Kasbiy ta‟lim fakulteti mehnat ta‟limi va chizmachilik kafedrasi


BMIning ishning ilmiy amaliy ahamiyati


Download 1.01 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/101
Sana09.01.2022
Hajmi1.01 Mb.
#264536
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   101
Bog'liq
sut bo'cha

BMIning ishning ilmiy amaliy ahamiyati: 

Shundan iboratki tadqiqot natijasida olingan ilmiy hulosalar ishlab chiqilgan uslubiy tavsiyalar umum 

ta‘lim maktablari mehnat ta‘limi o‘quvchilariga va amaliyotchi talabalrga uslubiy yordam beradi. 

               



 

 

 

 

BMIning tuzilishi va hajmi: 

BMI  kirish  3  bob,hulosa,foydalanilgan  adabiyotlar  ro‟yhati,rasmlar,jadvallar  va  ilovalardan 

iborat.    


 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sigir sutining kimyoviy tarkibi 

Tarkibiy qismlari 

0‗rtacha miqdori, % 

Cheklanishlar, % 

Suv 

87,0 


83-89 

Quruq modda 

13,0 

11-17 


Shundan: 

 

 



sut yog‗i 

3,9 


2,7-6,0 

sut shakari 

4,7 

4,0-5,6 


Azotli moddalar: 

 

 



kazein 

2,7 


2,2-4,0 

albumin 


globulin va boshqa 

oqsillar 

0,4 

0,2—0,6 


 ----  --  

0,12 


0,05-0,20 

Oqsil bolmagan moddalar 

0,05 

0,02 =0,08 



Kul 

0,7 


0,60-0,85 

Vitaminlar (mg%): 

 

 ........  ..............  



retinol (A) 

0,03 


0,01-0,08 

ergokalsiferol (D) 

0,00005 

— 

tokoferol (E) 



0,15 

0,05-0,25 

tiamin (B,) 

0,05 


0,03-0,06 

riboflavin (B

2



0,15 



0,06-0,20 

Bo‗yoq moddalari 

0,02 

0,01-0,05 



 


 

 

Aminokislotalar 



Oqsil massasidagi hissasi, % 

 

l/o7pi n 



albumin 

olnbnl i n 

 

 

 ------- KdlZiV 11 1   



 

 

- ' 



 

i_ 


2 

 ___ 14 

 

 

VJlllMll 



Alanin 

Z, 1 


3,2 

2,1 


7,4 

 

 



Valin 

7.2 


4,7 

5,8 


 

 

Leysin 



9,2 

11,5 


15,6 

 ----  


 

Izoleysin 

6,1 

6,8 


8,4 

 

 



Serin 

6,3 


4,8 

5,0 


 

 

Glutamin kislotasi 



22,4 

12,9 


19,5 

 

 



Asparagin kislotasi 

7,1 


18,7 

11,4 


 

 

Arginin 



4,1 

1,2 


2,9 

 

 



Lizin 

8,2 


11,5 

11,4 


 

 

Sistin 



0,4 

6,4 


2,9 

 

 



Fenilalanin 

5,0 


4,5 

3,5 


 

 

Tirozin 



6,3 

5,4 


3,8 

 

 



Triptofan 

1,7 


7.0 

1Д ... 


 

 

Gistidin 



3,1 

2.9 


1.6- 

 

 



Metionin 

2.8 


1,0 

3,2 


 

 

Treonin 



4,9 

5,5 


5,8 

 

 



P rol in 

10,6 


1,5 

4,1 


 

 

 



 

 

eltirilganhamda 



kichik 

massali 


bo'ladi.


 

13- jadval 



Pishloqning kimyoviy tarkibi 

Miqdori, %

 

 

8



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



Namakobli pishloqlar 

13  Brinza (sigir 

sutidan) 

52,0 


17,9 

20,1 


 

 

2,0 


8,0 

14  Brinza (qo

k



sutidan) 



 

 

 



 

 

2,9 


8,0 

uglevodlar 

T/r 

Pishloq turlari 



organik 

kislota 


kill 

oqsil 


suv 

yog 


lakto 

za 


saxam= 

za 

-26-

,8  -


23.4 

25,


24.9 


 

26,


26,


23.6 


29.0 

26.0 


24.9 

16.7 


 

20,

0 

39-5 

40.0 


 

35,


36.4 


41.0 

39.5 


 

41,


50.0 


41.0 

36.4 


 

46,


40.4 


27.3 

30.0 


32.2 

31.8 


26.4 

27.3 


28.1 

 

15,



26.5 


31.8 

30.3 


30.4 

472" 


4,6- 

4.0 


4.1 

4.2 


4.2 

4.5 


4.0 

4.3 


4.1 

4.1 


6.6 







3  

 

1



1



2,0 

2,6 


2,8 

2,2 


2,2 

2,0 

2,0 

2,2 


2,8 

2,2 


2,7 

Sovetskiy» 

Shveysarskiy» 

Estonskiy» 

Yaroslavskiy» 

Latviyskiy» 

Litovskiy» 

Poshexonskiy» 

Chedder» 

Dorogobujskiy

» 

Rokfor» 


Gollandsldy^r 

Rossiyskiy»  _  




 

 

 









 

 

 



Eritilgan pishloqlar 

 

 



 

.15  «Noviy» 40-yog 

lilikda 

52,0 


23,0 

19,0 


— 

— 

2,0 



4,0 

16 


«Kolbasniy» 

dudlangan 

52,0 

23,0 


19,0 

— 

— 



2,0 

4,0 


 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

Mundarija: 

 

                                                

 

14-j adval 



Pishloqning oqsil va yog‗ bo‗yicha qiyosiy tavsifi 

 

Miqdori, 100 g mahsulotdag hisobida  



Mahsulot 

oqsil 


y°g‗ 

«Sovetskiy» pishlog‗i .. ... 

71 — 

30 


 

13 


 

Cho


1

chqa go"shti (semiz) 

36 

Yanm dudlangan kolbasa 



13,5 

35 


Qo‗y go‗shti (1-toifali semizlikda) 

14 


16 

Tovuq go‗shti 

17 

12 


Eritilgan pishloq 

18 


18 

Tovuq tuxumi 

10,6 

11 



Kirish……………………………………………………………………………..3 

I-Bob. Sut va sut mahsulotlari haqida umumiy ma‟lumot. 8 

 

1.1.Sutninig fizik kimyoviy hossalari ……………. 12 



1.2.Sutninig assortimenti va sifatiga talablar…………………….......15 

1.3.Achitilgan sut mahsulotlari……………………………………19  

1.4.Sariyog‘ olinishi va turlari ………………………………….27 

1.5.Sariyog‘ning sifatiga talablar ………………………………….34 

1.6.Pishloq mahsulotlari turlari…………………………………38 

1.7. Pishloqni ishlab chiqarish tehnbalogiyasi asoslari………58 

1.8.Sut kanservalari ………………….58 

1.9.Sut mahsulotlaridan tayyorlangan taomlar………………61 



II- bob.   Sut v a sut mahsulotlaridan taomlar tayyorlash  

 

mavzusini o‟qitishda « CHARHPALAK  »  mеtodini   qo‟llash. 

2.1.Sut va sut mahsulotlari tayyorlash ……. 65 

2.2. «Charhpalak» metodi…………………………69 

2.3.Sut va sut mahsulotlaridan taom tayyorlash   mavzusini o‘qitishda..  «Charhpalak .» mеtodini   

qo‘llash...................................................71 

2.4.Sutva  sut  mahsulotlaridan  taomlar  tayyorlash  mavzusini  o‘qitish  tehnalogiyasi  bo‘yicha  2  soatlik 

dars ishlanmasi..............................74  



               III-Bob. Hayotiy faoliyat xavfsizligi. 

3.1. Shivqinlar titrashlar va ularning inson hayotidagi zararli hususiyatlar  

3.2.    Ishlab  chiqarish  muhitida  ergonomika  to‘g‘risida  tushuncha.  Inson  va  mashina 

o‘rtasidagi,bog‘liqlik……………………………………………………………..86                                                                                                                                       

Xulosa……………………………………………………………………………87 

Adabiyotlar……………………………………………………………………...90 



KIRISH 

 

    Respublikamiz prezidenti I.KARIMOV mamlakatimizning  o‘z davlat mustaqqilligini qo‘lga kiritish 

arafasida va undan keying dastlabki kunlarda olib brogan jushqin va serqirra siyosiy ijtimoiy faoliyatini 

aks etttiradigan  ‗‗O‘ZBEKISTON  mustaqqilligiga erishish ostonasda‘‘deb  nomlangan  asarida  ham  bu 

dolzarb  massalaga  katta  e‘tibor  qaratib  ―BIZGA  KADRLAR  TAYYORLASHNINIG  MAHSUS 




MILLIY  DASTURI  KERAK‖  deb  takidlab  o‘tgan  edi.Respublikamizda  ―ta‘lim  tugrisida  qonun  va 

kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturi  ―ta‘lim  tizimiga  tadbiq  etilganidan  so‘ng  o‘qitishda  innavatsiyon 

tehnalogiyalardan foydalanishga e‘tibor qaratildi. 

Kadrlarimizga  eng  zamonaviy  intellectual  bilimlarga  ega  bo‘lgan  holda  uyg‘un  rivozlanishiga  o‘z 

e‘tiborini  qaratgan  Prezidentimiz  o‘z  vaqtida  ―Biz  farzandlarim  izning  nafaqat  jismoniy  va  ma‘naviy 

sog‘lom  o‘sishi  balki  ularninh  eng  zamonaviy  intellektual  bilimlarga  ega  bo‘lgan  uyg‘un  rivojlangan 

insonlar bo‘lib XXI asr talablariga to‘liq javob beradigan barkamol avlod bo‘lib voyaga etishlari uchun 

zarur  barcha  imkoniyatlar  va  sharoitlarni  yaratishni  o‘z  oldimizga  maqsad  qilib  qo‘ygan  miz‖  deb 

aytgan edilar. 

   Respulika  Prezidenti  ta‘lim  tarbiya  sohasiga  ham  o‘z  etiborini  qaratib  unga  milliy  didaktik  nuqtyi 

nazardan yondoshib uni quyidagicha tariflaydi.‖Ta‘lim O‘zbekiston halqi ma‘naviyatiga yaratuvchanlik 

faoliyati bahsh etadi.Prezident  

tomonidan  ilmiy asoslab  berilgan ta‘lim tarbya  modelini amaliyotga tadbiq etish o‘z  navbatida o‘quv 

jarayonini tehnalogiyalashtirish bilan uzviy bog‘liqdir. 

   O‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  I.Karimov  2012  yil  9-may  kuni  poytahtimiz  Toshkent  shahrida 

hotira  va  qadrlash  kuniga  bag‘ishlab  o‘tkaizlgan  marosimda  ishtirok  etib  ommaviy  ahborot  vositalari 

vakillarining savollariga javob qaytarar ekan mamlakatimiz taraqqiyoti halqimizning bugungi va ertangi 

hayoti  yoshlarga  bo‘lgan  e‘tibor  jahonda  va  yon  atrofimizdagi  mavjud  vaziyat  haqida o‘ta  muhim va 

dolzarb  fikrlarini  bayon  etib  “Bugungi  yoshlarimiz  hal  qiluvchi  kuch  bo‟lib  hayotga 


Download 1.01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling