир курсатади.
Демак, барча курсаткичлар бир-бири билан занжирли бо¨ланиб кетган ва бу умумий занжир, системада хар бир омилнинг уз урни ва таъсир курсатиш хажми бор. Тахлил жараªнида эътиборга олинмаган хар битта курсаткич ªки омил унинг натижаларни ноаник булишига, хатто, икòисодчиларни ноту¨ри хулосаларга олиб келиши мумкин.
Хулоса килиб таъкидлаш мумкинки, тахлил методининг мухим хусусияти урганиладиган иктисодий курсаткични алохида, бошка омиллардан ажратган холда тахлил килмайди, балки улар узаро бо¨ликликдалиги эътиборда тутилади. Айрим холларда урганилаªтган курсаткичнинг узгариш сабаблари таъсир этиши бир õил узгармас шарт-шароитда айнан ухшаш булишлиги èкòèñîäèé тахлилда кулланилади, айрим омиллар таъсири бир хил шароитда узгармас деб каралади.
Одатда илмий усуллардан фойдаланилганда, хар кандай турдаги тахлил мувафаккиятли чикади. Тахлил килишнинг ту¨ри танланган усули купинча унинг натижасини олдиндан аниклайди. Илмий усулда, купинча, фанни текшириш усулида умумий диалектик усулга асосланиши тушунилади. Тушунишнинг диалектик усули, хамма ходиса ва жараªнларни мунтазам харакатда, узгаришда, ривожланишда куриш зарурлигини билдиради. Молиявий ва бошкарув тахлили усулларининг характерли жихатларидан бири – мунтазам таккослаб туриш заруратидир. Диалектика хар бир жараªнни, хар бир ходисани бирлик ва карама-каршиликлар кураши деб караш кераклигини ургатади. Бундан хар бир ходиса ва жараªнларни ички карама-каршиликлар, ижобий ва салбий томонларини урганиб чикиш зарурлиги келиб чикади. Бу хам тахлилнинг характерли жихатларидан биридир. Тахлил килишда диалектик усулдан фойдаланиш, корхона хужалик фаолиятини урганиб чикишда барча бо¨лик томонларини хисобга олинишини англатади. хеч кайси ходиса, агар у алохида текширилса ўу¨ри тушунчага эга булмайди. Бу хам тахлилнинг характерли жихатларидан биридир.Тахлилнинг мухим услубий жихатларидан бири, у нафакат сабаб-окибатларини аниклабгина колмай, балки у сон жихатдан тавсиф беради, яъни хар бир омилнинг фаолият натижаларига кай микдорда таъсир курсатишини аниклайди, бу эса молиявий ва бошкарув тахлилининг янада осонрок булишини таъминлайди.
Системали ªндошиш эса урганилаªтган ходиса ва жараªнларни боскичма-боскич тахлил килиш уларни узаро бо¨лик холда текшириш муфассал деталларда урганилишини кузда тутади.




Download 5.31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   293




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling