Мавзу. Туризм ва мехмонхона хужалиги корхоналарини бошцариш


Download 225.14 Kb.
Sana19.04.2023
Hajmi225.14 Kb.
#1366988
Bog'liq
Jaloliddin (2)

мавзу. Туризм ва мехмонхона хужалиги корхоналарини бошцариш

Бошкарув - бу... har bir ishchining va butun jamoaning mehnatini bir vaqtning o`zida nazorat qilish, motivatsiya va tartibga solish usulidir.

Бошкарув - бу... har bir ishchining va butun jamoaning mehnatini bir vaqtning o`zida nazorat qilish, motivatsiya va tartibga solish usulidir.

  • турли-туман сохалар (мамлакат ва унинг худудлари, миллий
  • иктисодиёт ва унинг тармоклари, корхона ва унинг булимлари)да

    инсонлар устидан рахбарлик килишга каратилган фаолият;

  • ташкилотнинг максадини ифодалаш ва унга эришиш учун
  • зарур булган режалаштириш, ташкил этиш, рагбат уйготиш

    (мотивация) ва назорат килиш буйича фаолият тури;

    корхона ихтиёридаги барча ресурслардан самарали

    фойдаланган холда истеъмолчилар талабига мое келадиган махсулот

    (иш, хизмат)лар ишлаб чикариш оркали юкори фойда олишга

    элитувчи фаолият;

    тивация) ва назорат килиш буйича фаолият тури;

Бошкарув субъекти — бу жисмоний ёки юридик шахслар

  • Бошкарув субъекти — бу жисмоний ёки юридик шахслар
  • булиб, улар амалдаги конунлар асосида берилган ваколатлар

    доирасида харакат килади.

  • Бошкарув объекти — бошкарув субъекти таъсир этадиган ва
  • тартибга келтирадиган ишлаб чикариш ва хужалик тизимлари,

    социал-иктисодий жараёнлар, уларда катнашаётган жисмоний ва

    юридик шахслар.

  • Назарияда ва амалиётда бошкарувга тааллукли икки хил

  • тушунча мавжуд булиб, уларнинг бири бошкарувнинг субъекти ва
    иккинчиси эса бошкарувнинг объекта, деб урганилади. Бошкарув
    объектлари ва субъектлари доимо узаро алокада булади.

Бошкарув даврининг боскичлари орасида - бошкарув тизими

Бошкарув даврининг боскичлари орасида - бошкарув тизими

мухим хисобланади.

Бошкарув тизими - бу маълум бир максадга эришишда,

назоратда булган объект хакида маълумотлар туплаш ва унинг

хатти-харакатига таъсир утказувчи тизимдир.

Korxonani boshqarishning maqsadlarini quyidagi turlarga bo`lib tasniflashimiz mumkin:

Korxonani boshqarishning maqsadlarini quyidagi turlarga bo`lib tasniflashimiz mumkin:

  • amalga oshirish muddatiga ko`ra - joriy va istiqbolli;
  • ahamiyat darajasiga ko`ra - asosiy (strategik) va ikkinchi darajali (taktik);
  • boshqaruv ob`ektiga munosabatiga ko`ra - xususiy va umumiy;
  • natijaga erishish darajasiga ko`ra - yakuniy va oraliq yoki bosqichli.

Yakka boshqaruv va kollegiallik

  • Yakka boshqaruv va kollegiallik
  • korxonani boshqarishning muhim tamoyillaridan biridir. Bu tamoyil, ayniqsa, aktsionerlik sharoitlarida faoliyat yurituvchi korxonalarda aniq ko`zga ko`rinadi.Yakka boshqaruv har bir xo`jalik rahbari o`z vakolati doirasidagi masalalarni hal qilishda qonun tomonidan berilgan huquqlarga asosan bir o`zi (yakka tarzda) qaror qabul qilishini hamda korxona faoliyati uchun shaxsan javobgarligini anglatadi. Bundan tashqari, yakka boshqaruv xodim buyruqlarni faqat bitta bevosita (to`g’ridan-to`g’ri) boshliqdan olishi mumkin yoki shart bo`lgan hollarni ham anglatadi.
  • Kollegiallik korxona jamoasining ishlab chiqarish bilan bog’liq bo`lgan qarorlarni qabul qilishdagi faol ishtirokida ifodalanadi. Ma`lum bir ma`noda, ayniqsa, boshqaruvning iroda bilan bog’liq bo`lgan usullarida kollegiallik yakka boshqaruv qarama-qarshilikni anglatadi. Bozor iqtisodiyoti sharoitlarida ushbu tamoyilning imkoniyatlari sezilarli ravishda kengaytirilgan.

Бошкарувнинг максад ва вазифаларини амалга ошириш куп

Бошкарувнинг максад ва вазифаларини амалга ошириш куп

жихдтдан карорларнинг тугри кабул килинишига боглик булади.

Самарали бошкарув карорининг кабул килиниши - корхона

рахбарининг туплаган тажрибаси, билими ва фикрлаш доирасининг

чукурлигига боглик булади.


Download 225.14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling