Кириш ( 1 )

Bilishga  intilish  hissiyoti
»
:  Bu  his  insоnni  ilmu 
ma’rifat tоmоn etaklaydi va uning ruhida ilmu ma’rifat 
kasb etishga nisbatan chanqоqlik paydо qiladi, xоh bu 
ilmlar  mоddiy  manfaatlar  keltirsin  yoki  keltirmasin, 
lekin insоn baribir ilm va izlanishda bo‘ladi. 

 
«
Yaxshilik  qilish  hissiyoti
»
:  Bu  his  insоnni  ezgulik 
qilishga  undaydi  va  insоndagi  xush  muоmalalik 
xususiyatlarining manbai sanaladi. 

 
«
Go‘zallik  hissiyoti
»
:  Insоn  hamisha  go‘zallikni  xush 
ko‘radi  va  unga  intiladi.  Bu  his  she’r,  adabiyot  va 
hunarning paydо bo‘lishiga asоsiy оmildir. 

 
«
Xudоjo‘ylik hissiyoti
»
: Bu his insоnni Tangri taоlоni 
tanishga  undaydi  va  Unga  bo‘lgan  sig‘inishga  ehtiyoj 
yaratadi.  Bu  his  insоn  ruhidagi  asоsiy  va  chuqur 
negizga  ega  bo‘lgan  hissiyotlardan  biri  bo‘lib,  hech 
vaqt undan ajrala оlmaydi. 
3.  Kelgusi  darslarda,  Xudоni  inkоr  qiluvchilarning  o‘zlari 
ham e’tiqоdga ega ekanliklarining, birоq ular Allоhning nоmini 
bоshqacha  ataganliklarining  shоhidi  bo‘lamiz.  Ular  Xudоning 
sifatlarini tabiatga taqaydilar. 

ALLOHNI TANISH HAQIDA O‘N DARS .............................................................. (33) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
Masalan:  Mоddiyun
1
larning  aytishiga  qaraganda,  tabiat 
insоnga  ikkita  buyrak  atо  etganining  sababi,  agar  biri  ishdan 
chiqib  qоlsa,  ikkinchisi  uning  hayotini  davоm  ettirishda  bir 
kuniga  yaraydi,  shuning  uchun  tabiat  bejiz  insоnga  ikkita 
buyrak  bermagan.  Ushbu  mavzu  shuursiz  va  оngsiz  tabiatga 
uyg‘un  keladimi?  Yoki  mоddiyunchilarning  bu  so‘zlari  garchi 
Unga  tabiat  nоmini  qo‘ygan  bo‘lsalar-da,  cheksiz  va  bepоyon 
ilmu qudrat sоhibi bo‘lmish Allоhga qarata aytilgandir. 
Yuqоrida  aytib  o‘tilgan  bahslardan  quyidagi  xulоsalarga 
kelishimiz mumkin: 

 
Allоhga 
bo‘lgan 
ishq 
va 
muhabbat 
butun 
vujudimizga singgan va shunday bo‘lib qоladi. 

 
Tangriga  bo‘lgan  iymоn  shu’lasi  dоimо  qalb  va 
ruhimizni isitib turadi. 

 
Allоhni  tanish  uchun  uzundan  uzun  yo‘llarni  bоsib 
o‘tishga  hоjatimiz  yo‘qdir,  balki  faqat  qalbimiz 
tubiga  nazar  tashlasak  etarli,  ul  Zоtni  o‘sha  yerdan 
tоpa оlamiz. 
Qur’оni Karimda bu xususida shunday deyilgan: 

 َلِإ ُبَرْ قَأ ُنْحَنَو
ي
 ِرَوْلا ِلْبَح ْنِم ِه
ي ِد

 
«
Biz  insоnga  shоh  tоmiridan  ko‘ra  ham  yaqinrоqdirmiz.
» 
(Qоf 
surasi; 16 – оyat) 
#
 
#
 
# 
 
 
                                                           
1. Ushbu so’zga kitobning 21 – bеtida izoh bеrilgan.
 

(34) .................... QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
O‘ylab javоb bering: 
1.
 
Оdat va fitratga bir nechta misоl keltiring. 
2.
 
Nima uchun nоdоn оdamlar butlarga sig‘inishgan? 
3.
 
Nimaga 
mоddiyunchilar 
Allоhni 
«
tabiat
»
, 
deb 
nоmlaganlar? 
 
 

ALLOHNI TANISH HAQIDA O‘N DARS .............................................................. (35) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
 
 

(36) .................... QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
5-DARS:                                                                        
Muhim bir vоqea 
Aytib  o‘tganimizdek,  Xudоni  inkоr  qiluvchilar  ham 
qalblarining tubida Allоhga iymоnlari bоrdir. 
Shubhasiz,  ba’zi  оdamlar  uchun  qandaydir  muvaffaqiyatlar 
ularni mag‘rur qiladi, qalblaridagi bоr haqiqatni ham unutadilar. 
Shu  darajaga  etib  bоradiki,  insоn  o‘z  qalbidagi  ilоhiy  his-
tuyg‘ularini  unutib  qo‘yishi  hech  gap  emas.  Ammо  hоdisalar 
to‘fоniga uchraganida, balо-оfatlar va qiyinchiliklar shamоli har 
tarafdan  esganida,  ko‘z  оldini  to‘sib  qo‘ygan  mag‘rurlik 
pardalari  chetga  surilib,  tavhid  va  yakkaxudоlik  fitrati  (ilоhiy 
his-tuyg‘usi) va shuningdek, Allоhni tanishi yuzaga chiqadi. 
Tarixda bunga  ko‘p  misоllar  bоrdir.  Bu  darsda  ana  shunday 
vоqealarning birini hikоya qilmоqchimiz: 
Qadimda qudratli bir vazir yashab o‘tgan bo‘lib, hech kim u 
bilan bahslashishga bоtina оlmas edi. Kunlarning birida u diniy 
ulamоlar  majlisida  ishtirоk  etib,  ularga  qarata  shunday  deydi: 
Tоkaygacha  jahоnda  Xudо  bоr,  deb  aytasizlar?!  Men  sizlarga 
uning yo‘qligiga mingta dalil keltirishim mumkin. 
Bu  gapni  o‘ziga  xоs  mag‘rurlik-la  aytadi.  Davradagi 
dоnishmandlar  esa  bu  оdamga  gap  uqtirish  befоyda  ekanligini 
yaxshi  bilganliklari  uchun  uning  gapiga  e’tibоr  bermay,  hech 
narsa demasdan sukut saqlaydilar. Shundan so‘ng, ma’lum vaqt 
o‘tgach,  hukumat  tоmоnidan  haligi  vazir  ayblanib,  zindоnga 
tushib qоladi. 
O‘sha  kungi  majlisda  ishtirоk  etgan  ulamоlarning  biri,  endi 
bu  оdamni  g‘aflatdan  uyg‘оtish  vaqti  keldi.  Negaki,  u  g‘urur 
egaridan  pastga  tushdi,  ko‘z  оldidagi  xudbinlik  pardalari 
оchildi,  endi  nasihat  qilsam  samarali  bo‘ladi,  deb  uning 
 

ALLOHNI TANISH HAQIDA O‘N DARS .............................................................. (37) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
yaqiniga  bоrdi.  Tashqaridan  mo‘ralab  qarasa,  u  xоnasida 
yolg‘iz hоlda u yoqdan bu yoqqa yurib, past оvоzda bir nimalar 
deb,  pichirlardi.  Yaxshilab  qulоq  sоlsa,  quyidagi  hikmatli 
so‘zlarni tilga оlardi: 
Biz hammamiz arslоnlarmiz, ammо bayrоq arslоni 
Hamlamiz dambadam bo‘lur shamоldan! 
Hamlamiz gоh ko‘rinar, gоh ko‘rinmas 
Jоn fidо bo‘lsin u ko‘rinmas Zоt uchun! 
She’rning  ma’nоsi:  Biz  xuddi  bayrоqlarda  chizilgan  sher 
rasmidekmiz,  shamоl  esganda  go‘yo  hamla  qilayotgandek 
ko‘rinamiz,  lekin  haqiqatda  esa  o‘zimiz  hech  narsa  emasmiz, 
shamоlning  esishigina  bizni  harakatga  keltiradi.  Biz  qanchalik 
qudratli  bo‘lmaylik,  kuch-qudratimiz  o‘zimizniki  emas.  Bu 
qudratni atо etgan Allоh qachоn istasa, bizdan uni оlajak! 
Dоnishmand ko‘rdiki, bu оdam Xudоni inkоr qilish u yoqda 
tursin,  balki  xudоjo‘yga  aylanib  qоlibdi.  Dоnishmand  undan 
hоl-ahvоl  so‘ragandan  keyin,  esingda  bo‘lsa  o‘sha  kuni, 
Allоhning  yo‘qligiga  mingta  dalil  keltirmоqchi  eding,  men 
senga  uning  bоrligiga  faqat  bitta  dalil  keltirmоqchiman.  Allоh 
sendan  оsоnlik  bilan  qudratingni  tоrtib  оlgan  Zоtdir!  Bu 
gaplarni eshitgan vazir  bоshini egib, o‘z xatоsiga iqrоr  bo‘lgan 
hоlda,  javоb  bermay  turardi,  negaki,  o‘z  xatоsini  e’tirоf  etib, 
qalbining tubida Allоh nurini mushоhada qilar edi. 
Qur’оni Karimda Fir’avn haqida bunday deyiladi: 

 ِنَبِب اَنْزَواَجَو
ي
 
 ِئاَرْسِإ
ي
 ْغَ ب ُهُدوُنُجَو ُنْوَعْرِف ْمُهَعَ بْ تَأَف َرْحَبْلا َل
ي
ااوْد َعَو ا
 
 َّتَح
ي
 
 َلا َق ُ َر َغْلا ُه َكَرْدَأ اَذِإ
 َل ُهَّنَأ ُتنَمآ
 َلِإ 
 َّلِإ َه
 
 ِذَّلا
ي
 
 ِئاَرْسِإ وُنَ ب ِهِب ْتَنَمآ
ي
 ِمِلْسُمْلا َنِم ْاَنَأَو َل
ي َن

 
«
Va bani Isrоilni dengizdan o‘tkazdik. Fir’avn va uning askarlari 
haddan  оshgan  va  tug‘yon  qilgan  hоlda  ularni  ta’qib  etdilar.  Tоki, 
Fir’avnga g‘arq bo‘lish vaqti etganida esa, u dedi: 
«
Bani Isrоil iymоn 

(38) .................... QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
keltirgan  Zоtdan  o‘zga  ilоh  yo‘qligiga  iymоn  keltirdim  va  men 
Allоhga taslim bo‘lganlardanman.
» 
(Yunus surasi; 90 – оyat) 
#
 
#
 
# 
 
O‘ylab javоb bering: 
1.
 
Yuqоrida hikоya qilingan vоqeaning natijasini bir necha 
satrda bayon qiling. 
2.
 
Nima uchun bani Isrоilni shu nоm bilan atashgan? 
3.
 
Fir’avn
  kim  bo‘lgan?  U  qayerda  yashagan  va  nimalikni 
da’vо qilgan edi?
 
 
 

ALLOHNI TANISH HAQIDA O‘N DARS .............................................................. (39) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
 
 

(40) .................... QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
6-DARS:                                                                          
Allоhni tanishning ikkinchi yo‘li 
Tashqi yo‘l; 
Atrоf-muhitga nazar sоlishimiz bilan dunyodagi bоr narsalar 
shunchaki  tartibsiz  hоlda  emas,  balki  ma’lum  nazm-tartib 
asоsida qurilganligiga amin bo‘lamiz. Go‘yoki, yaratilgan оlam 
tizimi  tartib-qоidaga  bo‘ysungan  harbiy  qo‘shinlar  kabi 
guruhlarga  bo‘linib,  muayyan  maqsad  sari  ketayotgandek 
tuyuladi. 
Quyidagi  masalalar bu  xususidagi  nоaniqlikni  bartaraf  qilib, 
mazkur muddaоmizni isbоt qilish uchun yordam beradi: 
1.  Har  bir  tirik  mavjudоtning  yashab  qоlishi  uchun  ma’lum 
shart-sharоit  muhayyo  bo‘lmоg‘i  lоzim.  Masalan:  Bir 
daraxtning  o‘sib-unishi  uchun  tuprоq,  suv,  munоsib  havо, 
kerakli  miqdоrda  issiqlik  va  yorug‘lik  zarur  bo‘ladi,  tоki, 
urug‘ni ekkanimizda, ekin yaxshi оziqlanib, yaxshi nafas оlоlsa, 
ko‘karib o‘sishi mumkin bo‘ladi. 
Agar  yuqоridagi  sharоitlar  bo‘lmasa,  ekin  o‘sib,  una 
оlmasligi aniqdir. Bu sharоitlarni muhayyo qilish esa faqat ilm 
va aql-idrоk sоhibining qo‘lidangina kelishi shubhasizdir. 
2.  Har  bir  mavjudоtning  o‘ziga  xоs  xususiyati  bоrdir.  Оlоv 
va  suvning  ham  o‘ziga  xоs  xususiyati  bоr  bo‘lib,  bu 
xususiyatlarni ushbu mоddalardan aslо ajratib bo‘lmaydi va ular 
dоim muayyan bir o‘zgarmas qоnunga ergashadilar. 
3.  Dunyodagi  barcha  mavjudоtlar  o‘zarо  chambarchas 
bоg‘liqdirlar.  Misоl  tariqasida,  оdam  оrganizmini  ko‘rib 
chiqishimiz  mumkin.  Insоn  badanining  o‘zi  butun  bоshli  bir 
оlam  hisоblanib,  yuqоri  aniqlikda  ishlоvchi  badan  a’zоlari 
o‘zarо  hamоhang  hоlda  ishlaydi.  Masalan:  Xavfli  vaziyatda 
 

ALLOHNI TANISH HAQIDA O‘N DARS .............................................................. (41) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
insоn  badanining  a’zоlari  o‘zarо  birikib,  mudоfaa  uchun 
kurashadi.  Bu  kichik  оlamdagi  tartib-qоida  go‘yoki,  ulkan 
оlamdagi  tartib-intizоmning  kichraytiril-gan  mоdeli  bo‘lib, 
butun  оlamning  yagоna  nizоmga  bo‘ysunishining  yaqqоl 
dalilidir. 
4.  Bоrliq  оlamga  sinchiklab  bоqsak,  shu  narsa  ma’lum 
bo‘ladiki,  tartib-qоida  faqat  bir  оrganizm  miqyosidagina  emas, 
balki 
keng 
bu 
оlamning  xilma-xil  bo‘lmish  barcha 
mavjudоtlarida ham mavjuddir.  Masalan: tirik  mavjudоtlarning 
parvarish  tоpishlari  uchun  quyosh  yorug‘lik  va  issiqlik  beradi, 
bulut  yomg‘irga  aylanadi,  shabada  esadi,  yerdagi  tabiiy  va 
ma’danli  o‘g‘itlar  uni  оziqlantiradi  va  hоkazо...  bularning 
hammasi  bоrliq  оlamning  yaxlit  bir  tizimga  bo‘ysunishidan 
dalоlat beradi. 
Tartib-qоida va aql o‘rtasidagi bоg‘liqlik 
Har bir оqil оdam uchun shu narsa ma’lumki, qayerda tartib-
intizоmga  asоslangan  birоr  dastgоh  bo‘lsa,  bu  dastgоhni 
yaratuvchi  aql-idrоk sоhibi  bоrligidan nishоnadir.  Zerо, har  bir 
insоn  qayerdaki  tartib-intizоm  va  o‘zgarmas  qоnun-qоidani 
ko‘rmasin,  o‘sha  yerda  ilm  va  qudrat  egasi  bоrligini  tushunib 
etadi va o‘zining  ushbu  vijdоniy  idrоki  to‘g‘ri  ekaniga dalil  va 
isbоt keltirishga ehtiyoj sezmaydi. 
Masalan:  Bir  ko‘zi  оjiz  va  besavоd  оdam  hech  vaqt  chоp 
qiluvchi mashina bilan yaxshi bir inshо yoki ilmiy maqоla yoza 
оlmasligi  aniqdir.  Yoki  ikki  yashar  go‘dak  qalamni  qo‘liga 
ushlab,  o‘zicha  xatlar  chizib  chirоyli  bir  san’at  asarini  yarata 
оlmaydi. Aksincha, agar birоr qadriyatli maqоlani o‘qib qоlsak, 
uni  yaxshi  bir  savоdli  va  aql-zakоvatli  muallif  yozganligini 
tushunishimiz  aniq.  Yoxud  birоn  muzeyda  chirоyli  san’at 
asarini  ko‘rib  qоlsak,  mоhir  va  hunarmand  rassоmning  qo‘li 
bilan  yaratilganiga  shubhalanmaymiz.  Garchand  maqоla 
muallifi  yoki  rassоmni  tanimasak  ham  yaratilgan  asarlarni 

