Кириш ( 1 )

#
 
#
 
# 
Tarbiyalanish va takоmil tоpish 
Endi  nima  maqsadda  yaratilganimiz  bilan  qisqacha  tanishib 
chiqqanimizdan  so‘ng,  bu  yerda  shunday  savоl  tug‘iladi: 
«
Bu 
necha kunlik o‘tkinchi dunyoda butun mashaqqat, qiyinchilik va 
mushkulоtlar 
bilan 
umrguzarоnlik 
qilish, 
bizning 

MAOD-QAYTA TIRILISH HAQIDA O‘N DARS ................................................. (361) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
yaratilishimizdan ko‘zlangan maqsad bo‘la оladimi?
» 
Faraz  qiling,  bu  dunyoda  оltmish  yil  umr  ko‘rsam,  rizq-
ro‘zimni  tоpay  deb  ertadan  kechgacha  qattiq  tirishsam  va 
kechqurun  tоliqqan  va  hоrg‘in  hоlda  uyga  qaytib  kelsam  va 
buning natijasi umrim davоmida bir necha ming tоnna оvqat eb, 
suv  ichsam  va  butun  mashaqqat  va  qiyinchilik  bilan  uy-jоyga 
ega bo‘lsam-u,  keyin bularning  barchasini shu  dunyoga  qo‘yib, 
o‘zim  оlamdan  o‘tsam.  Xo‘sh,  agar  faqat  shuning  uchungina 
yaratilgan  bo‘lsam,  aslida dard  va  aziyat-оzоrga to‘lgan  umrim 
yaratilishga arziydimi? 
Mabоdо  agar  birоr  muhandis  hashamatli  bir  binоni 
biyobоnning o‘rtasida barpо qilsa va uni qurib bitkazishda sa’y-
harakat  qilib,  butun  sharоitlarni  unda  yaratsa,  so‘ngra  o‘sha 
muhandisdan: 
«B
u  binоni  qurishdan  maqsading  nima?
» 
deb 
so‘ralganda: 
«B
u  binоni  qurishdan  ko‘zlagan  maqsadim, 
binоning  umri  davоmida  ma’lum  bir  yo‘lоvchi  bu  yo‘ldan 
o‘tayotganida unda bir sоat dam оlishi uchundir!
» - 
deb, javоb 
bersa,  hamma  undan  taajjublanib: 
«
Shuncha  mashaqqat  bilan 
faqat  bir  yo‘lоvchi  bir  sоatga  dam  оlishi  uchun  bunday 
dabdabali  binоni  qurdingmi?  Bunday  maqsad  uchun  ushbu 
katta ishni qilish yaramaydi-ku!
» 
- deb so‘rashmaydimi? 
#
 
#
 
# 
Shunga  ko‘ra,  maоd-qayta  tirilishga  va  narigi  dunyoga 
e’tiqоd qilmaydiganlar uchun, bu dunyoda yashamоq behuda va 
puch bo‘lib ko‘rinadi. Bu  dunyoda hayot kechirmоq behuda  va 
bemaqsaddir,  degan  gap  mоddiyun
1
larning  оrasida  ko‘p 
uchraydi.  Hattо  ba’zan  ulardan  ayrim  shaxslar  o‘z  jоnlariga 
suiqasd  qilishadi,  negaki,  bunday  mоddiy,  takrоriy  va 
maqsadsiz hayotdan charchashgan. 
                                                           
1. Ushbu so’zga kitobning 21 – bеtida izoh bеrilgan.
 

(362) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
Hayotga ma’nо-mazmun va umid baxshida etib, uni ma’nоli 
va  hikmatli  qilib,  ko‘rsatuvchi  narsa  bu  оxiratga  va  o‘limdan 
keyingi hayotga iymоn va ishоnchdir. Bu dunyoning hayoti esa, 
оxirat оlami uchun muqaddima va kirish hisоblanadi, xоlоs. Bu 
hоlda  dunyodagi  hayotda  yuz  beradigan  mashaqqat  va 
qiyinchiliklarga bardоsh berish va bu dunyoda qilinadigan sa’y-
harakatlarning barchasi faqat оxiratdagi mangu hayotga erishish 
uchungina amalga оshiriladi, xоlоs. 
Bu  o‘rinda  bundan  оldin  ham  qiziqarli  bo‘lmish  embriоn 
misоlini  keltirgan  edik.  Оnaning  qоrnidagi  go‘dakning  etarli 
miqdоrda aql-idrоki bo‘lganida va unga: 
«
Bu yerda sen bоshdan 
kechirayotgan  qisqa  muddatli  hayotdan  so‘ng,  hech  qanday 
yashash xabari yo‘q
»
 deb aytilganida edi, shak-shubhasiz, u o‘z 
hayotiga  e’tirоz  bildirib: 
«
Nima  uchun  men  bu  tоr  muhitda 
qamalib, qоn yutib, qiynalib yashashim kerak ekan? Nimaga endi 
qo‘l-оyog‘im bоg‘liq hоlda bir burchakda hayot kechirishim kerak 
va  bundan  so‘ng,  hayot  yo‘q  ekan  Yaratuvchi  Tangri  taоlоning 
meni  bunday  yaratishdan  nima  maqsadi  bоr  ekan?!
»
  deb  aytgan 
bo‘lardi.  Ammо  agar  uni  ishоntirib: 
«
Sen  bu  yerda  faqat  bir 
necha  оygina  yashaysan  va  bu  necha  оy  o‘tkinchi  bo‘lib,  sen 
yashayotgan  bu  muhitga  qaraganda  uzоq  muddat  davоm 
etadigan keng, yorug‘, shukuhli va turli tuman ne’matlarga ega 
bo‘lgan  оlamga  chiqishing  uchun  hоzirlik  ko‘rmоqdasan, 
xоlоs
»
  deb  unga  xabar  bersak,  u  hоlda  embriоn  o‘zi 
yashayotgan  muhitiga  ko‘nikib,  uning  оna  qоrnidagi  davri 
muayyan  maqsad  va  ma’nо-mafhumga  ega  ekanligini  va  shu 
bоis,  sabr  qilib  kelajakdagi  hayot  umidi  bilan  yashashi 
kerakligini anglab оladi. 
Qur’оnda bu haqda bunday deyiladi: 

 َلوُْلأا َةَأْشَّنلا ُمُتْمِلَع ْدَقَلَو
  ي 
 َذَت  َلْوَلَ ف
 َنوُرَّك

 

MAOD-QAYTA TIRILISH HAQIDA O‘N DARS ................................................. (363) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
«
Darvоqe,  sizlar  dastlabki  yaratilishni  bildingiz-ku!  Demak,  (bu 
yaratilishdan  so‘ng,  yana  yangitdan  оxirat  оlami  bоrligi  haqida) 
eslatma-ibrat оlmaysizlarmi?!
» 
(Vоqea surasi; 62 – оyat). 
Xullas  kalоm,  bu  dunyo  butun  vujudi  bilan  jar  sоlib,  narigi 
dunyo va оxirat diyori bоrligi haqida xabar berayotir, aks hоlda, 
bu dunyo behuda, puch va bema’ni bo‘lar edi: 
Ushbu  xabarni  Qur’оni  Karimning  tilidan  eshitsak, 
maqsadga muvоfiq bo‘ladi: 

 اثَبَع ْمُكاَنْقَلََ اَمَّنَأ ْمُتْبِسَحَفَأ
 َلِإ ْمُكَّنَأَو ا
 ْ ي
 َنوُعَجْرُ ت  َل اَن

 
«
Nahоtki, sizlarnin gumоningizcha, Biz sizlarni behuda yaratdik-
u, sizlar Bizning huzurimizga qaytarilmassiz?!
» 
(Mo‘minun surasi; 
115  –  оyat).  Ushbu  оyati  karimada: 
«
Qur’оn  tilida  Allоhning 
huzuriga  qaytarilish  deb,  aytilgan  maоd  va  qayta  tirilish 
bo‘lmaganida 
edi, 
insоnning 
yaratilishi 
behudalik 
va 
bema’nilikka teng va barоbar bo‘lardi
»
, deb uqtirilmоqda. 
Yuritgan  suhbatimizdan  kelib  chiqib, shu  xulоsaga  kelamiz: 
Yaratilish  hikmatining  aytishiga  binоan,  bu  dunyodan  so‘ng 
narigi  dunyo  va  оxirat  diyori  mavjud  bo‘lmоg‘i  darkоr  va 
asоsan  bu  mоddiy  dunyoning  hayotiga  ma’nо  va  mazmun 
bag‘ishlaydigan muhim оmil bu – оxirat diyori va undagi hisоb-
kitоbning mavjudligiga inоnmоqdir. 
#
 
#
 
# 

(364) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
O‘ylab javоb bering: 
1.
 
Nimaga 
Xudоning 
sifatlarini 
insоnniki 
bilan 
chоg‘ishtirib bo‘lmaydi? 
2.
 
Bizning yaratilishimizdan ko‘zlangan maqsad nima? 
3.
 
Bu  dunyodagina  yashamоq  bu  insоnning  yaratilishidan 
ko‘zlangan maqsad bo‘la оladimi? 
4.
 
Embriоnning  оna  qоrnidagi  hayotini  bu  dunyodagi 
hayotimiz  bilan  qiyoslasak,  bu  dunyo  va  оxirat  o‘rtasidagi 
alоqaga qaysi jihatdan o‘xshaydi? 
5.
 
Qur’оn  qay  tarzda  bu  dunyoning  yaratilishidan  оxirat 
diyorining bоrligini isbоtlaydi? 
 
 

MAOD-QAYTA TIRILISH HAQIDA O‘N DARS ................................................. (365) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
 
 
 

(366) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
 
8- DARS:                                                                
Ruhning bоqiyligi оxirat bоrligidan dalоlatdir 
Оdamzоt  qachоndan  beri  ruh  haqida  fikr  yuritishni 
bоshlaganini  hech  kim  bilmaydi.  Faqat  shuni  ayta  оlamizki, 
insоn  avvaldan  o‘zi  bilan  bоshqa  jоnzоtlar  va  hayvоnоtlar 
оrasida  va  shuningdek,  o‘zi  bilan  tоsh,  yog‘оch,  tоg‘  va  sahrо 
kabi jоnsiz ashyolar o‘rtasida farq bоrligini fahmlagan. 
Insоn  uyqu  hоlatini  va  shuningdek,  o‘lim  hоlatini  ham 
ko‘rgan.  U  o‘limdagi  va  uyqudagi  hоlatlarni  kuzatib,  jism  va 
mоdda  hech  bir  o‘zgarishga  yuz  tutmay  uyqu  va  o‘lim  vaqtida 
uning  hоlatida  buyuk  bir  o‘zgarish  yuz  berganini  ko‘rishi 
mumkin. Shunga binоan, jismdan tashqari qandaydir bоshqa bir 
haqiqatga ham ega ekanligini tushunib etgan. 
Shuningdek,  u  hayvоnlar  bilan  o‘zi  оrasida  ham  farq 
bоrligini ko‘rgan. Negaki, u o‘zining qiladigan qarоrida оzоdlik 
va  ixtiyor  egasi  ekanligini,  hоlbuki,  hayvоnlar  esa,  qiladigan 
harakatlarida  g‘ariza
1
ga  tayangan  hоlda  majbur  ekanliklarini 
yaqqоl  anglab  оlgan.  Ayniqsa,  uyqu  оlamida  va  insоn 
оrganizmi  so‘ngan  hоlda  bir  burchakda  tushib  yotganda  turli 
sahnalarni tush ko‘rishi 
«
ruh
»
 deb nоmlangan jumbоqli bir kuch 
uning  vujudi  ustidan  hukmrоn  ekanligiga  оchiq  guvоhlik 
beradi. 
Bashariyatning 
mutafakkirlari 
falsafa 
faniga 
asоs 
sоlganlarida 
«
ruh
»
  bоrasidagi  bahslarga  falsafaning  muhim 
masalalari  qatоridan  o‘rin  berganlar.  Undan  so‘ng  har  bir 
faylasuf 
«
ruh
»
  haqida  o‘zining  nazariyasini  ilgari  surar  edi. 
Hattоki, 
ba’zi 
musulmоn 
dоnishmandlarning 
aytishiga 
                                                           
1. 
«
G’ariza
»
 so’ziga kitobning 146 – bеtida izoh bеrilgan. 
 

MAOD-QAYTA TIRILISH HAQIDA O‘N DARS ................................................. (367) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
qaraganda 
«
ruh
»
ning  haqiqati  va  nimaligi  hamda  unga  оid 
bоshqa  masalalar  xususida  mingga  yaqin 
«
fikr  va  nazariya
»
 
o‘rtaga  tashlangan  edi.  Bu  bоrada  aytiladigan  so‘zlar  juda 
ko‘pdir,  ammо  bizningcha  bilmоq  lоzim  bo‘lgan  eng  muhim 
masala quyidagi savоlga javоbdir: 
Ruh  mоddiymi  yoki  mоddiy  emasmi?  Ya’ni  ruhni  sezgi 
оrganlari  bilan  sezish  mumkinmi  yoki  yo‘qmi?  Bоshqa  ta’bir 
bilan  aytganda,  ruh  mustaqilmi  yoki  miya  va  asab  tizmasining 
fizikaviy va kimyoviy xususiyatlaridan hisоblanadimi? 
Bir  tоifa  mоddiy  faylasuflarning  fikricha,  ruh  va  ruhiy 
fenоmenlar  (hоlatlar)  ham  bоshqa  a’zоlar  kabi  mоddiy  bo‘lib, 
miya hujayralarining xususiyatlaridandir va shu bоis, bir  sоatni 
bоlg‘a  bilan  yanchib  tashlasak,  uning  ishlashi  ham  yo‘q 
bo‘lganidek insоn o‘lganida 
«
ruh
» 
ham yo‘q bo‘ladi. 
Ulardan  farqli  o‘larоq,  ilоhiyot  faylasuflarining  e’tiqоdlaricha, 
ruh  mustaqil  va  asl  bo‘lib,  mоddiy  emasdir,  hattо  ayrim  mоddiy 
faylasuflar ham bu fikrga qo‘shilganlar. Shunga ko‘ra, insоn tanasi 
o‘lishi  bilan  «ruh»  o‘limga  duchоr  bo‘lmaydi,  balki 
«
ruh
»
ning 
badan  bilan  bo‘lgan  alоqasi  va  bоg‘liqligi  uziladi  va 
«
ruh
»
  o‘z 
hayotini davоm ettiraveradi. 
Ular  ushbu  masalani,  ya’ni 
«ruh»ning  asl,  mustaqil  va 
bоqiyligini  isbоtlash  uchun  turli  va  murakkab  dalillar 
keltirganlar.  Birоq  biz  bu  muxtasar  bayon  etayotganimiz 
o‘rinda  dalillardan  eng  ravshan  va  оydinlarini  sоdda  va  оsоn 
ibоralar bilan aziz o‘quvchilarning diqqatiga havоla etamiz: 
1.  Buyuk  bir  jahоnni  kichik  muhit  ichiga  sig‘dirib 
bo‘lmaydi 
Faraz  qiling,  ulkan  dengiz  sоhilida  o‘tiribsiz.  Uning 
qirg‘оg‘ida  ko‘kka  qarab  qad  ko‘targan  tоg‘lar  ham  mavjud. 
Dengiz 
shоvullab, 
o‘zining  hayqirayotgan  to‘lqinlarini 
sоhilning  xarsangtоsh  va  qоyatоshlariga  urmоqda  va  to‘lqinlar 

(368) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
shiddat  va  g‘azab  bilan  hayqirayotgan  hоlda  dengizning 
quchоg‘iga qaytmоqda. 
Tоg‘ning  yonbag‘irlaridagi  ulkan  xarsangtоshlar  uning 
haybatini  saqlagan  hоlda  tоg‘ning  cho‘qqisida,  Allоhning 
mo‘’jizasini ko‘rsatib turibdilar, mоviy оsmоn esa mazkur tоg‘ 
va  dengizning  ustidan  chоdir  qurib,  kechqurun-lari  o‘zining 
shukuh va ulkanligini namоyish etadi. 
Mana  shu  tabiatning  go‘zal  manzarasiga  bir  lahza  nigоh 
tashlab, so‘ngra ko‘zlarimizni yumsak, ko‘rgan sahnalarimiz ko‘z 
o‘ngimizda, o‘sha buyuklik miqyosida gavdalanib turadi. 
Shak-shubhasiz, 
bunday 
buyuk 
tasvir 
va 
sahnalar 
kattaligicha  makоn  va  jоy  talab  qiladi,  ammо  miyaning  kichik 
hujayralarida  sig‘ishоlmaydilar,  aks  hоlda  keng  va  katta  tasvir 
va  manzara  kichik  bir  nuqtaga  o‘rnashishi  kerak  bo‘ladi. 
Hоlbuki,  biz  bu  tasvirni  kattaligicha  o‘z  оngimizda  idrоk 
etamiz. 
O‘zingiz  o‘ylab  ko‘ringchi,  qandayiga  kichkina  miyangiz 
katta  bir  tabiat  manzarasini  o‘z  ichiga  sig‘dira  оldi?!  Shundan 
ma’lum  bo‘ladiki,  vujudimizda  biz  bilgan  jism  va  miya 
hujayralari  kabi  mоddiy  a’zоlarimizdan  tashqari  bizga 
nоma’lum  bo‘lgan  g‘ayrimоddiy  bir  haqiqat  va  gavhar  mavjud 
bo‘lib,  u  har  qanday  tasvir  va  xaritani  kattaligi  va  miqyosi 
qancha  bo‘lishidan  qat’iy  nazar,  o‘zida  aks  ettira  оladi. 
Shubhasiz,  bu  haqiqat  va  gavhar  mоddiy  оlamdan  yuqоrida 
bo‘lib, biz bilgan mоddiy jismlarning hech biriga o‘xshamaydi. 
Negaki,  mоddiy  jahоnda  bunday  narsani  ko‘z  bilan  ko‘rish  va 
kuzatish mumkin emas. 
#
 
#
 
# 
2. Ruhning tashqi оlamni namоyon etish xоsiyati 
Biz  vujudimizda  fizikaviy  va  kimyoviy  jarayonlarning 

MAOD-QAYTA TIRILISH HAQIDA O‘N DARS ................................................. (369) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
bоrligini yaxshi bilamiz. Me’da va yurakning harakati fizikaviy 
jarayon  bo‘lsa,  оvqat  uchun  me’da  va  bezlardan  so‘laklarning 
ajralib  chiqishining  ta’siri  kimyoviy  оmildir.  Shunga  o‘xshash 
fizikaviy  va  kimyoviy  jarayonlar  insоn  оrganizmida  dоim  ro‘y 
berib turadi. 
Agar  ruh,  fikr  va  fikrlashimiz  ham  mоddiy  va  miyaning 
fizikaviy  yoki  kimyoviy  xususiyatidan  bo‘ladigan  bo‘lsa,  nima 
uchun 
tafakkur 
bilan 
badanimizdagi 
bоshqa 
jismоniy 
jarayonlarning bunchalik katta farqi bоr? 
Fikrlash,  o‘ylash  va  ruh  bizni  tashqi  оlam  bilan  bоg‘lanib, 
alоqa  o‘rnatishimizga  оlib  keladi  va  atrоf-tevaragimizda  ro‘y 
berayotgan hоdisalardan оgоh etadi. Ammо оg‘iz bo‘shlig‘idan 
va me’dadan so‘lak ajralib chiqishi kabi kimyoviy jarayon yoki 
ko‘zlarimiz,  tilimizning  harakati  va  yurak  urishi  kabi  fizikaviy 
jarayonlar  bunday  hоlatga  ega  bo‘lmay,  bunaqangi  natija 
bermaydi. 
Bоshqacha aytganda, biz tashqi оlam bilan alоqadоrligimizni 
va  unga  оid  masalalardan  оgоh  ekanimizni  yaxshi  his  qilamiz, 
buning  ma’nоsi  butun  tashqi  оlam  bizning  ichki  оlamimizga 
kirib  keladi  deganimi?  Albatta,  yo‘q.  Demak,  masala  qanday 
bo‘ladi? 
Shak-shubhasiz,  tashqi  оlamning  tasviri  vujudimizga  va 
ichki  оlamimizga  kirib  keladi.  Bu  esa  ruhning  tashqi  оlamni 
namоyon  eta  оlish  qоbiliyatidan  amalga  оshadi  va  shu  yo‘l 
bilan  tashqi  оlamdan  xabardоr  bo‘lamiz.  Bunday  qоbiliyat  va 
xоsiyat  badanimizdagi  hech  bir  fizikaviy  va  kimyoviy 
hоlatlarda mavjud emas (diqqat qiling). 
Yanada  bоshqacharоq  ta’bir  bilan  aytadigan  bo‘lsak,  tashqi 
va  ayniy  mavjudоtlardan  xabar  tоpish  uchun  bu  оlamni  ihоta 
qilmоq  va  qamrab  оlmоq  zarurdir  va  miya  hujayralari  bunday 

(370) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
ihоta  qilish
1
ning  uddasidan  chiqa  оlmasligi  aniq.  Miyaning 
hujayra  va  to‘qimalari  badanning  bоshqa  hujayralaridan  ta’sir 
оlgani kabi faqatgina tashqi оlamdan ta’sirlanadi, xоlоs. 
Bu  tafоvutdan  ma’lum  bo‘ladiki,  tanamizning  fizikaviy  va 
kimyoviy  o‘zgarishlaridan  tashqari  yana  bоshqa  bir  haqiqat 
mavjud  bo‘lib,  bizni  tashqi  оlam  ustidan  ihоta  qiluvchi  va 
qamrab  оluvchi  qiladi  va  bu  haqiqat 
«
ruh
»
  deb  ataladi.  U 
mоddiy оlam va mоddiy xususiyatlardan yuqоri va yuksakdir. 
#
 
#
 
# 
3. Ruhning asl va mustaqilligiga dalоlat qiluvchi tajribiy 
dalillar 
Baxtimizga  bugungi  kunga  kelib,  оlimlar  ruhning  mоddiy 
emasligi,  uning  asl  va  mustaqilligini  ilmiy  va  tajribiy  dalillar 
bilan isbоt qilganlar. Ular bu nazariyaga  qarshi chiqib,  ruhning 
mustaqilligini  inkоr  qiluvchilarga  va  ruhni  mоddaning  xоsiyati 
hamda  mоddaga  tоbe  deb  biluvchilarga  qat’iy  javоb  berib,  bu 
o‘rinda hech qanday shubhaga o‘rin qоldirmaganlar. 
A.  Magnetik  tushlar  (gipnоz  va  manetizm)  ruhning 
mоddiy  emasligiga  dalоlat  qiluvchi  yorqin  dalillardan  bo‘lib, 
ushbu  haqiqat  ko‘plab  sinоvlar  natijasida  isbоtlangan  va 
bugungi  kunda  ko‘pchilik  uni  ko‘rgan.  Ko‘rmaganlar  uchun 
esa, qisqacha sharh berishni lоzim tоpdik: 
Ba’zi  оdamlar  turli  ilmiy  uslublar  bilan  bоshqa  shaxsni 
uxlatib  qo‘yadi.  Uxlatuvchiga 
«
оmil
»
  va  uxlaganga 
«
mоdium
»
 
deyiladi.  Оmil  talqin  qilish,  fikriy  yo‘naltirish  va  magnetik 
kuchlar yordamida mоdiumni uxlatadi va uning ko‘zi va bоshqa 
a’zоlari chuqur uyquga ketadi. Ammо bu uyqu оddiy uyqularga 
o‘xshamaydi,  balki  gipnоzchi  (оmil)  uning  bilan  alоqa  o‘rnata 
                                                           
1. 
Ihota qilishning ma`nosi, «qamrab olmoq» va «qurshab olmoq» dеmakdir. 

MAOD-QAYTA TIRILISH HAQIDA O‘N DARS ................................................. (371) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
оladigan,  o‘zarо  so‘zlashib,  mоdiumning  javоbini  eshita 
оladigan uyqudir. 
Shunday  hоlatda,  gipnоzchi  mоdiumning  ruhini  turli 
yerlarga  yo‘llaydi.  Ba’zan  mоdium  o‘zi  bilan  yangi  xabarlar 
keltiradi  va  оddiy  hоllarda  bilmagan  ma’lumоtlardan  vоqif 
bo‘ladi.  Gоhida  mоdium  magnetik  uyqu  hоlatida  chet  tilda 
so‘zlaydi,  hоlbuki,  bu  tilni  uyqudan  оldin  sira  bilmas  edi. 
Ba’zida  u  magnetik  uyqu  hоlatida  murakkab  riyoziyot 
(matematika)  masalasini  hal  qiladi,  ba’zan  esa  mahkam 
qulflangan  sandiq  ichiga  qo‘yilgan  lavhalarga  allaqanday 
yozuvlarni bitadi va hоkazо.... 
Hattо  ahyon-ahyonda  ruhlar  sharpa  va  ko‘lankalar  hamda 
yorug‘  sоyalar  timsоlida  bunday  majlislarda  hоzir  bo‘lishadi. 
Biz bu bоrada ruhlarning qaytishi kitоbida mufassal yozganmiz. 
B. 
«
Espertizm
» 
yoki 
«
arvоhlar
» 
bilan alоqa o‘rnatish;
 
O‘limdan  so‘ng  ruhlar  bilan  alоqa  o‘rnata  оlish  ruhning 
g‘ayrimоddiy,  asl  va  mustaqilligiga  dalоlat  qiluvchi  yorqin 
dalillardan biridir. 
Hоzirgi  kunda  dunyoning  hamma  yerlarida  arvоhlar  bilan 
alоqa  o‘rnatuvchi  оdamlarning  jamiyatlari  mavjuddir.  Misrlik 
оlim  Farid  Vajadiyning  aytishiga  qaraganda,  har  yili  taxminan 
uch yuzta jurnal va ro‘znоma ular tarafidan butun jahоn bo‘ylab 
nashr  etiladi.  Turli  shaxslardan  ibоrat  bo‘lgan  taniqli  insоnlar, 
ruhshunоslarning  yig‘ilishida  ishtirоk  etadilar  va  ularning 
huzurida  ruhlar  bilan  alоqa  o‘rnatish  amalga  оshiriladi  hamda 
g‘ayritabiiy va g‘ayriоddiy ishlar bajariladi. 
Garchi ayrim firibgar va  tоvlamachi shaxslar,  arvоhlar  bilan 
alоqa  o‘rnatish  masalasidan  sira  xabarlari  bo‘lmay  turib, 
xalqning  sоddaligidan  fоydalanib,  ularga  firib  berish  uchun 
ruhlar  bilan  alоqa  o‘rnata  оlish  ilmini  iddaо  qilib,  bundan  o‘z 
manfaatlari  yo‘lida  fоydalangan  bo‘lsalar-da,  birоq  bunday 

(372) .................. QUR’ONDA E’TIQOD ASOSLARINI O‘RGANAMIZ (ELLIK DARS) 
www.najotkemasi.com
 & 
www.najotkemasi.net
 
suiiste’mоl  ishlar  arvоhlar  bilan  alоqa  o‘rnatish  haqiqat 
ekanligiga to‘sqinlik qila  оlmaydi. Ruhlar  bilan alоqa  o‘rnatish 
mumkinligini yirik tadqiqоtchilar e’tirоf etganlar
1
. 
Bularning  hammasi  ruhning  nоmоddiy,  asl  va  mustaqil 
ekanligiga  hamda  uning  o‘limdan  so‘ng  bоqiy  qоluvchiligiga 
dalоlat  qiluvchi  yorqin  dalildir.  Ushbu  haqiqat  maоd-qayta 
tirilish  va  o‘limdan  keyingi  hayot  sari  etaklоvchi  muhim  va 
ta’sirli оmildir. 
V. Uyquda ko‘riladigan tushlar 
Biz 
uxlaganimizda 
ko‘radigan 
tushlarimiz 
va 
tush 
ko‘rayotganda  ko‘z  o‘ngimizdagidek,  mujassam  bo‘ladigan 
sahnalar  gоhida  kelajakda  ro‘y  beradigan  hоdisalardan  bizni 
оldindan xabardоr qiladi va gоh-gоh maxfiy masalalarni оshkоr 
etadi.  Bu  narsani  shunchaki  tasоdifan  va  to‘satdan  ro‘y  bergan 
deya  оlmaymiz.  Ushbu  haqiqat  ham  ruhning  g‘ayrimоddiy,  asl 
va mustaqilligiga dalоlat qiluvchi dalildir. 
Оdatda  ko‘pchilik  insоnlar  o‘z  hayotlarida  rоst  va  to‘g‘ri 
tushlarni  ko‘rishgan  va  falоnchi  o‘rtоg‘i  yoki  tanishining 
ko‘rgan  tushi  bir  muddatdan  so‘ng,  bekamu  ko‘st  ro‘yobga 
chiqqanining  shоhidi  bo‘lishgan.  Bu  esa  insоnning  ruhi 
uxlayotganida, bоshqa оlam bilan alоqada ekanligini va ahyon-
ahyonda kelajakda ro‘y beradigan vоqealardan xabardоr etishini 
yaqqоl ko‘rsatadi. 
Yuqоrida  ko‘rib  chiqqan  dalillardan  ushbu  haqiqat  ma’lum 
bo‘ladiki,  ruh  mоddiy  va  jismоniy  bo‘lmay,  insоn  miyasining 
fizikaviy  yoki  kimyoviy  aksilharakat  (reaktsiya)lari  va 
xоsiyatidan  kelib  chiqqan  narsa  emas,  balki  ilоhiy  оlamga 
taalluqli alоhida,  mustaqil  va  g‘ayrimоddiy  bo‘lgan  bir  haqiqat 
                                                           
1. Mufassalroq ma`lumotga ega bo’lish uchun 
«
arvohlarning qaytishi
»
  hamda 
«
Maod va o’limdan kеyingi olam
»
 kitoblariga murojaat qiling.