Kamilova M. D. Nazarot topshiriqi

Kamilova M.D. 

Nazarot topshiriqi: 

-Tabiiy o’choqli kasalliklar ta’limoti. 

-The doctrine of natural foci of disease. 

 

Transmissiv yoki tabiiy oʼchoqli kasalliklar 

Kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  odam  va  hayvonlarga  boʼgʼimoyoqlilar  orqali  oʼtsa 

transmissiv  yoki  tabiiy  oʼchoqli  kasalliklar  deyiladi.  Tabiiy  oʼchoqli  kasalliklarni 

tarqalishida boʼgʼmoyoqlilarning ahamiyati katta. Boʼgʼmoyoqlilarni qon soʼruvchi 

parazitligidan  koʼra  kasallik  qoʼzgʼtuvchilarini  sogʼlom  odam  va  hayvonlarga 

yuqtirishi muhim. M: bezgak, tif, virusli entsifalit, leyshmanioz, tripanasomoz.  

Transmissivus  -  lotincha  soʼz  boʼlib,  olib  oʼtish,  tashib  oʼtish,  oʼtkazish  degan 

maʼnolarni bildiradi.  Transmissiv kasalliklarni  qoʼzgʼatuvchilarini tabiatda  manba 

(makon) lari mavjud boʼladi. 

 Аkademik  Ye.N.  Pavlovskiy  va  uning  shogirdlari  tomonidan  biotsenozlarda 

parazitlarni murakkab sirkulyatsiya jarayonlarini oʼrganishda odam va hayvonlarda 

koʼp  uchraydigan  kasallik  qoʼzgʼatuvchi  va  tarqatuvchilarini  tadqiqotida  keng 

kompleks  ekologo-parazitologik  tadqiqotlar  qoʼllanildi.  Tadqiqotlar  natijasida 

transmissiv kasalliklarni tabiiy oʼchoqli ekanligi haqida taʼlimot ishlab chiqildi. 

Transmissiv  kasalliklarni  tabiiy  oʼchoqlari  u  yoki  bu  geografik  zonaga 

moslashganligi  bilan  xarakterlanadi  (M:  oʼrmon  zonalarga  kana  entsifaliti,  choʼl 

zonalarda  tif,  chuma  oʼchoqlari,  kesilgan  oʼrmon,  quruq  oʼtloqlarda,  sharqiy 

zonalarda yapon entsifaliti, issiq yarim choʼl, choʼl zoʼnalarda teri leyshmaniozi va 

boshqalar uchraydi). 

Tabiatda  odam  va  hayvonlar  yashamaydigan  (M:  tayga,  tundra,  choʼl,  sahro) 

joylarda  maʼlum bir kasalliklarning  manbalari uchrab turadi  va ular tabiatda  uzoq 

vaqt  saqlanadi.  Аna  shunday  joylarga  odamlar  yoki  hayvonlar  borib  qolsa  bu 

kasalliklar  yuqishi  mumkin.  Transmissiv  kasalliklarni  odam  va  hayvonlarga 

yuqishi uchun:  

I - kasallik qoʼzgʼatuvchisi (infektsion, invazion parazitlar).  

II  -  kasallik  qoʼzgʼatuvchilarini  oʼz  tanasida  saqlab  yuruvchi  umurtqali  hayvonlar 

(tabiiy rezervlar).  

III  -  kasallik  qoʼzgʼatuvchilarini  yuqtiradigan  ektoparazitlar  (boʼgʼmoyoqli 

hayvonlar)  boʼlishi  shart.  Leyshmaniozda  -  kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  -

leyshmaniyalar,  tabiiy  rezervlar  –  kemiruvchi  (yumronqoziq)  lar,  tashuvchilari  - 

iskaptopar (Flebotomus - avlodi chivinlari).  

Odam  va  hayvonlar  sogʼligʼiga  zarar  keltiradigan  boʼgʼimoyoqlilarni  tibbiy  va 

veterinar  entomologiya  oʼrganadi.  Parazit  boʼgʼimoyoqlilar  infektsion,  invazion 

kasalliklarni  tashiydi,  ayrimlari  gelmintlarni  oraliq,  oxirgi  xoʼjayinlari  boʼlib 

hisoblanadi,  boshqalari  miazlar  keltirib  chiqaradi  (mia  –  pashsha,  koʼk,  yashil 

goʼsht  pashshalari).  Qon  soʼruvchilarni  qora  mollarga  yopishishi,  ularni  sutini 

kamayishiga, yosh mollarni vaznini pasayishiga olib keladi. 

Parazit  boʼgʼimoyoqlilar  keltiradigan  zarar  turlicha:  -  birinchidan  bular  qon 

soʼruvchilar (gnus), odam  va  hayvonlarni qonini soʼrib bezovda qiladi.  Bularning 

koʼpayishi  uy  hayvonlarini  tabiatda  boqishda  qiyinchilik  tugʼdiradi.  Bularni 

hujumi  tufayli  odamlar  tabiatda  mahsus  himoya  vositalarisiz  ishlay  olmaydi. 

Ikkinchidan,  bular  infektsion,  invazion  kasalliklarni  qoʼzgʼatuvchilarini  tez 

yuqtirib  olib,  oʼzlarida  uzoq  saqlash  hususiyatiga  ega  (nakopitel).  Uchinchidan 

parazit  boʼgʼimoyoqlilar  turli  havfli  kasallik  qoʼzgʼatuvchilarini  tashuvchilari 

(nositel) boʼlib hisoblanadi.  

Boʼgʼimoyoqli  parazit  formalar,  oʼrgimchaksimonlar,  hasharotlar  sinflarida 

mavjud.  Oʼrgimchaksimonlardan  kanalar  turkumi  vakillarini  koʼpchiligi  parazit 

hayot  kechiradi.  Hasharotlar  orasida  qandalalar,  ikki  qanotlilar,  ayrim  turkumlari 

butunlay  parazit:  bitlar,  parhoʼrlar,  burgalar.  Koʼpchilik  boʼgʼimoyoqlilar  odam 

parazitlari, odamlarga umurtqali hayvonlardan oʼtadi. Аyrim boʼgʼimoyoqlilar ham 

odam,  ham  hayvon  parazitlari  hisoblanadi  (bitlar,  burgalar).  Issiq  qonlilar 

parazitlarini  hilma-hil  shakllari  mavjud.  Issiq  qonlilar  parazitlari  parazitizm 

darajasi, hoʼjayin tanasidagi joyi, hoʼjayin  bilan bogʼlanish darajasi va boshqa bir 

qator belgilar bilan bir-biridan farqlanadi. Parazitlarni hoʼjayinlari bilan bogʼlanish 

darajasiga qarab, obligat, fakultativ va tasodifiy parazitlar farqlanadi. 

Obligat parazitlar - haqiqiy parazitlar boʼlib, bularga bitlarni misol qilish mumkin. 

Fakultativ parazitlar - bular koʼk  yashil,  goʼsht pashshalari, tuhumlarini  ham ahlat 

(padal) ga, ham hayvonlarni turli jarohatlangan joylariga qoʼyadi (lichinkalari ham 

nekrofag, ham parazit). Tasodifiy parazitlar - bular erkin formalar tasodifan boshqa 

organizmlarga  tushib  qolishi  (turli  erkin  yashaydigan  hasharot  lichinkalari, 

tuhumlari). 

Parazit  boʼgʼimoyoqlilarni  hoʼjayin  tanasida  tarqalishiga  qarab,  ektoparazitlar 

(qandala,  bit,  burga,  kana),  endoparazitlarga  (tana  ichi  parazitlari)  boʼlib 

oʼrganiladi. Endoparazitlarni bir nechta kategoriyalarga boʼlish mumkin:  -teri ichi 

parazitlari  (qichima  kanalari),  -tana  boʼshligʼi  parazitlari  (tashqi  burun,  quloq 

boʼshligʼlari, boʼshliq boʼkalari  lichinkalari),  -ichak parazitlari ( oshqozon -  ichak 

boʼkasi), -toʼqima ichi parazitlari (Volfart pashshasi). 

Boʼgʼimoyoqlilar hoʼjayinlari bilan bogʼlanishlari ham turlicha. Trofik, topik, forik 

bogʼlar.  Trofik  bogʼlar:  oziqlanishi  -fitofagiya  -  oʼsimliklar  bilan  oziqlanuvchilar 

(kapalak  qurtlari  va  boshqalar).  Gemotafag  -  qon  bilan  oziqlanuvchilar  (kana,  bit, 

burga, qandala, ikki  qanotlilar).  Kerotofag  - shoh  modda (tuklar, sochlar,  yogʼoch 

mahsulotlari)  lar  hisobiga  oziqlanuvchilar  (parhoʼrlar,  kanalar,  poʼsthoʼrlar). 

Nektorofag  -  gul  shirasi  bilan  ayrim  ikki  qanotlilar,  kapalaklar  va  boshqalar 

oziqlanadi.  Nekrofag  -  tirik  organizmlarning  oʼlik  qoldiqlari  hisobiga  oziqlanish 

(goʼsht pashshalarini lichinkalari). Koprofag – ekskrementlar hisobiga oziqlanadi - 

ayrim pashsha lichinkalari, goʼng qoʼngʼizi va boshqalar. 

Parazitlarni  hoʼjayinlari  bilan  kontakt  vaqtiga  qarab,  doimiy,  vaqtinchalik 

parazitlarga  boʼlinadi.  Doimiy  hoʼjayinni  tark  etmaydi  (pedikulis  humanis  va 

boshqalar).  Vaqtinchalik  parazit  hoʼjayiniga  faqat  oziqlanish  vaqtida  tashlanadi 

(chivinlar, pashshalar, ayrim kanalar va boshqalar). 

Boʼgʼimoyoqlilarni  hayot  cikliga  qarab,  butun  hayoti  davomida  parazitlik 

qiluvchilarga (kruglojiznenniy), fazali (fazoviy) parazitlarga ajratiladi. Qandalalar, 

bitlar,  ayrim  kanalar  butun  hayoti  davomida  parazit.  Chivinlar,  moshkalar  voyaga 

etganda  qon  soʼradi.  Volfart  pashshaolarini  lichinkalik  davri  parazit.  Bular  fazali 

parazitlar hisoblanadi. 

Аgar  parazit  bitta  hoʼjayinni  qonini  soʼrsa  monofag  (bir  hoʼjayinli),  hoʼjayinlar 

doirasi  keng  boʼlsa  polifag  (koʼp  hoʼjayinli),  agar  hoʼjayinlar  doirasi 

chegaralangan boʼlsa oligofag (bir nechta hoʼjayinli) hisoblanadi. 

Boʼgʼimoyoqlilarni  topik  (biologik)  bogʼlari.  Boshqa  organizm  bilan  substrakt 

sifatida,  yashash  muhiti  sifatida  bogʼlanishi.  Statsionar  ektoparazitlar  va 

endoparazitlar (parhoʼrlar, pathoʼrlar, bitlar, koʼpchilik kanalar) ga hos. 

Forik bogʼlanish. Foritsa - harakat degan maʼnoni anglatadi. Organizmlarni bir-biri 

bilan  turli  harakatlar  orqali  bogʼlanishi,  bir  joydan  ikkinchi  joyga  koʼchib  oʼtishi 

(turli kanalar bir joydan ikkinchi joyga qushlar orqali oʼtadi va hokazo).  

Nayot sxemasining biologik tiplari 

Parazit  boʼgʼimoyoqlilar  ichida  V.N.Beklemishev  boʼyicha  quyidagi  hayot 

sxemasini biologik tiplari mavjud:  

1.  Faol  xujum  qiluvchilar  (davriy  qon  soʼruvchilar:  chivinlar,  pashshalar, 

zahkashlar,  soʼnalar).  Ular  serharakat,  uzoq  masofaga  uchadi,  tez-tez,  vaqti-vaqti 

bilan qon soʼradi. Bir marta qabul qilingan qon miqdori qarakatni taʼminlash bilan 

cheklanadi. Oziqasi organizmdan tashqarida qazm boʼladi.  Lichinkalarini,  voyaga 

etganlarini  koʼp  sonli  oʼlishi,  umumiy  nasldorlikni  yuqoriligi  (tuhumlarini  koʼp 

sonda  qoʼyadi)  bilan  kompensasiyalanadi.  Bularga  tez  oziqa  hazm  (tayyor  oziqa 

bilan  oziqlanadi  -  qon)  boʼlishi,  rivolanishi,  voyaga  etganlari  uzoq  och 

yurolmasligi,  geterotroflik  hos.  Turli  fazasini,  turli  biotoplarda  uchratish  mumkin. 

Voyaga etganlari havoda, lichinkalik davri suvda oʼtadi. 

2.  Payt  poylovchi  qon  soʼruvchilar:  bularnia)  uyasizlar)  uyalilarga  boʼlib 

oʼrganiladi:  a)  uyasizlar  -  yaylov  turlari:  iksod,  gamazoid  kanalari.  Yirik  sut 

emizuvchilarda  parazitlik  qiladi.  Bular  maʼlum  territoriyaga  hoʼjayinlari 

kelgandagina  hujum  qiladi.  Ularni  hoʼjayinlari  bilan  uchrashish  imkoniyatlari 

uncha  katta  emas.  Shuning  uchun  qam  bitta  qon  soʼrganda  juda  koʼp  qon  soʼrib, 

uzoq  ochlikka  chidaydi.  Ular  boshpana  bilan  bogʼliq  emas,  qonni  sekin  soʼrib, 

hoʼjayinlari bilan boshqa biotoplarga ketishi mumkin. Bular polifaglar. 

b)  uyalilar: argaz kanalari, oʼrin-koʼrpa qandalasi, bular  hoʼjayinlarining  uya (uy) 

larida  yashaydi.  Hoʼjayinlari  uya  (uy)  lariga  kelgandagina  (qon  soʼradi)  hujum 

qiladi.  Hoʼjayinlari  uzoq  uya(uy)larida  boʼlmasligi  mumkin,  shuning  uchun  bular 

bir  martada  juda  tez  va  koʼp  qon  soʼradi.  Uya  (uy)laridan  tashqarida  yashay 

olmaydi,  uzoq  ochlikka  chidaydi  (bir  necha  oydan,  bir  necha  yilgacha). 

Hoʼjayinlarining doirasi keng, polifag. 

3.  Doimiy  ektoparazitlar  -  (bitlar,  parhoʼrlar,  pathoʼrlar,  ayrim  qon  soʼruvchi 

pashshalar,  gamozoid  kanalari).  Bular  mahsus  moslamalari  boʼlishi  bilan 

boshqalardan  farqlanadi  (tanasi  yassi,  qanotsiz,  hoʼjayinga  yopishuvchi  panjalar, 

tuklar, qillar, patlarida yopishuvchi, oʼngʼay harakatlanuvchi moslamalari mavjud. 

Mustaxkam  tana  qoplamiga  ega,  bu  ularni tashqi  taʼsirlardan  saqlaydi.  Bular  tez-

tez kichik porsiyali qon soʼradi va uzoq och qolishga moslashmagan. 

 

Yekto,  endoparazitlar  rivojlanish  siklida  tur  boʼlib  saqlanib  qolish  maqsadida 

hoʼjayin  organizmini  tark  etib,  tashqi  muhitga  yoki  boshqa  hoʼjayin  organizmiga 

oʼtadi.  Boʼlishi  mumkin  boʼlgan  hoʼjayinlarini  soni,  tashqi  muhitdagi  parazitni 

bitta  hoʼjayindan  ikkinchi  hoʼjayinga  oʼtish  mehanizmi,  yoki  hoʼjayindan  tashqi 

muhitga  oʼtishi  yana  hoʼjayinga  qaytishi  parazitning  tabiatdagi  sirkulyastiyasi  va 

keltirib chiqaradigan kasalligi  orqali aniqlanadi.  Kasallik qoʼzgʼatuvchilari boʼlib, 

organizmida  parazit  yashab,  koʼpayayotgan  organizmlar  (odam  va  hayvonlar) 

tushuniladi, ulardan yangi hoʼjayinlariga tarqaladi. 

Kasallik qoʼzgʼatuvchisi uzoq saqlanadigan organizm rezervuar deyiladi. Baʼzi bir 

kasalliklarda  rezervuar  boʼlib,  odam  (  bezgak,  toshmali,  qaytalama,  bitli  tif) 

hisoblanadi.  Boshqalarida  hayvonlar  rezervuar  boʼladi.  Yovvoyi  hayvonlar  tabiiy 

rezervuarlar  hisoblanadi.  Masalan,  kemiruvchilar  leshmanioz,  vabo,  tuleremiyani 

tabiiy  rezervuari  hisoblanadi.  Аntilopalar  tripanosomozni  tabiiy  rezervuarlari, 

kanalar kanali qaytalama tif, kanali enstifalitni tabiiy rezervuarlari hisoblanadi. 

Parazitar kasalliklar qoʼzgʼatuvchilarini yuqtirish yoʼllari turlicha. Ularni asosiylari 

quyidagilar: 

1. 

Kontaktli  -  passiv  va  faol  boʼladi  (passiv:  trihomonadalar  jinsiy  yoʼl  orqali, 

faol:  shistosomalarning  lichinkalari  faol  teri  orqali  oʼtishi).  Kasallik 

qoʼzgʼatuvchilari  kasallangan  organizmlar  bilan  toʼgʼridan-toʼgʼri  kontakt  orqali 

yuqadi (qichima tif, toksoplazma va boshqalar). 

2. 

Аerogenli - qoʼzgʼatuvchilar (havo yoʼli) nafas yoʼllari orqali yuqadi (gripp, 

toksaplazmoz, tuberkulyoz, pnevmostistoz) 

3. 

Suv  orqali  -  kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  bilan  ifloslangan  suv  istemol  qilish 

bilan bogʼliq (amyobali va bakteriyali dizinteriya, holera, qorin tifi va boshqalar) 

4. 

Аlimentar  yoki  kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  bilan  zararlangan  oziq  ovqat 

mahsulotlari  orqali  (toksaplazma  bilan  zararlangan  goʼsht,  finnalangan  goʼsht 

mahsulotlari orqali va boshqalar). 

5. 

Transmissiv  -  kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  qon  soʼruvchi  boʼgʼimoyoqlilar 

orqali  oʼtsa  (qon  orqali)  obligat  transmissiv,  qon  soʼruvchilar  ishtirokisiz  oʼtsa 

fakultativ transmissiv kasallik deyiladi (tuleremiya,filaritoz). 

6. 

Trasplastentar yoʼl bilan - toksoplazmoz, trihinellez, teniozda ona qornidagi 

embrionni zararlanishi 

 

Qoʼzgʼatuvchi  va  tashuvchi  oʼrtasida  uzoq  davom  etgan  oʼzaro  munosabatlarni 

evolyustion  moslashuvi  natijasida  tashuvchilikning  ikki  hil  yoʼli  kelib  chiqdi: 

mehanik  va  spestefik  yoʼllari  bular  quyidagicha  amalga  oshadi  –inokulyativ 

(inokulatsiya –privivka), kontaminativ (kontfminatsiya –ifloslanish).  

Inokulyatib  usulda  –  kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  terini  teshib  (ukol  orqali) 

yuqtiriladi.  M,  bezgak  qoʼzgʼatuvchisi  odamgaq  Bezgak  chivinini  chaqishi  orqali 

oʼtadi. 

Kontaminativ  usulda  –  kasallik  qoʼzgʼtuvchilari  oldin  tashuvchilar  organizmidan 

fekaliy  orqali  chiqadi  va  xoʼjayinni  tanasiga  tushib,  oʼzi  aktiv  kiradi  yoki  turli 

oziqalar  orqali  kiradi.  Masalan,  ichak  parazitlari,  gelmintlar  tuxumlari  turli 

pashsha, chivin, tarakan va boshqalarni xartumlari, panjalari orqali yuqadi. 

Koʼpincha  bular  bir-birini  toʼldiradi.  Bu  usulda  yuqtirishga  kombinativ  yoʼl 

deyuiladi. 

1. 

Mehanik  tashuvchilar  organizmida  kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  koʼpaymaydi, 

rivojlanmaydi,  ular  yordamida  bir  joydan  ikkinchi  joyga  oʼtadi  va  maʼlum  vaqt 

tashuvchilarda saqlanadi (pashshalar, tarakanlar). 

2. 

Spetsifik  tashuvchilar.  Ular  organizmida  kasallik  qoʼzgʼatuvchilari  maʼlum 

bosqichni  oʼtaydi.  Natijada  tashuvchi  va  qoʼzgʼatuvchi  oʼrtasida  maʼlum  biologik 

bogʼ hosil boʼladi. Va ular maʼlum tur, avlodga mansub boʼlishlari kerak. Masalan, 

bezgak plazmodiysida - Аnofeles avlodiga mansub bezgak chivini, leyshmaniyada 

-  moskitlar  va  hokazolar.  Spestifik  tashuvchilar  kasallik  qoʼzgʼatuvchilarini  uzoq 

oʼzlarida saqlaydilar. 

Hoʼjayin  organizmi  sharoiti  tashqi  muqit  sharoitlaridan  keskin  farq  qiladi.  Buni 

oqibatida  parazit  boʼqimoyoqlilar  tanasida  turli  oʼziga  hos  moslamalar  paydo 

boʼlgan, koʼpayishi va rivojlanishida oʼzgarishlar sodir boʼlgan. 

Yevolyucion  taraqqiyot  jarayonida  parazitik  qayot  uchun  hos  moslamalar  paydo 

boʼlgan,  koʼpayishi  va  rivojolanishida  oʼzgarishlar  sodir  boʼlgan.  Natijada 

parazitik  qayot  uchun  mos  ayrim  organlar  rivojlanib,  ayrim  kerak  boʼlmaganlari 

redukciyaga uchragan. 

 

 

Transmissible or natural foci 

Transmissible  or  natural  foci  of  disease  are  those  that  are  transmitted  to  humans 

and animals through arthropods. Arthropods play an important role in the spread of 

natural  foci.  It  is  more  important  that  arthropods  transmit  pathogens  to  healthy 

people  and  animals  than  to  blood-sucking  parasites.  M:  malaria,  typhoid,  viral 

encephalitis, leishmaniasis, trypanosomiasis. 

Transmissivus  is  a  Latin  word  meaning  to  carry,  to  carry,  to  carry.  There  are 

natural sources of transmission of infectious diseases. 

 Academician  Ye.N.  Pavlovsky  and  his  students  used  a  wide  range  of  complex 

ecological and parasitological studies in the study of complex circulatory processes 

of  parasites  in  biocenoses  in  the  study  of  pathogens  and  vectors  of  common 

diseases  in  humans  and  animals.  Studies  have  shown  that  transmissible  diseases 

are natural foci. 

The natural foci of transmissible diseases are characterized by their adaptation to a 

particular  geographical  area  (M:  tick-borne  encephalitis  in  forest  areas,  typhoid 

fever  in  desert  areas,  plague  outbreaks,  deforestation,  dry  grasslands,  Japanese 

encephalitis in eastern areas, hot semi-desert, leathery desert, desert, etc.) . 

In nature, in places where people and animals do not live (M: taiga, tundra, desert, 

desert),  there  are  sources  of  certain  diseases,  which  persist  in  nature  for  a  long 

time. These diseases can be transmitted if people or animals go to such places. For 

the transmission of transmissible diseases to humans and animals: 

I - pathogens (infectious, invasive parasites). 

II - vertebrates (natural reserves) that carry pathogens in their bodies. 

III  -  must  be  ectoparasites  (arthropods)  that  infect  pathogens.  In  leishmaniasis  - 

pathogens  -  leishmaniasis,  natural  reserves  -  rodents,  carriers  -  scaptopar 

(Flebotomus - mosquitoes). 

Arthropods, which are harmful to human and animal health, are studied in medical 

and  veterinary  entomology.  Parasitic  arthropods  carry  infectious  and  invasive 

diseases, some are intermediate and  final  hosts of helminths, others cause  miasms 

(mia  -  flies,  blue,  green  meat  flies).  Adherence  of  blood-suckers  to  black  cattle 

leads to a decrease in milk yield and weight loss of young cattle. 

The  damage  caused  by  parasitic  arthropods  varies:  -  First,  they  bother  blood-

sucking  (gnus),  humans  and  animals  by  sucking  their  blood.  Their  proliferation 

makes it difficult to keep pets in the wild. Because of these attacks, people  cannot 

work  in  nature  without  special  protective  equipment.  Second,  they  are  highly 

susceptible  to  infectious  and  invasive  pathogens  and  have  a  long  shelf  life 

(accumulator).  Third,  parasitic  arthropods  are  carriers  of  various  dangerous 

pathogens. 

Arthropods  are  present  in  the  form  of  parasites,  spiders,  and  insects.  Most 

arachnids  are  parasitic.  Among  the  insects  are  caterpillars,  bivalves,  some  groups 

of which are completely parasitic: lice, feathers, fleas. Most arthropods are human 

parasites,  transmitted  to  humans  by  vertebrates.  Some  arthropods  are  both  human 

and  animal  parasites  (lice,  fleas).  There  are  various  forms  of  warm-blooded 

parasites. Warm-blooded parasites differ in the degree of parasitism, their location 

in  the  host's  body,  the  degree  of  contact  with  the  host,  and  a  number  of  other 

characteristics.  Depending  on  the  degree  of  contact  of  the  parasites  with  their 

hosts, there are obligatory, facultative and random parasites. 

Obligatory  parasites  are  real  parasites,  such  as  lice.  Optional  parasites  are  blue-

green,  fleshy  flies,  which  lay  their  eggs  both  in  the  litter  (padal)  and  in  various 

wounds  of  animals  (larvae  are  both  necrophages  and  parasites).  Accidental 

parasites are free-flowing species that accidentally infect other organisms (various 

free-living insect larvae, eggs). 

Depending  on  the  distribution  of  the  parasite  arthropods  in  the  host's  body,  they 

can be divided  into ectoparasites (caterpillars, lice, fleas,  mites) and endoparasites 

(intra-body  parasites).  Endoparasites  can  be  divided  into  several  categories:  - 

intradermal parasites (itchy canals),  - parasites of the body cavity (outer  nose, ear 

cavities,  larvae  of  hollow  bulls),  -  intestinal  parasites  (stomach  -  intestinal 

mucosa), - intracellular parasites . 

Arthropods  also  have  different  relationships  with  their  owners.  Trophic,  topical, 

forik  gardens.  Trophic  gardens:  nutrition  -  phytophagy  -  plant-eating  (butterfly 

worms,  etc.).  Hematophagous  -  blood-eating  (mites,  lice,  fleas,  caterpillars, 

bipeds).  Kerotophagous  -  predators  (feathers,  canals,  bark)  that  feed  on  royal 

matter  (feathers,  hair,  wood  products).  Nectorophage  -  some  two-winged, 

butterflies,  etc.  feed  on  flower  sap.  Necrophages  are  feeding  on  the  dead  remains 

of living organisms (larvae of meat flies). Coprophages feed on excrement - some 

mosquito larvae, manure beetles and others. 

Depending  on  the  time  of  contact  with  the  host,  the  parasites  are  divided  into 

permanent  and  temporary  parasites.  Does not  leave  a  permanent  owner  (pediculis 

humanis, etc.). Temporary parasites are released into the host only  during  feeding 

(mosquitoes, gnats, some canals, etc.). 

Depending  on  the  life  cycle,  arthropods  are  divided  into  round-rooted  parasites 

throughout  their  lives.  Handcuffs,  lice,  some  canals  are  parasites  throughout  their 

lives.  Flies  and  mosquitoes  suck  blood  when  they  grow  up.  The  larval  period  of 

Wolfart flies is a parasite. These are phase parasites. 

If the parasite sucks the blood of one host, it is considered a monophagous (single 

host), if the host is wide, it is polyphagous (multi-host), and if the host is limited, it 

is called an oligophag (multiple hosts). 

 

Topical  (biological)  gardens  of  arthropods.  Binding  to  another  organism  as  a 

substrate,  as  a  habitat.  It  is  characteristic  of  stationary  ectoparasites  and 

endoparasites (feathers, pathos, lice, most canals). 

Forik connection. Foritsa means action. The connection of organisms to each other 

through  various  actions,  the  movement  from  one  place  to  another  (different 

channels pass from one place to another through birds, etc.). 

Biological types of survival schemes 

Among  the  parasitic  arthropods,  according  to  VN  Beklemishev,  there  are  the 

following biological types of life schemes: 

1.  Active  attackers  (periodic  blood  suckers:  mosquitoes,  gnats,  mosquitoes, 

ticks). They are active, fly  long distances, and often, from  time to time, ask 

for  blood.  The  amount  of  blood  taken  once  is  limited  by  the  amount  of 

movement. The  food  is dug out of  the body. It  is compensated by the  large 

number  of  larvae  and  adults  dying,  and  the  high  general  fertility  (laying  a 

large number of eggs). They are characterized by rapid digestion (feeding on 

ready-made food - blood), development, inability of adults to go hungry for 

a  long  time,  heterotrophic.  Different  phases  can  be  found  in  different 

biotopes. Adults spend time in the air and larvae spend time in the water. 

2.  2. Blood suckers are studied in the following ways: a) shameless) cellular: a) 

shameless  -  pasture  species:  iksod,  gamazoid  canals.  Parasitizes  in  large 

mammals.  They  attack  a  certain  territory  only  when  their  masters  come. 

Their  chances  of  meeting  their  bosses  are slim.  Therefore,  grief  sucks  a  lot 

of  blood  and  sucks  a  lot  of  blood  when  it  sucks  one  blood.  They  are  not 

sheltered,  they  can  suck  blood  slowly  and  move  with  their  hosts  to  other 

habitats. These are polyphages. 

3.  b)  Cells:  argaz  canals,  bed  cages,  which  live  in  the  nests  of  their  owners. 

They attack only when their masters come to their nests (ask for blood). The 

owners may not be in long nests, so they suck very fast and a lot of blood at 

once.  Cannot  live  outside  their  nests,  endures  prolonged  starvation  (from  a 

few months to several years). The range of hosts is wide, polyphagous. 

 Permanent  ectoparasites  -  (lice,  parasites,  pathogens,  some  blood-sucking 

flies,  gamosoid  canals).  They  differ  from  others  in  the  presence  of  special 

devices (flat body, no wings, claws attached to the master, feathers, bristles, 

feathers  attached,  easy-to-move  devices.  Strong  body  cover,  which  protects 

them  from  external  influences.  They  often  require  small  portions  of  blood 

and long. not adapted to starvation. 

 

4.  Yecto, endoparasites leave the host organism and migrate to another host or 

organism  in  order  to  survive  as  a  species  in  the  developmental  cycle.  The 

number  of  potential  hosts,  the  mechanism  by  which  the  parasite  is 

transmitted  from  one  host  to  another,  or  the  return  of  the  parasite  from  one 

host to another are determined by the nature of the parasite's circulation and 

the  disease  it  causes.  Pathogens  are  parasites  that  live  and  reproduce 

(humans and animals) and are transmitted to their new hosts. 

5.  A long-lived organism is called a reservoir. In some diseases, the reservoir is 

the  person  (malaria,  rash,  recurrence,  typhoid  fever).  In  others,  the  animals 

become reservoirs. Wild animals are natural reservoirs. For example, rodents 

are  a  natural  reservoir  of  leishmaniasis,  plague,  tuleremia.  Antelops  are 

natural  reservoirs  of  trypanosomiasis,  canals  of  recurrent  typhoid,  canal 

reservoirs of encephalitis. 

 

There are different ways of transmitting parasitic pathogens. The main ones are: 

1.  Contact  -  passive  and  active  (passive:  trichomonads  through  sexual 

intercourse, active: larvae of schistosomes pass through active skin). Pathogens 

are  transmitted  through  direct  contact  with  infected  organisms  (typhoid  fever, 

toxoplasmosis, etc.). 

2.  Aerogenic  -  pathogens  (airway)  are  transmitted  through  the  respiratory  tract 

(influenza, toxaplasmosis, tuberculosis, pneumostyosis) 

3. Through water - associated with the consumption of water contaminated with 

pathogens (amoebic and bacterial dysentery, cholera, typhoid, etc.) 

4.  Through  food  contaminated  with  food  or  pathogens  (toxaplasma-

contaminated meat, finned meat products, etc.). 

5.  Transmissible  -  if  the  pathogens  pass  through  blood-sucking  arthropods 

(through  blood),  it  is  called  obligatory  transmissible  disease,  and  if  it  passes 

without  the  participation  of  blood-sucking  arthropods,  it  is  called  facultative 

transmissible disease (tuleremia, philaritosis). 

6. Transplacental infection  - toxoplasmosis, trichinosis, teniosis, damage to the 

embryo in the womb 

 

As  a  result  of  the  long-term  evolutionary  adaptation  of  the  long-term 

relationship  between  the  driver  and  the  carrier,  two  modes  of  transport 

emerged: mechanical and specific: 

Inoculation  -  pathogens  are  transmitted  through  perforations  (injections)  into 

the skin. M, the causative agent of malaria is transmitted to humans by the bite 

of a malaria mosquito. 

In the contaminant method, pathogens first leave the body through the feces and 

enter the body of the  host, where they enter actively or through  various  foods. 

For  example,  intestinal  parasites,  helminth  eggs  are  transmitted  by  various 

mosquitoes, gnats, cockroaches and others through their claws and claws. 

Often these are complementary.  This method is called a combinatorial route of 

infection. 

1. In the body of mechanical carriers pathogens do not multiply, do not develop, 

with the help of which they move from one place to another and are stored for 

some time in carriers (flies, cockroaches). 

2.  Specific  carriers.  In  their  body,  pathogens  go  through  a  certain  stage.  As  a 

result, a certain biological bond is formed between the carrier and the pathogen. 

And they have to belong to a certain species, a certain generation. For example, 

in  malaria  plasmodium  -  malaria  mosquitoes  of  the  genus  Anopheles,  in 

leishmaniasis  -  mosquitoes  and  so  on.  Specific  carriers  retain  pathogens  for  a 

long time. 

The  conditions  of  the  host  organism  are  very  different  from  the  conditions  of 

the  external  environment.  As  a  result,  various  parasitic  organisms  have 

developed in the body, and changes in their reproduction and development have 

taken place. 

In the course of evolution, specific devices for parasitic parasites have emerged, 

and  changes  in  their  reproduction  and  development  have  taken  place.  As  a 

result,  some  organs  suitable  for  parasitic  growth  have  been  developed,  and

 

some that are not needed have been reduced.