Mavzu: Misr


Миллий давлатчилигимиз , бой ма`навиятимиз намуналари ана шундай хайот негизида вуджудга келиб, такомиллашган


Download 24.72 Kb.
bet4/4
Sana20.12.2022
Hajmi24.72 Kb.
#1034435
1   2   3   4
Bog'liq
1 (1)

Миллий давлатчилигимиз , бой ма`навиятимиз намуналари ана шундай хайот негизида вуджудга келиб, такомиллашган.
Olimlar bergan ma`lumotlarga ko`ra , yurtimiz hududidagi ilk shahar miloddan oldingi ikki minginchi yillarning o`rtalarida paydo
бо`лган экан. Бу – милоддан 15-16 аср илгари, бизнинг давримиздан эса уч ярим мин йил мукаддан деганидир.
О`ша макон хозирги Сурхандарьинская худудидаги Жарко`тон шахри болган экан. Ko`hna Samarqand zaminida olib borilayotgan tadqiqotlar esa bu yerda 3 yarim ming yil oldin ham shahar bo`lganidan dalolat bermoqda.
Bu qadimiy shaharlar bo`lajak davlatlarning o`ziga xos modeli, andozasi bo`lib xizmat qilgan. Шунинг учун уларни илк шахар - давлатлар дешак, хато болмайди. Ана шу далилларга асосан, олимлар узбек давлатчилик тарихи уч мин йылдан зиёдрок тарихга эга, деган хулосаларга кельмокда.
Буюк Тюрк xoqonligi vujudga keladi. У tarixda Turon деб ветчина ataladi . Бу давлат хозирги кунда Евразия – Овруосийо деб аталадиган бепойон ерларни оз ичига олган еди.Я`ни, унинг худуди шаркда хозирги Мо`гулистон чегарасидан бошланиб, г`арбда Азов ва Кора денгиз бо`иларигача, джанубда Форс ко`рфазигача чо`зилган эди. Бу давлат олтинчи аср оксирларида иккига болиниб кетади. Turkiston degan atama esa Turonning hozirgi Markaziy Osiyo mintaqasidagi hududlarini anglatgan.
Бу йерда турли даврларда го марказлашган ягона давлат, го хар хил майда давлатлар хукмронлик килган. Масалан , Сохибкирон Амир Темур бутун Туркистон худудини ягона давлат сифатида бирлаштирган ва буюк давлатга асос солган. Буюк бобомиз о`зининг олий фармонларини куйидаги со`злар билан бошлагани хам бэжис емас: ,,бизким, малики турон, амири туркестонмиз…»
Темурийлар давлатига кадар хам юртимиз худудида турли давлатлар болган. Улар асосан хукмрон сулолалар номи билан аталган: сомониылар, кораксониылар, хоразмшохлар каби.
Давлатчилик хакида гап кетганда, бир нарсани йодингда тутгинки, уни кго`лга кыритгач , саклаб колыш, доймо мустахкамлаш зарур.
Ватанимиз мустакиллигига эришгач , халкимизнинг азалий хохиш-иродаси, азм-у карори билан миллий давлатчилигимиз кайта тикланди. Бу тарихий жарайонда Узбекистоннинг биринчи Президенти Ислам Каримов буюк хизмат корсатди. У шо`ро даврида халкимизга нисбатан бо`лган барча зульм ва зо`равонликларга карши мардона курашиб, юртимиз истиклолини амальга оширишда бош бо`лди, мустакил мамлакатимизнинг тараккиёт йо`лини белгилаб берди, унъинг Конституциясини яратишда,
конуний асосларини мустахкамлашда, давлатимизнинг ички ва ташки сийосатини ишлаб чикаришда, куролли кучларимизни барпо этишда, топталган миллий кадриятларимизни тиклашда бэвосита рахбарлик кылди.
Xalqimiz asrlar davomida benihoya boy ma`naviyat meros yaratgan. У бизнинг ко`пмингйиллик тарихимиз, тилимиз ва динимиз, йозма ва ог`заки йодгорликларимиз, кадимий шахар ва кал`аларимиз, сан`ат ва адабиётимиз, илм- фанимиз тимсолида замонлар оша яшаб кельмокда. О’йлаймизки , сен уларнинг хар бирига озинг ветчина мисол кельтира оласан, улар йордамида ма’навиятимизнинг накадар буюук эканини исботлаб бера оласан.
Миллий кадриятлар миллат ва халкнинг о`зи билан бирга асрлар минг йилликлар мобайнида шаклланиб, такомиллашиб боради. Шунинг учун уларда орзу-интилишлар, рухийати ва тафаккури, хайот фалсафаси, турмуш тарзи толик муджассам болади.
Масалан, Навруз байрамини олайлик . Навруз байрамини халкимиз о`трок хайотни бошлаган гадим даврлардан буйон яшаб кельмокда. Чунки бу байрам аввало йерга , сувга , куйошга, табиатга, бутун мавджудотга мехр уйготади, олам билан яшашга дават этади, дуньонинг го`заллигидан бархаманд бо`лишга чакиради.
Биз бугунги кунда хам бу байрамнинг сумалак кайнатиш, улок чопиш, кураш тушиш, ер хайдаш, уруг` сочиш, хонадонимиз, махалламизни тозалаш, табиат баг`рига сайр кылиш каби маросимларни адо этар эканмиз, калбимизда олис айдодларимиздан мерос кулылганту uyg`onadi: ona tabiatga yanada yaqinroq bo`lishga, uni sevib ardoqlashga, eng muhimi, ota-onalarimiz, yaqinlarimizga, shu tariqa barcha insonlarga mehr-oqibatli bo`lishga harakat qilamiz.
Ватанни, киндик конимиз томган дийор мохиятини, унинг кадр-кимматини теран англаш учун биз биринчи галда юртимизнинг бой ва кадимий тарихини, унинг джо`г`рофийаси, иктисоди, сийосати, маданияти, асрлар давомида шуйерда гуллатиб- лари-кимросиган-изашнатиб , turmush tarzi va qadriyatlarini yaxshi bilishimiz zarur.
Vatan g `oyasi uchun da`vat qilguvchi, uning yo`lida jasur kurashchi bo`l. Shudagina baxt-saodat senga yor bo`ladi.

Ушбу рефератни мен 2007 йылда нашр этилган 6- синф дарслик ватан туйгуси китобидан фойдаландим. Келгусида Ушбу мавзуни мукаммаллашган ва кенгайтирилган холда очиб беришга харакат киламан.
Download 24.72 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling