Nizomiy nomidagi toshkent davlat pedagogika universiteti masofaviy ta

Ma’naviyat-(arab  tilidan  olingan  bo’lib,    “ma’nolar  majmui”  degan  ma’noni 
bildiradi)  kishilarning  falsafiy,  huquqiy,  ilmiy,  badiiy  ,axloqiy,  diniy  tasavvurlari      va 
tushunchalari  majmuidir.  Ma’naviyat  insoning  butun  umri  davomida  uning  kuchiga 

---

92 
 
kuch qo’shishga xizmat qiladi, qadriyatlar, davlat, millat, shaxsning bebaho xazinasi va 
taraqqiyot  manbaidir.  Har  bir  millatning  ma’naviy  boyligi  milliy  va  umuminsoniy 
qadriyatlarning  birligidan  tashkil  topadi.  Ma’naviy  meros  o’tmishning  yutug’i.  Uni 
to’la,  odilona  egallash  va  rivojlantirish  esa  hozirgi  avlodlarning  vazifasidir.  O’z 
madaniy merosini, qadriyatlarini bilmaslik yoki mensimaslik madaniyatsizlikdir. Ularni 
boyitib, yuksak darajaga ko’tarishga intilmaslik esa millat va uning istiqboli uchun katta 
ziyondir.  Ma’naviyati  yuksak  darajada  rivojlangan  insongina  Vatan    ravnaqi  uchun 
kurashga o’zida kuch va qudrat topa oladi.                                                              
         Asrlar  davomida  xalqning  ma’naviy  ehtiyoji,  talabi  asosida  yaratilgan 
qadriyatlarida olg’a surilgan ilg’or g’oyalarni o’z ongida yaxlit shakillantirgan, ularning 
mohiyatini  amaliy  faoliyatida  namoyon  qila  oladigan,  oilaning,  xalqning,  jamiyatning 
ma’naviy  rivojlanishiga  bevosita  yoki  bilvosita  ta’sir  ko’rsatadigan  shaxs  ma’naviy 
madaniyatli  hisoblanadi.  Milliy  va  umuminsoniy  ma’naviyat  va  qadriyatlardan  to’la 
bahramand  bo’lmagan,  ona  tilini  bilmagan,  jamiyatning  har  tomonlama  rivojlanishiga 
ongli ravishda hissa qo’shgan inson ma’naviy qashshoqdir.  
        Manaviy  qashshoqlik  esa  xalqni,  millatni,  umuman  jamiyatni  tanazzulga  olib 
boradi.  Ma’naviy  madaniyat  manbalarini  o’rganish,ularda  olg’a  surilgan  g’oyalarga 
amal  qilish,  ularni  kelgusi  avlodlar  ongiga  singdirish  jamiyat  har  bir  a’zosining  vijdon 
oldidagi,Vatan  oldidagi  burchidir.  Har  bir  fuqaroning  o’z  burchi  va  majburiyati 
mohiyatida  ma’naviyat  va  axloqiylikni  qayta  tiklash;  o’zbek  xalqi  asrlar  mobaynida 
yaratgan  madaniy  boyliklarni,  noyob  tarixiy  obidalarni  avaylab  saqlash  va  kelgusi 
avlodlarga  etkazish  tadbirlarini  ko’rish;  qadimiy  va  zamonaviy  xalq  qadriyatlarini, 
adabiyot  san’atni  bilish  va    rivojlantirish;  o’zbek  tilini  taraqqiy  ettirish,  respublikada  
yashovchi  boshqa  xalqlar  madaniyatiga,  tiliga  hurmat  bilan  munosabatda  bo’lish; 
hurfikrlilik,  vijdon  va  din  erkinligini  qaror  toptirish;  ma’naviy  mulkni  milliy  qadriyat 
sifatida  himoya  qilish;  oilani  milliy  qadriyatlar  asosida  mustahkamlash;  ta’lim 
tizimining  barcha  bo’g’inlarida  umuminsoniy  va  milliy  qadriyatlarning  mazmuni  va 
mohiyatini chuqur o’rganishga erishish kabi shartlarni amalga oshirish lozim.                                                                                                                        
        Umumiy  ta’lim    oldiga    qo’yilgan  muhim  maqsad-  umuminsoniy    va  miliy  qadri-
yatlarga  tayangan  holda  ta’lim-tarbiyaning  mazmunida  insonparvarlik  g’oyasini 
kuchaytirish,  xalqchillashtirish,  uning  uzviyligi,  izchiligi,  ilmiyligi  va  dunyoviyligi 
asosida  yoshlarda  ma’naviy  madaniyatni  shakllantirishdan  iboratdir.  O’zbekiston 
Respublikasining  “Ta’lim  to’g’risida”gi  qonunida  qayd  qilinganidek,  ”…ta’limda 
umuminsoniy  va  milliy  madaniy  qadriyatlarning  ustivorligi”  ta’lim  sohasida  davlat 
siyosatining asosiy tamoyillaridan biridir.Jamiyat rivojlanib borgan sari insonlar, xalqlar 
millatlar o’rtasidagi ma’naviyat munosabat va aloqalar rivojlanib boraveradi. Bu borada 
ma’naviyatni 
besh 
guruhga 
bo’lib 
o’rganish 
mumkin.