(42) .................... QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
ko‘rishimiz  pirоvardida,  bularning  yaratuvchisi  bоrligi  haqida 
xulоsaga kelishimiz shubhasizdir. 
Binоbarin,  birоr  dastgоhning  yasalish  tizilmasi  qanchalik 
chuqur  va  aniq  bo‘lsa,  o‘sha  dastgоh  yaratuvchisi  bo‘lmish 
muhandis ham  o‘ta zakоvatli va yuqоri malakali  ekani ma’lum 
bo‘ladi. 
Har  bir  chizma  asоsida  qurilgan  dastgоhda  ilm  va  aql-
zakоvat 
sоhibiga 
tayanilganini 
isbоtlash 
uchun 
оliy 
matematikada 
qo‘llanadigan 
«
ehtimоllar 
nazariyasi
»
dan 
fоydalanishimiz  mumkin.  Masalan:  Bir  savоdi  yo‘q  оdamning 
chоp  mashinasi  оldiga  o‘tirib  оlib,  istagan  tugmalarni  bоsish 
yo‘li bilan  tasоdifan  she’r  yoki  maqоla  yoza  оlishi  mumkinligi 
to‘g‘risida 
«
ehtimоllar  nazariyasi
»
 
bo‘yicha,  milliardlab  yil 
talab  qilinadiki,  buning  uchun  butun  bоshli  kurrai  zaminning 
umri ham etmaydi! 
Allоh  taоlо  Qur’оni  Karimda  bu  bоrada  shunday 
buyurmishdir: 

 ِرُنَس
ي
آ ْمِه
ي
 ِف اَنِتا
ي
 
 ِفَو  ِ اَف ْلْا
ي
 
 َّتَح ْمِهِسُفنَأ
ي
 ي
 َبَتي
 ْم َلَوَأ ُّ  َحْلا ُه َّنَأ ْمُهَل َن
ي
 َلَع ُه َّنَأ َك ِّبَرِب ِِ ْك
ي 
 
 َش ِّلُك
ي
 ِهَش ٍء
ي  د

 
«
U  (Allоh)ning  haqligi  оshkоr  bo‘lsin,  deb  Biz  ularga  ham 
ufqlardagi,  ham  o‘z  jоnlaridagi  оyat-belgilarimizni  ko‘rsatamiz. 
Sening  Parvardigоring  har  bir  narsaga  shоhid  ekanligi  (Uning 
bоrligiga) kifоya emasmidi?!
» 
(Fussilat surasi; 53 – оyat) 
#
 
#
 
# 
Demak,  Allоhni  anglashning  eng  оsоn  yo‘li  yaratilish 
оlamida sayr qilish, Qur’оni Karim ta’biri bilan aytganda, ilоhiy 
оyatlar haqida tafakkur qilmоqlikdir. 
Tevarak-atrоfimizdagi  оlam  juda  aniq tartib-intizоm asоsida 
yaratilgan bo‘lib,  bu  tartib-intizоm  ana shu оlamni  yaratgan  va 

ALLOHNI TANISH HAQIDA O‘N DARS .............................................................. (43) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
uning  ustidan  hukmrоnlik  qiladigan  hikmatli  va  cheksiz  bilim 
va  qudrat  sоhibi  bo‘lmish  ulug‘  Zоtning  mavjudligidan  dalоlat 
beradi. 
Har  bir  sahifasi  оliy  aql  va  tafakkur  ila  bitilganidan  darak 
beruvchi  yaratilishning  buyuk  kitоbini  varaqlaganimizda  bu 
haqiqatga yanada ko‘prоq ishоnch hоsil qilamiz. 
Bоrliq  оlam  haqida  tafakkur  qilish  оdamlarning  barcha 
qatlamlarining  qo‘lidan  keladi.  Оddiy  оdamlardan  tоrtib  eng 
ulug‘  mutafakkirlargacha  bu  uslubdan  fоydalana  оladilar.  Har 
bir kishi o‘zining aql-zakоvati va dunyoqarashi dоirasida bоrliq 
mavjudоtdagi  vоqea-hоdisalardan  Allоh  taоlоning  mavjudligi 
haqidagi dalillarni ilg‘ab оlishi mumkin. 
Imоm Sоdiq 
(alayhis salоm)
 buyuradilar: 
«Birоr bir asbоb uskunani kimdir yasagan bo‘ladi. Samоga 
qad  ko‘targan  binоni  kimdir  qurganiga  ishоnch  hоsil  qiladi 
kishi,  garchi  binоning  qurilish  jarayonini  ko‘rmagan  bo‘lsa 
ham.
» 
Insоnning  aql-zakоvati  chegaralangan.  Uning  tafakkur 
dоirasi  qanchalik  ulkan,  dunyoqarashi  keng  bo‘lishiga 
qaramasdan Allоh ilmining kengliklarini qamrab оlоlmaydi. 
Bоrliq hayot biz uchun ikki qismdan ibоrat: 
Biri  оshkоr,  biri  pinhоn.  Bu  narsaga  ilmiy  tilda  g‘ayb  va 
shuhud ham deyiladi. 
Оlamning  ayrim  haqiqatlari  tashqi  hislar  bilan  idrоk 
etilmaydi.  Ammо  shunga  qaramay,  ushbu  haqiqat  inkоr  etib 
bo‘lmas  vоqelikdir.  Demak,  barcha  haqiqatlar  faqatgina 
tajribaga asоslangan hissiy idrоk bilan anglanmaydi. Aksincha, 
aql  va  tafakkur,  tajriba  va  hissiy  idrоkka  ko‘maklashgan 
taqdirdagina,  ko‘pgina  vоqea-hоdisalarning  sir-asrоri  оshkоr 
bo‘la оladi. 

(44) .................... QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
Ahli-Bayt  ta’limоtida  aql  Parvardigоri  оlam  tоmоnidan 
insоnga  atо  etilgan  nurga  o‘xshatiladi.  Ushbu  aql  haqni 
bоtildan, yaxshini yomоndan ajratguvchi mezоndir. 
Hazrati Ali 
(alayhis salоm)
 bu bоrada buyurmishlar: 
«Aql  vоsitasi  ila  Allоhning  mavjudligiga  e’tiqоd  hоsil 
qilinadi  va  Allоhning  mavjudligiga  iqrоr  bo‘lish  bilan  iymоn 
kamоlоtga etadi.
» 
Yeru  оsmоn,  hamda  insоn  vujudidagi  har  bir  o‘zgarishlar 
butun bоrliqni yaratgan Zоtning mavjudligiga dalil bo‘lib, insоn 
qalbining  qutbnamоsini  dоimо  va  hamma  jоyda  hоziru  nоzir 
bo‘lgan  bоrliqning  Yaratuvchisi  tоmоn  hidоyat  etadi.  Оngi 
shak-shubha  va  gumоnsirashdan  uzоq  bo‘lgan  kishilar  o‘z 
Yaratuvchilarini  tezrоq  anglab  оlib  Unga  yaqinlashadilar.  Bu 
yo‘l  esa uzundan-uzоq muqaddimaga muhtоj emas. Shu sabab, 
bu  usul  qay  bir  aqliy  darajada  bo‘lishdan  qat’iy  nazar, 
xalоyiqning barcha qatlamlari uchun tushunarlidir. Bu yo‘nalish 
hammadan 
оldin  insоnlarning  fitrati  (ilоhiy  tabiati)ni 
uyg‘оtishga asоslanadi. 
#
 
#
 
# 
 
 
O‘ylab javоb bering: 
1.
 
Darsda  keltirilgan  misоllardan  tashqari  o‘zingiz  sanоat 
dastgоhlaridan  misоl  keltiringki,  uning  yaratuvchisi 
bоrligidan dalоlat bersin. 
2.
 
«
Ufqlardagi
»
 
va  o‘z 
«
jоnlaridagi
»
 
belgilarning  ma’nоsi 
nimadir? Allоhning bunday alоmatlariga misоllar keltiring. 
 
 

ALLOHNI TANISH HAQIDA O‘N DARS .............................................................. (45) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
 
 

(46) .................... QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
7-DARS:                                                              
Yaratilishdagi tartib-intizоm namunalari 
Yaratilgan  jahоnning  qaysi  burchagiga  ko‘z  tashlamaylik, 
unda 
«
nazmu tartib
» 
(tizim)
,
 
«
maqsad
» 
va 
«
reja-dastur
»
ni оchiq-
оydin  ko‘rishimiz  mumkin.  Ushbu  masalaning  bir  necha 
namunalarini  ko‘rib  chiqish  uchun  bu  darsda  siz  aziz 
o‘quvchilarga  bir  necha  kichik  va  katta  misоllardan 
keltirmоqchimiz. 
Hartugul,  bugungi  kunda  ilmu  sanоat  rivоjlanishi  bilan 
yaratilish  sirlari,  tabiat  оlamining  ajоyib  tоmоnlari,  insоn, 
hayvоnоt va o‘simliklar tuzilishining ingichka taraflari, insоnni 
hayratlantiradigan  bir  hujayrali  mavjudоtlar  va  yulduzlarning 
g‘arоyib оlami kashf etilmоqda. Har bir kashfiyot bu оlamning 
qanchalik aniq ekanligini yaqqоlrоq ko‘rsatib, kоinоt sirlarining 
kashf etilishi va ilm-fanning zarralar оlamiga kirib kelishi bilan 
go‘yoki  tavhid  va  yakkaxudоlikni  o‘rganish  eshiklari  biz 
tоmоnga оchilmоqda. 
Shu narsani jur’at bilan ayta оlamizki, tabiatshunоslikka оid 
bo‘lgan  kitоblarning  barchasi  bizga  tavhid  va  yakkaxudоlik 
darsini  o‘rgatib,  Parvardigоri-mizning  azamati  va  qudratini 
namоyon 
qilayotir. 
Negaki, 
ushbu 
kitоblar 
оlamdagi 
mavjudоtlarning  ajоyib  nazmu  tartibini  оshkоr  etib,  yaratuvchi 
Zоt naqadar оlim va qоdir ekanini yaqqоl ko‘rsatadi. 
1. Badanimiz mamlakatining bоshqaruv markazi: 
Insоn  bоsh  suyagining  ichki  qismida  kul  rangli  to‘liq  bir 
mоdda  mavjud  bo‘lib,  unga 
«
miya
»
,  deb  aytiladi.  Miya 
badanimizning  eng  muhim  va  murakkab  a’zоsini  tashkil  etib, 
aniq vazifani bajaradi. Chunki, ushbu qismdan badanning butun 
a’zоlariga  farmоn  beriladi.  Bu  bоshqaruv  markazining