National youth program

Lisbon European Council. Presidency Conclusions, 23–24 March 2000 (dostupno na adresi: http://www.europarl.
europa.eu/summits/lis1_en.htm, 3.6.2008.).

---

16
volja usklađivanja hrvatskog obrazovnog sustava s potrebama visokorazvijenih društava 
znanja. No promjene se nerijetko uvode i odvijaju bez odgovarajuće pripreme i analize. 
Osobito nedostaju empirijski podaci o strukturalnim i institucionalnim kapacitetima 
za promjenu. Problem je i slaba koordinacija među glavnim čimbenicima promjena te 
nedostatak ili neučinkovitost implementacijskih mehanizama, osobito sustava potpore, 
praćenja i vrjednovanja te odgovornosti za poželjne procese i postignuća.
Nadalje, strategijsko-razvojni dokumenti često se izrađuju bez širih rasprava unutar 
struke, o kojoj ovisi njihova provedba, bez konzultacija s mladima, koji su njihovi krajnji 
korisnici, i bez dijaloga s civilnim sektorom koji je danas važan čimbenik neformalnog 
obrazovanja u nizu područja bitnih za funkcioniranje demokratskog društva utemeljenog 
na načelu odgovorne participacije. Nedostaju kritičke analize polazišta i ciljeva koje 
su važne za postizanje ravnoteže između tržišnih, društvenih i individualnih potreba i 
interesa. Osiguranje te ravnoteže prijeko je potrebno kako bi se obrazovanje kao javno 
dobro i opće ljudsko pravo zaštitilo od njegove marketizacije, s obzirom da podređivanje 
obrazovanja tržišnim zahtjevima prijeti načelu jednakih izgleda u obrazovanju i sužava 
prostor vlasti u upravljanju nacionalnim sustavom obrazovanja.
3
No u zadnjih par godina 
na tom su polju vidljivi značajni i pozitivni pomaci. Iako je uspostavljanje ravnoteže 
između pritisaka tržišta, s jedne strane, i potreba društvene zajednice i pojedinca, s druge 
strane, postao gordijski čvor obrazovnih reformi u svim zemljama svijeta, Hrvatska se, kao 
tranzicijska i poslijeratna zemlja, u tom pogledu nalazi u posebno osjetljivom položaju.
U skladu s tim naša bi analiza trebala pokazati što se i kako mijenja u hrvatskom obrazovnom 
sustavu, te što još treba učiniti kako bi taj sustav primjereno odgovorio potrebama i 
interesima mladih i hrvatskom društvu u cjelini. Pri tome valja naglasiti da te potrebe 
i interesi nisu usmjereni samo na stjecanje tržišno konkurentnih znanja i vještina, nego i 
na ovladavanje nizom osobnih i socijalnih kompetencija preko kojih pojedinac ostvaruje 
kvalitetan odnos s drugima u krajnje dinamičnom, kulturno pluralnom i demokratskom 
hrvatskom društvu.
Posebnu pozornost također treba posvetiti odnosu pojedinca i njegove obitelji koja igra 
vrlo važnu ulogu u njegovu odgoju i obrazovanju. Roditelji, kao prvi i najvažniji odgojitelji, 
„imaju dužnost i pravo odgajati dijete kao slobodnu, humanu, domoljubnu, moralnu, 
marljivu, osjećajnu i odgovornu osobu, poštujući načela ravnopravnosti spolova, kako bi 
bila pripremljena za skladan obiteljski i društveni život s pozitivnim odnosom prema prirodi“ 
(Obiteljski zakon, čl. 93.). Odgoj, odnosno izgradnja takvih mladih osoba usko je povezana 
s postizanjem obrazovnih rezultata. Stoga treba još više nego do sada povezati obitelj i 
školu u njihovoj odgojno-obrazovnoj zadaći. Roditelje treba što više uključiti (pogotovo 
kada govorimo o mladima ispod 18 godina) i uspostaviti kontinuiranu suradnju roditelja i 
odgojno-obrazovnih institucija kako bi se postigli što bolji rezultati kod mladih.
S obzirom da prijelaz u društvo znanja ovisi o stvaranju uvjeta za učenje svih, bez obzira na 
dob, spol, podrijetlo, socioekonomski status i mjesto stanovanja, analizom ćemo obuhvatiti 
sva tri područja obrazovanja – formalno, neformalno i informalno. Iako hrvatski obrazovni 
3 
O tom problemu iscrpno je pisala K. Tomaševski kao posebna UN–ova izvjestiteljica o pravu na obrazovanje u 
izvješćima od 1999. – 2004. godine. Vidi još: Tomaševski, K. (2005) «Has the right to education a future within the